Natrag

Milojevićeva strana

Milojevićeva strana

Valjevo-Kovin: Pismo majke bivšeg zatvorenika

 

Da li je moje dete moralo da se ubije

 

 

Poštovani, moj sin, star 21 godinu, nalazio se u pritvoru u smederevskom istražnom zatvoru nekoliko meseci. Osuđen je na kaznu zatvora, na koju je uložena žalba. Imao je psihičkih problema, više puta pokušaj suicida, tučen od strane zatvorenika dok je spavao.

Na njegove pokušaje samoubistva i moje vapaje da ga smeste u medicinsku ustanovu zatvorenog tipa u cilju lečenja i izdržavanja kazne svi su ostali gluvi. O tome postoji obimna dokumentacija.

Iznanada su ga prebacili u KPD Valjevo. Dozvolili su da nam sam javi gde se nalazi. Odveden je u izolaciju. Slao nam je pisma, govorio nam da ne može više, da će se obesiti.

Dana 24. maja 2011. godine stigao mi je telegram da je moj sin Aleksa Filipović izvršio samoubistvo istog dana. Dalje stoji u telegramu da je potrebno da dođem u KPZ Valjevo radi preuzimanja ličnih stvari pokojnika, a za preuzimanje tela sina da kontaktiram Zdravstveni centar Valjevo.

Sledećeg dana smo otišli u KPZ Valjevo, gde su nam predate stvari moga sina. Upravnik zatvora nas je obavestio da je on bio na putu prilikom smrti moga sina, da nije bio u objektu, da mu je javljeno telefonom.

Tražili smo detalje o događaju. Odgovorili su nam da oni nisu nadležni, da je moj sin viđen živ do strane stražara u vreme ručka, da stražar obilazi lica koja se nalaze u izolaciji jer tako pravila nalažu, ali da je u vreme večere video da moga sina nema u sobi, te je ulaskom u samicu, otvorivši vrata kupatila, našao moga sina obešenog. Vremenski period od ručka do večere nije objasnio; kako se dogodilo da se ne izvrši nadzor samice moga sina za sve to vreme.

Moj sin je sve vreme primao terapiju, i u vreme boravka u pritvoru u Smederevu, i tokom naglog prebacivanja u KPZ Valjevo, zbog više pokušaja suicida, depresije i suicidnih ideja. Svi smo alarmirali non-stop upravu smederevskog zatvora, sudiju, načelnike zatvora, da ga sačuvaju od njega samog jer će se ubiti. I to je stalno i pokušavao. Niko ga nije nadzirao, čak ni prema protokolu obilaska pritvorenih lica u izolaciji. Pisma koja nam je pisao otvoreno su upućivala na njegove namere, pisao je da će se obesiti. To je i učinio zbog propusta u KPZ Valjevo.

I njegova smrt je nastala pod sumnjivim i nepravednim okolnostima. Upravnik je tvrdio da je obavestio, po zakonu, sve nadležne organe, državne, kao i sudiju u Smederevu, koji je sudio mome sinu. Do dana današnjeg, nikakva zvanična beleška niti obaveštenje nije stiglo sudiji, pa ni braniocu moga sina. Zbog svega ovoga, zbog njegovih 20 godina, moj sin je izgubio život, zbog tuđeg nemara i nebrige. Neko je odgovoran za to.

Prilikom dolaska po stvari i telo moga sina, služba koja je vršila transport, pogrebna služba, dobila je dozvolu za transport i preuzimanje za sahranu moga sina, nad kojim je izvršena i obdukcija, i samo sa tim jednim dokumentom mi smo moga sina doneli i sahranili u Kovinu. Nismo imali ni izvod iz knjige umrlih, niti su oni koji su morali biti obavešteni o tome znali o svemu. Nigde, ni u jednom izvoru dostupnom javnosti, smrt moga sina nije napisana ili spomenuta. Jednostavno, uručili su nam crnu kesu sa njegovim stvarima, i njegovo golo telo sa obdukcije, iz frižidera bolničke kapele.

Ostavio je oproštajna pisma, nisu nam bila dostupna. Kao i deo njegovih stvari. Njegov život je bio kratak, ali nikoga nije zanimalo da bude duži, da ga nadziru i spreče da sam sebi naudi. On to nije zaslužio, niti ja kao njegova majka, ni brat i ostala rodbina. Moje dete više ništa ne može da vrati, ali svi propusti koji su učinjeni, sumnjive okolnosti, nepoštovanje protokola, neobaveštavanje javnosti, nebriga za jedan mlad život i sakrivanje od medija i javnosti nagnale su me da vam se obratim, radi istine i pravde.

Napominjem da nam je upravnik KPZ Valjevo rekao da mu nije jasno zašto su ga poslali tamo, jer očigledno za tamo nije bio, a i njihovi kapaciteti su popunjeni tri puta više do mogućeg, da je on bio za bolničku ustanovu, ali da oni te uslove nemaju, te time njihova odgovornost i prestaje, jer je propust načinjen u Smederevu, da tamo potražimo objašnjenje. Takođe, da je iznošenjem njegovog tela iz zatvora od strane medicinskih radnika nakon uviđaja, njihova odgovornost prestala. Uz to, oni imaju svog lekara, kao i tehničara koji daje terapije, ali za lica koja imaju dijagnozu i šifru, te suicidne incidente u dosijeu i dokumentima, oni nemaju niti odgovarajuće osoblje, niti smeštaj. Jednostavno, nejasno je i njemu zašto su ga tu doveli, kada mu tu nije bilo mesto, jer nisu ustanova takvog tipa.

Molim vas najlepše da ovo izađe u javnost, da mi pomognete kao majci, radi pravde, da mlad čovek, moje dete, možda i nečije buduće dete, ne nestanu bez ikakvog traga, odgovornosti i brige, da ne postanu deo statistike i ne budu zaboravljeni kao da nikada nisu ni postojali.

Ne tražim krivca, tražim pravdu, kao majka. I duguju mi istinu i život moga deteta.

 

                                                              Majka Jasmina Filipović

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane