Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Tadić u Energoprojektu

 

Projekat bez energije

 

 

Dana 26. maja, povodom šezdeset godina postojanja kompanije Energoprojekt, upriličena je svečana proslava u zgradi na Novom Beogradu. Dnevni list Danas je, na primer, objavio da su proslavu uveličale i brojne zvanice, pa doslovno nabraja: "...ambasadori i zvaničnici, poslovni partneri i prijatelji kompanije, direktori i bankari, kao i predsednik Republike Srbije Boris Tadić". Zapažate da je predsednik države na poslednjem mestu! Ali, nije to tema ovog pisma, nego činjenica da su baš zbog najavljenog dolaska predsednika Tadića pripreme u Energoprojektu vršene mesecima.

U sklopu višemesečnih priprema, poslovna zgrada, prekoputa Opštine Novi Beograd, umivena je i okrečena. Unutar zgrade je pred značajni datum napravljena prava scenografija u kojoj će glavne uloge imati novo mlađano rukovodstvo preduzeća, koje je, inače, od skora u okrilju države, pa je donekle razumljivo ovo idolopoklonstvo, sa specijalnim gostom Borisom Tadićem i njegovom svitom.

Hodnici su prekriveni belim čaršavima. Rekonstruisan je prostor oko restorana gde je napravljena svečana bina. Krečilo se i farbalo sve što se moglo. Kao u najbolja vremena kada je posla bilo na pretek i u zemlji i u inostranstvu. Danas oko poslovne zgrade Energoprojekta gradi ko hoće samo ne Energoprojekt, kome zadnjih godina poslovi i nisu baš najmiliji nego su nekako više za izbegavanje. Zato je opravdano zapitati se zašto sve to.

U Energoprojektu veliki broj radnika prima platu u delovima. Mnogi nisu u stanju ni minus da pokriju, a bili su svedoci bahatog razbacivanja. U cilju štednje u toku je akcija dobrovoljnog prisilnog odlaska iz firme. Rukovodioci na nižim položajima preuzimaju uloge najsurovijih egzekutora, pa ko maljem ko kamom.

I, kao šlag na tortu: na dan proslave je svim zaposlenima dat slobodan dan. To je lepo upakovan izraz. Radilo se o strahu od mogućeg izliva nezadovoljstva svim što se dešava u preduzeću, a pravdaće se i tobožnjim strahom za bezbednost našeg predsednika. Sećam se da su moji roditelji u vreme druga Tita morali da pravdaju izostanak u ovakvim prilikama. Danas je, međutim, sve drugačije.

Da je više puta pominjani predsednik barem deklarativno čovek uz narod, tog dana se ne bi pojavio. Siguran sam da je, ako se već pojavio, izgubio par hiljada glasova onih kojima je tog dana preduzeće zatvorilo vrata.

Radnik Energoprojekta

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane