Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Zemun: Central pelješe sa strane

 

Grandiozno nečista posla

 

Propast zemunskog preduzeća Centar AD odličan je primer šta sve može da se dogodi kada se udruže neznanje i lopovluk

 

Mersiha Hadžić

 

Zemunsko preduzeće Central AD je nekada imalo 43 objekta u svojini, danas je taj broj sveden na samo devet. Odmaralište u Rogoznici, Republika Hrvatska, na primer, prodato je čak tri puta, pa prevareni kupci sada tuže Central.

Čerupanje ove firme počelo je poodavno. Još za vreme direktorovanja Milana Ralića i njegovog zamenika Dalibora Banovića otuđivani su jedan po jedan objekat.

Posle njih na mesto direktora na kratko dolazi Nina Trusić, koja uspeva nekako da konsoliduje rad preduzeća, pa čak i da malo smanji ogromna dugovanja. Posle samo devet meseci rada ona odlazi, jer nije mogla da se odupre pritiscima koje su na nju vršile tadašnja predsednica upravnog odbora Danica Ilić i njena zamenica Dušanka Milikić. Za novog direktora biva postavljena pomenuta Danica, a onda počinje finalno uništavanje preduzeća. Novi predsednik UO postaje Zoran Jolović, koji je pokušavao da spreči nelegalno poslovanje, ali je bio nadglasavan od Dušanke i Milene Serdar, članica UO..

Na stranu direktorke staju i predsednica Skupštine preduzeća Marina Petrić i potpredsednik Sanimir Janevski. Tako se Central izmakao svakoj razumnoj kontroli.

Račun preduzeća je do privatizacije 2007. jedanaest godina bio u blokadi. Plate radnicima isplaćivane su u gotovini, na ruke, iz tekućih prihoda ugostiteljskih objekata u vlasništvu kompanije. I dobavljači su isto tako isplaćivani, kako bi lokali mogli da nastave sa radom.

Krajem 2006. tadašnje rukovodstvo odlučuje da poveća plate radnika i to bez za tako nešto obaveznog odobrenja Agencije za privatizaciju. Plate su ovom odlukom povećane retroaktivno, pa onda isti oni radnici koji su već dobili primanja na ruke, za šta postoji dokumentacija u Centralu, tuže svoju firmu da dobiju nezakonito uvećanje.

Direktorka Danica ne osporava ni jednu jedinu ovakvu tužbu, pa tako kroz fiktivna zaduženja za plate ukupni dug preduzeća sa nekih 21 milion dinara, koliko je iznosio kada je Danica preuzela dužnost, narasta na 210 miliona u trenutku privatizacije.

Danica, koja ima samo III stepen stručne spreme, ostala je poznata po nagodbama na štetu preduzeća. Tako je jednom tužila sopstvenu firmu tražeći odštetu za napad koji je na nju izvelo obezbeđenje opštine Zemun, a zatim se kao direktorka nagodila sama sa sobom sklopivši vansudsko poravnanje u visini od milion dinara na teret Centrala.

U toku jedne istrage Danica je priznala da je potpisivala menice bez pokrića i tako počinila krivično delo, ali nije snosila nikakve sankcije jer je imala izuzetnu zaštitu. Ta zaštita je dolazila od Nenada Grgurovića, koga je direktorka samovoljno angažovala kao ličnog savetnika, a koji je član mafijaške grupe Amerika i saradnik braće Šarić.

Agencija za privatizaciju je bila obaveštena o postupcima tadašnjeg rukovodstva, ali nije ništa preduzela. Konačno, sami radnici dolaze na ideju da prodaju jedan od objekata kako bi se namirili dugovi i odblokirao račun. Izbor je pao na hotel Grand gde je Central imao 49 odsto vlasništva. Pregovore o prodaji su vodile tadašnja direktorka Danica i zamenica predsednika UO Dušanka.

Kada je već nađen zainteresovani kupac iz Agencije pozivaju predstavnike radnika na sastanak na kome ih Željko Matijević i Dejan Pavlović obaveštavaju da će prodaja biti zaustavljena, jer imaju informacije da pregovarači od kupca traže proviziju od 150.000 evra. 

Posle ovoga, Agencija odlučuje da ubrza privatizaciju Centrala i da sebi skine bedu sa vrata. Nekoliko revizora odbija da radi procenu vrednosti kapitala uvidevši da tu nisu čista posla. Konačno, zvanično je procenjeno da je preduzeće u dugu od 210 miliona dinara, ali se posle privatizacije pojavljuje još oko stotinu miliona prikrivenih dugovanja.

Glavni revizor Narodne banke Srbije pismeno obaveštava rukovodstvo preduzeća da priložena finansijska dokumentacija nije ispravna, ali to obaveštenje u Central stiže na sam dan prodaje preduzeća privatnom vlasniku, Zorani Joksimović, ženi Miše Omege. Pošto ni ona nije mogla da se izbori sa silnim dugovanjima Central menja vlasnika uz odobrenje Agencije za privatizaciju. Današnji vlasnik je Žarko Pavlović.

Posle privatizacije 70 odsto radničkih potraživanja je namireno, a svima su uplaćivani i doprinosi. Međutim, po sili Zakona o stečaju preduzeće zbog stalno blokiranih računa odlazi u stečaj. Zanimljivo je da su 80 odsto sadašnjih dugova potraživanja za retroaktivno i nelegalno naduvane plate. Preostali poverioci kompanije su u većini saglasni da se pristupi restruktuiranju, takozvanom radnom stečaju, i da se preduzeće tako izvede iz krize. Ovome se protive bivši radnici i rukovodioci koji su Central odavno napustili i koji su najzaslužniji za propast ove firme.

Predsednik većinskog sindikata Nezavisnost Dragan Mastilović podržava ideju oporavka preduzeća o kojoj bi trebalo da se odlučuje 13. juna.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane