Natrag

Podsetnik

Podsetnik

Aribald Rajs: "ujte Srbi", jedan prijateljski pogled na narod koji ne ceni prijatelje (5)

 

Ne izdajte zemlju obraujte je

 

U svom predsmrtnom delu "ujte Srbi" iz 1928. godine veliki prijatelj Srba pita se "kako je nacija kao to je srpska, dopustila da je podjarmi aka sebinih i podmitljivih politiara, gnusnih iardija, zabuanata, profitera i zelenaa?" Rajs opominje Srbe: "U vaim rukama je vaa sudbina: blistava budunost ili ropstvo!" Tadanji Srbi nisu uli vapaj svog prijatelja, gotovo ga se odrekavi. ta bi se, meutim, dogodilo danas!

 

Aribald Rajs

 

 

Evo jo jedne pojedinosti vrlo svojstvene vaim politiarima-stranarima, koju, uostalom, obino sreemo kod ljudi uzdignutih na poloaj koji im ne pripada. Kada stignu do ministarskog poloaja, vai politiari postaju toliko oholi da je to skoro smeno. Merilo da je neko pravi dravnik jeste da on nikada ne proputa da bude pristojan prema svima. Elem, kad postanu ministri, naklonou svog kluba ili sovjeta, vai politiari-stranari smatraju da ne moraju da budu pristojni ni prema kome osim prema onima koji imaju mnogo novca. Oni ostavljaju najzaslunije ljude da satima ekaju u predsoblju i esto ih posredstvom efova kabineta otpravljaju pod izgovorom da su pretrpani poslom. Istaknuti stranci, ije bi prijateljstvo bilo vrlo korisno vaoj zemlji koji su se pomuili da posete vae rukovodioce, esto nisu bili ni primljeni, pa su zbog toga poneli u svoju zemlju loe miljenje o vaim ljudima i to miljenje nisu skrivali. Mnogi vai diplomatski neuspesi posledica su neljubaznosti i onoga "ba me briga" rukovodilaca iz "ute kue''. inovnici, naravno, oponaaju rukovodioce i sasvim zaboravljaju da su oni tu radi naroda a ne narod radi njih. Skoro svuda po javnim slubama vlada taj neprijatni duh po ugledu na visoke rukovodioce, ministre, i to jo naglaeniji. Bilo to pota, policija ili onaj famozni "Biro za tampu" Ministarstva spoljnih poslova - gde bi vanredna ljubaznost morala da bude strogo obavezna - svuda ljudi nailaze samo na inovnike koji smatraju da je pristojno i predusretljivo ponaanje sa ljudima poniavajue.

 

Rav primer "inteligencije"

 

Eto, dragi moji srpski prijatelji, to je mala skica vaih politiara kakve sam ih ja video od kako sam u vaoj zemlji. Ona nije potpuna, daleko od toga, ali ovo to sam rekao je dovoljno da shvatite ostalo. Uz "inteligenciju", i politiari su uzrok to vam je drava u nimalo zadovoljavajuem stanju. Njihov primer deluje na narod. Stari, potovani i estiti obiaji se sve vie gube i ustupaju mesto pobesnelom samoljublju, razuzdanom snobizmu i sve veem nemoralu. Krajnje je vreme da se tome stane ukraj i da se pomete to ubre koje najpre poniava va narod da bi ga zatim i unitilo. Ne dozvoljavajte vie da vam politiari-stranari smatraju otadbinu kravom oko koje se cenjkaju poput Cigana. Izbacite sve te profitere i interese svoje zemlje poverite najmudrijim, najpotenijim i dravi najodanijim ljudima iz vae nacije.

Najzad, morau da vam govorim i o onima koje je rav primer vae "inteligencije" i politiara-stranara najee zarazio. Morau da vam govorim i o omladini.

Priali su mi, a u to su me uverile i injenice koje je istorija potvrdila, da je vaa omladina pre velikog rata bila veoma rodoljubiva. I tada se rado ukljuivala u borbe politikih stranaka, ali je to bilo mnogo manje radi stvaranja neke materijalne koristi nego iz elje za borbom i mladalake ratobornosti, kod nekih ak i iskrenog ubeenja. Ondanjoj omladini je, ipak, otadbina bila iznad svega, pa, kada bi se nala u opasnosti prekinula bi sve rasprave i sjedinjena pridruila se braniocima zemlje. Upravo su kod te omladine naile na najdublji odjek one plemenite, ali u to vreme jo, izgleda, neostvarljive ideje. Zato se i ideja o ujedinjenju sve brae u jednu slobodnu zemlju naroito negovala meu mladima. Ideja o osloboenju June Srbije od turskog jarma toliko je oduevila omladinu da su mladi seljaci, studenti, zanatlije itd. stupali u etnike redove da junaki ginu od stostruko jaih turskih snaga. A kada je u jesen 1912. odjeknulo zvono na uzbunu i pozvalo naciju u krstaki rat protiv starog ugnjetaa, nije bilo mladia sposobnog za puku koji se nije odazvao pozivu. Iako je smrt strano kosila njene redove omladina je bila presrena jer je nazirala osloboenje Makedonije, te drevne srpske zemlje. Nije imala vremena da se odmori posle te pobede. Poslednjih dana jula 1914. Austrougarska je napala njenu zemlju, a iz toga je proizaao svetski rat, najstraniji rat ikada vien na Zemlji, koji je trajao etiri duge godine, tokom kojih je Srbija doivela sve i i najveu slavu, i najvee patnje. Suvino je navoditi pojedinosti, znate ih. Bio sam verni pratilac vae vojske sve vreme srpskog stradanja i video sam kako vaa tadanja omladina umire. Oh, kako je ona znala da mre! Moda su me to njeno skoro mistino oduevljenje, njena bezgranina odanost i skoro boansko umiranje najvie vezali za vau zemlju. Mislio sam, i jo i danas mislim, kad vidim koliko je dananja omladina drugaija od one prethodne, da je nacija koja je mogla da stvori toliko junaka nacija koja ne moe da propadne. Jedino me ta pomisao i to seanje ohrabre kada sam na ivici da izgubim nadu u vau otadbinu gledajui one politiare profitere i vau "savremenu"' omladinu.

Ba je savremena vaa omladina kada se eta "korzoom" glavnog grada ili kada se, poput crnca u delirijumu, trese i uvija u plesnim dvoranama, kada su vam mladii u odelima po poslednjoj modi, oiju skrivenih iza naoara po ameriki irokog ruba, a devojke, naminkane i namakarene, u haljinama koje su skuplje to manje tkanine iziskuju, pokuavaju da odre ravnoteu na previsokim tapiima koje im zamenjuju potpetice na cipelama. Trotoar i itava ulica pripada mladima i oni bez ikakvog stida guraju starog gospodina koji je, moda, mnogo uinio za njihovu zemlju, siromaha koji nije umeo da izvue korist kao drugi i koji uri, uri na posao kako bi mogao da donese neto hrane gladnoj deci,ili invalida koji je rtvovao nogu kako bi oni slobodno mogli da uivaju u ivotu. Oni preziru te "glupake" koji nisu umeli da izbegnu rat i koji, ak, nisu umeli da izvuku korist iz pobede. Oni ele da "ive svoj ivot", ali ne ele da se rtvuju za druge. ta im znai budunost zemlje kad oni vie nee biti tu?!

Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj proiavajui rodoljubivi plamen. Za veinu vae sadanje omladine rodoljublje se sastoji od neke vrste zavisti pune mrnje. Zavide zemljama koje su bogatije ili monije od njihove i tom poniavajuem oseanju nakaradno daju ono lepo ime rodoljublje. Istinsko rodoljublje, meutim, kod nje nema ni odjeka. Odavati poast izginulima, seati se njihovog rtvovanja i truditi se da im bude slian, pa koji bi savremeni mladi ili devojka bio toliko glup da to uini? Onda vie ne bi mogli da misle na sebe, morali bi da priznaju da nemaju nikakvih zasluga, a da ih stariji imaju mnogo. Taman posla, nije savremeni mladi traio da doe na ovaj svet. Stvoren je voljom i radi zadovoljstva starijih, a ivotom mora da plaa tu volju i to zadovoljstvo. Nita im on ne duguje, ve su oni koji su ga doneli na ovu zemlju duni da mu obezbede sredstva za ivot bez mnogo briga. Drugim reima, savremeni mladi smatra da nije njegovo da obezbeuje ivot dravi, nego da je drava duna da njemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi to je mogue prijatniji ivot. Za njega je drava prava krava muzara.

 

Pokuajte da ugovorite koncesiju

 

Otuda i ona jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu inovnici, i mladii i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u vaoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi neko postao inovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar ili uticajni politiar-stranar. Za sve su inovnici kadrovi njihove birake vojske i svejedno im je da li oni valjano obavljaju posao za koji ih plaa drava. Njima je stalo da oni rade kao njihovi izborni agenti. Meutim, broj inovnikih mesta se do krajnosti uveao. Prirodno, poto je optereenje drave postalo preveliko, ona daje inovnicima smeno male plate, nedovoljne za ivot, koji je postao vrlo skup. Onda inovnici pokuavaju da to nadoknade stvaranjem onog poniavajueg obiaja podmiivanja, ako ve ne mogu da direktno uzimaju iz kase koju im je drava poverila. A politiari koji su se pobrinuli za ta mesta doputaju da se to ini, jer su kupili izbornog agenta inovnika tom dozvolom da pribavlja novac svim sredstvima. Moda mislite da preterujem. Hajde, onda, poaljite vagon iz neke eleznike stanice a da ne platite veliku napojnicu.

Skoro svuda e va vagon ekati nedeljama dok ne krene, a za to vreme ete gubiti interes na novac uloen u robu koja treba da se isporui. Pokuajte da ugovorite neku koncesiju u vaem Ministarstvu uma i rudnika. Moete da dajete i po dravu najpovoljnije ponude, od posla nita nee biti ako ne razdelite zamane ekove visokim inovnicima, a napojnice niim. Sve sam ja to video i veoma mi je ao to moram da primetim da su taj obiaj, veoma tetan i po dravu i po pojedince, koristile ak i linosti koje sam smatrao potenim, ali je i njih zarazila sredina.

Vaa omladina koja tri za inovnikom slubom dobro zna da joj plata nee biti sjajna, ali rauna da e to nadoknaditi mitom i drugim sitnim radnjama. Uz to, ona kani da ivi bezbrino sa to je mogue manje rada. ak joj ni na namet ne pada da je u dobro ureenoj dravi svaki inovnik mala karika u lancu koji pokree toak drave i da svaka karika mora pratiti to kretanje kako bi taj toak proizveo maksimum korisnog rada.

Ovo se mora rei. Sve ste uinili da biste svoju omladinu doveli do take na kojoj je danas. Po prirodnim bogatstvima vaa zemlja je bila predodreena da bude prevashodno poljoprivredna. Umesto da usmerite omladinu na racionalno obraivanje zemlje tako to ete joj pruiti dobro osnovno kolovanje, pa odlino poljoprivredno tehniko otvaranje, zasenili ste je slavom visokih naunih studija, nezavisnosti na papiru i zaradama u takozvanim slobodnim zanimanjima. Umesto da ste u svakom selu podigli osnovnu kolu i da ste je stalno usavravali, umesto specijalnih kola za poljoprivrednike i zanatlije, u svakom gradiu ste osnovali "gimnazije", a univerzitete i fakultete u Beogradu, Skoplju, Subotici i Ljubljani. tavie, da biste ohrabrili mlade da naputaju selo, uveli ste besplatno srednje i univerzitetsko obrazovanje. A zemlje stare kulture i zaista najdemokratskije zemlje, poput vajcarske, imaju besplatno osnovno obrazovanje ali se vie kolovanje plaa. Znaju one zato to ine: ne ele da lie dravu najzdravijeg elementa poljoprivrednika i zanatlija. Vi preterujete u tom demagokom poletu. Opet u cilju stranake politike propagande, ustanovili ste brojne stipendije kako vam student na univerzitetu ne bi plaao kolovanje, kao to se to, uostalom, svuda ini, ve ga za to i plaate. Uspeli ste da sve vie praznite sela i privlaite na univerzitet hiljade i hiljade mladih oba pola, koji nee biti nita drugo do nauni proletarijat poto za to nemaju istinske sklonosti, a pronali bi sebe na selu, kojem ve nedostaje radna snaga, ako bi se planski pristupilo obraivanju. Stvorili ste mnotvo ravih inovnika koji e tetiti dravi jer e loe raditi i uvek e biti nezadovoljni.

 

Sluaj "diplomaca"

 

Dopustili ste, zatim. da se na vaim univerzitetima stvore udnovati obiaji i navike. Nije zadatak univerziteta da profesori deklamuju lekcije, koje e student nauiti napamet. Student moe da nae u knjigama sve gradivo koje se predaje na univerzitetu. Vrednost univerzitetske nastave jeste u profesorovom nainu posmatranja i njegovom linom uticaju na duhovno izgraivanje studenta. Kako kod vas moe da se govori o linom uticaju profesora na studente kada on, kao to je sluaj na Beogradskom univerzitetu, posredstvom vratara prodaje svoja umnoena skraena predavanja, koja studenti, ne dolazei na asove, za ispite ue napamet? Mnogi vai studenti nisu prisustvovali ni jednom jedinom predavanju na univerzitetu. Jednostavno, samo su se upisali i kupili ili pozajmili od nekoga umnoen kratki pregled predavanja koja su morali da prate. Izdajui se za studente i uivajui sve pogodnosti tog statusa, oni zauzimaju mesta u administraciji, bankama itd. Kada procene da je pogodan trenutak, napamet naue kratke preglede predavanja, izlaze na ispite i dobijaju "univerzitetsku" diplomu. Tako ste u oima svih onih koji znaju kako se postaje "diplomac" na vaim univerzitetima srozali njihov ugled. Vaa diploma postaje samo pare papira koja omoguava njegovom vlasniku da postane lo inovnik. esto sam bivao zapanjen neznanjem "profesora" koji su izali sa vaeg univerziteta, posebno profesora prirodnih nauka. Naravno, vai studenti medicine ne mogu na taj nain da studiraju. Prinueni su da idu u sale za disekciju i na klinike. Uostalom, imate izvrsnih lekara Srba koji bi bili u stanju da obrazuju dobre uenike. Meutim, kao i u ostaloj univerzitetskoj nastavi, ne aljete im dobar studentski materijal, a sa slabim materijalom ni najbolji profesor ne moe da obavi dobar posao. Bez ikakvog odabiranja prenatrpavate sluaonice. Reklo bi se i da sa pogubnim uivanjem gurate ene na visoke studije. Potpuno zaboravljate da je ena po prirodi stvorena za drugaiju sudbinu od mukarca. ena je u neemu superiornija od mukarca, a mukarac u neemu superiorniji od ene. Iskustvo dugo, sada, ve skoro pola veka, pokazalo je da je ena, uz vrlo retke izuzetke, dala samo osrednje rezultate u nauci. Navedite mi osim gospoe Kiri, koja je dobro iskoristila delo svoga mua, jednu jedinu enu koja je ostvarila neto veliko u prirodnim naukama, medicini, knjievnosti itd. Neete pronai nijednu. Zato, onda, gurate svoje devojke na univerzitetske studije? Zar ne mislite da one na njima gube enstvenost i da postaju nesposobne da stvaraju i vode porodicu, to je sutinska svrha ene?

Pogledajte samo kako neuredno ivi veina vaih studentkinja na univerzitetu. Potraite u bolnici statistike podatke o sifilistiarkama, pobaajima i abortusima devojaka koje ste poslali na univerzitet. Prestraviete se. Proetajte za lepa vremena Koutnjakom i prebrojte parove studenata i studentkinja koji tamo, bez ikakvog ustruavanja vode... ljubav. I sa takvim enama vi biste da obnovite zemlju iskrvavljenu ratovima i takvim enama biste poverili decu na vaspitavanje?

Univerzitet je najvia obrazovna ustanova u nekoj zemlji. Kao takva ona treba da bude primer a disciplina na njoj najstroija. Prvi se univerzitet mora povinovati neophodnim zahtevima za dobro funkcionisanje drave. A ta ste vi uradili? Dopustili ste univerzitetu sve slobode. Pozivajui se na "autonomiju univerziteta", vai studenti sebi doputaju ono to kod drugih nee trpeti. Vode stranaku politiku, ele da nameu zemlji svoju volju, a jo obrisati nos estito ne znaju, organizuju trajkove, ak i prave male bune i sl., a vi to lepo doputate i tu neobuzdanu omladinu ne kanjavate dobrim prutom po stranjici. Zar ne uviate da tako dajete lo primer mladima, graanima, seljacima i radnicima? Njima e neminovno pasti na pamet da je i njima dozvoljeno ono to je dozvoljeno onima koji su odreeni da budu budua elita zemlje i tako gajite nedisciplinovanu, sebinu omladinu koja ne haje za potrebe drave.

 

Moe biti preskupo

 

Vai univerzitetski profesori ne ine nita da bi promenili to, po zemlju, kobno stanje. Opet ste vi krivi, moji srbski prijatelji, to su oni koje ste izabrali da vam vaspitavaju studentsku omladinu tako nezainteresovani. U stvari, vi ne postavljate na ta poasna mesta u obrazovanju svoje najbolje snage, ve i tu veliku ulogu ima stranaka politika, "kumstvo", pojedinani interesi nekih trenutnih monika. Istina je da na univerzitetu imate ljude velike vrednosti, ali su velika veina mediokriteti koji su na ta mesta stigli zahvaljujui stranakoj politici ili njenoj podrci. Njih, naravno, nimalo ne zanima moralna, pa ak ni nauna vrednost uenika. Oni sastavljaju i umnoavaju svoja predavanja, krme ih i... vode stranaku politiku kako bi, na taj nain, zaradili to vie novaca. I sami ste ih naterali da krenu tim putem poto ih plaate tako malo da im je gotovo nemogue da ive samo od profesorske plate ako imaju porodicu. Velika veina vaih univerzitetskih profesora nisu izabrali taj poziv podstaknuti zanimanjem za tu nauku, ve da bi postali poslanici, kasnije ministri, ili, ako su lekari ili advokati, da bi mogli, kao "profesori", ispostavljati preterano visoke raune privatnoj klijenteli. Oni ubijaju ono, za svaki napredak, toliko potrebno nadmetanje. Uopte se ne bave duhovnim potrebama svojih uenika. Njihovom krivicom univerzitet vam je postao apatriotski. Dopustili ste tako da umre duh vae omladine. Dozvolili ste da se ona ugleda na sve one vae skorojevie, zabuante, zelenae, ratne bogatae, sumnjive politiare. zatrovane udnjom za novcem. Vaa omladina je njihova rtva. Obrazovana je po uzoru na njih. Dunost vam je bila da je sauvate od tog uzora, a vi to niste uinili. Pripazite da vas taj nemar jednog dana preskupo ne kota. Moe vas kotati i zemlje jer ova omladina se nee rtvovati na oltaru otadbine kad zazvoni na uzbunu (a zazvonie jednog dana) kao ona omladina koja je vodila oslobodilake ratove. Dananja omladina e vam odluno rei da nipoto ne eli da gine jer joj to nita ne donosi. Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim oima, i kako oni koji su se rtvovali, kod vas, u vaoj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.

 

 

 

 

 

 

Iz biografije Aribalda Rajsa

 

Dr Rudolf Aribald Rajs je bio vajcarski forenziar, publicista, hemiar i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraivanju zloina nad srpskim stanovnitvom u vreme Prvog svetskog rata.

Roen je 8. jula 1875. godine u junonemakoj pokrajini Baden. Na studijama u vajcarskoj, ve u 22. godini je stekao je zvanje doktora hemije. Biva izabran za asistenta za fotografiju a potom je postao priznati docent za tu oblast na Univerzitetu u Lozani, gde 1906. godine postaje redovni profesor kriminalistike. Stie ugled kriminologa svetskog glasa.

Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine doao u Srbiju da istrauje zloine austrougarske, nemake i bugarske vojske nad civilnim stanovnitvom. Bio je lan delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika i srpski narod i do kraja ivota ostao u Srbiji. Sa srpskom vojskom preao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom je novembra 1918. umarirao u osloboeni Beograd. Posle rata modernizovao je tehniku policiju pri Ministarstvu unutranjih poslova nove drave. Tadanja kriminalistika tehnika je, po miljenju amerikih istraivaa, bila na veoma visokom nivou. Meutim, Aribald Rajs, razoaran nekim negativnim pojavama u drutvenom i politikom ivotu povukao se pred kraj ivota iz svih javnih funkcija. iveo je skromno u svojoj vili u Beogradu.

Godine 1926. proglaen je poasnim kapetanom I klase peadije Vojske Kraljevine SHS. U septembru 1928. nameravao je da ode iz Kraljevine SHS. U intervjuu za tadanju "Politiku" izjavio je: "Svako strpljenje ima svojih granica. I moje je iscrpljeno do najdaljih granica. Moj rad se toliko ometa i bagatelie, da mi se dovoljno stavlja na znanje kako vam vie nisam potreban". Rajs dalje objanjava kako je sa prijateljima iz mnogih beogradskih drutava godinu dana radio na organizaciji proslave desetogodinjice proboja Solunskog fronta: "Meutim, gospodin dr Marinkovi, ne obavetavajui o tome odbor, negirao je ceo taj posao. Odreen je jedan novi odbor koji e da pripremi proslavu. A proslava je zakazana za osmi oktobar. Zato? Kakav je to znameniti dan osmi oktobar u istoriji vaega naroda".

Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu. Sahranjen je na Topiderskom groblju, dok je po njegovoj elji njegovo srce sahranjeno na Kajmakalanu.

Pred kraj ivota objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom ta sam video i proiveo u velikim danima. Kao svoje posmrtno zavetanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige "ujte Srbi!", na francuskom jeziku!

 

 

 

 

 

 

 

ZAKLJUAK

 

Otvoreno sam vam rekao ta sam video kod vas i ta je opasno po budunost vae zemlje. Nisam sve rekao, samo sam vam ukazao na ono najtetnije. Verujte mi da me je to esto zabolelo i da sam tu opasnost moda vie osetio nego vi. Zato? Naprosto zato to volim vau zemlju - a od nje nita ne oekujem - i to sam joj rtvovao sve to ovek moe da rtvuje. A, znate dobro, to se ovek vie rtvuje za nekog ili neto, to mu je privreniji. S pravom ili ne, mislim da sam i ja zasluan, makar i u najmanjoj moguoj meri, to je vaa nacija uspela da dosegne i ostvari san predaka: da se oslobodi okupacije. U presudnim trenucima sam jemio za vas. Ne bih eleo da mi neko kae da sam to inio za naciju koja to ne zasluuje.

Meuim, da mi to neko ne bi mogao prigovoriti, dajte prednost svojim vrlinama i iupajte iz tela one rune bubuljice na koje sam vam ukazao na ovim stranicama, a njih ete itati tek posle moje smrti. Vi to moete da uinite. Telo vam je zdravo. Samo ga prlja povrinska kona bolest. Trljajte, snano trljajte svoje telo i skinite tu runu prljavtinu koja ga nagruje i pogani.

Nemojte dozvoliti da vaa lepa dua propadne u tom ubretu koje se na njoj nataloilo naroito posle rata. Nacija koja je, poput vae, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, (ali ne i omraena), uspela da se vrati na svoja ognjita kao pobednik - ne doputa da je podjarmi aka sebinih i podmitljivih politiara, gnusnih iardija, prezira dostojnih zabuanata i zloinskih profitera i zelenaa.

Uprkos svemu ja verujem u budunost vaeg naroda. Duh Kosova, Karaora, Kumanova i Kajmakalana ponovo e se probuditi. Mora se, meutim, brzo probuditi, jer bez njega ete moda ponovo doiveti vreme robovanja koje ni u emu nee zaostajati za onim preivljenim, koje su vai stari pobedili rtvovanjem i junatvom. Sudbina vam je u vlastitim rukama; blistava budunost ili ponovo ropstvo!

Beograd, 1. juna 1928. R. A. RAJS

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane