Natrag

Milojevićeve strane

Milojevićeve strane

Lopuže: Kad ministar Dušan Petrović prevodi žedne preko vode

 

Samo u Srbiji viktorija znači - katastrofa

 

Spregom lokalne samouprave, Agencije za privatizaciju, podmitljivog rukovodstva i novokomponovanih tajkuna upropašćena je Zorka Mineralna đubriva iz Šapca, a odštetu opljačkanim radnicima vrednu preko 5,5 miliona evra solidarno će morati da plaćaju svi građani Srbije

 

Igor Milanović

 

Zorka Mineralna đubriva Šabac od 2002. se nalazila u restrukturiranju, odnosno u radnom stečaju. Od oko 1.000 radnika koliko je zapošljavala 2000. godine, fabrika je 2004. spala na 600 i proizvela 100.000 tona mineralnih đubriva. Danas u fabrici radi manje od 80 ljudi.

Odluku o restrukturiranju donela je Agencija za privatizaciju, a sa njom se složio i tadašnji gradonačelnik Šapca Dušan Petrović, današnji ministar poljoprivrede, za koga upućeni smatraju da stoji u pozadini uništavanja ove nekada uspešne fabrike, radi njene prodaje u bescenje i to unapred poznatom kupcu.

U periodu od 2000. pa do 2003. godine preko 100 radnika fabrike dobilo je pravnosnažne i izvršne presude od Opštinskog suda u Šapcu u vezi sa potraživanjima u proseku po 15 neisplaćenih plata.

Tadašnji direktor Zorke Ilija Nenadović primorava radnike u septembru 2009. da potpišu sporazum kojim se odriču prava na sudsko potraživanje zaostalih ličnih dohodaka sve dok fabrika ne bude prodata. U protivnom, pretio je direktor, privatizacioni kupac neće pristati na sklapanje socijalnog programa.

Zanimljivost u svemu je činjenica da je direktnom pogodbom fabrika još početkom avgusta 2009. bila prodata Viktorija grupi, iza koje kao visoki zaštitnik stoji, a ko drugi nego - Dušan Petrović.

Saznavši za ovu prevaru, preko 70 radnika krajem decembra 2009. podnosi krivičnu prijavu protiv direktora Nenadovića, koju februara 2010. proširuje i na nepoznate saučesnike iz Agencije za privatizaciju.

U ovim prijavama radnici navode da su aprila 2007. i novembra 2008. poništena dva regularna tendera za prodaju fabrike, na kojima su postojali zainteresovani kupci. Posle toga se krenulo u direktne pregovore sa Viktorijom, kojoj je fabrika prodata ugovorom Ov 1150/09 overenim kod Prvog opštinskog suda u Beogradu 4. avgusta 2009. Po ovom ugovoru kupac je izričito bio oslobođen obaveze da radnicima isplati zaostale dohotke po pravnosnažnim presudama. Kupac nije imao ni obavezu da dalje zaposli bilo kog od radnika, niti da izradi socijalni program - Zorka je prodata kao nepokretna imovina, a ne kao preduzeće.

Više javno tužilaštvo u Beogradu svojim aktom KTR 650/10 od 10. juna 2010. koji potpisuje zamenik javnog tužioca Slobodan Nešović odbacuje krivične prijave radnika. U istom tom aktu pominju se kao saradnici direktora Nenadovića visoki funkcioneri Centra za tendere Agencije za privatizaciju Jovan Ilijić, Biljana Stevanović, Aleksandar Mitić i Jelena Šulejić, protiv kojih je takođe obustavljen dalji postupak.

Samo podsećanja radi: u krivičnoj prijavi radnici ukazuju na njima nepoznate osobe iz Agencije za privatizaciju, po čijim je naređenjima postupao direktor Nenadović. Ako je tužilaštvo uspelo da otkrije ko su ta NN lica koja su vršila uticaj na direktora, kako je onda istovremeno moglo da odustane od daljeg krivičnog gonjenja?

Posle toga radnici podnose zahtev za sprovođenje istrage protiv direktora Nenadovića, kao i njegovih saizvršilaca iz Agencije ne navodeći njihova imena, jer iz šturog obrazloženja tužilaštva ne proizilazi jasno da su pomenuti funkcioneri zaista i direktorovi nalogodavci. U svom zahtevu radnici, zato, traže da sud sasluša Nenadovića i pribavi i druge dokaze kako bi se došlo do zaključka ko je tačno iz Agencije za privatizaciju instruisao direktora.

Umesto da sprovede ove istražne radnje istražni sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović odbacuje pomenuti zahtev kao neuredan. Žalbu radnika protiv ovog rešenja odbija veće Višeg suda u Beogradu.

U međuvremenu Viktorija grupa delove proizvodnih kapaciteta Zorke Šabac prodaje u staro gvožđe i sprema se, pošto areal potpuno očisti od svih građevina, mašina i radnika, da ga proda kao građevinsko zemljište. Na jednom sastanku je aktuelni gradonačelnik Šapca Miloš Milošević prevarenim i obespravljenim radnicima savetovao da tuže Republiku Srbiju, što su oni i učinili.

U Strazburu su trenutno tužbe vredne preko 5,5 miliona evra za neisplaćene plate i kamate. Vlada Srbije je do sada ponudila samo da radnicima isplati 10 odsto potraživanja, što su ovi odbili. Viktorija grupa nije ponudila ništa - ona ćuti i rasprodaje tuđu imovinu. Jedan od njenih funkcionera je danas i poslušni Ilija Nenadović.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane