Kovačica: kako se gradio bazen za kupanje u parama

 

Kako se vidovitom Krišanu ukazala milijarda dinara

 

Ako jedna onako mala opština, kao što je Kovačica kraj Pančeva, a uz pomoć obične samostalne zanatske radnje, bez ikakve kontrole može iz državnih fondova da povuče skoro milijardu dinara za običan bazen, koliko li je tek u stanju da pokrade uprava većih gradova u Srbiji?

 

Arpad Nađ

 

Opština Kovačica po popisu iz 2002. godine broji 27.890 stanovnika. Reklo bi se: nekoliko kuća, dva šora i - neverovatna želja za krađom državnih para.

Opštinska uprava je pre nekoliko godina odlučila da sazida javni bazen, odnosno sportsko-rekreacioni centar. Iz tog razloga 31. januara 2006. raspisuje se oglas o prikupljanju ponuda, a za najpovoljniju je odabrana ona koju je predao GZP Zlatibor AD iz Beograda. Ovo preduzeće je i započelo radove, ali nije imalo podršku opštinske uprave koja se dosetila da preko bazena u sopstvene džepove nalije brdo para.

Predsednik opštine Miroslav Krišan zato 19. jula 2007. donosi zaključak da se u ponovljenom, ovoga puta kroz direktne pregovore vođenom postupku prihvata ponuda samostalne zanatske radnje (?!) Građevinar Petrovič. Iz opštinske dokumentacije, međutim, proizilazi da je pomenuta ponuda podneta tek četiri dana po donošenju rešenja, odnosno 23. jula 2007. Vidoviti Miroslav Hari Krišan je, očigledno, unapred znao šta će da mu bude ponuđeno. A ponuđena mu je do sada nezabeležena pljačka javnih fondova.

Da bi opravdao direktno vođenje pregovora sa odabranim ponuđačem, Krišan na sednici Skupštine opštine tvrdi kako je od Uprave za javne nabavke 7. juna 2007. tražio odobrenje za direktno ugovaranje posla bez javnog oglasa. Po predsedniku, Uprava se nije oglasila u zakonom predviđenom roku od sedam dana, zbog čega se automatski smatra da je dala saglasnost.

Dopisom broj 07-00-572011 od 6. juna 2011. Uprava, međutim, zainteresovanog građanina Savu Kolarskog obaveštava da u njenoj arhivi ne postoji nikakav dopis opštine Kovačica od 7. juna 2007. Vidoviti i sveznajući Krišan je sve ovo jednostavno izmislio, samo da bi pred odbornicima opravdao sklapanje ugovora sa privatnim preduzećem Petrovič.

Finansijer celog zamišljenog projekta sportsko-rekreacionog centra u Kovačici bio je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. U dokumentu od 25. jula 2007. direktor Fonda Momčilo Milojević izveštava da zbog promene izvođača radova nije moguće prebaciti sredstva investitoru, opštini Kovačica. Međutim, već sledećeg dana odobrena sredstva u visini od 44 miliona dinara bivaju usmerena korisniku. Za samo 24 sata nemoguće je postalo moguće!

Do avgusta 2010. Fond je opštini Kovačica za izvođenje radova na bazenu odobrio 835.783.065,97 dinara, od čega je uplatio 687.660.547,72 dinara, a sve to na osnovu lažne dokumentacije, koju, po sopstvenom priznanju, Fond nije ni proveravao.

Vlasnik SZR Građevinar Petrovič iz Padine je Ondrej Petrovič, koji je od 27. maja 2008. i član Opštinskog veća Kovačice. Odgovorno lice u SZR Građevinar na poslovima izgradnje SRC Kovačica je Ivan Babka, diplomirani inženjer arhitekture, koji je ujedno i načelnik Odeljenja za urbanizam i inspekcijske poslove u opštini Kovačica.

Tako dolazimo u situaciju da jedno te isto lice izvodi radove i izdaje upotrebnu dozvolu. Babka kontroliše samog sebe, pa 22. marta 2011. donosi rešenje broj 351-658710-04 kojim je izvršen tehnički prijem objekta gde je isti taj Babka odgovorni izvođač.

I pored toga što je izvršen tehnički prijem i izdata upotrebna dozvola za objekat, Opština 1. aprila 2011. isplaćuje još 16.516.555,05 dinara Građevinaru Petrovič na ime građevinsko-zanatskih radova i opremanja SRC Kovačica!

Najveći deo poslova oko bazena završen je još dok je radove izvodio GZP Zlatibor, a vrednost tih radova proknjižena je na 152.164.229,20 dinara, mada je Opština već tada od Fonda tražila i dobila 200 miliona. U to vreme je bila predviđena izgradnja devet bungalova pored bazena, a dolaskom Građevinara Petrovič plan se menja na ukupno 12 bungalova, ali se i cena u startu uvećava za 50 odsto, odnosno 53.392.086,25 dinara!? Onda, maja 2008, Opština od Fonda traži i dobija još 90 miliona dinara za završne radove i opremu bungalova, a zatim u septembru 2010. za istu svrho traži još 176.235.369 dinara.

Miroslav Krišan i njegovi saradnici, ispred svih načelnica Odeljenja za privredu Marija Benka Hriješnik, koja je sve potpisivala bespogovorno i bez ikakve kontrole, Opštinski pravobranilac Jonaš Pavel, koji je o svemu obavešten, ali ništa nije preduzimao, kao i Ljiljana Žarić i Bela Kinčeš, novac nisu crpli samo iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja.

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu opštini je za isti projekat 2006. odobrio osam miliona dinara, 2007. to je poraslo na 19 miliona, da bi 2010. bilo odobreno samo tri miliona. Ova sredstva opština nije prijavila Fondu.

Zbog svega navedenog Višem javnom tužilaštvu u Pančevu podneta je krivična prijava protiv odgovornih lica. Predmet je dopao zamenici tužioca Oliveri Sekulić Šošdean, koja ga je prosledila Apelacionom tužiocu Đorđu Ostojiću. Za sada u predmetu KTR 194/09 još uvek traje jalova prepiska dvaju tužilaštva.