Natrag

Erdogan: Nesrea za Tursku, ali i za neke druge

Erdogan: Nesrea za Tursku, ali i za neke druge

 

Eto mene, a vi vidite kuda ete

 

Njegova ideologija je opstanak na vlasti po svaku cenu, pa ak i po cenu rtvovanja najbliih saradnika i prijatelja.

Izvor: Radio Doje vele

 

Bildunterschrift: Ubedljiv Erdoganov uspeh je nesrea za Tursku. Poslednjih godina on ima sve manje sluha za savete i ne pree od toga da protivnike proglasi gotovo za dravne neprijatelje. Srea u nesrei je to AKP nije uspela da osvoji dvotreinsku veinu, 330 poslanikih mesta, tako da nee moi sama da menja Ustav, nego e morati da pravi kompromise sa opozicijom. Tako, za sada, nee biti ispunjena Erdoganova elja da Turska postane predsednika republika.

Paradoks je ve to to su demokrate tokom izbora strahovale da desniarski ekstremisti nee uspeti da uu u parlament i na kraju se radovale to je MHP prela cenzus od deset odsto glasova. Naime, da u tome nisu uspeli, veinu njenih mesta dobila bi Erdoganova AKP i tako bez problema sama promenila ustav.

Pritisak pristalica AKP na one koji drugaije misle bie jo vei. I dalje e se smanjivati sloboda medija, a vera e imati prioritet uprkos laicistikom ureenju zemlje. Na taj nain e Turska postati kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji koji sam daje razloge da kandidatura bude odbijena.

Ukoliko ne doe do promena AKP e na sledeim izborima ostvariti sve ciljeve koje ovog puta nije uspela da ostvari. Istina, ne bi trebalo raunati na to da e postati drugi Iran, a Redep Tajip Erdogan drugi Mahmud Ahmadinedad.

"Nacija je pobedila", pobedonosno je uzviknuo Tajip Erdogan posle izbora. Stari politiki lisac, koji se svime koristi to moe da mu poslui na putu ka potpunoj moi u Turskoj, i ovoga puta je ostao dosledan sebi i svom jeftinom populizmu.

Erdogan se predstavlja kao religiozna osoba kojoj islam lei na srcu. "Tajip veruje u Boga, ali nema poverenja u Njega", tvrdi Erdoganov verouitelj. Njegova ideologija je opstanak na vlasti po svaku cenu, pa ak i po cenu rtvovanja najbliih saradnika i prijatelja.

Turski premijer je hlada i proraunat, ukazuju dobri poznavaoci turske politike scene. Potezi koje vue imaju samo jedan cilj - da pomognu njemu samom.

Zbog toga malo ko veruje da e kritika EU dosadanjeg politikog kursa Erdogana imati bilo kakvog efekta. Premijerov cilj nije mogui ulazak u evropsku porodicu, ve sopstveni opstanak na vlast.

U prvim godinama svoje vladavine Evropa je trebala Erdoganu, zbog ega se on rado pokazivao kao proevropski nastrojen politiar sa blagom tendencijom ka konzervativizmu. Slino kao velika veina evropskih kozervativaca.

Evropa je Erdoganu trebala ne samo da bi se obraunao sa starom politikom elitom koja je svoje odsluila, ve i da bi se zatitio od generala. Ve skoro devet decenija, od dolaska na vlast Mustafe Kemala Ataturka, vojska je u politici imala zadnju re. Po ustavu, ak, vojska je duna da izvri pu kako bi zatitila Ataturkove tekovine.

Jedna od njih je laicistika drava, odvojena od vere i verskih zajednica. Erdogan je svojim koketiranjem sa islamistima izazvao podozrenje generaltaba i tada je morala da se umea Evropa.

Procenjujui da bi vojni udar u tom trenutku vie tetio nego koristio zapadnoj alijansi, evropski politiari su prionuli da ubede turske generale da odustanu od planiranog pua. Jer, na kraju krajeva, Erdogan je privren evropskim vrednostima, tvrdili su, pa e svoj kurs korigovati.

Da bi pokazao svoju navodnu privrenost Evropi, Erdogan je u prvim godinama zaista poboljao poloaj verskih manjina u Turskoj, pa tako i hriana. Generali, pritenjeni od svojih NATO partnera odustali su od svrgavanja Erdogana, a sada je, posle ovakvog izbornog trijumfa teko i zamisliti da bi neki vojni pu proao bez krvoprolia. A takav scenario nije u ovom trenutku prihvatljiv ni za zapadne generale i politiare.

Tako je Erdogan jo jednom pokazao da je lukavi i beskrupulozni politiar koji odlino ume da balansira izmeu svojih protivnika.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane