Zadnja strana

 

Merak imam na ladnu Moravu

 

Piše: Redžep Taip Erdogan

  Veliki vezir

 

 

Bujrum kaurine, posluži se iz naše magaze, evo ti turske vlasti posle sto godina opet donose radost i boljitak! Glavu dole rajo srpska, ima da plaćaš pazarskome paši desetak, svaka nahija u pašaluku beogradskome ima da sagradi po jedan zindan, da se u njega zatvara, ima da se vrate kadije i čauši i baščauši, ima bre, šećer da jedete a ekser da serete od muke!

 Dobri paša iz Stambola neće više na kolac da vas nabija, vele tamo u toj Evropi da to nije politički korektno, ali rajo, što se žena, ali i mlade muške nejači tiče, ič vam ništa ne garantujem, vi najbolje znate na šta nam je merak vazda bio!

Dao nam je ovaj vaš nader-kan Boris Tadić sva prava, da se malo povratimo po Sandažku a i šire, da poturčimo što još nismo a ove što smo davno turčili, da pomognmo sa kesama dukata, da im sagradimo svake zgode i dobra, da imaju i hanove i apsane, i mehane i šadrvane, da ih dragi Alah opet malo pogleda sa visine. Evo, šućur velikome veziru, to jest meni, dao sam da se školuju na hiljade turskih glava u medresama, da vam dođu tamo u Srbistan, da vas malo podsete i poduče šerijatu i drugim islamskim naukama, i da nam još platite za to!

Tako mi je rečeno u haremu vašega paše, nader-kana Borisa Tadića, da ćemo mi Turci biti rado viđeni gde god nogom stanemo i da će nam na konak hanumica podvoditi koliko nam treba. Ali, najviše me od svega radovalo i suze su mi pošle, kad mi reče da ćemo i mi Turci dobiti od Srbistana za svako radno mesto koje otvorimo po 10.000 dukata, više od onijeh nevernika iz Evrope. Pa ništa mi milije nije bilo, jer sam ja, kao veliki vezir, odmah uočio vaše prednosti u odnosu na ostale narode sa ove strane Bosfora: tradicionalno ste krotki, plaćate krvniku koliko on traži, rado ga dočekujete, sami dajete i dupe i glavu... Ukratko, nema tu mnogo posla ni za nekog skromnijeg pašu, a ne za velikoga vezira kakav sam ja!

Baš sam se nešto ovih dana nameračio da vam zavedem neki danak, jal' u novcu, jal' u teritorijama, pa mi se ovo drugo nekako učini zgodnijim, a i ovaj vaš nader-kan Boris Tadić, koji zastupa vaš Serbistan i gde treba a uglavnom gde ne treba, dade nam divnu ponudu! I to takvu hairli ponudicu, da je samo hajvan najobičniji ne bi iskoristio!

Kaže on meni: a zašto vi, ooo, svetli Veziru, ne biste proizvodili u našem, mislim, vašem, Sandžaku, svilu i kadifu, ćeten halvu i druge potrebe za raju, ko velim, biće dobro i nama i vama!

 I zašto, presvetli, ne biste uzeli onaj naš aerodrom Lađevci ispod Kraljeva, baš bi vam dobro došao da robu prevozite, jer znate kakvi su srpski drumovi, 'oće banda da naiđe, rodiće se nanovo neki Marko pa će da zaore po sred druma, 'oteće vam vašu muku!

 A ovako, možete bez brige da prenesete i suve konoplje, i avgansitanskog maka, i svake druge travke od kojih je čovek veseliji, a to vi Turci najbolje znate i još bolje prodajete!

Pa je još dodao i ovako: elem, presvetli veziru, ja ovo ne govorim badava, ja znam i moji čauši znaju da vi već trgujete tom robom, i u Makedoniji i na Kosovu i u Sandžaku, a bogami dođe i do Stambol kapije, po sred Beograda!

Pa kad je tako, uvedite malo i nas u poslovanje, mi ćemo vam napisati jedno par fermana, nekoliko dozvola, pa radite da vas Alaha dragi sačuva od svake brige i nevolje....

Eto, sve on meni tako divani, a ja pušim onaj čibuk i žmirim, vidim, nije njemu ni do čibuka ni do pušenja, sve je on to probao već, dali mu ovi nevernici iz Evrope još odavno, ali isto tako vidim da mu je merak da malo seiri, da se malo hvali, da ističe svoje zasluge!

Pa sam ga, kao i svaki dobri i veliki vezir pohvalio i dao mu jednu tapiju na malo onoga našega rahatluka oko Bosfora.

Neka ima neku kućicu i šadrvan ispred nje, trebaće mu kad ga ova besna raja najuri. A, kako vidim, vakat mu je da ode, inače će dopasti u sindžire i bukagije, niko ga onda neće spasiti. Rekao sam ja njemu: mali, ti si naš seiz, običan nader-kan koji raju srpsku plaši da će bez Evrope da poskapa.

 A, vidiš moj jarane da nije tako! Šta bi ti bez velike Turske i njene sile? Ko bi tebe u Evropu primio kad si mali turski vazal?

 Evo, ima pola veka skoro kako smo mi u Stambolu dobili ferman iz Brisela da počinju pregovori, pa ništa od toga...

Nego, sikter rajo, u pamet se! Nemaš ti drugoga izbora nego da se vratiš svome osvajaču, onome ko ti je gradio i mostove i hanove, onome kome si najbolje ljude svoje dao, onome ko ti nikad nije uzeo više od 10 odsto!

Jes, treba reći, bili ste poslušna raja, trebalo vam je pet vekova da se podignete, ali kad ste ostali sami, skočila je na vas i ala i vrana! I, ako ćemo pošteno, niste se ni snašli. Treba vama dobra uprava, da imate u svakoj čaršiji čvrstu ruku, u svakoj nahiji kakvoga gazdu-pustahiju, da vas nagoni na rad i red. Ja to znam jer je naš turski čovek isti takav. Slabo se mi razlikujemo!

Evo, sad sam izbore nanovo dobio, ponovo se Turska podigla, jatagani su isukani! E, vala ćemo na Srbiju prvo, pa onda da vidimo. U Bosni smo sve dogovorili. To je nama federalna jedinica! Zapadna Turska! Tražio sam ja lično od ovoga nader-kana Tadića da zaboravi na Republiku Srpsku. Ako ne, ima handžar opet da radi! Ima kolac da isučemo i nabijamo po gori Romaniji! Ima sve da vas odvedemo u Stambol i u roblje rasprodamo!

More, biće nas i u Bondstil bazi na Kosovu, pa ćemo onda da vidimo kako Musa dere jarca!

Ali, hajde, što da jazuk činim bez potrebe! Evo, sve sam dogovorio, svaki mi je nevernik iz Evrope bio na minderluku, svaki mi je po sanduk dukata dao, samo da Srbe vratim tamo gde su bili, u velikoj turskoj carevini!

Govorili su mi: presvetli, šta će ti ljepšega raja, gde ćeš ti naći takvu raju i takvoga rahatluka nego što ga imaš tu na Balkanu! Nemoj u Evropu ko boga te molimo, nego uzmi veliki veziru što je tvoje, pa vodi i Srbe i Turke, stvaraj nove Sandžake, širo nahije, gradi sebi palate! Imaš tamo divne šume i vode, divnih žena i mladih muškaraca, plavoga neba i plodne zemlje. Neka je Alah s tobom veliki veziru, samo što dalje od nas!

Mislim nešto, a što da ih ne poslušam kad je tako?

Ovi mi se seizi u Beogradu sami nude, daju mi da gradim džade i džamije sve do Kraljeva, a bogami ću uskoro i noge da operem u 'ladnoj Moravi, uzeću jedan đugum vode ispod Rudnik planine, da ne ožednim dok Srbijom jašem. Pa kad stignem do Beograda, nek mi konje timare, vojsku nahrane i harem pripune! To su vazda dobro znali. More, dobro meni reče onaj kaurin Tadić: presvetli, neka svako radi svoj posao. Aferim neka mu je za tu mudru misao. Naručiću mu u znak dobre volje jedan fini turban iz Kapali čaršije, kakav nema nijedan nevernik! Neka ga nosi dok još glave na ramenima ima!