Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Novi Sad: Neverovatno pljačkanje pod budnim okom vlasti (2)

 

A, REŽI NA nas       

 

Još podataka o navodnom neimaru, koji ume da zida samo svoj profit i ništa više, Srđanu Arežini i njegovoj opskurnoj družini iz Novog Sada

 

Arpad Nađ

 

Osnivač i direktor novosadskog preduzeća AS-gradnja, navodno specijalizovanog za izgradnju objekata, jeste Srđan Arežina (JMBG 2409973112271, prijavljen na adresi Futoški put ..., vozi crni audi A8 reg. br. BO 652494), u poslovnim krugovima poznat kao Veliko stopalo. Do 2003. godine bio je običan fizički radnik na građevinama. Tako brz uspon je deo "srpskog sna", ideala da na tuđ račun postanete milioner!

Te 2003. godine Arežina uz Bog-sveti-zna čiju pomoć osniva SZR u Bačkom Jarku. U to vreme on je još kako-tako poslovao, zatim je naučio balkanska pravila.

Dok je radio kao podizvođač i izvođač radova za tuđe firme, shvatio je kako se može doći do mnogo para. Zbog toga 2007. odlučuje da se preseli bliže izvoru, odnosno u Novi Sad. gde je oficijelno prijavljen od 2008. godine.

 

Zida li zida

 

Još dok je bio u statusu lica koje bi da se doseli u "srpsku Atinu", on 2007, u dogovoru sa vlasnicima, ruši postojeći objekat na adresi Jaše Ignjatovića 8 i tu započinje gradnju zgrade koja nikako da se završi. Jedan od njegovih Skadrova na Bojani!

Iako ni za ovaj, kao ni za ostale objekte svog preduzetničkog carstva, nikada nije ni tražio, a još manje dobio dozvolu, za razliku od mnogih drugih građevina ovde je bar ispunio neke od uslova. Na urbanističko-tehničkom obrascu ovde su se kao obrađivači potpisali dipl. inž. arhitekture Miroslav Vukajlov i tehničar Marija Zurovac, pravnik je Svetlana Kilibarda, a saradnici su geometar Dragica Vogić, dipl. inž. građevine Miodrag Jovković i dipl. inž. mašinstva Milorad Radmanović.

Već sledeće 2008. Arežina započinje izgradnju objekta u ulici Šandora Petefija 182a, za koji nije ni pokušao da obezbedi dozvole. Na UT obrascu vide se imena obrađivača - građevinskog  tehničara M. Surovca, pravnika S. Kilibarde i saradnika geometra D. Vorgića i tehničara B. Čobanovića, ali bez njihovih potpisa!

Za pomenuti objekat, naime, postoji rešenje Uprave za urbanizam i stambene poslove koje glasi na porodični stambeni objekat sa četiri stambene jedinice. U ovom trenutku na placu je zgrada sa 14 stambenih jedinica, a Arežina bi hteo da zida još!

Pošto zgradetina u Šandora Petefija nije ni blizu završetka, a pare od kupaca su pokupljene i potrošene, Arežina 9. juna 2011. organizuje susret sa besnim vlasnicima i njihovim pravnim zastupnicima. Cilj sastanka je da se nađe izlaz iz postojeće situacije. Kao kompromis Veliko stopalo predlaže da vlasnici sami snose troškove legalizacije objekta i da mu povrh svega dozvole da na placu zgrade izgradi garaže sa garsonjerama koje bi kasnije prodavao. Poseban uslov: prevareni kupci stanova ne smeju da prijave pomenutu dogradnju, za koju je svakome jasno da ni u ludilu ne može da bude legalizovana!

Osim toga, objekat je već u hipotekarnom zalogu zbog privatnih dugova, tako da kupci ionako nemaju čemu da se nadaju. Do sada samo za ovaj objekat, ne računajući potraživanja prevarenih kupaca, Veliko stopalo duguje oko pola miliona evra.

Zbog ovakvog "poštenog rada" Srđan Arežina je još prošle godine bio meta atentatora u Limanskom parku u Novom Sadu. Metak ga nije hteo. Ubrzo posle toga Veliko stopalo odvode i na "masažnu terapiju", na Frusku goru, (kidnapuju ga) ali ne da bi vidao povrede iz atentata, već da bi nešto većim igračima oprostio dug.

Krajem novembra 2010. Srđanu se iznenada gubi svaki trag. Vidno impresioniran onim što je proživeo on se u Novi Sad vraća sredinom decembra i potpisuje nagodbu sa Res-trejdom, koji je prethodno uz obilne pretnje prozivao da mu duguje preko 23 miliona dinara. Nagodbom je Arežina dobio 12.000 evra u kešu i vaučer za kupovinu kola (kada ih bude bilo) u visini od 18.000 evra. Plus, živu glavu na ramenima.

Pomenuta suma je isplaćeno nešto u kešu, a nešto u naturi uz obilatu saradnju Arežinine knjigovođe, Bojane Pelemiš iz agencije Koni, Sentandrejski put 8. Na istoj adresi je, inače i stovarište preduzeća Pele prom DOO, vlasništvo Ljubomira Pelemiša, Bojaninog muža, preko koga Arežina nabavlja građevinski materijal.

U Res-trejdu sede sve fini poslovni ljudi specifičnih uzusa, kao što je generalni Milenko Popović, njegov zamenik Vojislav Skendžić, drugi zamenik Goran Micković, treći zamenik, ali zadužen za investicije i obradu Arežine Živko Milutin, kao i direktor finansija Mile Dugonjić.

Pre nego što je iz gepeka mogao da razgleda Novi Sad, Arežina je za Res-trejd bio podizvođač radova na objektu između V. Bojovića 17 i L. Mušickog 9. U posao je utrčao 2009. uz dogovor da završeni objekat po principu "ključ u ruke" preda investitoru. Kako nije plaćao ni dobavljače a ni radnike, Arežina, odnosno njegovo preduzeće, najureni su.

 

Kad bi ih neko saslušao

 

Paralelno sa radovima na pomenutom objektu AS-gradnja za Res-trejd radi i na objektima u novosadskim ulicama Bem Lilike i Ćirpanovoj. I ovde Arežina mora da ode, ali Res-trejd iz razloga smanjenja birokratije nastavlja da koristi dozvole AS-gradnje za pomenute radove, iako se menja podizvođač.

Ima i drugih koji su se slično snašli. Sva tri objekta u Ul. Pavla Bakića Arežini je oduzeo poverilac od koga je ovaj zajmio pare. I pored toga, pomenute objekte on i dalje pokušava da proda, iako faktički više nije vlasnik.

Na svojevrstan način su se naplatili i podizvođači Goran Zoranović Goranac (JMBG 1302973121278), vlasnik SZR Zoranović gradnja iz Petrovaradina, kao i Goran Pavlović Globus ili Glavonja, živi u Svetozara Miletića 115, vlasnik SZR Grabus iz Đurđeva. Kada su primetili da od plaćanja za izvedene radove u Pavla Bakića nema ništa, počeli su da odnose građevinski materijal. Obojica su danas vlasnici porodičnih kuća.

Izvisili su sitni podizvoćači, kao na primer limar Marko Jovanović, kome je Arežina za dug od 13.000 evra obećao garsonjeru u objektu koji će biti gotov na svetog Živka. Ništa bolje nisu prošla ni braća Danko i Njega, tesari, kojima je obećan stan u više nego spornoj zgradi u Petefi Šandora. Danko je još 2009. na ime svojih potraživanja za izvedene radove od Arežine dobio golf sa BiH tablicama koji nije bio uredno registrovan, pa sa njim nesrećnik nije uspeo da pređe srpsku granicu.

Na obećani stan čeka i vlasnik Evrodoma, gde Arežina bezobzirno uzima građevinski materijal. Račune ne plaća, ali zato lako obećava.

Kada smo već kod automobila, da napomenemo da je Arežina godinama sarađivao sa Duškom Burićem (JMBG 0608983163309), preprodavcem kola. Tako je jedan od kupaca nekog od stanova Marko S. (puno ime poznato redakciji) 13. avgusta 2010. Arežini prepustio svoj automobil alfa romeo 166, proizveden 2002. godine za 150.000 dinara, jer nije imao para da na vreme plati ratu za stan koji ni do danas nije završen. Pomenuti automobil je, zatim, Burić preprodao, a zaradu podelio sa Arežinom.

Burić je dugo bio Arežinin bliski saradnik, za koga je plaćao i neke račune, a onda su obojica zaključila da je bolje da se pretvaraju da su u svađi. Danas jedan drugog javno napadaju za prevaru, dok privatno i dalje smišljaju nove poslove.

Najgore kod Arežine prolaze njegovi radnici. Joška Buboš je na jednoj građevini u Somboru pao i slomio nogu. Nije, kao ni ostali radnici, imao zaštitnu opremu, a ni zdravstveno osiguranje. Da bi mu pomogli, kolege su se solidarno odrekle po jedne dnevnice i novac predali Arežini da odnese Bubošu za banjsko lečenje. Ne zna se šta je bilo sa parama, ali one do Buboša nisu stigle.

Radnike je na ruke najčešće isplaćivao šef pomenutog gradilišta za Res-Trejd Nemanja Košević. Iz jednog njegovog izveštaja pisanog rukom vidi se da je 36 ljudi (14 tesara i 12 zidara?!) za tri meseca rada dobilo 18.000 evra. Dnevnica za tesara je trebala da iznosi 30 evra!

Nemanja je  tako postao Imanja.

U međuvremenu je sastavljen i precizan spisak svih radnika sa radnim satima i danima kada su radili, kao i tačnom sumom koju im je Aržina isplatio, kao i onom koju od njega još potražuju.

Za sebe Arežina tvrdi da ima zaštitu policije u liku Nikole Brkića, zamenika načelnika PU Novi Sad, a u pravnim sporovima ga zastupa Đorđe Laketa, za koga zli jezici tvrde da je izgubio advokatsku dozvolu.        

O svemu bi najviše podataka mogli da daju šefovi gradilišta: pomenuti Košević i Dejan Dobrijević, kao i referent prodaje stanova Bojan Vuković. I još kada bi imao ko da ih sasluša!

 

 

 

Arežinino grožđe

 

Arežinina specijalnost pri isplati je da, kada mu dođe radnik cvileći za svoju nadnicu, on kaže kako u džepu trenutno ima manje od pola tražene svote. Po principu "uzmi ili ostavi" radnik može da bira da li će da uzme ponuđeni novac i potpiše izjavu da je time namiren sav Arežinin dug, ili da iščekuje dan kada će na vrbi da rodi grožđe, pa da dobije sav svoj novac. 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane