Natrag

Kriminal

Kriminal

Galenika u rukama farmaceutskih propalica  

 

Mafijaši kupuju samo od sebe i prodaju samo sebi 

 

Dijagnoza sadašnjeg stanja Galenike glasila bi: na smrt bolesna, leka nema. Smrtonosni virus je najpoznatija srpska fabrika lekova dobila od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, čiji članovi združenom akcijom uspevaju da od naroda i dalje izmuzavaju desetine miliona evra za navodnu pomoć propalom gigantu iz Zemuna

 

Igor Milanović

 

Vlada Republike Srbije je objavila da je spremna da da neophodne garancije za komercijalni kredit u visini od 70 miliona evra, neophodan Galenici kako bi prevazišla trenutnu krizu. Bilo bi odlično što država pokušava da pomogne domaćem brendu, poznatom širom sveta, da u pitanju nisu druge stvari, a ne obična finansijska podrška.

Po verodostojnim izveštajima, Galenika je trenutno u minusu od 1,4 milijarde dinara, odnosno 20 miliona evra. Pitanje koje se odmah postavlja glasi: za šta je potreban kredit od 70 miliona evra, ako je dug više nego tri puta manji? Uz to: srpska vlada najavljuje da će Galeniku ukupno pomoći do 100 miliona evra, odnosno pet puta više od trenutnog manjka na računu! Istovremeno, vlast najavljuje i racionalizaciju radnih mesta, tako da će od sadašnjih 3.500 radnika posao zadržati tek njih 500.

U obračunu sa Galenikinom vrhuškom pale su i prve žrtve. Najpoznatija glava koja se otkotrljala jeste Nenad Ognjenović, generalni direktor i osoba koja je i bila dovedena da upropasti najpoznatiju srpsku fabriku lekova.

 

Milionske trange-frange

 

Pre dolaska u Galeniku Nenad Ognjenović je bio predsednik Grupacije veledrogerija i predsednik Upravnog odbora Vetprom-hemikalija (VTHE). Za svoga mandata u Grupaciji veledrogerija, smatraju upućeni, Ognjenović je najzaslužniji za stvaranje monopola, tako što je proizvođačima dozvoljeno da biraju kojoj će veledrogeriji da prodaju svoje preparate, pa je 2008. od oko 400 registrovanih veledrogerija u Srbiji, svega sedam potpisalo ugovore sa proizvođačima lekova. Godinu dana pre bilo ih je devet, a nekoliko godina ranije 360, pa 20... Preko ovog monopolističkog sistema, videće se, bilo je lakše upropastiti i Galeniku.

Kako je VTHE bio među odabranima, vrednost akcija ove kompanije je naglo skočila. Ognjenoviću je to došlo zgodno, budući da je i sam posedovao 1.654 akcije ove firme u kojoj je bio i - predsednik UO. Izraženo u novcu: svaka od ovih akcija je vredela 500 evra, odnosno ceo paket je srećnog vlasnika učinio bogatijim za 827.000 evra.

Jedan od insajdera i prevarenih malih akcionara dostavio je Tabloidu spisak ko je, kada i kako formirao fantomske firme koje su zatim mimo Beogradske berze otkupile čak 83 odsto Vetprom-hemikalija.

Nenad Ognjenović je formirao HEMITHALI DOO, u koje su ušle i akcije VTHE koje je posedovao kontroverzni biznismen Jovica Stefanović Nini, to jest njegova preduzeća MD Nini DOO i Srbolek AD.

TIHVETOL DOO, u koji su kao nenovčani ulog takođe unete akcije VTHE, osnovala je, po dostupnim informacijama, tadašnja finansijska direktorka VTHE Olgica Nešković, koja je takođe prešla u Galeniku. Isto tako, prema dostupnim informacijama, Neškovićeva je lično posedovala 406 akcija VTHE u vrednosti od 203.000 evra.

Trgovina akcijama VTHE mimo berze išla je i preko POLIBOR PROM DOO i HIT PROVET DOO. Sve ove navedene firme nastale su unošenjem akcija kao nenovčanog uloga osnivača. Deo akcionara je dobio po 500 evra za svaku svoju akciju prilikom prodaje vlasništva nad pomenutim društvima jednom investicionom fondu.

Zanimljivo je da su sva ova preduzeća imala svoje račune u samo jednoj banci - Intezi. Upućenima je poznato da se prate sve novčane transakcije koje prelaze milion dinara, ali se u slučajevima kada su računi u istoj banci tragovi lakše zametnu. Tako je dugo pravi vlasnik VTHE ostao skriven i od nadzornih organa Centralnog registra za hartije od vrednosti (CRHOV).

Kako u CRHOV-u nije bio registrovan novi vlasnik pomenutih društava, koja su zajedno imala oko 83 odsto akcija, to on nije ni morao da postupi po zakonu, jer ni jedno od pomenutih preduzeća pojedinačno nije imalo 25 odsto akcija VTHE.

Tek je pritužba nekolicine malih akcionara, koji su očekivali ponudu za otkup njihovih akcija po ceni od 500 evra, skrenula pažnju CRHOV-u da ovde nešto nije u redu. Tada je doneta zabrana raspolaganja glasovima na Skupštini akcionara za akcije koje prelaze 25 odsto, dok se ceo čvor povezanih vlasnika ne razmrsi, što za ionako većinskog vlasnika nije imalo nikakvih negativnih posledica. Podsećanja radi: on je i dalje mogao da raspolaže glasovima za 25 odsto akcija, dok su svi ostali akcionari na skupštini činili tek 17 odsto, čime su uvek bili u manjini i lako preglasavani. CRHOV još uvek nije doneo konačnu odluku u ovoj aferi.

 

Propast planirana

 

Ono što je Ognjenovića činilo podobnim za posao egzekutora Galenike jeste baš njegova prošlost. Upućeni su sigurni da se kupac najpoznatije srpske fabrike lekova već zna, ali je potrebno njenu cenu urušiti u podrum. Procena vrednosti Galenike pre ulaska Ognjenovića u celu priču bila je 200 miliona evra. Poređenja radi, vršački Hemofarm, koji je daleko manje brendiran, prodat je za 480 miliona evra, a hrvatska Pliva za čak 2,2 milijarde dolara.

U suštini, novi vlasnik bi Galeniku i onda dobio za nekih 130 miliona evra, budući da u cenu nije bila uračunata investicija u novi pogon i novi proizvodni program koji su zajedno vredeli nešto preko 70 miliona evra. I tako umanjena cena je, međutim, bila previsoka za vlastima bliskog tajkuna, tako da je bilo neophodno da Galenika do kraja bude uništena.

Ognjenović, iako naizgled glavni organizator sunovrata, u celoj priči je tek jedan od šrafova. Daleko su važniji oni pored i iznad njega, a pojedinci čak i ispod njega.

Šema naručivanja lekova od strane najvećih potrošača bila je tako napravljena da Galenika, jednostavno, mora da bankrotira. Jedan od pomenutih velikih korisnika je i Klinički centar Srbije (KCS) i preko njega se najlakše vidi kako je država sistematski uništavala zemunski gigant.

Na čelu KCS već godinama stoji dvojac Đorđe Bajec i njegova desna ruka Mirko Kerkez. Obojica imaju više nego jake veze u aktuelnoj vlasti, posebno u Demokratskoj stranci. Zato ne treba da čudi način na koji su poslovali sa Galenikom.

Ustvari, oni nisu sa njom ni poslovali, već sa nekim od monopolističkih posrednika u farmaceutskoj džungli zvanoj Grupacija veledrogerija. KCS bi tako od izabrane firme, neretko od VTHE gde Ognjenović već ima sopstveni paket akcija, naručio potrebne medikamente koji bi  zatim na recku bili uzeti od Galenike. Račun je trebalo da izmiri Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RŽO).

Posle izvesnog vremena, odozgo bi stiglo naređenje da se ceo dug jednostavno - izbriše. Galenika bi pristala, posrednik je već uzeo svoju proviziju od Kliničkog centra, a RŽO bi se pohvalio kako je snizio troškove poslovanja.

U Kliničkom centru Srbije na mestu direktora Službe za farmaceutsku delatnost i snabdevanje nalazimo izvesnu Gordanu Iljadicu. Ista ta osoba, od poznanika zvana i Hiljadarka, član je i upravnog odbora Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Agencija, pored ostalih, ima i Nacionalni centar za informacije o lekovima i medicinskim sredstvima, kao i Centar za humane lekove.

Iljadica je takođe i direktorka Sektora za javne nabavke u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Ona, dakle, kao čelnik službe nabavki u Kliničkom centru Srbije naručuje medikamente, čije plaćanje onda ona treba i da odobri, ovog puta kao direktorka odgovarajućeg sektora u RŽO.

Umesto da odobri plaćanje Galenici Iljadica jednostavno traži da se dug prema proizvođaču otpiše, a Ognjenović ispred Galenike spremno na to pristaje.

Zamenica direktorke Iljadice u  Službi za farmaceutsku delatnost i snabdevanje KCS-a je Vesna Ciganović. Ista ta Ciganovićka je, kao i direktorka Iljadica, član UO Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Kada se ovako upleteno vrzino kolo razmrsi, jasno je zašto je Galenika morala i uspela da propadne i kako je napravila gubitak od preko dve milijarde, kada se računa i izgubljena dobit koja je proteklih godina u proseku iznosila oko 600 miliona dinara.

 

 

 

 

Vladari

 

Predsednik upravnog odbora Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije je Ljubisav Mišić u ime Z.U. apoteka Kruševac, apoteka Atanacković.

Osim Iljadice i Ciganovićke članovi UO su Jovan Hadži-Đokić, u ime Medicinskog fakulteta u Beogradu, i Ljubica Popović, u ime same Agencije.

 

 

 

Vremena se menjaju

 

Skoro nezapaženo je prošla sledeća vest od 9. maja 2011: "Prof. dr Aleksandar Vuksanović, direktor RŽO, i profesor dr Afksendios Kalangos iz Univerzitetske  bolnice u Ženevi, potpisali su Protokol o saradnji iz oblasti kardiohirurgije. Protokol predviđa kardiohirurške operacije pacijenata sa najkomplikovanijim srčanim anomalijama."

RŽO, u kojoj jednu od vodećih uloga ima Gordana Iljadica, zadužena da se od Galenike besplatno uzimaju lekovi, kreće u ponovnu saradnju sa već nam poznatom ženevskom bolnicom.

Univerzitetsku bolnicu iz Ženeve pamtimo još iz osamdesetih godina prošlog veka i to po naduvanim računima za nepotrebne ili čak neizvršene usluge. Na čelu afere bio je Rajko Medenica, a njegovi tadašnji saradnici bili su Ninoslav Radovanović, Predrag Dovijanić, Jakov Sirotković i Cvjetin Mijatović.

Akterima se u ondašnjoj Jugoslaviji sudilo, ali današnja Srbija svoje mahere nagrađuje. Vremena se menjaju.

 

 

 

Još uvek na slobodi

 

Iako nije do kraja jasna vrsta odnosa koju su imali Jovica Stefanović Nini i Nenad Ognjenović, indikativno je da su se njih dvojica često sastajali za trgovinu akcijama VTHE presudne 2008. godine, i to daleko od očiju javnosti - u prijatnom restoranu Mrak na dalekoj periferiji Niša, u blizini aerodroma Konstantin Veliki. Nini je ubrzo unovčio svoje akcije VTHE koje je imao, budući da mu je bila potrebna gotovina za održavanje Srboleka u životu.

Nini je u međuvremenu izgubio Srbolek, kao i sve ostale firme koje je privatizovao, i sada čeka suđenje. Ognjenović je još uvek na slobodi.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane