Policija

Šabac: kad se udruže organi reda, mira i poretka sa nadribiznismenima

 

Bogat k'o šabački policajac

 

Prikrivanje najtežih oblika organizovanog kriminala, vršenje krivičnih dela, zloupotreba službenih položaja i ovlašćenja, pribavljanje imovinske koristi stečene izvršenim krivičnim delima u službi i povodom službe, korupcija i samovlašće visokih funkcionera koje traje godinama, stanje kriminala u gradu Šapcu i okolnim opštinama, bezbednost građana i imovine

 

...

 

Kao što je poznato, već dugi niz godina Policijskom upravom u Šapcu rukovodi nekadašnji niži oficir policije, obični zamenik komandira PI Savski venac u Beogradu Slaviša Spasojević. On se obreo na ovom mestu iznenada i za njega samog, a kao kadar DSS-a i poverljivog čoveka bivšeg generala MUP-a Srbije Miloševića, koji je smenjen i otišao u penziju na silu. U međuvremenu Spasojević se prilagodio uslovima i sada je postao kameleon.

Dolaskom u grad Šabac nekoliko godina se prilagođavao, jer nije imao pojma o zbivanjima u SUP-u Šabac i ostalim Policijskim stanicama na području osam opština, niti to zna do današnjeg dana. Drugim rečima, posao ga ne zanima. Za njegove najbliže saradnike postavljeni su ljudi koji su inače bili problematični u službi - po želji pojedinaca, za novac, po stranačkoj opredeljenosti.

Za to vreme stekao je poznanstva iz koristi sa mnogim "uglednim" ljudima, a posebno sa vlasnikom Inter-kopa Bijeljina, sa sedištem u Beogradu i u Mišaru, opština Šabac, Radetom Nikolićem zvanim Bosanac, koji se prethodno bavio prevozom šljunka i peska i imao samo jedan stari kamion, bio i danju i noću umazan uljem zbog popravke tog kamiona. Sada on važi za velikog biznismena, uz napomenu da u firmi ima 72 direktora, a glavni su mu čelnici SUP-a Šabac, bivši Matija Živković, ni manje ni više nego načelnik za privredni kriminal, kao i pojedini visoki funkcioneri u šabačkom garnizonu. Inače, Nikolić je samo fiktivno vlasnik firme, figurira i ništa drugo, ali je tu za slikanje sa raznim tzv. visokim funkcionerima, nažalost.

 

Sve za proviziju

 

Između ostalog, Nikolić poseduje i nekoliko stotina kamiona, koji se slobodno kreću putevima Šapca, okolnih opština, pa i šire, a vozači tih kamiona su potencijalne ubice na putevima (lako se mogu proveriti statistički podaci o broju saobraćajnih nezgoda i poginulim licima u njima). Zbog toga, i ubistva mlade devojke, zabranjen im je prolazak kroz selo Varnu, opština Šabac. Nikolićeve kamione ne sme niko od saobraćajne policije da zaustavi, a taman posla da piše bilo kakvu prijavu, jer odmah ispašta svoje grehe.

U njegovu firmu, i u mnoge druge, zabranjen je ulazak operativcima za privredni kriminal PU Šabac, a zato je na mesto načelnika postavljen poslušni i verni sluga Vlatko Milović.(Da li je rodu sa Rodoljubom Milovićem, načelnikom Uprave krim policije MUP-a Srbije?).

Za sve to su se pobrinuli niko drugi do načelnik Spasojević i načelnik policije, "privrednik", zelenaš Branko Živanović.

U toj situaciji Spasojeviću se grade dve porodične kuće u rodnom mestu, odnosno gde mu živi otac, sličan njemu. Kuće su svojim sredstvima izgradili dobrotvori Rade Nikolić Bosanac, svom kućnom i nerazdvojnom prijatelju Slaviši Spasojeviću, a Slavišinom ocu je za gradnju kuće pripomogao i Mirko Bajević zvani Pire, biznismen i nekada suvlasnik Inter-kopa, a sada vlasnik firme Transfer BN Mišar, kako bi izbegao milionske kazne za prijave koje su pisane protiv njegovih vozača.

Spasojević nema slobodnog vremena zbog druženja sa Bosancem, posao ga praktično i ne interesuje, čeka vreme da se vrati u MUP na "zaslužnije" mesto, jer granični prelazi na Drini mnogo znače za pojedine funkcionere i "privrednike", a kako da se oslobode prelazi i protok robe bez Spasojevića.

Na taj način mnoge, nazovimo ih "kompanije", zaštićene su i operativci za suzbijanje kriminala ne ulaze u njih. Pisane su mnoge operativne informacije koje nisu nikada videle svetlost dana, a operativci koji su ih pisali su nakon izvesnog vremena pomerani na niža radna mesta, bez ikakvih objašnjenja, tako da pravih i vrednih operativnih informacija praktično više i nema, jer se pripadnici ove službe plaše za radna mesta i druge moguće posledice po njih i njihove porodice. Za imperije Mikoja i Narcisa da i ne pričamo.

Preko Spasojevića, Živanovića i načelnika za logistiku Markovića sklapaju se poslovi sa privatnicima uz određenu proviziju, pa su se neki na taj način i obogatili, kao što je primer i slučaj sa nekadašnjim lopovom Vojom Živanovićem iz Jelenče, dok su manje STR propadale, jer im Marković i navedeni nisu nikada platili robu koju su uzimali iz prodavnica.

Nije samo roba u pitanju, veliki novac oni obrću i za nova radna mesta, ili premeštaje na druga radna. U pitanju su iznosi od 3.000 do 5.000 evra. Sve se ovo da proveriti kada uporedite podatke o novoprimljenim radnicima i radnicima koji su smenjeni, a na njihova radna mesta navodno postavljeni vredniji.

Zbog pokušaja smene izuzetnog radnika i čoveka sa mesta načelnika u Malom Zvorniku Milutinovića, ovaj se ubio pištoljem na radnim mestu u kancelariji, a pravi razlog njegovog ubistva je prikriven.

Drugi izuzetni prijatelj i donator svih Policijskih uprava i stanica je Bratislav Joksimović zvani Bata, vlasnik autoprevoza Joksimović iz Šapca, nekadašnje seosko čobanče koji je nerazdvojni prijatelj posebno sa Rankom Živanovićem, ujedno su i poslovni partneri sa Spasojevićem i svim komandirima okolnih policijskih stanica; sve on stigne da obiđe, da ih počasti, podmiti i na taj način njegovi autobusi su zaštićeni, niko od nadležnih ne sme ni da priđe njima, jer odmah dobije "packu". Tako vozači i njegovi autobusi pored saobraćajne policije prolaze kao pored "turskog groblja".

 

Muzikalni policajac

 

Ne bavi se Joksimović samo tim poslovima, to mu je, zapravo, samo paravan. Glavni su mu poslovi, i zajednički sa njegovim pobratimom, načelnikom policije Rankom Živanovićem zvanim Baron i General, šverc vozila, zelenašenje, iznude, pratnja raznih vrsta tereta u vlasništvu određenih kriminalnih grupa i saradnja sa jednim od najvećih bosova šabačkog podzemlja Cvetkom Đapanovićem, "kraljem droge", kocke, zelenaštva i nekretnina (ima građevinsku firmu Tina, ali se ona vodi na druga lica). Nigde ne radi, a zapravo je pola Pop Lukine ulice u Šapcu njegovo. Prljave poslove za njega i Živanovića obavljaju njegov brat Slavko Đapanović Đapan, taksista, nekadašnji policajac u Šapcu, a sada čovek sa dosijeom, Slavkovi sinovi, čuveni kontroverzni biznismeni, i Cvetkovi, takođe žestoki momci, posebno Lala, koji su svoje mušterije "potapali" u reku Savu, tako da je vlasnik prodavnica obuće Duško, da bi spasao svoga sina, morao dati sve prodavnice njima, ili prodati, kao i vlasnik hemijskog čišćenja u Karađorđevoj ulici, nekada najbogatiji čovek u Šapcu i vlasnik poslastičarnice Lipa u Masarikovoj ulici, koji je, da bi spasao život, morao pobeći u inostranstvo.

Kako je, zapravo, Ranko Živanović, nakon dužeg niza godina, došao na mesto načelnika policije.

On ima rođenog brata Branka, koji je nekada bio običan saobraćajni policajac i harmonikaš, u slobodno vreme svirao je po svadbama. Nakon boravka na Kosovu, sklapa dil sa kosovskim kriminalcima, pomaže šabačkim kriminalcima da krijumčare robu sa Kosova i obratno, uglavnom oružje i drogu, uz pomoć svoga brata Ranka koji obezbeđuje da roba ne dođe u ruke onih kojima nije namenjena. Od toga se Branko Živanović, zvani Meda zlatar, obogatio, tako da sada sa bratom važi za jednog od najbogatijih ljudi u Šapcu. Naravno, nije se zadovoljio tim poslom, pa je nastavio samostalno, tako da je trenutno "kralj" u Šapcu po pitanju šverca droge, oružja, zelenašenja i nekretnina. Na taj način Živanovići su preoteli celokupnu imovinu nekadašnjem bliskom prijatelju i saradniku Darku Šujiću iz Šapca, vlasniku kompanije nameštaja Meblosan, otišle mu i kuće i stanovi, brata su otimali radi otplate dugova.

Na nekoliko godina pre postavljenja na radno mesto načelnika policije, još za vreme vladavine Milana Antića, zlatar Meda se javno hvalio po Šapcu da će dati 100.000 evra da mu brat Ranko postane načelnik policije, što i beše.

Da se Branko Živanović bavi kriminalom govori i ne tako davno ubistvo šabačkog kriminalca dok je sedao u svoje vozilo ispred kuće Živanovića u Ulici Vlade Jovanovića. I pored ko zna koliko postavljenih kamera na kući i ogradi Živanovića, nikada nije rasvetljeno ubistvo.

Ko je prikrio i kako je tragom Kosova, ili preko Drine, otišlo ukradeno oružje iz obezbeđene kasarne na Letnjikovcu u Šapcu! Oružje je bilo novo, neupotrebljavano, vlasništvo PU Šabac. Do današnjeg dana nije utvrđeno šta je bilo sa oružjem, a zbog toga novoprimljeni policajci nisu imali da zaduže oružje (automatske puške i pištolje), bruka neviđena.

Ne brine Spasojevića, Živanovića i Markovića što nema običnog papira za kucanje, a o gorivu i vozilima da i ne pričamo. Koliko puta se samo desilo da je u toku izvršenje krivičnog dela, a vozilu nemaju goriva da bi se eventualno sprečilo delo. E, zato ima goriva za starešine i sva nova vozila koja stignu iz MUP-a podele se starešinama. Tako je nedavno zaslužni načelnik policije Ranko Živanović dobio nov džip na lično zaduženje.

A i šta će mu džip, imaju on i Cvetko Đapanović na stotine takvih i ilegalnih i legalnih. One ilegalne registruje Živanović.

Niko ništa ne kontroliše

 

Živanoviću vozila preko granice dopremaju sitni kriminalci koji ne smeju da pisnu, a glavna karika za prelaze preko granice je inspektor Tanasković, koji je zbog raznih prekršaja i disciplinskih postupaka "kažnjen" od Živanovića da radi kao inspektor u Graničnoj policiji. Nekada su njih dvojica radili zajedno u Odeljenju policije dok ovaj nije napravio brljotinu. Sada trenutno ima aspiracije na mesto načelnika PU, ni manje ni više. Gde su vozila Živanovića? Pa u raznim autokućama i carinskim ispostavama. Vlasnici ovih kuća moraju još i da prodaju njegova vozila jer u suprotnom gasi im se firma.

Najunosniji posao Ranka Živanovića je trenutno šverc cigareta, koji se odvija bez problema pod njegovom pratnjom i zaštitom. Da bi lakše obavljali svoje prljave poslove i zaštitili sebe, Živanović i Spasojević su postavili svoje ljude u svih osam opština, kojima su obezbedili sav komfor i udobnost i ti ljudi su zapravo šerifi pojedinih regiona.

Do sada smo u više navrata pisali nadležnim službama MUP-a Republike Srbije, ali se sve svodilo na to da nekakva "unutrašnja kontrola" tobož dođe da proveri, dobro ih nahrane, pokupe dnevnice i odoše zadovoljni.

Ova informacija je tačna, iza nje stoje dugogodišnji operativci i pošteni ljudi, koji život provode sa bednom platom, kreditima, kreditnim karticama, a najviše sa čekovima na poček od 90 do 120 dana.

 

                                                        Operativna grupa PU Šabac

 

 

Divlji zapad

 

Grad Šabac, kao i ceo region, grad je kriminala, bezvlašća, droge, zelenaša, švercera oružja, cigareta, prvi grad u Srbiji po švercu vozila i po broju auto-kuća i auto-otpada. Niko ništa ne kontroliše i ne sme zbog pojedinaca koji rukovode Policijskom upravom i zahvaljujući okorelim kriminalcima. Zbog svega što se događa bezbednost građana je na nuli, u sred bela dana ne smeš sam, a kamoli sa porodicom prošetati, (ukratko, kao nekada davno na "divljem zapadu").