Likovi i senke

Buđenje nade

Nikola Vlahović

Mada spada među mlađe srpske političare, čija je lična politička katarza u zadnji čas došla kao poziv na kolektivno pročišćenje, a njegovo odmereno i principijelno ponašanje kao željeni model izabranog predstavnika naroda, Ivica Dačić je još jednom pokazao da zaslužuje svako poštovanje zbog državničke zrelosti koju pokazuje u teškim iskušenjima.

Ostaće upamćeno: u predvečerje 30. jula 2011. godine, pred poslanicima Narodne skupštinom Srbije, vicepremijer, ministar policije i predsednik Socijalističke partije Srbije, uradio je ono što najveći broj srpskih političara nikada ne bih uradio, ili ne sme ili ne može da uradi, zbog opšteg licemerja, kukavičluka, ucena i brojnih drugih "obligacija". Dačić je progovorio kao dostojanstven čovek! Čovek koji je iznad svih svojih funkcija, stranke i politike kao takve! 

I ne samo to, nego je prisutnom Borisu Tadiću, koji teži da je iznad svega, a umešan je u sve, izrecitovao optužnicu kakvu on u svoja dva predsednička mandata nije javno doživeo, tražeći mu da prizna šta su to njemu obećali predstavnici međunarodne zajednice, Amerikanci i Evropska unija, i da li su mu, kada je prihvatana misija EU, obećali da neće biti promene realnosti na terenu! Jer, "ja kao predsednik Srbije", kako sebe opisuje Boris Tadić, o svom putešestviju nikom nije u Srbiji podneo pismeni izveštaj.

"Evo, predsednik je tu, neka odgovori"! Kao na spektakularnim javnim suđenjima, padala je optužba za optužbom...

Da je Tadić nešto lagao i prećutao ("Iza leđa Srbije i srpskog naroda, koji je iskreno opredeljen za dijalog") nije novo, niti je novo da su štete njegove kratke vladavine nesagledive. Novo je što mu je to neko, konačno, na pravom mestu i u pravom momentu, kazao u lice. Novo je to što jedan potpisnik političke koalicije, bez brige od gubitka moći,  titula ili ugleda, kaže javno onom drugom da krivotvori i laže, da se kocka sa sudbinom svog j naroda i građana Srbije.

Za svako poštovanje je to što se posle dugog niza godina neprincipijelnih kurvanja i udvaranja radi političkog interesa, pojavio neko ko je podigao svoj glas protiv obmane, što je bez kalkulacije rekao bolne istine sa kojima bi se pre ili kasnije narod u Srbiji suočio.

Pokazao je Dačić Srbiji 30. jula 2011. da je Tadić neuki manipulant i sitan politički kockar, da je Slobodan Milošević već igrao tu igru za mnogo većim stolom i sa većim igračima... Ali, pre svega, pokazao je potpunu političku superiornost nad onim koji tu superiornost loše glumi. A to budi nadu, čak i kad nade nema...