Natrag

Međunarodna mafija

Međunarodna mafija

Stari mlin, EBRD, Svetska banka i drugi: Kad se interesi velikih nađu na jednoj lokalnoj nekretnini

 

Tamo gde melje EBRD ni trava više ne raste

 

Na primeru otimačine Starog mlina u Beogradu najbolje se sagledava šema udruženog zločinačkog delovanja domaćih tajkuna, stranih mutivoda, ovdašnje vlasti i najvećih međunarodnih finansijskih institucija - Svetske banke i EBRD-a

 

Milan Malenović

 

 

Od 1948. do 1999. godine korisnik objekata Stari mlin u Beogradu bilo je društveno preduzeće Žito mlin. Bez obzira na to, opština Savski venac, gde je u periodu od 1992. do 1996. na vlasti bila koalicija SPO, DS i GSS kreće u posao zamene Starog mlina. Služba za imovinsko-pravne poslove SO Savski venac omogućuje razmenu Starog mlina, površine 6.800 kvadratnih metara objekata i 78 ari zemljišta, za 800 kvadrata stambenog prostora na periferiji Beograda uz dogovorenu cenu od milion tadašnjih maraka, odnosno 500.000 današnjih evra.

Opština je tako sa privatnim preduzećem Koling menjala ono što nije njeno za nešto što nikada neće da dobije. Čak se i iz Ugovora o razmeni vidi da Savski venac nikada nije bio ni knjižni ni vanknjižni vlasnik nepokretnosti Stari mlin.

Nešto pre potpisivanja ovog ugovora 1994. izbija podmetnuti požar u Starom mlinu, koji je spomenik kulture, a krivac ni do danas nije otkriven. Još pre nego što je policija stigla na uviđaj, na licu mesta je viđen Nikola Adašević, tadašnji predsednik SO Savski venac, koji je na tu funkciju došao sa mesta taksiste, čiji je stan u to vreme renovirao Milan Zukanović, vlasnik Kolinga. Šta je Adašević tražio na zgarištu objekata Starog mlina u kome je život izgubio jedan radnik, nikada se nije saznalo, budući da je kasnije pobegao u Australiju zbog kriminalnih poslovnih kombinacija.

U vlasničkoj strukturi Kolinga pojavljuje se devedesetih i ministar finansija Borislav Milačić, koga zbog šverca nafte i cigareta za vreme embarga SAD i EU stavljaju na crnu listu. Švercovana roba je često skladištena baš u Starom mlinu pa tako na crnu listu dospevaju i Koling i Zukanović. U znak zahvalnosti ministru što je pomogao prisvajanje ovog objekta pod zaštitom države, Koling je o svom trošku adaptirao tavanski prostor u zgradi zadužbine "Za ulepšavanje Vračara" u Njegoševoj 1 u stan za Borislava Milačića.

U to vreme je Zapad bio na suprotnoj strani fronta u odnosu na vlasnike Starog mlina, ali će to, kao i u mnogim drugim slučajevima, ubrzo da se promeni.

 

Peglanje kriminala

 

Potpuno protivzakonito, opština Savski venac potpisuje 12. oktobra 1995. fiktivni ugovor sa Kolingom o razmeni nepokretnosti. Čak i da je opština bila vlasnik ili bar korisnik ovih nekretnina za potpisivanje ovakvog ugovora bila joj je potrebna dozvola Ministarstva finansija, koju tada nije imala. Opštinski javni pravobranilac Rajko Milićević ne reaguje da bi zaštitio zakonitost. Umesto toga on prelazi na dužnost jednog od direktora Kolinga.

Ceo Stari mlin je razmenjen za manje od pet odsto svoje vrednosti koja iznosi više od 11,5 miliona evra, kako će da pokaže jedan kasniji ugovor o hipotekarnom kreditu sklopljen sa Erste bankom iz Holandije.

U vreme sankcija i ratnog stanja, međutim, nije moglo mnogo da se opljačka, ali je moglo da se kraducka. Od 1996. do 2000. sastavljeno je više aneksa ugovora koje je potpisivao Zdravko Krstić, predsednik opštine, a kojima su smanjivane obaveze Kolinga.

Konačno 1997, iako do tada još ni jedan kvadratni metar nije dat opštini u zamenu za Stari mlin, Koling preko Mirka Vučurevića, vlasnika Nivada i Karan Trejding LMT Kipar, stavlja fiktivnu hipoteku na Stari mlin u vrednosti od 3.756.000 maraka, odnosno 1.873.000 evra. Hipoteka je produžena i 1999. godine.

Ulazak para sa Kipra u ovaj posao označava prekretnicu. Ubrzo će biti jasno da je novac stigao iz najprljavijih izvora finansija na svetu: Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Zbog toga ne treba da čudi ni to da je i pučistička petooktobarska vlast odbila da poništi očigledno protivzakonite ugovore, već umesto toga nastavlja pregovore sa Kolingom. Godine 2003, znači punih osam godina od potpisivanja Ugovora o razmeni, Koling opštini predaje na upotrebu 250 kvadratnih metara stambenog prostora.

Zbog ovakvog nepoštovanja ugovora opština prvo podnosi tužbu za raskid ugovora, ali već marta 2004. predsednik IO SO Savski venac Tomislav Đorđević tužbu povlači i ide na nove nagodbe sa Kolingom. Iz zaključenog poravnanja ni najveći pravni stručnjaci ne mogu da zaključe šta je opština dobila u zamenu za izuzetno vrednu nekretninu.

Iste te godine firma Inženjering Terazije vrši procenu imanja Stari mlin i određuje njegovu vrednost na 3.050.492 evra. Time su se stekli uslovi da u celu priču javno uđu oni koji su od početka bili finansijeri i organizatori ove pljačke.

Koling u januaru 2006. osniva preduzeće Stari mlin Real estate koje kao osnivački ulog ima Stari mlin u procenjenoj vrednosti od preko tri miliona evra. Odmah zatim Koling pravi fiktivni ugovor sa Prigan holdingom sa Kipra i Stari mlin biva opterećen novom hipotekom, ovog puta od strane HVB banke. Kredit je iskorišćen za isplatu zaloga prethodnih vlasnika.

Već u novembru 2006. Koling pokreće postupak spajanja uz pripajanje Stari mlin Real estate sa Prigan holdingom. Agencija za privredne registre 21. juna 2007. odobrava upis prestanka postojanja preduzeća Stari mlin Real estate, koje se utopilo u beogradsko predstavništvo Prigan holdinga sa Kipra na osnovu fiktivnog duga od preko tri miliona evra koji je finansirala HVB banka.

Advokat koji je izveo sve ove vratolomije oko spajanja i pripajanja je Oliver Glišić, sada član gradskog veća Beograda ispred LDP-a. On je bio angažavan od strane Kolinga za peglanje kriminala zbog svojih političkih veza u opštini i gradu.

 

Primer jednog mlina

 

U jednom trenutku se kao zainteresovani strani kupac Starog mlina pojavio Štrabag, koji se povlači pošto su njegovi advokati pročešljali svu dokumentaciju i utvrdili da skoro ništa nije rađeno po zakonu. Tada na scenu stupa Soravia Grupacija iz Beča koja je manje gadljiva na nezakonitosti.

Soravia je porodična kompanija Jevreja poreklom iz Istočne Evrope, koja najčešće i ulaže u taj deo sveta. Koncern se navodno najviše bavi izgradnjom hotela, mada investira i u druge poslove za koje ne može uvek da se utvrdi da su potpuno zakoniti.

Zbog pada prodaje nekretnina u Istočnoj Evropi Soravia Grupacija je prošle godine dospela u nelikvidnost, pa su joj u pomoć sa ukupno 43 miliona evra pritekli Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation, IFC) i CA Immo. Zahvaljujući ovoj finansijskoj injekciji Soravia je ponovo stala na noge i po izjavi šefa ovog koncerna Hana Soravie iz januara ove godine, kreće u izgradnju novog hotela u Beogradu, vrednog 55 miliona evra.

Povezanost Soravie, EBRD-a i IFC-a najjasnije se vidi iz primera otimačine beogradskog Starog mlina. Prigan holding, preko koga je išlo formalno uzimanje Starog mlina, registrovan je 2006. na Kipru, gde je imao samo poštansko sanduče. Sam naziv kompanije potiče od reči "priganica", vrste hleba u upotrebi u Kninu odakle potiče Milan Zukanović, vlasnik Kolinga, koji se utopio u Prigan holding.

Već 2008. Prigan holding prodaje Stari mlin Soraviji invest DOO iz Beograda, Vladimira Popovića 6, i to za 5.298.515 evra, a da pri tom ništa nije investirao u ovaj objekat. U istoj ulici u kojoj je sedište Soravije, ali ovog puta na broju 40, nalazi se i Misija EU u Srbiji.

Prigan Holding DOO u međuvremenu u potpunosti prelazi u vlasništvo EBB-Gamma Holdinga GmbH iz Beča, koji je u stopostotnom vlasništvu Old Mill Holdinga GmbH iz Beča (Old Mill je engleski prevod za Stari mlin), a vlasnik ovog preduzeća sa 95 odsto je Soravia Real Estate Development GmbH (SRED) iz Beča, dok je još pet odsto u rukama Bernharda Ebnera, člana izvršnog odbora Soravije i direktora Prigan Holdinga iz Beograda. Konačno, preduzeće SRED je u 86,7 postotnom vlasništvu porodične Soravia Grupacije iz Beča, dok preostalih 13,3 odsto poseduje IFC čiji je osnivač i vlasnik Svetska banka! Sa izuzetkom IFC-a, svi ostali u lancu vlasništva Prigan Holdinga, pa samim tim i Starog mlina, imaju istu adresu, gde je i sedište Soravia Grupacije.

 

Vrh zadovoljan

 

Svetska banka, ovako duboko zaglibljena u otimačini srpskih preduzeća i ostale imovine, još 2001. donirala je sedam miliona dolara srpskoj vladi kao pomoć pri realizaciji privatizacije, odnosno ogoljene pljačke. Takođe je finansirala i takozvanu digitalizaciju srpskih katastarskih knjiga, u toku koje su izbrisani podaci o svim vlasnicima nekretnina od pre 1945. godine ne bi li se tako zataškala krađa koja je sprovedena tokom takozvane privatizacije. Po Svetskoj banci srpska istorija počinje - 1945. godine.

U pismu poslatom 6. juna 2001. svom beogradskom prijatelju, predsednik Svetske banke Džejms Volfenson ističe kako je srpska vlada zakon o privatizaciji napisala po diktatu Svetske banke, EBRD-a i britanskog Odeljenja za međunarodni razvoj.

Prethodni privatizacioni model, po Volfensonu, nije bio dobar, jer je predviđao da najveći broj akcija pripadne radnicima, odnosno da ih oni otkupe po diskontnoj ceni. Zašto bi zarađivali građani Srbije kada u njoj kajmak mogu da pokupe strani mešetari?

Interesantan je jedan detalj iz ovog pisma, koji pokazuje da je Svetska banka ne samo bila upoznata, već je i podržavala privatizaciju i one imovine čije su vraćanje tražili predratni vlasnici i njihovi naslednici.

Na kraju pomenutog pisma Volfenson ističe kako je vrh Svetske banke veoma zadovoljan načinom rada Agencije za privatizaciju, kao i članova vlade koji su upetljani u privatizaciju. Bilo je to vreme diskontne prodaje, da ne kažemo poklanjanja Beočinske cementare i SARTID-a stranim kompanijama, pa ne čudi zadovoljstvo čelnika Svetske banke učinkom Đinđićeve vlade.

Sa druge strane, Evropski parlament traži moratorijum na prodaju imovine u državnim rukama, a koju potražuju stari vlasnici. Ovo eksplicitno proizilazi iz pisma koje je 10. marta 2011. potpredsednik parlamenta Edvard Mekmilan-Skot poslao ambasadoru Vinsentu Dežeru, šefu Misije Evropske komisije u Beogradu. Do tada je, međutim, najveći deo te imovine već bio rasprodat.

U međuvremenu u celu priču oko otimačine Starog mlina ulazi i EBRD, evropska banka za razbijanje država, kako je mnogi zovu. Ona pristaje da u Prigan holding uloži 8,5 miliona evra i to kada je ovo preduzeće iskazalo gubitak od 6,5 miliona evra. Ni jedan direktor banke koji je pri zdravoj pameti ne bi to učinio, posebno jer je jedini osnivački ulog Prigana u tom trenutku bio Stari mlin, procenjen na tek nešto iznad tri miliona evra, a u samom preduzeću nikada nije bio zaposlen ni jedan jedini radnik.

Ulaganjem EBRD-a, međutim, podmireni su oni na vlasti koji su mogli da ometaju ovu pljačku, pa je tako sve moglo da se nastavi. Kreditom, navodno, datim Soraviji EBRD je obezbedio svoj nesmetani ulazak u posed imovine daleko vrednije od investiranih 8,5 miliona evra u Prigan holding. Pored toga i Erste bank iz Amsterdama 29. decembra 2008. i 22. aprila 2009. Priganu odobrava kredit u ukupnoj vrednosti od 11,6 miliona evra na osnovu hipotekarnog zaloga Starog mlina.

 

Šta je propušteno

 

Po svemu izgleda da je vlasnik Prigana, a to sigurno nije samo porodica Soravia već i funkcioneri Srbije, samo na osnovu ovih kredita i ulaganja u osnovni kapital, iz Starog mlina izvukao preko 20 miliona evra, a da u isti ništa nije uložio. Jedino bi prodaja heroina donela višu renditu, mada ne bi čudilo da su EBRD i kompanjoni i tu umešani.

Da bi sve teklo kako je zamišljeno i donelo visoku zaradu belosvetskim maherima udruženima sa srpskim političkim protuvama, tokom 2005. i 2006. godine Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj je nadležnosti i zaštita Starog mlina, pribegava daljem kršenju zakona. Ovaj Zavod, na čijem čelu je tada bila Milana Jočić, supruga tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, umesto konzervatorskih uslova kojima se od Kolinga zahteva restauracija u požaru uništenih zdanja, izdaje novi akt mera tehničke zaštite kojim se omogućava takozvana revitalizacija.

Prevedeno na srpski to znači da vlasnik mora samo da zadrži neke od detalja stare fasade, a da sve ostalo može da zida kako mu se prohte. Tako su stvoreni uslovi za podizanje hotela od 250 soba na idealnoj lokaciji: odmah preko puta Beogradskog sajma.

Koliko je značajna uloga EBRD-a i nekih ličnosti iz vrha Evropske unije u pljačkanju Srbije, pokazuje i pismo potpredsednika Evropskog parlamenta Mekmilan-Skota. On se 18. jula 2011. obraća Oliju Renu, komesaru za ekonomske i monetarne poslove Unije, prethodno na dužnosti komesara za proširenje EU.

Na samom kraju svog pisma Mekmilan daje jasno objašnjenje zašto se obraća direktno baš ovom finskom birokrati na stalnoj službi u Briselu: "Uzimajući u obzir da ste Vi guverner EBRD banke koji štiti interese paketa akcija EU, veoma bih cenio ako biste mogli da tražite od Vaših saradnika da do u detalje istraže dosije koji sam pomenuo u vezi svih sumnji da su kolege iz Beograda propustile da urade neophodnu proveru podobnosti (due diligence)."

Pre toga je Mekmilan-Skot u vezi sa Starim mlinom napisao: "Lično pratim nekoliko slučajeva u Srbiji u poslednjih šest godina, uključujući i dosije Starog mlina u Beogradu, za koji je poznato da je privatizovan za vreme Miloševića, i to uz pomoć mita i korupcije i konačno transferisan 2006. beogradskoj ispostavi kiparske fantomske kompanije Prigan holding Ltd...."

Za razliku od potpredsednika Evropskog parlamenta, EBRD i IFC smatraju da je sa poslom u vezi sa Starim mlinom sve u najboljem redu i po zakonu.

 

Najmanje zainteresovani

 

Menadžer pravnog odeljenja IFC-a Fadi Zajdan u svom dopisu od 11. jula 2011. izražava uverenje da je sve u vezi sa poslovanjem u Beogradu legalno. Pri tome se gospodin Zajdan poziva isključivo na uveravanja koja je dobio od rukovodstva Soravia Grupacije, gde je IFC manjinski suvlasnik!?

Direktorka EBRD-a za Srbiju Hildegard Gaček u svom dopisu od 6. aprila 2011. upućenom, između ostalih, konzulu pri Američkoj ambasadi u Beogradu Piteru Mariljianu i šefu za evropske integracije pri delegaciji Evropske komisije u Srbiji Albertu Kamarati ističe da je EBRD preko svojih advokata izvršila proveru podobnosti (due diligens) i da je došla do zaključka da je sa investicijom sve u redu i po zakonu.

Pošto je jedan od naslednika starih vlasnika Starog mlina zatražio imena i adrese pomenutih advokata navodno angažovanih od strane EBRD-a, dobija odgovor od Roana Šapa, starijeg istraživačkog menadžera u londonskoj centrali ove banke: "Nismo voljni da Vas obavestimo o imenima advokata koji su nam dostavili savete za EBRD u pomenutom projektu. Ako Vaši advokati žele da započnu korespondenciju, neka svoje dopise upute na bančin glavni savet, što mogu da učine i preko naše ispostave u Beogradu."

Veoma transparentno i u najboljem demokratskom duhu. Ostaje zaključak da ne postoji validna provera podobnosti, jer bi u protivnom EBRD istu odmah dostavila zainteresovanim stranama.

Ono što je sigurno posle istraživanja slučaja Starog mlina jeste da su EBRD, Svetska banka i njena ispostava IFC najmanje zainteresovani za ozbiljne investicije u Srbiji, dok ih daleko više interesuju mutni poslovi otimanja putem podmićivanja lokalnih zvaničnika.

 

 

 

 

Ne može ni da mrdne

 

Opštinski pravobranilac pokreće 2005. postupak za krivičnu odgovornost nekih od prestavnika stare vlasti zbog otuđenja Starog mlina, ali tužilac odustaje pošto policija nije dostavila rezultate istrage oko fiktivne hipoteke preduzeća Nivada i Karan trejding sa Kipra.

Mreža za restituciju iste godine podnosi inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu, kao i pravobraniocu, da se poništi ugovor o razmeni između opštine Savski venac i preduzeća Koling. Dr Emilija Bruner Bala, zamenica republičkog tužioca, odgovara da za tako nešto nema osnova, dok pravobranilac nikada nije ni odgovorio.

Sledeće godine Mreža za restituciju ponavlja inicijativu iz prethodne godine i prilaže nove dokaze pravobraniocu. Na ovaj dopis do dana današnjeg nije stigao nikakav odgovor.

Mreža za restituciju i Bogdan Veljković, kao zastupnik, podnose 29. novembra 2006. krivičnu prijavu Posebnom odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala. Ovo odeljenje prijavu prosleđuje Okružnom javnom tužilaštvu, gde ona biva zavedena i dodeljena Gordani Bradajić.

Ni u ovom predmetu se nije maklo od početka, iako je policija više puta pozivala podnosioce prijave na davanje izjava i podnošenje novih dokaza.

Ako se nisu vodili postupci protiv uzurpatora tuđe imovine, jesu oni koji su istima išli u korist. Shvativši da je sve u otimanju Starog mlina urađeno nezakonito, opštinski javni pravobranilac Dubravka Petković Radeka maja 2007, dakle 11 godina po započinjanju ove pljačke, traži neophodne saglasnosti za sve potpisane anekse osnovnog ugovora sa Kolingom.

Novo preduzeće, naslednik Kolinga, Prigan holding DOO tek 2009. uspeva da pribavi urbanističke dozvole, posle čega ograđuje prostor i stavlja tablu sa najavom pripremnih i glavnih radova, koji su trebali da počnu u junu 2010. godine.

 

 

 

 

 

 

Kriminalni imunitet

 

EBRD i Svetska banka svuda su angažovani u Srbiji. EBRD je tako svojevremeno sa 40 miliona evra dokapitalizovala Victoria grupu i tako postala njen četvrti suvlasnik.

Iza Victoria grupe faktički stoji ministar za opštu upotrebu Dušan Petrović, koji je i glavni pribavljač sredstava za Demokratsku stranku i njenu vrhušku. Samim tim iza ove grupacije stoji vladajuća elita Srbije.

Koliko su poslovi EBRD-a legalni na ovim prostorima pokazuje i primer iz Hrvatske. Posle izbijanja afere oko davanja mita radi dodele kredita, gde je kao zalog položena celokupna imovina jednog mesta, uključujući zgrade bolnica, škola i vrtića, hrvatski novinari su saznali da protiv funkcionera ove banke u Hrvatskoj ne može ni da bude pokrenut istražni postupak, jer svi oni, čak i hrvatski državljani, uživaju diplomatski imunitet.

Identično je i u ostalim istočnoevropskim zemljama, uključujući i Srbiju. Kako je svojevremeno potvrdila londonska centrala ove banke, dodela diplomatskog imuniteta služi navodnoj zaštiti službenika u zemljama u kojima nema vladavine prava.

Da sve ostane nekažnjeno bez obzira da li postoji ili ne postoji diplomatski imunitet, pobrinula se Svetska banka, desna ruka EBRD-a u svim prljavim poslovima na ovim prostorima.

Svetska banka je Srbiji odobrila novčana sredstva za sprovođenje programa pod nazivom Dils, u okviru kog će sva dokumenta iz pravosuđa biti digitalizovana, što znači da će izvorna dokumentacija na papiru biti spaljena. Za sprovođenje tog plana trenutno je zadužen Bora Todorović, brat od tetke Slobodana Homena. Todorović je istovremeno i pomoćnik ministra pravde za moderne tehnologije.

Prebacivanjem u elektronsku formu nestaće mnogi kompromitujući dokumenti o poslovanju stranih mutivoda u Srbiji. Zauzvrat će i klanu Homenovih, ali i još ponekom iz vrha vlasti biti omogućeno da očiste svoje biografije.

Isto je i sa digitalizacijom katastarskih knjiga. Osim što je odlučeno da u nove katastre budu upisivani samo vlasnici i korisnici od 1945. naovamo, takođe će iz njih da nestanu i mnogi drugi dokazi koji ne odgovaraju domaćim i stranim tajkunima. Kao što dokazuje slučaj Starog mlina, nestankom dokumentacije o promeni vlasništva starim vlasnicima će u startu biti onemogućeno korišćenje Zakona o restituciji koji uskoro mora da bude donet.

U svom zvaničnom izveštaju Svetska banka tvrdi kako je u periodu od 2001. do 2008. u različite projekte u Srbiji uložila milijardu dolara. Između ostalih, finansirani su projekti u oblasti reforme pravosuđa, modernizacije graničnih prelaza, obnovi putne mreže i druge.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane