Novi Sad: Bojan Pajtić, Mile Jerković i braća Šarić osnivači Srpske banke u Zagrebu!

 

Kod javnih kurvi nema tajne ljubavi

 

Priča o Bojanu Pajtiću počinje onoga dana kada je Bojanova majka našla supruga Lazu "prikopčanog otpozadi" za kuma iz Sente. Ali, kakve to veze ima sa Srpskom bankom u Zagrebu? Ima. Tamo gde su svi povezani, sve ima veze

 

Arpad Nađ

 

Po Novom Sadu, ali i po Hrvatskoj, ovih dana se špekuliše da se Bojan Pajtić i "kompanija", zaglibljeni u prljavim poslovima po Novom Sadu i Beogradu (Vojislav Gajić, Petar Matijević i Mirko Dubroja sa svojim bratom, velikim agentom za nekretnine) spremaju da zdime u Hrvatsku, gde se i predsednik Tadić ponajbolje oseća i gde je Pajtić nedavno, u Zagrebu, sredstvima vojvođanskog Fonda za kapitalna ulaganja osnovao Srpsku banku. Ideja je da se sa ovim tajkunima-izbeglicama, ratnim profiterima i kriminalcima, kojima je inače prodat skoro ceo Novi Sad, krene u veliki biznis kupovine jeftinih srpskih imanja kreditima ove banke u Zagrebu, koja će posle, kad Hrvatska ode u Evropsku uniju, preprodati! Nepojmljivo je kakve prljave poslove mogu da smisle ovi priprosti ljudi životinjskih apetita, koji su spremni i tok Dunava da promene na štetu svog naroda, samo ako im donosi ličnu korist.

Braća Dubroja, Slobodan i Mirko, nakon Oluje su izbegli u Novi Sad, gde su tokom rata u Hrvatskoj prikupljali pomoć za Republiku Srpsku predstavljajući se kao humanitarci, odnoseći kamionima robu iz naših fabrika, pa su je u Bosni i Hrvatskoj preprodavali i punili isključivo svoje džepove... U pljački Novog Sada su im na smenu pomagali direktori Zavoda za izgradnju grada Bora Novaković i Igor Mirović, svako u svom mandatu - preko njih su i počeli da kupuju srpska odmarališta u Hrvatskoj!

Kada se Borislav Novaković ponovo vratio u Zavod za izgradnju grada da završi započetu pljačku, uzeo je u svoje ruke da sa svojim zemljacima, izbeglicama iz Krajine - Matijevićem, Dubrojom i Gajićem, dokrajči društvenu imovinu.

Delio je lokacije u prestižnim delovima grada, gde je po tom sistemu i Matijević srušio jednu staru kuću, koja je po Zakonu o restituciji morala biti vraćena starim vlasnicima, i na tom mestu podigao svoj odvratni beli dvorac.

Koliko su poslednjih godina bivših novosadskih odmarališta u Hrvatskoj pokupovali, može se lako naći na internet stranicama. "Tamo", na primer, piše i da je Dubroja svojevremeno pljačkao ne samo napuštene hrvatske kuće, nego i kuće svojih sunarodnika oko Benkovca, u čemu mu je najviše pomagao pukovnik Grujica, kome je Dubroja sagradio kuću u Novom Sadu.

Ovakvim kriminalcima, dakle, Bojan Pajtić, kao idejni osnivač Srpske banke u Zagrebu, omogućuje da završe i zaokruže lešinarenje u dve države. Dobiće, naravno, kredite iz Srpske banke u Zagrebu, uz odavno ugovorenu proviziju koja je rešena još kad se kovao ovaj plan...

U velikom su strahu novosadske vlasti da neki dobro čuvani ali polupismeni lopovi ne propevaju oko poslova Bojana Pajtića preko Metals banke (sa kapitalom braće Šarić). U ovo je bio upućen i detektiv Glušica, za kojeg se zna kako je završio pre dve godine. Mile Jerković je sada najčuvanija ličnost u Srbiji - njega čuvaju po tri džipa puna policije, danonoćno su ispred ulaza gde stanuje. Mile Jerković ima samo šest razreda osnovne škole ali i kompaniju kojoj je kumovao Bojan Pajtić, a koja je primila ogromne pare u kupoprodajnim transakcijama sa braćom Šarić, i sve preko Metals banke, koja je kobajagi propala, a sve radi stvaranja Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine... Pošto se taj Fond ne kontroliše, iz njega je iznikla i Srpska banka u Zagrebu, a koliko je para u nju prebačeno zna samo vrhuška Vojvodine.

Šarićima su otišle pare, a sad Mileta Jerkovića čuva kordon policije da ne bude kidnapovan pa da preko TV ekrana čujemo koliko su Šarića opelješili sadašnji moćnici Vojvodine. Niko ne zna da li je ubistvo Glušice bilo "dovoljno"... I kome!

 

Ali, kako to obično biva, sve i uvek ima dublje korenje. U Sanadu, selu u Banatu, oduvek su se prepričavale priče o popovima koji su imali po dve žene, sve dok se nije pojavio Laza Pajtić, koji je umesto žene imao svog kuma, Mađara koji je radio na Šipadovom stovarištu u Senti. Lazina gospođa je, pak, imala "vesele oči", iz nekog razloga najviše - za Mađare. Zli jezici pričaju da je otac Bojana Pajtića, ustvari, Mađar, jer je sumnja uvek padala na kuma iz Sente.

Ujak (mamin brat) danas živi u Francuskoj, a svaki put kada se vrati na odmor u Sanad - dobija batine od meštana.

Priča o Bojanu Pajtiću počinje onoga dana kada je Bojanova majka našla supruga Lazu "prikopčanog otpozadi" za kuma iz Sente... Sveti otac Laza je tada izgubio glas, a kada ga je gospođa Pajtić prijavila vladiki, izgubio je i - parohiju!

Otac Laza se i dan-danas pravda da je glas izgubio posle upale grla. Kad je Laza raspopljen, radio je na stovarištu kod svog kuma Mađara u Senti... Nosio je ploče od iverice i nešto kobajagi piskarao... Tamo se prepričavaju i neke nezgode koje je imala njegova ćerka, koja je danas samo advokat jer nije imala prepisivače doktorata i političku zaleđinu da završi kao nastavnik na fakultetu.

Bilo kako bilo, otac Laza je posle stovarišta radio u zadruzi, pa zatim neki posao u banci. Kada se u politici pojavio Slobodan Milošević, Bojan Pajtić koji do tada nije znao za svoju nacionalnost - pristupio je Narodnoj stranci Milana Paroškog. Cilj ove stranke je bio da se Mađari proteraju iz Vojvodine, što je Paroški uvek ponosno isticao.

U to vreme Bojan Pajtić je bio na studijama na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde ga drugovi pamte po jednom istom bordo sakou koji je uvek nosio... Tih godina i otac Laza nekako uspeva da, preko svog kuma, pobegne od golicavih priča u Mađarsku i zaposli se kao šofer vladike iz Sent Andreje.

Danas kao uspomenu na dane provedene u Senti, Bojan Pajtić ima kuću koja se okreće oko svog centra za 360 stepeni, a oko kuće zid od pet metara visine, u šta nije uložio ama baš ništa, a sve mu je uradio Aca "Dijagonala", koji za Pajtića zida iz Fonda za kapitalne investicije Vojvodine, teškog 350 milijardi dinara, kako to priča Neša Peša po Novom Sadu... Zidaju najviše stambene i zdravstvene objekte (Urgentni klinički centar Vojvodine, Institut Kamenica II itd...). Direktor ovog fonda Neša Peša sa 23 godine i bez završenog fakulteta zna kako lako novci idu prema preduzetniku Aci "Dijagonali", koji se jedno vreme od zakona krio i po Emiratima... Danas Neša Peša ne voli da se više po Novom Sadu spominje kao Pajtićev novi dečko, već priča da mu samo iznajmljuje i sređuje hotelske sobe...

Pajtiću kreće politička karijera u noći "svilenih gaćica" u Plavoj frajli u Novom Sadu, sa Borom Novakovićem, zvanim Bora Solunac, ili danas poznatijim kao Bora Konj, jer je dva puta spavao sa Alenom Selimovićem, što mu je zagarantovalo mesto direktora Zavoda za izgradnju grada u dva mandata... Bojan Pajtić i Bora Konj su odmah zapaženi kod "buzeranata" iz gej lobija u DS-u, kako Lale nazivaju "furundžije", jer svi u Novom Sadu znaju da je Bojan glavni "tobdžija" u DS-u (njegova omiljena uzrečica u Izvršnom veću je "Sve ću da vas nataknem!"). Alen Selimović je za pozadinske zasluge dobio pet-šest stanova od ekipe čiji je tretman prošao, koje danas uspešno rentira, umesto da je uhapšen...

Kada je Bojan Pajtić sa Borom Soluncem, kao kurir Nede Arnerić, uspešno doneo poštu iz Bodruma, postaje provereni lažov i omiljeni kadar DS-a u svim pljačkama ove stranke...

Bojan Pajtić je preko oca Laze uspeo da ubaci i oko 400.000 evra za Tekelijanum u Sent Andreji, a posle je dao novaca Lazi i da mu kupi stan u Budimpešti... U Tekelijanumu je, kako kažu posetioci, i pored utrošenih para sve trulo do petog sprata, a na petom spratu je internat gde danas vode decu na ekskurziju u petokrevetne sobe sa krevetima na sprat. WC je zajednički, na spratu. Kao i tuševi, grupni, naravno - za dečake... Toliko o novcima koji su za te namene otišli iz Kapitalnog fonda!

Upisao je Bojan Pajtić magistarske studije, a rad su mu napisali zloglasni Milkov i Dragoslav Petrović, koji ga mnogo godina ucenjuje slikama Barona i Varičeka... Ne znajući da Bojan danas bira sve mlađe i mlađe muškarce - Višekrunu, Nešu Pešu, a priča se i da mu je omiljena "devojka" jedan momak što trenira kod Petra Čelika u teretani, koji čak nije ni peder već to radi isključivo za kintu... Ode u Izvršno veće, natrči se... Obezbeđenje čeka, Bojan praši... A posle idu viza kartice, devize i ostala unapređenja... Možda Neša Peša za njih iznajmljuje i sređuje sobe...

I doktorat koji je Pajtić branio na mađarskom (njegov maternji jezik po kumu iz Sente) ukraden je od jedne doktorantkinje iz Zagreba, a odnosi se na obligaciono pravo - Razvod kod istopolnih bračnih drugova!

I direktor Fonda za izbeglice, jedan od dečaka Bojana Pajtića, skoro postavljen na tu funkciju, svima preti: "Ja sam postavljen s najvišeg mesta, i mogu da radim šta mi je volja!"

I tako - vojvođanski dani teku.

 

 

 

 

 

Bolid(ov)ske bahanalije

 

Danas svi znaju da je brak Bojana Pajtića fiktivna stvar, i za njega i za suprugu koja na svom fejsbuku ne drži ni slike dece ni muža, niti bilo šta iz svog porodičnog života, ništa osim slika svojih bahanalija sa skupocenih  interkontinentalnih putovanja, koja sebi omogućava o trošku poreskih obveznika nesrećne Srbije!

Na tom fejsbuku sve vrvi od golih crnaca, lavova, tigrova, trbušnih plesačica... krokodila, slonova, tompusa...

Najdraži doživljaj Pajtićeve supruge Vesne Bolidovski vezan je za boravak u Dominikani, kada je na recepciji hotela dobila ključ od pogrešne sobe pa je umesto u svoju ušla u sobu gde ju je u krevetu čekao iznenađeni crnac u belom bade-mantilu, koji je Vesni bio životna fantazija... Šta je bilo posle... znaju skoro svi zaposleni u Urgentnom kliničkom centru Vojvodine koji s Vesnom dežuraju... Samo se žali k'o Mujo na medveda: crnac niti piše, niti zove telefonom!