Na licu mesta

Zemun: banditsko-građevinsko-matematičke kombinacije

 

Građanima rak za Đilasov merak

 

Prosto je neverovatno šta sve vlast Beograda ne čini ne bi li od građana otela još koju crkavicu. Nasilno uzimaju stanove koje procenjuju na ispod 1.000 evra po kvadratu, da bi građanima ponudili nove, na drugom kraju grada, čiji kvadrat procenjuju na 1.300 evra, a onda još traže da građani razliku doplate. Rak koji će stanari u novom naselju da dobiju, uračunat je u cenu stana

Mersiha Hadžić

 

Beogradu su potrebni novi mostovi, a da bi se do njih došlo potrebna su velika sredstva. Kako tih para nema, gradska vlast se dosetila da finansiranje prebaci direktno na leđa običnih građana. Trenutna žrtva ovakve nerazumne politike su stanovnici u ulici Pregrevica br. 213 u Zemunu, odnosno 70 porodica koje žive u paviljonima nekada korišćenim od strane preduzeća Napredak.

Paviljoni su zidani objekti sa posebnim mokrim čvorom, izgrađeni na osnovu privremene građevinske dozvole Opštine Zemun izdate još krajem pedesetih godina. Valjda jedino u Srbiji privremeno stanje može da traje pola veka i više.

U međuvremenu je veliki broj stanara otkupio svoje stanove od Napreda. A onda se pojavio plan za izgradnju kineskog mosta Zemun - Borča, čiji bi pristupni putevi trebalo da prolaze posred ovog naselja.

Po zakonu investitor je u ovakvim slučajevima dužan da o svom trošku obezbedi nove stanove licima koja moraju da budu raseljena. Ti stanovi bi morali da budu istog ili boljeg kvaliteta od onih koji se napuštaju.

U ovom slučaju investitor je grad Beograd, a evo kako u njegovoj režiji izgleda pravična nadoknada.

 

Banditska matematika

 

Rešenjem republičke vlade utvrđen je javni interes za eksproprijaciju zemljišta i svih objekata na njemu, a kao korisnik označena je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Do danas, međutim, nije izrađen plan raseljavanja pomenutog naselja, odnosno nije utvrđen ni broj porodica, dece ili bar pravni položaj ovih lica. Direkcija je jednostavno krenula sa raseljavanjem.

Jedno od naselja u koje bi trebalo da budu smešteni ljudi iz Pregrevice su i Bele vode na opštini Čukarica. Problem je u tome što se ponuđeni stanovi nalaze u okviru takozvanog Azbestnog naselja, koje je proglašeno nepodobnim za život. Azbestne zgrade još nisu srušene, a prilikom njihovog rušenja štetna prašina zagadiće okolinu. Zbog toga stanari Pregrevice s pravom odbijaju da se tamo presele, jer svoju decu ne žele da izlože riziku da dobiju rak.

Sledeći problem je vrednovanje oduzetih i ponuđenih stanova. U svom dopisu od 10. avgusta ove godine pravnom zastupniku jednog od stanara Pregrevice direktor sektora za imovinu i pravne poslove Direkcije Aleksandar Jovanović navodi kako se procenjuje tržišna vrednost oduzetog i u zamenu datog stana, a stanar razliku može da otkupi, takođe po tržišnim uslovima.

Kvadrat u Pregrevici je obračunat u vrednosti ispod 1.000 evra, a kvadrat u Belim vodama grad procenjuje na 1.300 evra. Ako prosečan stan u Pregrevici iznosi nekih tridesetak kvadrata, to znači da je njegovom vlasniku obračunato oko 28.000 evra kao vrednost oduzete imovine. Istovremeno mu je dat stan od četrdesetak kvadrata u Belim vodama, čija je vrednost navodno 52.000 evra, što znači da će isti taj iseljeni vlasnik morati da doplati bezmalo onoliko koliko mu je oduzeti stan vredeo!?

Jedan od onih koji bi trebalo da budu raseljeni je i Dragan Slijepčević, koji na ovu gradsku matematiku ima jasan odgovor: "Neka mi daju u novcu procenjenu vrednost mog stana, a ja ću onda sam da biram gde ću da plaćam 1.300 evra po kvadratu."

Grad bi tako, možda, i postupio, ali mu je jeftinije da stanare iz Pregrevice useli u azbestne stanove koje ionako niko normalan ne bi kupio.

 

Vremenska mašina

 

Da nešto sa raseljavanjem ljudi iz Pregrevice nije u redu pokazuje i veo tajne kojim je celokupni postupak obavijen. Pošto su se stanari udružili da zajedničkim snagama odbrane svoju imovinu, Direkcija je počela da postupa pod motom "zavadi pa vladaj". Advokat Vuk Vuković je došao do saznanja da su nekim stanarima dati stanovi koji uveliko prevazilaze površinu i strukturu stanova koji im se oduzimaju. Neki će nove stanove dobiti i u neposrednom komšiluku objekata koji napuštaju.

Zbog toga se advokat Vuković u više navrata pismeno obratio Branislavi Jocić iz Direkcije, poslednji put 1. avgusta ove godine, sa zahtevom da mu se na uvid dostavi spisak u kome je označeno ime nosioca prava koji se raseljava, kvadratura stana koji je bio u posedu, kao i kvadratura stana dodeljenog u postupku raseljavanja. Do danas gospođa Jocić nije našla za shodno da na ove dopise odgovori. Verovatno to ni ne sme da učini, jer bi inače na videlo isplivale sve mućke Direkcije u postupku razbijanja solidarnosti stanara Pregrevice.

Konačno, da Direkcija i kada naizgled postupa po zakonu ustvari vrši mobing stanara, pokazuje i već pomenuto pismo direktora Aleksandra Jovanovića. Ovaj dopis je u Direkciji datiran sa 10. avgustom 2011, a na njegovom kraju se stanar čijem je pravnom zastupniku dopis upućen poziva da istog tog dana u 12 časova dođe u Direkciju da potpiše saglasnost na raseljavanje. U protivnom, preti direktor Jovanović, ponuđeni stan biće dodeljen nekom drugom licu.

Ostaje nerazjašnjena tajna kako su u Direkciji zamislili da pismo istog dana kada je poslato bude uručeno primaocu, i to još u prepodnevnim časovima!? Očigledno je da u Direkciji uopšte nisu ni zainteresovani da se postupak raseljavanja sprovede ljudski i po zakonu. Važno je samo nekome utrapiti stanove u neuslovnom azbestnom naselju, po mogućstvu još i da taj neko po naduvanim cenama te iste stanove i otkupi, te da tako donira Đilasovu bandu.