Beli mantili

Zrenjanin: Zločinačko udruženje hara zdravstvom!

 

Neki drogirani, neki kao da nisu

Još se ne zna ko se i sa koliko desetina hiljada evra ovajdio od prodaje najjačih lekova, ni ko ih je izneo iz bolnice na osnovu prepisanih fiktivnih duplih doza... Zna se samo da je za sada jedini fasovao "sporedni lik", tehničar Milan, osoba koja bez parafa lekara i ne može izdati lek

Zoltan Horvat

 

Nakon učestalih malverzacija i korupcije u vrhu zrenjaninske regionalne bolnice Dr Đorđe Jovanović, šikaniranja pacijenata praćenih nestručnim i nesavesnim lečenjem i klasične otimačine putem zakidanja zarada zaposlenima, steže se obruč oko "regionalnih isporučilaca demokratskog zdravlja" - dr Gordane Kozlovački, direktora bolnice, i njenih najbližih saradnika. SBPOK (Služba za borbu protiv organizovanog kriminala) pre nekoliko dana je, povodom najnovije metadonske afere na Neuropsihijatrijskom odeljenju i prodaje na crno većih količina najjačih opijatskih analgetika (morfin, metadon, trodon), ponovo pročešljala Zrenjanin i koncentrisala pažnju na dr Draganu Žegarac - Zarić, bivšeg načelnika neuropsihijatrije, dr Miletu Mihajlova, gradonačelnika i bivšeg direktora bolnice, i Miroslava Davidova, načelnika hirurgije.

Veće količine morfina, metadona i trodona iz arsenala neuropsihijatrije na volšeban način našli su se na ulicama Zrenjanina na dohvat ruke sve brojnijoj armiji ovdašnjih narkomana. Ovakav biznis sa fiktivnim duplim dozama i ne mala zarada uhvatili bi maha da se nije umešao SBPOK. Usledilo je policijsko privođenje dr Dragane Žegarac - Zarić, a nakon informativnog razgovora i trodnevnog obimnog saslušanja, živa i zdrava, vratila se u bolnicu, a uhapšen je, ni kriv ni dužan, izvršilac, medicinski tehničar na neuropsihijatriji Milan, otac troje dece. Dr Dragana, jedna od miljenica direktorke bolnice je, brže-bolje, na diskretan način pomerena sa mesta načelnika psihijatrije i nagrađena novom "odgovornom" funkcijom, predsednikom Komisije za unapređenje kvaliteta rada bolnice!

Distributivni centar za "finu" robu

Vest o metadonskoj aferi u Zrenjaninu stidljivo je i šturo propraćena u medijima i u zrenjaninskoj bolnici je na poslednjim kolegijumima označena kao tačka najvećeg poslovnog rizika, nakon čega su poslate diskretne "demokratske" poruke redakcijama lokalnih medija da se afera - stopira. Dr Dragana Žegarac - Zarić je, ispostavilo se, sestra uticajnog gospodina iz vrha vlasti u Beogradu, a (ne)poznata je ovdašnjoj javnosti kao osoba koja je žarila i palila u svim sistemima rigidne bolničke vlasti (diktature) u poslednje dve decenije. Na preporuku Ministrastva zdravlja bila je inicijator otvaranja Metadonskog centra u zrenjaninskoj bolnici, gde se, uprkos nedostatku osnovnih uslova za rad (nemogućnost stalne kontrole pacijenata), od novembra 2008. godine, naravno sa dr Draganom na čelu, sprovodi supstitucionalna terapija zabrinjavajuće velikog broja intravenskih korisnika heroina i ostalih najjačih droga. Za tri godine rada iz Metadonskog centra nije saopšteno da li je i koliko pacijenata izlečeno, ali su se jaki lekovi za drogeraše ipak našli na ulici i prodavali na nekoliko punktova u gradu.

(Ni)je poznato ko se i sa koliko desetina hiljada evra ovajdio od prodaje najjačih lekova, (ne) zna se ko ih je izneo iz bolnice na osnovu prepisanih fiktivnih duplih doza, a ne zna se ni kada će nadležne službe preduzeti konkretne korake oko sankcionisanja ovakvih kriminogenih radnji. Poznato je samo da je za sada jedini fasovao tehničar Milan, osoba koja bez parafa lekara i ne može izdati lek.

Inače, kolegijum bolnice, pojačan bivšim direktorom dr Miletom Mihajlovim, u neprestanom je zasedanju. Jedine tačke dnevnog reda su, kako sakriti od zaposlenih pravu istinu o njihovom nakaradnom radu i kako im uterati strah u kosti pretnjom otkazima zbog eventualnog iznošenja u javnost bilo kakve kritike njihovog rada. Na udaru je i dr Miroslav Davidov, načelnik hirurgije, drugi najjači funkcioner bolnice i suvlasnik privatne bolnice Sveti Jovan. Počev od 2003. godine i postavljenja za načelnika Urgentnog centra, njegovo ime se najčešće pominje kao najodgovornije za osmogodišnje rastakanje materijala i dobara namenjenih bolnici (u večitoj izgradnji). Već krajem 2003. godine, ogromni kamioni "malteške organizacije" i nemačkog Karitasa, prepuni humanitarne robe, pod okriljem noći su, na volšeban način ispražnjeni u krugu bolnice, a roba je "razvučena". Sem obilja sanitetskog materijala, kreveta i čaršava, iz kamiona je odnesena, za naše prilike, sjajna polovna garderoba, vrhunska tehnička oprema (televizori, muzički uređaji), bela tehnika, više stotina kilograma najfinije milka čokolade, stilski nameštaj?!

Ko to vodi?

Humanitarni kamioni puni fine robe za "najfinije" ljude bolnice i njihove pajtose ne prestaju da dolaze u Zrenjanin. Pod neposrednim nadzorom dr Miroslava Davidova, čoveka sa posebnim ovlašćenjima u zrenjaninskoj bolnici, razvlačenje robe je učestala pojava, ali pacijenti za bolničko lečenje još uvek donose sve živo - od kuće. Davidovljeva zvezda nesmetano obasjava bolnicu već osam godina, njegova rođena sestra Jelena, zaposlena u MG kabinetu (za snimanje glave) može da uzme radnu knjižicu i ne malu otpremninu (specijalitet vrhuške zrenjaninske bolnice), da provede dva-tri meseca u Beogradu, nonšalantno se vrati u bolnicu na isto radno mesto, kupi MG aparat i pre podne radi u državnoj, a popodne u privatnoj bolnici. I Davidovljeva supruga je izdejstvovala da se nakon rada na odeljenju neurologije prebaci na rad u ambulantu koja je na samo dvadesetak koraka od kućnog praga...

Ubogi pacijenti ne slute Davidovljeve "slatke organizatorske muke" - da bogati lekari budu još bogatiji (neki lekari zrenjaninske bolnice se međusobno takmiče ko će pre da ispuni dnevnu normu od 500 evra zarade). Ovaj čovek sa posebnim ovlašćenjima, neprikosnoveni menadžer bolnice, vlasnik blindiranog džipa, praktično je rasprodat, jer kao suvlasnik private bolnice Sveti Jovan priprema pacijente državne bolnice za lečenje i operacije u svojoj privatnoj bolnici, uz debelu nadoknadu. Usput, ne spominje da se Sveti Jovan striktnim ugovorom od pre deset godina obavezao da 35 procenata pacijenata (neki navode i 60 procenata) ima pravo na besplatno lečenje.

 Učestale prijave pacijenata i građana kod Spasa Janjića, zaštitnika prava pacijenata, pokazalo se, pucanj su u prazno. Gospodin Spaso je pravi ekspert u spasavanju karijera i ugleda svojih šefova u belim mantilima, jer ni jednu jedinu žalbu nije procesuirao. U istom kolu je i Branka Bulatović, načelnik zdravstvene inspekcije pri načelništvu Srednjobanatskog upravnog okruga, koja se u sopstveni posao meša isključivo kažnjavanjem medicinskih sestara zbog pušenja na radnom mestu.

Otuda ne čudi da se ne sankcionišu svakodnevne pijanke u pojedinim lekarskim sobama do kasno u noć i prebijanja ljubavnica iz redova zaposlenih u krugu bolnice od strane bahatih i osionih načelnika. Dodajmo i podatak da su i u upravnom i u nadzornom odboru ista lica, da je upravni odbor Banje Rusanda prepun lekara-šefova koji "prave teren" za zaradu na ubogim pacijentima, što je navelo odbornike opozicije da na jednom od poslednjih zasedanja lokalnog parlamenta postave pitanje: da li zrenjaninsku bolnicu vodi zločinačko kriminogeno udruženje?

 

 

Muljanje ana sve strane i na svim nivoima

Od ukupno 1054 zaposlena u zrenjaninskoj bolnici, koliko zvanično priznaje Ministarstvo zdravlja, više od 900 bukvalno drhti za opstanak na radnom mestu. Isplata zarada je u praksi utemeljen način pljačke, jer se one isplaćuju u više rata. Prvo se daje akontacija za prethodni mesec u iznosu od 80 procenata zarade, da bi se sledećeg meseca obračunalo i 20 procenata od pre dva meseca. I tako redom, što znači da su zaposleni prethodnih godina od svojih pretpostavljenih opljačkani za desetine i desetine miliona dinara.

Zakinuti iz redova zaposlenih nemaju kome da se žale, jer ih već prva instanca upućuje u kadrovsko odeljenje, što praktično znači radna - knjižica i put pod noge. Opravdano se sumnja da veliki deo sredstava predviđen za plate zaposlenih ide na račun najupornijih dobavljača koji na isplatu čekaju godinama.

Takođe je drastično smanjen broj medicinskih sestara koje se usput diskriminišu i izrabljuju (na najtežim odeljenjima hirurgije, ortopedije i neurologije rade svega dve medicinske sestre na 50 nepokretnih ili teško pokretnih pacijenata). Preti im se otkazima, a uveden im je i "originalni" sistem dobrovoljnog volontiranja. Sve sestre su odavno okončale volonterski staž, ali im se ovim putem nudi šansa da rade za džabe i pokažu lojalnost svojim šefovima. Da nije mobing, bio bi klasičan primer diskriminacije. Ili obrnuto.

Isplata prekovremenih sati, merenih desetinama hiljada odrađenih sati, misaona je imenica. Spremačicama su zakinuti godišnji odmori uz obrazloženje da moraju biti sretne što uopšte rade i primaju po petnaestak hiljada dinara mesečno.

"Vredno rade", odnosno mudro ćute i inspektori rada koji se, zatrpani krivičnim prijavama i pretnjama odozgo, ne mešaju u sopstveni posao.

Sindikalna borba zaposlenih svela se na kupovinu čelnika i zapošljavanje njihove rodbine. Sindikat medicinskih sestara i tehničara broji stotinak članova i uglavnom ćuti, jer je u bolnici zaposlen rođeni brat predsednika. Predsedniku Samostalnog sindikata zaposlena je ćerka, a najveći, Novi sindikat, koji vodi Mile Damjanov, načelnik ortopedije, ima poslušnu armiju strašljivaca. I supruzi predsednika Nezavisnog sindikata je u međuvremenu, nakon osam godina privremenog, radni odnos pretvoren u stalni.