Pogledi

Umesto turističkog hvalospeva: Jad i čemer uništene Srbije

 

Od Vlasinskog jezera do vrha Planine vlasti

 

Već pet godina letujem na Vlasinskom jezeru, prvenstveno zbog prirodnih lepota, ali i zbog nekoliko tamošnjih prijatelja koje, kao i desetine drugih, siromaštvo nagoni da u turističkoj sezoni zarade nešto novca. Međutim, dvoumim se da li da dođem tamo i sledeće godine, najviše zbog čuvenog "balkanskog sindroma" koji je karakterističan za veći deo Srbije

 

 

Naime, na ovom području ne postoji ambulanta, apoteka, sanitarna služba, pošta, banka ni policijska stanica, te turisti dolaze na sopstveni rizik. Od spomenutih neophodnih institucija, najbliža se nalazi na 11-25 km od naselja. Najzad, signal mobilne telefonije je vrlo slab, a prijem Radio-Beograda je nemoguć - hvataju se samo bugarske stanice.

U samom naselju oko jezera postoje dva mala hotela (Srbija i Narcis) i mnogo vikendica čije su dozvole za izgradnju vrlo sumnjive, jer se neke nalaze na mestima gde ne bi smele da budu, a druge su veličine osrednjih zamkova. Kanalizacija iz spomenutih hotela završava se u neposrednoj blizini jezera, te se oseća nesnosan smrad oko 100 m duž obale. Kanalizacija iz pojedinih vikendica ulazi u potoke koji se ulivaju u jezero. Ilustrativan je i primer dr Dragiše Filipovića, vlasnika velikog dvospratnog pansiona, koji godinama ispušta otpadne vode direktno na ulicu, zbog čega su turisti primorani da svakodnevno gaze po zagađenom blatu. Jedan od glavnih krivaca za ovakve ekološke ispade jeste vlast koja za 11 godina vladavine nije ovde izgradila kanalizacioni sistem. Inače, kažu da voda iz naseljskog vodovoda nije preporučljiva za piće - i to u području s najkvalitetnijom vodom u Srbiji!

U potocima koji utiču u jezero mestimično se nalaze veće količine otpadaka. U samom jezeru svakodnevno se mogu zapaziti plastične flaše i kese koje plutaju po površini, a povremeno se vidi i poneka masna mrlja. Ko zna koliko se otpadaka nalazi na dnu jezera!

Posebna priča jeste plaža na jezeru duga svega oko 60 m. Na plaži je uvek velika količina otpadaka, naročito onih koji su najopasniji za kupače: konzerve, nazupčeni metalni zapušači od flaša, staklene boce, pa čak i delovi struna s udicama. Osim dve prepune kante za otpatke, na plaži ne postoje WC i tuš, kao ni drvena staza koja je neophodna zbog oštrih kamenčića zabijenih u zemlju. Najveći deo plaže prekriven je visokim korovom jer niko neće da ga pokosi. Tu je i poseban "specijalitet": pojedini bezobzirni vozači, najčešće s registarskim tablicama Vranja i Leskovca, parkiraju svoje automobile i džipove na samoj plaži. Nađe se i poneko vozilo iz Niša, Beograda i Novoga Sada. Povremeno naiđu i jedna ili dve krave koje ovom ekološkom užasu pridodaju svoju obilnu balegu.

Uz obalu ove kratke plaže svakodnevno je privezano 13 pedalina vlasnika iz Žitorađe, od tri do sedam motornih čamaca drugih vlasnika, kao i velika kuća na splavu, a desno i levo su otpaci u vodi. Zbog toga su kupači najčešće primorani da se provlače kroz vrlo uzani prostor, svega oko 30 cm, između ovih plovila kako bi ušli u vodu. Iz istih razloga većina se kupa na potezu od samo 20 m duž obale. Zbog velikog broja kupača na tako malom prostoru, voda je pretvoren u svinjsku kaljugu. A pošto većina ovde i urinira, mogućnost zaraze je velika. (Srećom, ne defeciraju u vodi, već to čine u dva velika žbuna na plaži).

U vodi vrebaju još dve velike opasnosti. Prvo, pedalina i čamci koji povremeno isplovljavaju ili pristaju, doslovce, pored glava kupača. Drugo, dva skutera na vodi, od kojih se jednim vozikaju gotovo svakog dana neposredno uz plažu, i drugi koji se pojavljuje vikendom. Ovaj drugi skuter, koji se dovozi na prikolici niške registracije broj 31-88, postariji vlasnik i desetak njegovih mlađih prijatelja voze brzinom od oko 70 km na čas preko same plaže i oko nje, izvodeći pritom kaskaderske vratolomije. Pitanje je dana kada će nekom kupaču otkinuti glavu! Za tri nedelje mog boravka nisam primetio nijednog policajca, "rendžera" ni sanitarnog inspektora koji bi zaveli bar neki red u ovaj ruralni haos.

Dijagnoza je očigledna: primitivizam jednog dela naroda, bezobzirno ponašanje bogataša, i nerad i javašluk odgovornih. Zbog navedenih činjenica, a pogotovo zbog preteće ekološke katastrofe Vlasinskog jezera, moraće da odgovaraju rukovodstva Surdulice, Vranja i Leskovca, a naročito ministar Dulić koji, umesto suštinskog rešavanja ovog i sličnih problema, povremeno organizuje propagandno-politikantske akcije "čišćenja Srbije" praćene medijskom pompom. Veliku odgovornost snosi i RTS, koja decenijama forsira seljački i seljoberski mentalitet (bez obzira na kvalitet pojedinih reportaža, serija, domaćih filmova, istorijskih emisija i muzičkih programa), čime indirektno podržava i održava primitivizam jednog dela nacije, umesto da organizuje svakodnevne višegodišnje obrazovne emisije radi prosvećivanja naroda - i da tako zaista postane javni servis Srbije.

Naravno, glavni krivci jesu Miloševićeva diktatura, koja je uz učešće radikala unakazila Srbiju, i postkomunistički režimi Koštunice i Tadića, koji su dokrajčili Srbiju. Zato, kakvo socijalno i individualno ponašanje i kakav civilizacijski nivo može da se očekuje u državi sa unakaženom kulturom i naukom: već 11 godina je zaključan Narodni muzej Srbije, sedam godina je zatvoren Muzej savremene umetnosti, četiri godine je zabravljena Narodna biblioteka Srbije, uništeni su mnogi bioskopi, pozorišta i biblioteke, uveden je PDV na knjige, ukinuto je Ministarstvo za nauku, te mladi istraživači i stručnjaci masovno beže u inostranstvo dok ovde ostaje dva miliona nepismenih i polupismenih uživalaca turbo-folka? Šta očekivati u državi sa uništenom privredom, sa milion nezaposlenih, sa nekoliko miliona onih koji rade za bednu platu, sa stotinama hiljada dece koja gladuju (!) i sa nekoliko miliona mladih bez budućnosti?

Šta očekivati u državi u kojoj haraju korupcija, javašluk, bezakonje, kriminal i beskrupulozno pljačkanje naroda - u državi čiji vrh vlasti čine bogati kapitalisti (Đelić, Đilas, Dulić i drugi), demagozi (koji govore npr. "Kriza je prošla, živećemo bolje" ili "Mi ćemo ubrzo uvesti u Evropu sve vas", tj. naše uništene živote, izgladnelu decu i jedan deo mladih koji divljaju po gradovima revoltirani zbog ukradene budućnosti) i rasipnika (koji troše stotine miliona eura godišnje na službene mobilne telefone, automobile, dnevnice, prekobrojne zaposlene, prijeme, prezentacije, boravke u inostranstvu itd). Šta očekivati u državi s novopečenim bogatašima, koji žive kako žele i rade šta hoće, i s nekoliko tajkuna koji vladaju Srbijom, zvaničnom vlašću i svima nama.

Da je ovo normalna država, pojedini ministri, rukovodstvo Agencije za privatizaciju, predsednik vlade i predsednik Republike morali bi da podnesu ostavke, a zatim, zajedno sa prethodnim vlastodršcima, krivično da odgovaraju za kulturalni, intelektualni i socijalno-ekonomski genocid i za pravni haos. Umesto toga, oni iznose hvalospeve o svojoj vladavini i o svojoj nezamenljivosti, i to u medijima koje su, kao i Milošević, svojevremeno zaplašili zakonom o informisanju!

U takvoj Srbiji može postojati samo ono što i postoji: beda, primitivizam, moralno srozavanje, beznađe i svest o ukinutoj budućnost, a s druge strane lagodan život vlastodržaca i neograničeno bogaćenje mnogih sumnjivih biznismena, tajkuna i kriminalaca, kojima je poseban hobi (nekažnjena) utaja poreza.

Zbog svega toga, u Srbiji se već 11 godina održavaju samo demonstracije gladnih, a nema protesta srednje klase, intelektualaca ni studenata. To je, nažalost, indikator apatije i agonije, ali i preteći i zloslutni znak moguće bliske nacionalne katastrofe.

 

Prof. dr Slobodan Marinković, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu

 

P.S. Asocijacija "vrh Planine vlasti" potiče iz geografsko-lingvističkog domena, jer se u neposrednoj blizini Vlasinskog jezera nalazi planina Čemernik - čiji me naziv podseća na čemer i jad uništene Srbije.

 

 

 

Dijagnoza je očigledna: primitivizam jednog dela naroda, bezobzirno ponašanje bogataša, i nerad i javašluk odgovornih.