Dežurna

Bivši Pajtićev prijatelj bekstvom od Sodome i Gomore našao spas u Srpskoj naprednoj stranci

 

Opsedao me noćima

 

Đorđe Višekruna je rođen 1984. u Novom Sadu, diplomirao je pravo i sada je na postdiplomskim studijama. U međuvremenu je bio ni manje ni više nego - glavni koordinator Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine! Danas živi u jednoj od evropskih zemalja i sebe smatra izbeglicom. Ali, kako je ovaj mladi čovek sa manje od 27 godina postao visoki državni činovnik, koji raspolaže državnim milijardama, od čega i koga je pobegao i druge zanimljivosti odlučio je da poveri Tabloidu, nadahnut spasonosnom idejom pokajanja...

 

Milan Malenović

 

Mada se u srpskim medijima niko nije bavio likom i delom Đorđa Višekrune, sada već bivšeg glavnog koordinatora Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, Tabloid mu je u dužem vremenskom periodu posvetio više punih strana, obogaćenih autentičnim dokumentima i fotografijama, koje su rečito svedočile o skandaloznom stanju u vrhu vojvođanske vlade, a posebno u vrhu Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Pale su i sudske tužbe sa njegove strane, ali ih je novosadsko pravosuđe redom odbacivalo kao neosnovane.

U međuvremenu, od zaverenika i protagoniste jedne bezumne kadrovske politike, poznatije kao "operacija nad otvorenom kasom", a u kojoj su učestvovali sve samo golobradi momci njegovog godišta, Višekruna preko noći postaje - žrtva. I to žrtva svog dojučerašnjeg političkog "menadžera" Bojana Pajtića.

Ukratko, odlučio je da progovori. A pre toga da promeni politički tabor. Danas je član Srpske napredne stranke, a o ružnoj prošlosti i manipulacijama sa Fondom za kapitalna ulaganja Vojvodine govori u strahu da ne kaže nešto više od onoga što bi ga ponovo nateralo na bekstvo od potere njegovih bivši prijatelja.

"Meni ne treba ništa drugo nego mogućnost da iznesem istinu", bio je iskren Višekruna.

"...Kao bivši koordinator Fonda za kapitalna ulaganja, gde je Bojan Pajtić predsednik Upravnog odbora, ne želim da iznosim detalje o komunikaciji koju sam imao sa njim. To ne bi bilo u skladu sa profesionalnom etikom i moralom..."

 

Konobarska posla

 

Višekruna izbegava da kaže sve što zna, ali jedan od saradnika iz Pajtićevog kabineta tvrdi za Tabloid:  "...Pajtić je mentalno bolestan. U stanju je mesecima da proganja nekoga ko mu se sviđa, noćima da mu obećava kule i gradove, ljude psihički da maltretira. Ponekad i fizički. Taj čovek kao da nikada ne spava: noću je po klubovima, danju na poslu. Teško da bi to mogao bez kokaina."

Mada najšira javnost o tome nije znala ništa, kad je Đorđe Višekruna postao jedan od najbližih i najdragocenijih saradnika predsednika Izvršnog veća Vojvodine, imao je manje o 25 godina! Ali, uprkos blagonaklonosti koju je tada gajio prema njemu, Bojan Pajtić ga danas proganja. Izvor iz Pajtićevog kabineta kabineta tvrdi da "...kada Pajtić ne dobije ono šta očekuje, surovo se sveti..."

Pajtić je za Višekrunu spremao isti scenario isproban na bivšem gradonačelniku Zrenjanina Goranu Kneževiću. Njegovom režimu ne treba krivica niti dokaz krivice, nego žrtva koju će da pošalje u zatvor.

 Tabloidov sagovornik iz Pajtićevog kabineta potvrđuje tu metodologiju: "...Pouzdano znam i lično sam se uverio da Đorđe Višekruna od Bojana Pajtića stalno dobija preteće SMS poruke! Prete i njemu i njegovoj porodici..." I zaista, odbegli Višekruna je čak i tokom razgovora za Tabloid dobio iz Pajtićevog pakla jednu od takvih poruka sa nepoznatog broja!

Višekruna i ne krije da mu nova partija - živu glavu spasava.

Kako Pajtić bira svoje saradnike? Mlađani Đorđe Višekruna, njegov donedavni miljenik, tvrdi da je Bojan Pajtić imenovao veoma mali broj kadrova "na širem pokrajinskom frontu". Imenovao je uglavnom one u vrhu, gde su pare i suštinska vlast, one koji su njemu potčinjeni i podložni njegovim hirovima i seksualnim devijacijama!

Višekruna tvrdi da "...većina pokrajinskih funkcionera i funkcionera Demokratske stranke na pokrajinskom nivou dolazi iz Vrbasa i okolnog sela Zmajeva. Nije redak slučaj da pola sela radi u jednoj instituciji - od kafe-kuvarice do direktora." Jedan od takvih je i čuveni konobar iz Zmajeva Dušan Elezović, predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke!

"Njihov plemenski način rada nikada nisam podržavao", tvrdi Višekruna pravdajući svoju traumatičnu prošlost: "...Uvek sam se od njegovog pogubnog delovanja distancirao. Nije u redu da ogromna manjina vlada nad ogromnom većinom, kao ni to da je u prednosti nečiji ujko, striko, zemo, babo, i to na pragu dvadeset prvog veka."

Uprkos problemima koje danas ima sa Bojanom Pajtićem, Višekruna tvrdi da on sa dovođenjem tih kadrova u Novi Sad nema veze, to čini njegov prijatelj i saradnik Dušan Elezović.

"...Pajtić se brine samo o kadrovima preko kojih ostvaruje dva Z za koja se bori: zabavu i zaradu", tvrdi izvor Tabloida iz kabineta i dodaje da se Višekruna nije do kraja uklapao u taj milje. Iako je njemu bilo stavljeno u izgled da postane novi direktor Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, institucije kroz čije račune prolazi do 80 odsto pokrajinskog budžeta, na tu funkciju je doveden novi momak bez iskustva, Nenad Malenković zvani Neša Peša, kako ga zovu zbog njegovog gej opredeljenja i isto takvog javnog nastupa koji na svako Pajtićevo pitanje odgovara sa - "može".

 

Neusahla želja

 

Višekruna to ovako opisuje: "Mimo svih razgovora i dogovora koje sam imao sa stranačkim vrhom, doveden je neki momak na upražnjeno mesto direktora.To me je i lično i profesionalno pogodilo, bio sam neprijatno iznenađen, a među mojim stranačkim kolegama već su počele da kolaju razne priče o njihovoj bliskosti (Pajtić-Malenković, prim. red.)..."

Kada vas neko jednom prevari više nemate poverenja u njega. Tako je i Višekruna odlučio da napusti i Fond i Demokratsku stranku. Poslednjim trzajem neusahle želje Pajtić je pokušao da ga zadrži ponudom neke funkcije u okviru kancelarije Vojvodine u Briselu, ali je Višekruna to odbio.

Mada ima samo 27 godina, Đorđe Višekruna je, po sopstvenom priznanju, i mason trećeg stepena! Masoneriju on ovako objašnjava: "...Slobodni zidari svuda u svetu, pa i u Vojvodini, predstavljaju duhovnu elitu, koja je naučena da slobodno misli, da deluje, da stoji izvan svake podele na bogate i siromašne, leve ili desne, naše ili njihove...".

Novosadski analitičar Zoran Živkov objašnjava kako je Višekruna dopao u ovo društvo sa tako malo godina: "...Bojan Pajtić je najverovatnije član masonske lože Dunav broj 13, Regularna Velika loža Srbije (RVLS). Najčešće se mogu videti utorkom i petkom u klubu Arhiv u Novom Sadu..."

I pored toga što je monarhista po ubeđenju i sebe smatra odanim vernikom Srpske pravoslavne crkve, Đorđe Višekruna se, kao i mnogi drugi masoni, zalaže za formiranje vojvođanske posebnosti. Ali, na toj "posebnosti" za duži period neće moći da radi, jer je napustio Srbiju u koju će se vratiti kada bude procenio da je koliko-toliko bezbedan. Ovo treba i drugačije pročitati: kad i ako Srpska napredna stranka dođe na vlast!

 

 

Đorđe Višekruna demantuje pisanje prethodnog broja Tabloida i navode iz teksta "Zadnjicom do Brisela"!

 

Istina je da sam bio na stotinama ručkova, često sam pozivan od uglednih privrednika i društveno-sportskih radnika i uvek sam se odazivao. Imao sam kao koordinator za kapitalne investicije vlade Vojvodine pravo na reprezentaciju, ali nisam nikada imao potrebe da to pravo i koristim, niti bih to ikada uradio o trošku građana i građanki Vojvodine. Radim i radiću 16 sati na dan u interesu svih Vojvođana, ja ništa za sebe ne želim, ja se nikakvih kleveta ne bojim, ja sam slobodan čovek. Meni samo moj, vojvođanski narod može da sudi. Za Vojvodinu sam dao svoj maksimum i to ću uvek činiti. Nasuprot tekstovima koji se s vremena na vreme pojavljuju u javnosti, upravo su uspesi na mestu koordinatora za kapitalne investicije u Vojvodini razlog prelaska na novu dužnost. Spreman sam na svaku žrtvu, pa i medijski linč beogradskih medija, koja je potrebna, ali samo ako je ona u interesu svih Vojvođanki i Vojvođana. Na stotine kapitalnih građevinskih objekata napravljenih u vreme mog mandata širom Vojvodine svedoče o mom radu i posvećenosti opštem interesu na dobrobit zajednice, od mostova, bazena, puteva do škola i bolnica za svu našu vojvođansku decu. Otvoreno kažem: ne želim da se ti objekti pamte po onom ko ih je otvorio (Bojanu Pajtiću) već po onim građanima i građankama od čijeg su novca izgrađeni i vrednim rukama koje su ih sazidale.

(neredigovana izjava Đ.V.)