Stav

 

DUGOVI   

 

Branko Dragaš

 

DUGOVI - Posla ima, ali para nema nigde. Niko nikome ništa ne plaća. Sve više kompanija propada usled tereta dugova.Države su u bankrotu.Spašavaju ih štampanjem novih novčanica.Građani više ne mogu da izdrže narastajuće troškove.Nemiri na ulicama i okupacija Vol Strita je otvorena pobuna siromašnih i opljačkanih građana.To je pobuna protiv neoliberalnog kapitalizma. Koji se jedino još primenjuje kod nas.Politički ološ u Srbiji nastavlja da zadužuje zemlju. I time se hvale. Građani su zaduženi šest milijardi evra,država 15 milijardi evra i privreda 20 milijardi evra.Ukupno 41 milijardi evra. Realan BDP se kreće oko 15 milijardi evra. Kako ćemo vratiti tolike dugove, nikoga na vlasti ne zanima. Režim Borisa Tadića ide do kraja. Potpuno isto kao i suludi režim Miloševića. Drogirani pljačkama, otimanjem i uništavanjem države i naroda, bezobrazni, prebogati, bahati, potpuno su poludeli od vlasti i vode nas u propast. Nagomilavaju se gubici u državi. Nagomilavaju se deficiti. Godišnja opterećenja su sve veća.

Jedan blentavi ministar u Đinđićevoj vladi, profesor na Ekonomskom fakultetu, novopečeni bankar, koji ništa ne zna o bankarstvu, kvarcovani malograđanin, koji je pregovarao oko otpisa naših dugova, tako da smo priznali redovne i zatezne kamate u vreme sankcija, što je bila čista ludost. Predlagao sam Đinđiću da ja, kao iskusan bankar i stručnjak koji ima međunarodnu reputaciju, pregovaram sa našim poveriocima, ali odabrana je druga ekipa koja je naplatila velike provizije za prihvatanje naduvanog duga.

E, taj pokvarenjak, skorojević i akademski poltron bez radnog iskustva u privredi, lično mi je rekao, odmah kad je postao ministar, na moju tvrdnju da moramo da se oslobodimo svih deficita, da je ta moja strategija pogrešna i da je za državu i privredu dobro da imamo deficite. Bio sam u šoku. Nisam mogao da verujem.On je bio uporan u toj svojoj tvrdnji da su deficiti dobri za državu i privredu. Bio je nadmen, agresivan i uspaljen. Jedva sam se suzdržao da mu ne zavalim šamarčinu pred svima, jer ta protuva je zaslužio da ga neko spusti na zemlju. Svedok sam da se taj novopečeni ministar preko noći poludeo. Moj vozač mi je rekao da ga novi ministar više ni ne poznaje. Gleda kroz njega. Dan ranije se ljubio sa njim. Novopečeni ministri su bili likovi iz Nušićevih komada. Anonimusi i neznalice su dobili vlast.

Kada sam Đinđiću rekao šta njegov ministar misli, on se zacenio od smeha. Nije to ništa, rekao je brišući suze, ima onih koji ne znaju da razlikuju dugovnu od potražne strane računa.To je bilo žalosno. Tako su naše reforme propale na samom početku. Napustio sam posle sto dana taj pogrešan koncept i te nestručne i pokvarene ljude. Nisam hteo da učestvujem u kriminalu. Danas je većini građana jasno ko je bio u pravu. Danas čekamo bankrot države da bi se režim konačno srušio.Ne može država da servisira sve veća godišnja opterećenja. Godišnje kamate narasle su na 1,2 milijardi evra, budžetski deficit na 1,4 milijarde evra i dalje raste, dok je spoljnotrgovinski deficit dostigao 5,4 milijardi evra. Kada sve to saberete, dobijate da država mora godišnje da servisira osam milijardi evra, dok je BDP svega tih 15 milijardi evra.To je matematički više neodrživo.

Pošto idu izbori, mislim da će se nastaviti suludo zaduživanje, jer drogirani pripadnici režima, uplašeni za svoj lični život i opljačkani novac, nemaju drugog izbora nego da se zadužuju i da tim novcem potkupljuju građane kako bi dobili izbore. Oni računaju da su građani siromašni, bez posla i plata, da ih sa malim novcem mogu potkupiti, da su uplašeni za svoju budućnost i da će režim, šireći ponovo strah od mračnih snaga prošlosti, uspeti ponovo da dobije izbore. Imaćemo najprljaviju i najbrutalnija izbornu kampanju. Milijarde evra će se nuditi, stotine hiljada radnih mesta, otvaraće se otvoreni putevi, koji su već propali, mostovi koji nisu završeni, fabrike koje su ispraznile državne budžete, marketinški stručnjaci će spinovati javnost, služiće se svim i svačim samo da dobiju izbore. Otvoreno će pretiti zaposlenima koji primaju plate iz budžeta. Zaposleni imaju svoje porodice i neće smeti da rizikuju posao. Ko će danas u društvu koje je u raspadu da nađe posao? Tako će režim da dobije dovoljno glasova da može da ima koalicioni potencijal.

Nikoga u politici ne zanima realna ekonomska situacija u državi. Razlog je vrlo jednostavan, vlast je zadovoljna novcem koga je opljačkala u vreme svoje vladavine, a opozicija ima još uvek dovoljno novca koji joj je ostao iz vremena njihove pljačke. Ispada, a to zaista tako jeste, da se danas u Srbiji politikom bave bogati ljudi iz dosade, jer su rešili sve svoje privatne probleme. Pošto nemaju šta da rade drugo u životu, pošto smatraju da je narod stoka koju treba jahati, šišati, tući i varati, oni se politički angažuju samo iz jednog razloga - da to rade oni, a ne njihovi politički oponenti. Suština je uvek ista - totalitarizam i demagogija. Nekada se to radi pod parolom vlasti radničke klase, nekada pod razvijenim nacionalnim barjacima, dok se danas radi o perfidnoj prevari zvanoj evropske i evroatlanske integracije.Uvek ista priča.

Režim brani svoju vlast, opozicija napada vlast samo da bi oni postali režim. I ništa se ne menja. Samo su dugovi sve veći. I račun sigurno dolazi na naplatu. Otrežnjenje će biti bolno. To će se desiti tek nakon sledećih izbora. I to vrlo brzo. Budite spremni. Kada se bude izduvao balon predizbornih laži i obećanja.Kada nas narasli dugovi spuste na zemlju.

VERNON, PARIZ - Razgovarao sam nekolko sati sa najtalentovanijim mladim francuskim političarem. Koji se povukao iz politike. Nezadovoljan postojećom politikom. Koga traži i vlast i opozicija. A koji ne želi da sarađuje ni sa jednima ni sa drugima.Smatra da su oni potpuno isti. Govori mi o trećoj opciji. Novoj političkoj ideji i novoj ekonomskoj politici. Govori mi o novoj Evropi koja mora da nastane. Čitao je većinu mojih tekstova i tražio je da me upozna. Kaže, da hoće da mu budem profesor. Hoće da uči od mene. Sprema se narednih deset godina da uči. Nakon toga, profesionalno se uključuje u politiku. Sada se povlači i deset godina će samo da radi na sebi. Prvo hoće da prođe obuku kroz pravi biznis.Opredelio se da ga ja podučavam. Smatra da može od mene mnogo da nauči. Sledeće nedelje je u Beogradu zajedno sa jednom bankarkom iz Afrike. Dogovaramo se brzo i lako. Nema sujete i ega. Mnogo je lakše nego sa našim političarima.

Znam gotovo sve naše političare poslednjih dve decenije i nemam, nažalost, uopšte lepo mišljenje o njima.Zamislite da neki naš političar kaže da hoće da uči od nekoga? Zamislite da oni kažu-narednih deset godina se pripremamo za bavljenje politikom. Tako nešto nije uopšte moguće u srpskoj politici. Naši političari sve znaju. Njima niko ne treba. Oni nemaju strpljenja da čekaju. Krađa je u toku. Otimaj što više. Hoće sve odmah. Posebno su gramzivi mladi političari DS, koji su japijevci i mešetari, nemilosrdni u pljačkanju državne imovine. Svi liče jedan na drugog. Sve klon do klona. Deo su iste kriminalne organizacije. Jedino se plaše ulice.To je prirodno. Oni koji su sa ulice upali oružjem u državne institucije, plaše se samo ulice. Pre ili kasnije, ulica će im presuditi. Demokratija je i počela sa ulice. Počela je sa Agore.

ŽENEVA - Na sastanak sa bankarima u Ženevi stigao sam, zajedno sa direktorkom kancelarije BBC u Parizu, posle 27 sati neprekidne vožnje. Stigli smo tačno deset minuta pre zakazanog termina. Bankari su znali koji put prelazim i bili su zaprepašćeni. Nisu verovali da ćemo uspeti da dođemo na vreme. Jednostavno, smatrali su da je teško izvodljivo. Mi smo bili tačni. Pokazali smo da smo tačniji od Švajcaraca. Pokazali smo da smo, uprkos što dolazimo sa Balkana, precizni i profesionalni. To je za njih bilo iznenađenje. Za nas nije. Zašto bi oni bili vredniji, diciplinovaniji, tačniji, učtiviji i profesionalniji od nas? Uvek sam težio tome da budem tačan kao Švajcarac, disciplinovan kao Nemac, profesionalan kao Amerikanac, odan poslu kao Japanac i da imam srpsku inteligenciju i dušu.Verujte mi, to je pobednički recept za našu naciju i državu.Treba da uzimamo najbolje osobine od drugih nacija i država.

Nažalost, odnarođeni palanački režim nameće nam holivudsko smeće i per verzije kao stil života. Odbacite to đubre! Ugasite televizore! Ne učestvujte u tom kolektivnom zaglupljivanju i debilizmu. Treba da učimo i da menjamo loše navike. Treba da sačuvamo naš nacionalni identitet i našu kulturu. Samo oni koji budu brzo učili i koji se budu brzo menjali  uspeće da opstanu u novom dobu. Nisu drugi bolji od nas, koliko smo mi sami sebe ponizili i upropastili.Vreme je za pravi preokret.

U Ženevi sam obučio tri njihova stručnjaka našem novom načinu poslovanja. Konceptu koji je originalno moj i koga sada širimo po svetu. Dobili smo sjajne partnere za nove poslove. U Ženevi, ipak, sve ne funkcioniše tako perfektno. Na putu Pariz - Ženeva, na nekih 70 kilometara od Ženeve, zatvoreno je izdvajanje za Ženevu. Zatvoreno je i ništa ne piše. Nikakvog obaveštenja. Saobraćaja uopšte nema u tri sata noću, kao da se nalazimo na nekom regionalnom putu na jugu Srbije, pa smo čitav sat lutali da se snađemo. Pomogao nam je jedan kamiondžija koji nam je objasnio da se most radi, ali da nema nikakve oznake za vozila i da samo oni koji tuda putuju znaju kuda treba da idu. Bilo mi je drago, uprkos trenutnoj ljutnji, da ni tamo ne funkcioniše sve idealno. Mogli su da napišu gde je obilaznica. Ali, nisu napisali. To se kod nas ne bi dogodilo.Na običnom papiru bi bilo napisano gde da idemo. Makar to.

LINC - Slična situacija smo imali i u Lincu. Nejasni saobraćajni znaci i označavanje manjih mesta na putu ka većim gradovima, primorali su nas da koristimo kartu. Kao kada bi stranac, putujući iz Niša za Beograd, usmeravan bio oznakama Ćuprije i Jagodine. Kada smo u Lincu pitali za put za Passau, niko nije znao da nam objasni. Mnogi su se čudili kao da prvi put čuju ime grada, koji se nalazi na 150 km udaljenosti od njih. Neki su bili potpuno nezainteresovani da nam pomognu. Nisam mogao da verujem. Na kraju smo se orijentisali prema karti. Ne nosim u kolima JPS. Da sam ima taj uređaj za navođenje ne bih lutao.Ali ne mogu da podnesem da me neka sprava naredbodavnim tonom vodi kroz život.Komercijalna civilizacija hoće da nas pretvori u zombie. Ne treba ništa da mislite, sprava će da misli za vas. Da sam imao taj uređaj za navođenje ne bih ostvario kontakte sa građanima Linca i ne bih pisao svoja zapažanja.

 I još nešto, vrlo intersantno, što sam primetio putujući mnogo po regionu bivše Jugoslavije. Ljudi imaju strašno slabu orijentaciju u prostoru. Ne samo da brkaju levu i desnu stranu, kada vam pokazuju kuda treba da idete, nego i rastojanje. Tako će vam Lala reći da do vašeg mesta odredišta ima sigurno četr kilometeri, dok je stvarno rastojanje svega četristotine metara, ali će vam zato Hercegovac reći da je to oma tu, stometar, mada ima četiri kilometra. Percepcije dolaze iz poimanje života i samog mentaliteta. I dobro je da smo različiti. Samo su roboti isti. Različitost je ljudska. Treba da nas privlači i da nam omogući da stvorimo sklad. I to se uči.

ZAGREB -Ta različitost me je uvek privlačila i u Zagrebu. Priznajem da se prijatno osećam u Zagrebu kao i u Beču, Budimpešti ili Pragu. Mitteleuropa ima svoje posebne čari i lepote za moj dinarski mentalitet.Uvek sam poštovao sve ono što je različito od moje nacije i što mi nismo nikada mogli da postignemo. Zagreb mi je bio blizak preko Krleže. Mislim da poznajem bolje Krležu nego većina Hrvata. Tačnije, priznajem da samo nekoliko profesora Hrvata bolje znaju Krležu od mene. Krležu danas Hrvati ne čitaju.

Godine 1993 sam isfinansirao časopis ITAKA i obeležili smo sto godina rođenja Krleže. Niko u Zagrebu to nije smeo da učini. Generalisimus Tuđman je prezirao Krležu. Srbi u Beogradu su obeležili rođenje najvećeg hrvatskog pisca. I to je naša srpska veličina. Naša srpska duša. Koju treba da negujemo i čuvamo u civilizaciji koja ide pogrešnim smerom. Civilizaciji koja se nalazi u propasti, jer je uništila ljudsku dušu.

U Zagrebu sam saznao da su raspisani parlamentarni izbori. Državni odvjetnik je blokirao svu imovinu HDZ zbog kriminala.Srbija kasni za Hrvatskom nekoliko meseci. Sve što se tamo dešava posle nekoliko meseci će se dogoditi u Srbiji. Nadam se da će posle Sanadera biti uhapšen Tadić. Nadam se da će biti konfiskovana imovina funkcionera DS.

Približavaju se izbori. Neko mora biti žrtvovan. Ima dosta kandidata. Moraju da plate račun. Kad - tad. Račun stiže na naplatu. Bolje na izborima, nego na ulici.