Zakonopravila

Kako je uništen jedan od glavnih oslonaca mira i bezbednosti građana

 

Policija na izvol'te

 

O prilikama i neprilikama u radu srpske policije, piše Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Svaka iole ozbiljnija država sa uređenim sistemom leži na jednom od stubova svog oču vanja a to je policija. Prema toj svojoj instituciji ona se odnosi sa velikim poštovanjem jer je državi stalo da ima zadovoljne pripadnike službe koji su se zakleli da će u krajnjem slučaju za tu istu državu dati i svoje živote. Naravno da se država u svakom pogledu brine o pripadnicima od dostojnih plata, stanova, odgovarajuće tehnike i na ravno davanjem odgovarajućih ovlašćenja koje obični građani nemaju. Jedno od tih ovlašćenja je i upotreba sile i vatrenog oružja prema građanima koji ne poštuju ustavni poredak i zakone.

 

"Potreseni političari"

 

Ovih dana smo svedoci sve učestalih napada na policajce od kojih su nažalost trojica platili svoju odanost državi životima. Mladi životi su ugašeni, a da se niko od državnih organa i zvaničnika nije time ozbiljno pozabavio niti „potresao". Osim uobičajenih zvaničnih saopštenja predsednika države, ministra policije  u stilu „žao nam je"  i kilavog obraćanja javnosti direktora policije u stilu „niko ne sme da udari na policiju i tražićemo od pravosuđa da se oštrije kažnjavaju napadi na policiju" niko se nije ni osvrnuo.

 Da stvar bude još drastičnija niko od republičkih, pokrajinskih i na kraju državnih nosioca funkcija nije udostojio da se pojavi na komemoraciji poginulom policajcu, ako ništa drugo da porodici poginulog čoveka koji je dao život za Državu Srbiju i sve njene građane i njihovu bezbednost izjavi saučešće? Tu se vidi koliko je političarima stalo do države i kako je tretiraju.

 

Život policajca za 500.000 dinara

 

Koliko su demokratske vlasti "demokratski" uništile policiju vidimo svakodnevno. Pripadnici policije nisu obični građani već ljudi koji brane državu i narod. Kakav odnos država Srbija ima prema pripadnicima policije vidi se i iz toga da je državi jeftinije plaćanje sahrana nego ulaganje u obuku policajaca. Po kolektivnom ugovoru, porodica stradalog policajca dobija 36 prosečnih plata u MUP, kao i osiguranje u slučaju smrti, što iznosi oko 500.000 dinara. Deca dobijaju plaćen boravak u predškolskoj ustanovi i stipendije u daljem školovanju. Ipak, sve je to malo u odnosu na zemlje u Evropi.

 

Koliko država vodi računa o pripadnicima  policije vidi se i iz toga da oni nemaju osnovna sredstva za rad, imaju mizerne plate, nemaju uniforme a o stanovima da i ne govorimo. Sve se to pravda nemanjem dovoljno novca. Naravno to nije tačno. Ako se sa druge strane vidi koliko su demokratske vlasti osnovale raznih agencija u kojima sede razni partijski debeloguzi kadrovi poput masnih gusaka, sa platama od nekoliko hiljada eura, onda to ne pije vodu. A policajci koji brane državu svakodnevno stavljaju glavu u torbu za mizernih 300 eura!?

 

Demokratsko poimanje policije

 

Mnogi od sadašnjih učesnika u vlasti su u vreme vladavine Slobodana Miloševića manipulisali sa brojkama pripadnika bezbednosnih službi i policije navodeći podatke da se radi i o 300 hiljada pripadnika istih. Kada su srušili taj sistem videli su da policija i UDBA jedva da imaju ukupno i 40 hiljada pripadnika. Jeste da su u strahu velike oči ali...Isti ti "demokratski oslobodioci" su brže bolje požurili sa rastakanjem ovih službi dovodeći u njih razne neproverene i kompromitovane tipove što im se kasnije itekako osvetilo. Istovremeno su iz policije "najurili" iskusne kadrove.

 

Broz i Sloba su to drugačije radili...

 

Nisu Sloba niti njegovi prethodnici badava držali sistem i vladali silom. Oni su imali sistem a ovi sadašnji vlastodršci imaju brojke. Umesto ukidanja tajne policije koja je bila u funkciji jedne partije u doba vladavine Broza, a kasnije i Slobodana Miloševića i formiranja jedne ozbiljne službe čiji bi zadatak bio zaštita države i naroda. Stručne službe pripadnika policije su toliko uništene i srozane da njihovi pripadnici ne mogu da se nose sa novim pojavnim oblicima kriminaliteta koje su nam donele demokratske promene. Na kraju krajeva one ne mogu da se nose sa stotinjak huligana ili da obezbede miting gej paradu.

 

Kako to rade u svetu

 

Poimanje demokratije se shvatilo kao uništenje policije kao pojma vladavine bivših režima. Ako se iz tih institucija ukloni politika i obavljanje poslova poveri stručnim ljudima neće biti nikakvog problema u fukcionisanju države. Sve policije u svetu rade na sličan ili isti način i tu nema velikih razlika. Razlike postoje eventualno u tehničkoj opremljenosti i ništa više. U ovim institucijama se desilo upravo suprotno. Sada u policiji nema sistema, jer vlada haos u samom rukovođenju i komandovanju. Sa jedne strane imamo formalno ministra policije koji je nadležan za svoj kabinet i ponešto i direktora policije koji je produžena ruka predsednika države odnosno DS-a (Savet za nacionalnu bezbednost). 

 

Pumparice u zaštiti demokratije

 

U poslednjih deset godina su pripadnicima policije smanjena ovlašćenja tako da se prili kom intervencija oni moraju izvinjavati kriminalcima i barabama što ih hapse i privode. To je naročito bilo izraženo u vreme vladavine premijera Koštunice kada je na čelu general nog inspektorata bio čovek koga je dovela politika i koji je do te mere maltretirao policiju da niko nije smeo da obavlja svoj posao kako treba. Lepo je to smislio bivši ministar policije. Policajac ne sme da puca čak ni kad osumnjičeni u rukama drži bombu! U naoružanju nemaju ni automatske puške, dok druge policije koriste "pumparice"!.

 

I Bobi je dobio oružje

 

Sa druge strane vidimo kako policija radi u uređenim demokratskim zemljama, kako se "demokratski" razračunava sa kriminalcima i barabama. Do skora je engleski Bobi bio bez oružja i nije bilo potrebe za tim. Međutim, Engleska kao ozbiljna država je nakon učestalih napada na Bobije donela zakone gde je istima dala mogućnost upotrebe vatrenog oružja. Naši vlastodršci su do te mere preterali sa demokratijom da su policiji maltene zabranili upotrebu oružja i dovela do toga da su policajci postali glineni golubovi, a treba da brane državu!?. U tim ozbiljnim državama napad na policajca se smatra napadom na državu i kažnjava se čak i smrtnom kaznom dok su naše demokrate dovele do toga da se napad na policiju smatra kao napad na političku policiju.

 

Ubili fudbalera i nikom ništa

 

Sećam se jednog davnog slučaja našeg fudbalera koji je igrao fudbal u Belgiji, imena se ne sećam, koji je vozeći automobil iznad dozvoljene brzine bio zaustavljen od strane policije, a pošto je došao iz zemlje u kojoj su bila malo drugačija pravila, nije znao kako policija postupa u Evropi, pogrešno je postupao prilikom izlaska iz automobila i bio je ubijen. Niko od policajaca nije pozvan na odgovornost. Napisan je izveštaj o postupanju službenog lica u kome je stajalo zbog čega je upotrebljeno vatreno oružje. 

 

Kažnjeni što su branili Kosovo i Metohiju

 

Bio sam na Kosovu i Metohiji. Branio sam kao i mnoge moje kolege državu. Mnogi od njih se nisu nažalost vratili. Mnogi koji su se vratili su diskriminisani upravo od te države koju su branili. Mnogi će reći pa policija treba da se izlaže opasnosti. Da ali da li je vredno dati svoj život za 300 EURA za tamo nekog napirlitanog i utovljenog činovnika koji sedi u nekakvoj izmišljenoj agenciji i prima 4 ili 5 hiljada eura? Za njega ima para koji ne brani ništa osim fotelje, a nema para za policiju koja brani tu istu državu.

 

Srpski Eliot nos

 

Najnovija izjava direktora policije, srpskog "Eliota nosa", o tome kako srpski policajci nisu neobučeni je toliko neargumentovana da on sam sebe demantuje. Kako je onda moguće da policajci stradaju kao glineni golubovi kada su toliko obučeni!?. Isti taj direktor je bio saučesnik u gašenju srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici koja je iškolovala mnoge generacije policajaca u Srbiji, bivšoj SFRJ pa i šire. Kom pametnjakoviću je samo pala na pamet ta imbecilna ideja. Nisam nigde pročitao da se direktor bunio protiv toga. Neko "pametan" je smatrao da policajac može da postane sa nekoliko meseci kursa. Sada vidimo svu pogubnost takve ideje.

 

Odnos građana i države

 

U npr. Uređenoj zemlji je lako biti policajac jer su tamo ljudi drugačiji i imaju potpuno drugačiji odnos prema policiji. Nikom ne pada na pamet da se suprostavi policajcu, a kamoli da ga fizički napadne. Tamošnji prosečan  policajac dobio bi nervni slom nakon mesec dana rada na ulicama Srbije. U tim zemljama je nezamislivo da građanin kada prijavljuje ovakve slučajeve ne obavesti policiju da nasilnik ima u posedu bombu. Zbog čega policajci nisu upozoreni na to? Nemoguće je da ukućani nisu znali za bombe u podrumu. U tome je razlika između bezbednosti u Srbiji i Evropi.

Direktor je policije je u jednome u pravu. Nisu toliko problem policajci niti njihova obučenost već odnos građana prema policiji i njenim pripadnicima. Nekada je bila mnogo veća i bolja konekcija između policije i naroda. Tada je to bila narodna milicija. Sada je to demokratska policija.