Pokradina

V.D. direktor Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, vrši funkciju Pajtićeve "konkubine"

 

Nesvršeni student i savršena veza

 

Gospodin Đorđe Malenković, inače otac Nebojše Malenkovića, zvanog Neša Peša,  svojevremeno je uspeo da prevari čak i samog Tita lažno mu se zaklinjući na vernost! Takav je u stanju da obrlati i malog Bojana Pajtića i da za gospodara na skoro celokupnim pokrajinskim budžetom, progura svog sina, započetog ali nesvršenog studenta!

 

Arpad Nađ

 

Javni dug Srbije u njenoj istoriji nikada nije bio veći. U ovom trenutku Republika Srbija stranim poveriocima duguje 44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što znači da, kada bismo odmah morali da vratimo sva potraživanja, skoro svaki drugi dinar zarađen u ovoj zemlji otišao bi na otplatu duga.

Pošto se radi o dugoročnom zaduživanju, otplate će pasti na pleća naše dece, unuka, pa čak i praunuka.

U poslednje tri godine Srbija je pozajmila čak šest milijardi evra kako bi stabilizovala svoj budžet, jer je tek trećina ukupnog novca otišla u razvoj privrede i infrastrukture, dok je ostatak potrošen na zapušavanju budžetskih rupa.

Nekako u isto vreme kad je krenulo enormno i nekontrolisano zaduživanje Srbije usvojen je zakon o izdvajanju za budžet Vojvodine. Da li je to baš slučajno ili ne manje je značajno u odnosu na pitanje da li se time makar malo poboljšao standard stanovnika severne od dve srpske pokrajine. Nekima, zaista, i jeste krenulo bolje, ali to su oni koji su najbliži kasi. Običnom narodu je iz dana u dan sve gore.

Po ustavu, Srbija sedam odsto fiskalnih prihoda sa cele teritorije Republike prebacuje u budžet Vojvodine. Planom koji su poslanici skupštine Vojvodine usvojili krajem decembra prošle godine, ovogodišnji budžet pokrajine trebao je da iznosi 60,7 milijardi dinara. Ono o čemu poslanici pokrajinske skupštine nisu odlučivali, a što je rešio aktuelni predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, jeste da će skoro četiri petine ove sume, odnosno oko 50 milijardi dinara, otići preko Fonda za kapitalna ulaganja.

Sredstva koja su pomenutom odlukom skupštine Vojvodine zaista trebala da budu dodeljena Fondu iznosila su samo 9,3 milijardi dinara, odnosno pet puta manje od onoga što je realno prošlo kroz račune ove institucije.

Pajtićeva ideja pljačke državnih para je do besmisla jednostavna, ali zato više nego efikasna: sav novac iz budžeta sliva se u fondove, od kojih je pomenuti za kapitalna ulaganja najveći, odakle se deli navodno za ispunjenje budžetskih stavki. Sami pokrajinski sekretarijati, koji bi bili ekvivalent ministarstvima na republičkom nivou, nemaju nikakav dodir sa novcem. Skoro sve tendere za potrebe sekretarijata sprovodi Fond za kapitalna ulaganja. Kompletno centralizovana pljačka.

   Da bi otimačina narodnih para mogla da se lakše odvija, Pajtić je sve školovane kadrove sklonio sa čela fondova preko kojih se upravlja vojvođanskim budžetom, a na njihova mesta doveo najnesposobnije ćutologe i klimoglavce koje je mogao da pronađe. Kako je Fond za kapitalna ulaganja najvažniji, jer preko njega ide skoro sav novac, najveći nesposobnjaković je doveden na njegovo čelo.

   Sadašnji direktor ovog fonda je Nebojša Malenković, zvani Neša Peša, nesvršeni student, momak od 24 godine blizak Pajtićevom šlicu, izdanak jedne od porodica na kojima počiva vojvođanska „demokratija".

   Nebojšin otac je Đorđe Malenković, nekada odani Titov pionir, čovek iz počasne straže pored odra maršala, komunista sve do 2000. godine. Kao provereni kadar za službu svima na vlasti Đorđe postaje i šef obezbeđenja Izvršnog veća Vojvodine, a Demokratskoj stranci pristupa 2008. kada se uverio da ni jedna druga stranka neće da formira vlast ni u Republici, a još manje u pokrajini.

   U novom dresu Đorđe Malenković dospeva i do titule magistra u nekoj disciplini za koju intelektualci nisu ni čuli.

   Odmah pošto je sebe obezbedio u novoj vlasti, Đorđe se postarao da se u Izvršnom veću zaposli i njegov sin, koji je upravo bio izašao iz tinejdžerskog uzrasta. Manje od tri godine kasnije, što zahvaljujući tatinom uticaju, što sopstvenim i Pajtićevim seksualnim nastranostima, Neša Peša postaje v.d. direktora Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, kroz čije ruke prolazi skoro pedeset milijardi dinara iz pokrajinskog budžeta.

   Osim što je udomio i bezmalo udao svog sina, Đorđe Malenković je obezbedio i ostale članove rodbine. Ćerku svoje rođene sestre on prvo 2008. učlanjuje u Demokratsku stranku, a zatim joj odmah nalazi i i plaćenu funkciju u opštinskom odboru, pa čak i u Skupštini opštine Ruma. Dok se nije učlanila u DS sestričina je krmeljala na stomatološkom fakultetu koji potom neverovatnom brzinom završava, a ujka Đorđe joj 2010. nalazi radno mesto i u Zdravstvenom centru u Rumi, ambulanta u Klenku.

   Đorđe Malenković je uspeo u istom zdravstvenom centru da zaposli još neke rođake, tako da mu sa punim pravom pripada magistarska titula iz bilo koje oblasti, posebno jer još nije do kraja rasvetljeno da li je on svog sina gurnuo u Pajtićev krevet ili je bilo obrnuto.

U svakom slučaju, čak ni majka Neše Peše ne krije svoju začuđenost kako je njen sin, poneseni pa upušteni student, za manje od tri godine od skupljača pikavaca po Banovini dospeo na funkciju jednog od najmoćnijih ljudi pokrajine.

A, taj čovek, kao što se videlo, faktički upravlja sa više od pet odsto ukupnog srpskog budžeta, koji se sa svoje strane puni još samo pozajmicama iz inostranstva!