Stav

 

RASULO

 

Branko Dragaš  

 

EU je bankrotirala. Uprkos štampanju 10.000 milijardi evra od 2008, kada je izbila finansijska kriza, uprkos ubacivanju tolike količine lažnog novca u oboleli evropski ekonomski sistem, nije došlo do ozdravljenja posrnulog sistema.Naravno, niko pametan nije ni očekivao da će teško oboleli evropski sistem vrednosti moći da ozdravi štampanjem lažnih papira, ali briselske vucibatine i politički prevaranti u EU, potpomognuti kontrolisanim medijima, širili su laži da je kriza prošla i da se nastavlja doba blagostanja i raskošnog života na kredit. Danas je građanima Evrope jasno da su prevareni, izigrani i opljačkani. Standard građana Evrope je već pao za 30 odsto, ali se očekuje da će uslediti novi pad od čitavih 50 odsto, što će dovesti do socijalne pobune u Evropi.

Razmaženi Evropljani ne mogu više da izdrže udare narastajuće krize. Ušli su u krizu potpuno nepripremljeni. Gde je problem? Zašto je došlo do bankrota? Stvar je vrlo jednostavna. Objašnjavao sam to proteklu deceniju mnogo puta. Ali, nažalost, moram ponovo. Tačno sam predvideo šta će se dogoditi. Mnogi nisu verovali. Vidim da i danas ima mnogo nerazumevanja i neznanja. Objasniću suštinu krize na najjednostavniji način. Tako da svi građani razumeju. Kada čujem moje kolege ekonomiste, naročito one vesele ekonomske analitičare što se iz večeri u večer slikaju na režimskim medijima, kako lupaju gomilu gluposti o stvarima o kojima ništa ne znaju, da bi sva ta baljezganja dobro naplatili, jer sve to što su ih učili u školi je bilo pogrešno, kada sve to čujem, smuči mi se život.

Dakle, suština problema je u tome da ovakav oblik savremenog kapitalizma i demokratije više ne može da opstane. Zato neprestano govorim da nije svetska ekonomska kriza, nego kriza zapadne demokratije i samoga kapitalizma. Koga smo nazvali neoliberalni kapitalizam, jer je propagirao liberalna načela, dok se sve završavalo u novom totalitarizmu i državnim intervencijama u ekonomiji. Demokratija se pretvorila u vladavinu političkog ološa koji je monopolisao čitavo političko tržište, dok je ekonomija bila u rukama nekoliko multinacionalnih korporacija.

Naravno, političkom oligarhijom i tajkunima sa Vol Strita upravlja Familija, koja drži u svojim rukama sav novac i vlast. Neoliberalna ideologija je poslužila za veliku svetsku pljačku i političko porobljavanje građana sveta. Nikada u stvarnosti nisu zaživele liberalne ideje u društvu, nego su samo marketinškim kampanjama o slobodama i pravima građana i slobodnom tržištu prikrivali državni intervencionizam, monopolsko tržište i gubitak svih sloboda građana. Suština svih kriza je bila u tome da je pohlepna Familija želela sve da kontroliše i da je želela da postane istinski upravljač sveta.

Ako ne idemo previše daleko, nego se zadržimo samo na XX veku, onda je posve jasno da je finansijski slom 1907. izazvan programirano, slično se danas dešava, jer je povučen ogroman novac iz sistema, napravljana je velika nelikvidnost i došlo je do kolapsa sistema, samo zbog toga da bi J.P.Morgan, izvršni direktor Familije za špekulacije, ekonomski ubica, mogao da ubaci štampane papire u sistem, koje mu je odobrila Familija, da bi dobio oreol spasioca kapitalizma. Na tu prevaru je naseo čak i predsednik SAD Vudro Vilson, pa se sva ta ideološka maškarada završila, na kraju krajeva, stvaranjem privatne banke FED, na prevaru uoči katoličkog Božića 23.12.1913, kada su kongresmeni uveliko počeli da peku prazničnu ćurku, sve je rađeno u potaji, podlo, na brzaka, da se niko ne doseti, da se niko ne pobuni, jer su blagdani, jer su ljudi opušteni, slave sa svojim ukućanima rođenje Isusovo, dok mračni demoni ostvaruju pakleni plan i osnivaju FED, koja je promovisana u Nacionalnu centralnu banku, koja je dobila pravo da štampa novac, ali je to, u stvari, bila privatna banka 13 ukletih porodica što vlada svetom, privatna banka koja je štampala novac za državu, što je bila vrhunska svetska prevara Familije.

Na toj liniji prevare treba da razumemo i rusku revoluciju 1917, pobedu boljševika uz pomoć 30 miliona dolara kapitala Familije, hiperinflaciju u Nemačkoj 1923, pojavu nacista i Hitlera, krizu 1929, Kejnsovu makroekonomsku manipulaciju, Ruzveltov new deal i izbijanje Drugog velikog klanja. Svi ti tragični događaji su međusobno povezani i služili su samo jednoj nameri - da Familija postane sve bogatija i da u svojim rukama koncentriše sve više vlasti. Ne zaboravite da su veliki osvajači sveta od Aleksandra Makedonskog i Džingis kana do Napoleona i Hitlera uvek težili da oružjem porobe svet i da ga stave pod svoju kontrolu. Familija je to radila - novcem.

Zato je jedan od Rotšilda još 1790. rekao da njih politička vlast ne interesuje, nego to ko štampa novac. Onaj ko štampa novac ima svu moć i taj vlada političarima, koji su marionete u rukama Familije i koji tačno rade po uputstvima Familije, stvarajući i uslove za izbijanje velikih ratova. Najbolji profiti se ubiraju u svetskim ratovima. Kada ratuju države i veliki broj ljudi gine. Familija finansira sve strane u sukobima jer ima višestruku korist: prvo, drastično uvećava svoje profite, drugo, preuzima vlast u zaraćenim državama, treće, u ratnim sukobima ginu ljudi, što doprinosi smanjivanju stanovništva na planeti, četvrto, ratni sukobi, kako ističu, psihički pročišćavaju čovečanstvo i izbacuju iz njega sav bes i nakupljenu negativnu energiju i peto, posle ratova počinje doba mira, smiraja čovečanstva i nove izgradnje, što donosi nove velike zarade Familiji. To je objašnjenje svega što se dešavalo u XX veku. Koji je počeo potapanjem Titanika. Na kome nije bilo bankara, nego samo industrijalaca koji su smetali bankarima. J.P.Morgan je odustao od putovanja, uprkos tome što je i on trebalo da bude žrtvovan, jer je mnogo znao, samo zbog toga što je poslušao Nikolu Teslu, koga je neizmerno cenio, jer mu je srpski genije predočio da će brod da potone.

Familija nikome ne oprašta. Familija sve kontroliše. Nema tu nikakve svetske zavere, radi se samo o golim interesima i moći, koji se čuvaju svim raspoloživim oružjem. I to je već hiljadama godina tako. Ništa se nije promenilo. Samo se glumci smenjuju u tim krvavim svetskim ulogama. Nekada su to Danton, Mara i Robespjer, a nekada pak Lenjin, Trocki i Staljin. Nekad Napoleon, a nekada, opet, Hitler. Nije važno pod kojom ideologijom ginu ljudi, važno je da se sve odvija prema unapred režiranom scenariju. Nema slučajnosti, sve je isplanirano. To što ste učili u školi je demagogija. Istoriju pišu pobednici. Zato nam trebaju nova preispitivanja. I otkrivanje svih zabluda. Potrebno nam je novo buđenje. Potrebno je da shvatite kako je ustrojen svet i da naučite da mislite. Samo razvojem kritičkog mišljenja i buđenjem svesti možemo se odupreti novom zlu koje nam se sprema.

Jedna od velikih prevara, pored propagande o demokratiji i slobodnom tržištu, počela je sa ekonomskim teoretičarem Kejnsom, koji je dobio zadatak da opravda državni intervencionizam u privredi i da ubije liberalne ideje u povoju. Kejnsove ideje o javnim radovima i potrošnji su skrenule pažnju sa osnovnih uzroka krize na ekonomsku politiku koja će dovesti do rasplamsavanja današnje krize. Skoro osam decenija vlada ta ekonomska laž da nas iz krize mogu spasiti javni radovi i potrošnja. Ekonomska politika je stavljena na glavu. Kejnsova ekonomska podvala je pogodovala i Ruzveltu i Hitleru. Mene je to uvek podsećalo na ono idiotsko stanje u vojsci, govorim o vremenu kada su muškarci bili muškarci i služili su vojsku, kada su oficiri terali vojsku da bilo šta radi, ma koliko to besmisleno bilo, samo da rade, jer je to mnogo bolje nego da ne rade ništa i da uprazno razmišljaju. Ustajao sam uvek protiv takvog totalitarnog stava, jer sam smatrao da se tako ubija kreativnost ljudi, ponižavaju ljudi i prave poslušni idioti koji samo treba da izvršavaju dobijene naredbe Velikog Brata. Bio je to uvod u današnje robotsko doba.

Totalitarni režim uvek ima strah od ljudi koji razmišljaju. Zato će vam oprostiti sve krađe, pronevere i zločine, ali drugačije mišljenje vam nikada niko iz te režimske nomenklature neće oprostiti. Familija je angažovala Kejnsa da svojom teorijom pokrije zločin koji je izvršen i da zaustavi uzdizanje liberalizma i demokratije u razvijenim državama. Nacisti, boljševici i kapitalistički monopolisti su veličali ideju javnih radova i potrošnje. Javnih radova je bilo i u staro doba, kada je vladao robovlasnički sistem, ali niko nije robove ubeđivao da su slobodni. Potrošnja je postala vrhunski kredo neoliberalnog kapitalizma. Na moje pitanje kako se može trošiti nešto što nije akumulirano, tvrdio sam da pre potrošnje moramo da imamo štednju, a pre štednje proizvodnju koja stvara profit, ideolozi vulgarnog pragmatizma su tvrdili da se potrošnja povećava iz bankarskih kredita. Najvažnije je da banke odobravaju kredite za potrošnju siromašnim, gladnim i željnim boljeg standarda građana i da građani progutaju bačenu udicu neprekidnog zaduživanja.

Rotšildovi su rekli - ko ne uzima naše kredite, naš je najveći neprijatelj. Na moje pitanje - iz kojih izvora će biti finansirani ti novi krediti, neoliberalni tržišni fundamentalisti nisu znali ništa da odgovore. Naučili su ih samo da ponavljaju iste gluposti o kreditima. Kada danas postavite pitanje: iz kojih izvora se odobravaju krediti za posrnule države, režimski analitičari i eksperti bez radnog iskustva papagajski odgovaraju: iz budžeta. Čijeg budžeta? EU. Pa, gospodo drugovi, taj budžet iznosi svega 140 milijardi evra, iznos koji ne može da zadovolji polovinu dugova Grčke. Iz kojeg, dakle, izvora? Iz fonda ECB. Odakle pare ECB? Odakle stotine i hiljade milijardi novih evra iz ECB?  Nema odgovora. Muk.

Znamo odgovor - iz štamparije novca. Sistemska kriza se rešava štampanjem papirnog novca bez pokrića. Isto to je radio i Milošević. Znamo kako je prošao. Sada to rade evropski despoti za uništavanje demokratije i slobodnog tržišta. Suština krize je u tome što ne možete da zarađujete 100 evra, a da trošite 400 evra. Uzimam omer koliko su evropski budžeti zaduženi u odnosu na godišnje stanje BDP. U proseku su preko 400 odsto premašili sopstvene BDP. Evropskim zakonima je dogovoreno da budžetski deficiti ne smeju da pređu 3 odsto BDP. Niko to nije ispoštovao. Drastično su prekršili sopstvene zakone. Svi su lagali i falsifikovali lažne podatke. To isto čitavu deceniju rade i naši političari na vlasti. Preuzeli su ponašanje evropskih prevaranata. Išlo je kako je išlo, dok nije došlo do kraja. Kriza je sučeljavanje sa realnošću. Posle propasti Grčke, Portugala, Irske i Španije, otvorio se slučaj Italije. Koja je u deficitu 1.920 milijardi evra. Samo sledeće godine mora da vrati 360 milijardi evra. To je neizvodljivo. Nakon Italije, početkom sledeće godine otvoriće se problem Francuske, koja je u deficitu preko 2.300 milijardi evra. I koja to više ne može da vrati. Kako dalje?

Ima li rešenja za prezaduženu EU? Napisao sam pre četri meseca predloge šta Grčka treba da radi. I to sam poslao mojim poslovnim prijateljima u Atinu i Solun. Nažalost, političari Grčke rade sve obrnuto. Niko ne objavljuje vest da je Grčka prošle godine imala deficit sa septembrom mesecom 16,4 milijarde evra, a da je ove godine deficit narastao na 19,3 milijarde evra.To je frapantan podatak. Znači, političari Grčke ništa ne štede. Naprotiv, povećavaju troškove i dalje se zadužuju. Tako se ne izlazi iz krize. Narod shvata da ih grčki političari foliraju i zato su tražili referendum. Ali briselska birokratija se plaši referenduma kao zarazne bolesti. Zašto? 

EU je nametnut koncept evropskim narodima. Taj koncept ne bi prošao na referendumu. Velike demokrate uskraćuju građanima Evrope demokratiju i ne smeju da organizuju referendum. Pa, kakvo je onda rešenje? Vrlo jednostavno. Svaki seljak, industrijalac i domaćin zna rešenje za evropsku krizu. Povećanje prihoda sa 100 evra na 400 evra može samo novim radom, povećanjem produktivnosti i zapošljavanjem nezaposlenih građana Evrope. Smanjenje troškova sa 400 evra na 100 evra moguće je rigorozno štednjom, oporezivanjem bogatih i konfiskacijom imovine evropskih tajkuna.

Evro ne može biti više zajednička valuta. Države članice moraju da se vrate na svoje valute. Građani traže i pravdu. Traže da odgovaraju oni koji su ih opljačkali i koji su ih lagali. Neko mora biti i uhapšen.To je katarza. Da se više ne ponovi. Međutim, još uvek takvih poteza nema. Znači, kriza će se rasplamsavati. Rasulo EU je izvesno. Potpuni raspad EU. Sada se postavlja pitanje - a zašto mi idemo u EU kada je ona u raspadu? Odgovor ćemo dobiti na sledećim izborima.