Beli criminal

Sremska Kamenica: Pljačka, teror i ugrožavanje sindikalnih prava ili zašto Pajtićeva blagajnica nema srčane smetnje

 

Nečastivi u bolničkim uslovima

 

Suludi "poduhvati" direktorke Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine Nade Čemerlić Adžić, koja je već dva mandata čuvar prihoda i rashoda Demokratske stranke u ovoj ustanovi, predmet su pisma koje je grupa zaposlenih i stalno maltretiranih zaposlenika poslala redakciji Tabloida

.............

 

Ako u srpskom zdravstvu treba konačno o nekome progovoriti bez uvijanja, onda je to direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, prof. Nada Čemerlić Adžić.

Ono što ona naziva svojim "poduhvatima", u stvari su brutalne krađe koje se dešavaju u sprezi sa Bojanom Pajtićem, i mučenje osoblja do nemilosrdnih granica.

Jedan od poslednjih skandala u vladavini ove samožive žene, a u kome je koristila nedopustiva sredstva i svakako uz pomoć DS-ovske mašinerije, jeste slučaj medicinske sestre koja je štrajkovala glađu i uputila medijski poziv Bojanu Pajtiću da je sasluša, "ili će se zapaliti ispred Banovine!"

 Nadica je taj problem pokušala da reši na njen sasvim poznat, već više puta ponovljen, način (razlike su u finesama od slučaja do slučaja).

 Upregla je još jednog Pajtićevog pulena, profesora Nikolu Vučkovića, poznatog u narodu ovdašnjem kao "kralj metadona", dajući mu upute kako da joj reši problem.

 Vučković, koga mnogi iz ne jednog razloga više ne zovu profesorom, nedavno je na sastanku lekara zaposlenih na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine krenuo "sa reči na dela", pozivajući na obračun sa "...ludom medicinskom sestrom koja se suprotstavlja Nadici".

Kao dokazani diler metadona, nije mu bilo teško da bude vidovit i postavi dijagnozu koleginici. Naravno, nije Vučković jedini koji se tako ponaša: glavna sestra Klinike za Kardiologiju ponaša se prema zaposlenima, ali i prema pacijentima, najblaže rečeno neprihvatljivo. Nažalost, veći deo zaposlenih na Institutu boluje od iste bolesti: stres, nervoza, strah od stalnih premeštanja na druga radna mesta, besparice.

Nesrećnici koji su ovde zaposleni najviše vode računa šta će i pred kim reći i sa kojom osobom pričaju, što je sve posledica diktature prof. Nade Čemerlić Adžić i paranoje koju ona smišljeno širi radi lakše vladavine ovom ustanovom...

 No, bez obzira na sve, na sreću ima i onih nesalomivih. Na Institutu postoje tri sindikata. Reprezentativni sindikat je Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti - ogranak Južnobačkog okruga, drugi je Sindikat nezavisnosti, a treći je "dete iz epruvete" - Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Prva dva sindikata su u stalnom sukobu sa direktorkom Nadom, naravno opravdano, zato što ona ne želi i ne prihvata nikakvu saradnju sa njima i ne poštuje zakone i prava koje sindikati imaju po zakonu.

 Kad je pokušala da uništi ova dva sindikata tako što će im smanjiti članstvo, krenula je da vrši pravi teror nad zaposlenima u kome je učestvovala i njena "mezimica", mozak svih Nadinih operacija - glavna sestra kardiologije. Počinje stvaranje jednog frankenštajnskog sindikata po meri i potrebi Nade Čemerlić Adžić.

Kreću prisile i ucene na razne načine, čak i deljenjem otkaza. Sindikati (ova dva postojeća) imaju i pisane izjave svojih članova o načinu na koji im je saopšteno da se moraju iščlaniti iz svog sindikata i učlaniti u janičarski sindikat (u koji je za kratko vreme pod prinudom, kao za vreme JUL-a, ušlo pedesetak ljudi).

 Nadređeni organi su upoznati sa ovim slučajevima, ali ne reaguju. Jer na Institutu vlada i diktatura političke pripadnosti Pajtićevoj stranci. Odgovaralo bi da svi mašu žuto-plavom bojom Demokratske stranke koja je omiljena drugarici Nadi (pa je u tim tonovima uredila i enterijer Instituta!)

Najgore od svega je saznanje o platama pojedinih radnika...

Naime, Čemerlićkine "zaslužne sestre" su odavno premašile platu od 100.000,00 dinara. Ni na lekarskom nivou ništa nije bolje. I njihove plate zavise od toga koliko je ko simpatičan i podređen direktorki. Nema pravila kojima bi se vrednovale titule i godine radnog staža, a o znanju i sposobnostima ne treba ni pričati...

 Mnogi mladi, vrsni, sposobni lekari su napustili Institut, druge je prebacila na takva radna mesta koja nisu dostojna njihovih sposobnosti i znanja.

Nije za Institut bitna reputacija stručnosti, što više novih poduhvata na polju medicine - bitna je poslušnost.

Nije bitno što ministar zdravlja nalaže otpuštanje nemedicinskog osoblja, Nada mora da pomogne ljudima iz svog bliskog okruženja, pa je bez obzira na odredbu Ministarstva zdravlja zaposlila pomoćnog radnika po porodičnoj liniji.

U ovoj, takoreći privatnoj zdravstvenoj ustanovi Bojana Pajtića i njegove ideološke posestrime Nade Čemerlić Adžić, operiše i jedan hirurg (i to za velike pare!) kome je ona lično kupila akademsko zvanje! Zovu ga "Nadičino kučence".

Na ove i slične načine Institut je postao prava porodična firma. Glavna sestra kardiologije je tu zaposlila i svog sina koji je završio je matematiku. On je zapisničar na sastancima, deli sertifikate posle predavanja, namešta računare za predavanja...

 Glavna osoba za nabavke je ni manje ni više nego rođena sestra prof. Nade Čemerlić Adžić. Da sve bude u krugu porodice. Prvo ju je iškolovala, a pošto je lepo da žena ima i master zvanje, Nadica joj je i to omogućila institutskim parama...

Konačno, ni to ne treba zaobići: prof. Nada se prilično naputovala, takođe o trošku građana - samo u ovom (drugom) mandatu njene vladavine putovala je tačno 154 puta i bila na svim kontinentima Zemljine kugle!