Natrag

Uvodnik

Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Kad je teško - Čović

 

Milovan Brkić

 

U godini koja dolazi Srbiju očekuju teški dani. Glad, još veće beznađe... pa i parlamentarni, pokrajinski i izbori za lokalne uprave. Zbog teške bolesti gospodina Tadića, koju on opisuje kao umor od teškog rada, sigurno će se održati i predsednički izbori

Nismo postali kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Režim pritiskaju sa svih strana. Ali, avet gladi koja je nad Srbijom, za režim nije toliko opasna koliko pritisak iz inostranstva da se vlasti obračunaju sa korupcijom i organizovanim kriminalom.

Kako, u kriminalu i korupciji ogrezla vlast da se obračuna sama sa sobom?

Traže se, dakle, žrtve.

Uvek se pred izbore na dnevni red stavi streljanje premijera Zorana Đinđića. Osumnjičeni za atentat na premijera i njihovi saučesnici pravnosnažno su osuđeni. Barem se tako, godinama, uverava javnost. "...Sada ćemo vam pročitati presudu koju smo dobili" - saopštila je predsednica sudskog veća koje je sudilo atentatorima, sudija Nata Mesarović, danas predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Ko je sudskom veću dostavio presudu?

Uzdrmana predsednikovom teškom bolešću, Demokratska stranka se raspada. Rukovodstvo stranke se deli na nepomirljive frakcije. Predsednik Tadić je sada i u stranci u manjini, samo mu to još nisu saopštili!

Dvorska luda, advokat Srđa Popović, podneo je novu krivičnu prijavu, optužujući ovog puta za ubistvo  Nebojšu Čovića. Pre toga je, po nalogu vlasti, za organizatora ubistva optuživao Vojislava Koštunicu, Acu Tomića... Vlasti nisu saopštile zašto, posle istrage, ovu dvojicu nisu optužili. Ostavili su mogućnost novih kandidata za organizatore, kada zatreba.

Nije nikakva tajna da je Nebojša Čović slovio za američkog favorita. No, Ameri su otišli sa ovog terena, i najlakše je utamničiti Nešu. Optužiti ga za atentat, za pronevere i držati ga utamničenog dok izbori ne prođu. Em pokažeš svetu da si protiv kriminala, em se, preventivno, oslobodiš protivnika na izborima. Sindrom Zorana Jankovića smrtno plaši vođe žute partije.

Setio sam se da u knjizi bivšeg ministra policije "Povlenske magle i vidici" piše da sam pretposlednjeg dana 2002. godine posetio ministra. On u knjizi tvrdi da nije razumeo svrhu moje posete, osim što sam mu predložio "da smaknemo Đinđića".

Srećom, predsednik i njegova lopovska družina ne čitaju knjige, oni ništa osim policijskih izveštaja ne čitaju. A da su pročitali ovu knjigu, mogli bi i mene uhapsiti zajedno sa Čovićem, i tako, o istom trošku, ubiti dva stršljena!

Osam godina Nebojša Čović nije u izvršnoj vlasti. U privatnom je biznisu. Početi od Čovića, siguran sam, nije dobro za odlazeću vlast. Jer, naći će se neki novi Čović koji će ih oduvati i oterati iz kabineta, iz kojih su ojadili Srbiju.

Dok su Tadićevi banditi pelješili Srbiju, unizno služeći i puzeći pred američkim i engleskim diplomatama u Beogradu, obećavajući svakakve ustupke u Vašingtonu i Briselu, bili su nadgledani, i oni i njihovi računi koje su punili besomučnom pljačkom banaka, javnih preduzeća, kreditnih linija, donacija, bolnica, fondova.

Međunarodna zajednica zna ko je ko u Srbiji. Mora se hapsiti po spisku. Bez izuzetka. Zato vlast traži moguće naslednike, da ih skloni na vreme. One koji imaju najviše šansi da ih zameni, ne dira. U njih veruje. U godini koja je pred nama, vlast mora otići, milom ili silom. Uveren sam da će to biti pravo mesto - u zatvor.

  

 

 

  

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane