Natrag

Mafija

Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama

 

Ako dođe do nečega, ne sećaj se ničega

 

Sudnji dan sudske, zakonodavne i izvršne vlasti već se dogodio zahvaljujući udruženom zločinu lažnih demokrata. U paklu koji će se desiti, izgoreće prvo tvorci organizovanog kriminala i haosa

 

Milovan Brkić

 

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izabrana je 24. novembra ove godine za generalnog sekretara i člana Biroa Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL). Boljevićeva je bila sudija Okružnog suda u Beogradu do 31. decembra 2009, kada je ostala bez sudijske funkcije tokom opšteg izbora sudija. Uložila je prigovor na tu odluku prvog sastava Visokog saveta sudstva i čeka novu odluku u procesu revizije koja je u toku.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika tužilaca Srbije dobilo je godišnju nagradu Međunarodnog udruženja tužilaca, koja se dodeljuje za doprinos u ostvarivanju ciljeva te međunarodne asocijacije. Nagrada je na godišnjoj skupštini Međunarodnog udruženja tužilaca u Seulu, održanoj 27. jula ove godine, uručena predsedniku Udruženja tužilaca Srbije dr Goranu Iliću, inače prvom zameniku Javnog tužioca Srbije.

Udruženje tužilaca Srbije nagrađeno je zbog organizacije regionalne konferencije tužilaca srednje i istočne Evrope i centralne Azije prošle godine u oktobru u Beogradu, koja je bila posvećena borbi protiv korupcije, kao i zbog aktivnog suprotstavljanja kriminalnim propustima u reformi javnotužilačke organizacije u Srbiji, i javne podrške Društvu sudija Srbije.

Strukovna udruženja sudija i tužilaca shvataju to kao priznanje njihovim zajedničkim naporima za primenu evropskih standarda i uspostavljanje pravne države i vladavine prava u Srbiji.

Reorganizacijom srpskog pravosuđa, koja je započeta 2009. godine po nalogu srpskog predsednika Borisa Tadića, a na predlog ministarke pravde Snežane Malović, dovela je Srbiju na stub srama institucija Evropske unije, OEBS-a i strukovnih organizacija evropskih udruženja sudija i tužilaca.

Pod pritiskom međunarodnih organizacija, režim u Srbiji morao je da napravi ustupke i izabere novi sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. I umesto da ispravi greške, režim je nastavio sa novim kriminalnim postupcima, sprečavajući povratak na posao sudija i tužilaca, za koje su procenili da neće slepo izvršavati naloge izvršne vlasti, odnosno pravosudne i državne mafije.

Pre početka reforme ministarka pravde Srbije Snežana Malović boravila je od 20. do 24. jula 2009. godine u radnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama, na poziv Ministarstva pravde SAD. Tokom boravka u SAD ministarka Malović je imala više radnih sastanaka sa najvišim pravosudnim zvaničnicima  države Tenesi, predstavnicima ministarstava pravde i spoljnih poslova SAD.

Teme sastanaka bile su efikasnost i nezavisnost pravosuđa, efikasnost krivičnog postupka, saradnja u posebnim oblastima kao što je borba protiv organizovanog kriminala, pitanje ratnih zločina i međunarodna pravna pomoć. Ministarka se 23. jula 2009. godine sastala i sa ministrom pravde SAD Erikom Holderom, sa kojim je razgovarala i o reformama koje se u Srbiji sprovode u ovoj oblasti, kao i o daljoj pomoći SAD pravosudnim organima Srbije.

Reforma pravosuđa u Srbiji iskorišćena je, uz podršku i saglasnost srpskog predsednika Borisa Tadića, za povezivanje i jačanje mafije, koja se klela da služi isključivo njegovim interesima - pljačkanju, zastrašivanju građana i stvaranju njegovog kulta ličnosti.

Postavljanje Snežane Malović, pravnice bez stručnog iskustva, ali žene od poverenja, koja se dokazala u krevetima stranačkih oligarha, bio je znak da će režim krenuti u punu kriminalizaciju društva.

Kao novi don nametnuo se šef kabineta predsednika Srbije, takođe pravnik, Miodrag Rakić. On je, koristeći se i pozicijom sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i kao čovek od neograničenog Tadićevog poverenja, vrlo brzo organizovao mafijašku grupu, koja je danas jedna od najpraćenijih kriminalnih organizacija u Evropi!

Nudeći vlastima SAD da će ''ispuniti sve njihove naloge, samo da taj dogovor ostane među njima, za stolom za kojim razgovaraju", gospodin Rakić pružio je punu podršku gospođi Malović da zajaše pravosuđe, i da ga stavi u službu interesa mafije Don Mikija.

Ministarka pravde je neurotična nimfomanka, koja je još kao studentkinja punila krevete svojim profesorima, a potom značajnim partijskim drugovima. Isprobana u svim pozama, postavljena je sa 32 godine za ministra pravde, u zemlji koja nema nezavisno sudstvo, tužilaštvo, nezavisnu policiju, takoreći nijednu instituciju demokratskog društva.

Od srpskih vlasti Evropska unija i OEBS godinama traže da povede odlučnu bitku protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ali, kako naterati Don Mikija i njegove mafijaše da krenu sami na sebe?!

Dok je radila kao sekretar Tužilaštva za ratne zločine, gospođa Snežana se zaljubljuje u tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala Miljka Radisavljevića, sa kojim pravi planove za budućnost i biznis.

Da bi mogla da ostvari ogroman novac, ministarka za šefa Službe za borbu protiv organizovanog kriminala postavlja svog poverljivog čoveka.

Za načelnika SBPOK-a, jedne od najvažnijih službi MUP-a, ako ne i najvažnije, postavila je Svetislava Bata Đurovića. On je u javnosti poznatiji kao čovek koji je obavljao funkciju komesara za bezbednost Fudbalskog saveza Srbije, u vreme kada je na čelu ove organizacije bio Zvezdan Terzić. Terzić je bio na poternici zbog malverzacija u prodaji fudbalera. Kada je započeta istraga protiv njega, Terzić je označen kao član takozvane crnogorske veze u srpskom fudbalu. Kasnije se, pregovarajući preko Đurovića, predao srpskoj policiji, a potom platio sudu kauciju, a Malovićki i njenoj mafiji reket.

Nezvanično, i protiv Đurovića je jedno vreme vođena i istraga o tome da li je štitio Terzića i ostale članove takozvane crnogorske veze, ali dokazi za takvu tvrdnju ''nisu pronađeni''. Barem tako je odlučio tužilac za organizovani kriminal Miljko Radosavljević. Mesto komesara za bezbednost FSS je napustio nakon odluke MUP-a da aktivni pripadnici policije ne smeju da obavljaju funkcije u fudbalskim klubovima.

Na relaciji ministarka pravde - šef SBPOK-a - Tužilaštvo za organizovani kriminal ukazala se potreba i za proširivanjem delatnosti i regrutovanjem novih članova bande. Don Miki (Miodrag Rakić) četvoročlanoj bandi pridružio je i direktora policije Srbije Milorada Veljovića, koji je svoju ''porodicu" stavio u službu Don Mikija. Članovi Veljovićeve bande su načelnici kriminalističke policije Beograda, među najistaknutijima su Darko Senić, načelnik Uprave, i Zoran Morić, načelnik Odeljenja za privredni kriminal, kao i načelnici desetak policijskih uprava u Srbiji.

Direktor srpske policije, kome je odavno istekao mandat, zbog zasluga i doprinosa mafiji Don Mikija, ostao je, bez ijednog zakonskog osnova, na ovom mestu. Kako pokazuju istraživanja stranih obaveštajnih službi, gospodin Veljović je svakodnevno na vezi sa ministrom hrvatske policije Tomislavom Karamarkom, koji će čim se formira nova vlada Hrvatske, sigurno otići u zatvor. Direktor Veljović sa svojom policijskom mafijom osigurava sigurnost transporta droge, oružja i ljudi preko Srbije za Hrvatsku i Evropu.

Don Miki (Miodrag Rakić) ubedio je Borisa Tadića da je Milorad Veljović, kome je u junu bio istekao petogodišnji mandat, nezamenljiv na ovom mestu, da im je osigurao sve pljačke fondova, kredita, bolnica, škola, obdaništa i obezbedio transporte gotovog novca i narkotika, i Vlada Srbije je, uz protivljenje ministra policije Dačića, produžila mandat Veljoviću, takoreći na neograničeno vreme. On će otići sa ovog položaja kada i ova banda bude pohapšena.

Praveći pokazne vežbe hapšenja raznih ''organizovanih kriminalnih grupa'', ministarka pravde, tužilac Radosavljević, načelnik SBPOK-a Đurović i direktor policije Veljović, pokušavali su da međunarodnim predstavnicima ''pokažu na delu'' spremnost da se bore protiv korupcije. Odmah su, bez zakonskog osnova, plenili imovinu osumnjičenih, javno je prodavali, iako ni istraga protiv osumnjičenih još nije završena. Na taj način je ova opasna mafija stvarala atmosferu straha kod onih koji su imali novac, koji su bili na spisku za reketiranje!

Inspektori SBPOK-a posvedočili su urednicima Tabloida da su sve obrađene predmete kriminala u zdravstvu, privredi, bankama i javnim preduzećima dostavljali načelniku Đuroviću, koji je ponekada, mimo znanja bande, samostalno ucenjivao lekare, direktore, ministre, tajkune, bankare, sportiste...

Istraga koju su sprovele međunarodne policijske službe, prisluškujući srpsku mafiju na čijem je čelu Don Miki, pokazala je da se i direktor Veljović, sa svojom ''porodicom'' znao da osamostali i da Don Mikuju u poslednje vreme filtrira podatke. Naravno, ostao mu je odan, bez obzira na samostalnu pljačku koju vrši.

Ministarka Malović je pokrivala tužioca Radosavljevića u odlukama koga da amnestira, kome da napakuje postupak. Njih dvoje su, pretpostavlja se, uz pomoć Svetislava Đurovića, uzeli veliki novac od Darka Šarića, koji je bio i ostao Đurovićev prijatelj. Gospođa Malović je kupila stan u Vašingtonu, prebacila je tamo diplomatskom poštom nekoliko miliona dolara, pravdajući to potrebom da se skloni na sigurno mesto, nakon prestanka njene funkcije. U stvari, ona namerava da pobegne iz zemlje sa svojim ljubavnikom Miljkom Radosavljevićem. Ona već duže vreme utire put svom bekstvu...

Ministarka pravde predvodila je srpsku delegaciju u poseti SAD u kojoj su bili i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, republički tužilac Zagorka Dolovac i tužioci za ratne zločine i organizovani kriminal Vladimir Vukčević i Miljko Radisavljević.

Tokom posete SAD, srpska delegacija je od 5. do 10. juna ove godine razgovarala sa predstavnicima Stejt dipartmenta, izvršnim direktorom Federalnog istražnog biroa Šonom Henrijem i ministrom pravde SAD Erikom Holderom.

Prema belešci jednog od prisutnih članova delegacije, gospođa Malović je noćila sa Radisavljevićem u njihovom stanu, a ministarka je u razgovorima isticala potrebu da joj zvaničnici SAD obezbede boravak u ovoj zemlji, po prestanku funkcije!

Dopisnik Tabloida iz Vašingtona i naši urednici spoljnopolitičke rubrike i diplomatije, službeno su zatražili izveštaj od ministra pravde, državne sekretarke za spoljne poslove i kabineta direktora FBI-ja, da li su vlasti SAD ovom kriminalnom dvojcu obezbedili sklonište i zaštitu od odgovornosti. Njihove odgovore očekujemo znatiželjno, i objavićemo ih.

U nezvaničnim razgovorima našim urednicima je saopšteno da Sjedinjene Države odavno ne pružaju utočište odbeglim diktatorima i ministrima - mafijašima. To potvrđuje i slučaj hrvatskog premijera Ive Sanadera, kome je, nakon što je ušao u Austriju, Vlada SAD odmah poništila vizu, da ne dođe na njenu teritoriju.

Odlukom administracije iz Vašingtona da se povuče sa Balkana, dovela je srpsku političku mafiju u velike poteškoće. Don Miki je u Vašingtonu operisan od raka prostate, ali je, nakon što ga je administracija iz Vašingtona izbrisala sa spiska prijatelja, lečenje raka pluća nastavio u Beču!

Krug oko ministarke pravde, tužioca za organizovani kriminal, načelnika SBPOK-a i direktora policije  polako se zatvara. I direktor policije i načelnik SBPOK-a traže zaštitu, i podršku novih vlasti, za koje pretpostavljaju da će zbaciti Tadićev režim.

Veliku podršku opasnom mafijaškom dvojcu Malović - Radosavljević pruža i kruševačka grupa iz BIA. I Miljko Radosavljević je iz Kruševca, kao i direktor BIA Saša Vukadinović i njegova desna ruka Ivica Petrović. Član njihove grupe i bande je i Jadranko Petković, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda, u vreme dok je načelnik SUP-a bio Milan Obradović, član zemunskog klana, koji je danas, kod Malovićke, načelnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. (O zlodelima pomenutih lica iz BIA pisaćemo u narednom broju.)

Očekujući da dođe dan za bekstvo, ministarka pravde i dalje simulira dovršetak reforme pravosudnog sistema, koja je Srbiju dovela do stanja potpunog bezakonja. Tako i Visoki savet sudstva i dalje donosi punovažne odluke, mada je član Saveta sudija Blagoje Jakšić uhapšen po nalogu Snežane Malović, a u režiji njenog ljubavnika Miljka Radosavljevića.

Njegovo ime je i dalje na sajtu Visokog saveta sudstva, kao i ime sudije Milimira Lukića, koji je nakon Jakišćevog hapšenja podneo neopozivu ostavku na članstvo u Visokom savetu sudstva. Trećem članu, dekanu pravnog fakulteta u Nišu dr Predragu Dimitrijeviću, odlukom Agencije za borbu protiv korupcije utvrđen je sukob interesa i naloženo je Narodnoj skupštini Srbije, još martu ove godine, da ga razreši članstva u Visokom savetu sudstva. Ali, šta to zanima neurotičnu nimfomanku Snežanu Malović!

I dok iz EU i OEBS-a stižu svakodnevna upozorenja da se bez odlaganja isprave nepravde i propusti u reizboru sudija i tužilaca, mafija ide dalje. Do samog gorkog kraja. One koji se suprotstave odmah, kao sudiju Jakšića, hapsi tužilac za organizovani kriminal.

Savetnik ministra zdravlja Ljubiša Milanović nedavno je javno obznanio da je krivičnu prijavu protiv zdravstvene mafije, na kojoj je bilo 11 imena osumnjičenih, među njima i Tomica Milosavljević, tužilac vratio policiji da je ''prepravi'' i prijavi samo troje osumnjičenih. Njegove tvrdnje niko nije demantovao... Kako Tabloid saznaje, dvojici inspektora SBPOK-a, koji su pisali ovu prijavu, sprema se otkaz!

Članovi kriminalne grupe Don Mikija u šali kažu jedni drugima da ako se promeni vlast i dođe do nečega (misleći na svoje hapšenje), da se ne sećaju (pred sudijom) ničega! Ali, postoje svedoci koji pamte njihova zlodela i pljačke.

 

                                           (Nastavak u sledećem broju)

 

 

 

Neuspeli popravni

 

Visoki savet sudstva je vrhovni organ sudske uprave vlasti, koji ima privilegiju i dužnost da bude nezavisan kako bi mogao da bude ustavni garant nezavisnosti sudova i sudija. Međutim, svojim postupanjem u postupku revizije odluka nereizabranih sudija, VSS se pisanim putem, nakon što su tražena izuzeća stalnih članova VSS: Nate Mesarović, Snežane Malović, Boška Ristića i Dejana Ćirića izjašnjava da u svom radu ne primenjuje odredbe Zakona o upravnom postupku niti Zakona o parničnom postupku.

Samo onaj ko nije stuirao pravo ili nije uopšte imao bilo kakvog posla u pravosuđu, makar kao stranka u postupku, može da napiše tako nešto i ponaša se kao da to uopšte nije upravni organ, pozivajući se isključivo na Zakon o sudijama, i tako uveravajući (ne zna se koga) da li sebe ili nereizabrane sudije, da nisu osnovani njihovi zahtevi za izuzeća navedenih članova VSS, i hvaleći se kako nema razloga da u preispitivanju tih odluka budu izeti stalni članovi, koji su učestvovali u prethodnom starom sastavu VSS.

          Inače, nereizabrane sudije u postupcima preispitivanja odluka ukazuju na povrede upravnog i parničnog postupka. Dok VSS ne zna, ili neće da zna da se sam postupak preispitivanja odluka prvog sastava VSS ne odvija u sudskom postupku između dve stranke i pred sudom kao nepristrasnim arbitrom, već upravo pred upravnim organom i po pravilima Zakona o upravnom postupku, i ZPP, poštujući načela dobre uprave.

U svom postupanju u periodu od dve godine, kršeći načela vladavine prava i nezavisnosti sudstva, Visoki savet je: nereizabranim sudijama povredio pravo na pravično suđenje i ustavnu zabranu diskriminacije, (re)izabranim sudijama ugrozio Ustavom garantovanu stalnost sudijske fukcije, kao osnovu sudijske nezavisnosti, a građanima Srbije ugrozio pravo na nezavisan i nepristrasan sud.

Time je Visoki savet sudstva, umesto da doprinese njegovom poboljšanju, ugrozio pravosudni sistem u Srbiji. Sudska grana vlasti, zahvaljujući njihovom udovoljavanju vlastima, nije više nezavisna i samostalna grana vlasti.

Radi otklanjanja nepravilnosti utvrđenih u radu Visokog saveta sudstva u poslednje dve godine nakon (re)izbora sudija sprovedenog u decembru 2009, koje su ispoljene putem brojnih propusta na koje je prethodno ukazivala i domaća i svetska stručna javnost, evropska komisija kroz brojna pisma, ukaze, deklaracije, DS, profesori, apelujući u sprečavanju da se one u daljem radu ne ponove, između ostalog upućena je VSS i preporuka Zaštitnika građanina da se: otklone uočeni propusti iz domena dobre uprave na način saglasan pravnom poretku Republike Srbije i u skladu sa odlukama drugih nadležnih organa, a posebno imajući u vidu odluke i stavove Ustavnog suda da se u budućem radu dosledno pridržava načela dobre uprave, a posebno onih koje garantuju transparentnost rada i obrazloženost i utemeljenost odluka organa javne vlasti, te načela koja učesnicima u postupku omogućavaju što delotvorniju zaštitu njihovih prava i legitimnih interesa, posebno u pogledu obaveštenosti o činjenicama koje služe kao osnova za odlučivanje i mogućnosti da se one ospore u toku postupka, unapređivanjem organizacije rada pratećih službi i po potrebi na drugi način obezbediti potpunije sprovođenje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i bez odlaganja sprovede neizvršena rešenja Poverenika, odnosno obavesti taj organ o izvršenju rešenja.

Uprkos obraćanja Vladi Republike Srbije 18. februara 2010. godine i odlukama Zaštitnika građana, Visoki savet sudstva do danas nije sproveo sve naloge i preporuke nadležnih državnih organa, posebno onih koji se tiču transparentnosti rada i sprovođenja odluka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Zbog loše sprovedenog postupka opšteg izbora sudija - (re)izbora izvršenog decembra 2009. godine, nastavljena je isplata naknada plata nereizabranim sudijama, izmenjen set pravosudnih zakona 29. 12. 2010. i propisana revizija celokupnog postupka (rei)zbora, čija je prva faza - preispitivanje odluka prvog sastava VSS za nereizabrane sudije, trenutno u toku.

Od ukupno nereizabranih 837 sudija, u postupku preispitivanja odluka svog prvog sastava Visoki savet sudstva je održao 16 sednica i na njima razmatrao ukupno 455 slučajeva, od kojih u 118 nije doneo odluku, dok je u 337 doneo odluku, usvajajući pravni lek sudija u 82 slučaja..

Umesto da kroz postupak revizije reizbora otkloni načinjene nedostake poštujući pravni poredak Srbije, uključujući i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i evropske standarde, Visoki savet sudstva postupa na način da čitav proces i sve donete odluke, kao i celokupan svoj dalji rad, čini nezakonitim i nelegitimnim.

 

Legalnost i legitimnost rada i odlučivanja Visokog saveta sudstva u reviziji reizbora ozbiljno su narušeni pošto Narodna skupština RS godinu dana nije sprovela pravnosnažnu odluku Agencije za borbu protiv korupcije od 9.12.2010. kojom je konstatovano da profesoru Dimitrijeviću: "javna funkcija člana VSS prestaje po sili zakona, o čemu će odluku doneti Narodna skupština RS". Legalnost i legitimnost VSS narušena je i time što je Visoki savet sudstva nastavio da radi i donosi odluke i posle pritvaranja člana Saveta  sudije Blagoja Jakšića, dana 23.9.2011, i ostavke drugog člana, sudije Milimira Lukića, dana 23.11.2011, koji više faktički ne radi kao član VSS.

Pošto četiri stara člana ne mogu da odlučuju o pravilnosti svojih odluka, bez dva navedena člana, sudija Blagoja Jakšića i Milimira Lukića, Savet nema većinu od 6 glasova neophodnu za donošenje odluka u postupku revizije. Kako on ipak donosi odluke, nejasno je kako je obezbeđena potrebna većina od 6 glasova.

Sa druge strane, izričita i javna izjava Dejana Ćirića, "starog" člana VSS, da sada on glasa, i tvrdnja VSS upućena Društvu sudija iz dopisa 7-00-136/2011-01 od 27.10.2011 o tome da četiri stara člana: Mesarović, Malović, Ristić i Ćirić glasaju uzdržano, čine nejasnim da li je advokat Ćirić i ranije glasao za ili protiv, odnosno, ako nije, iz kojih razloga je sada počeo to da čini.

Dakle, postoji osnovana sumnja u to da stari članovi Saveta ipak odlučuju, i to ne samo od Lukićeve ostavke, o valjanosti odluka koje su sami doneli.

Odlučivanje članova prvog sastava VSS o pravilnosti odluka koje su sami doneli jeste grubo kršenje prava na pravično suđenje od strane VSS i suprotno je i Ustavu Srbije i Evropskoj konvenciji u pogledu garancija na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.

Bez sudija Jakšića i Lukića, pošto je predsednica Vrhovnog kasacionog suda stari član koji ne može da glasa, Savet više nema ni većinu sudija u svom savetu. To znači da Savet nema odgovarajući sastav, saglasno standardu iz Mišljenja broj 10 Konsultativnog veća evopskih sudija Saveta Evrope "Sudski saveti u službi društva" da sastav sudskih saveta treba da bude takav da se njime garantuje nezavisnost Saveta i omogućava efektivno vršenje njegovih ovlašćenja i da, u cilju sprečavanja bilo kakve manipulacije ili neprimerenog vršenja pritisaka, značajnu većinu njegovih članova treba da čine sudije birane od strane sudija.

Kako je sastav VSS pravno neutemeljen, nezakonit i ''krnji'' sastav (kao i u prethodnom sazivu), to svaka njegova odluka gubi legitimitet, što se odnosi i na postupak izbora predsednika sudova koji je u toku.  

                                                                   

                                                                                                                                            

 

 

Članovi stalnog sastava Visokog saveta sudstva:

 

1. Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, predsednik Visokog saveta sudstva

2. Snežana Malović, ministar pravde Republike Srbije

3. Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije

4. Mirjana Ivić, sudija. Rođena 20.11.1951. godine u Leskovcu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu 1975. godine. Pravosudni ispit položila 1984. godine. a 1.1.2010. godine izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda gde radi u Specijalizovanom veću za upravnu materiju, kao i u Veću za rešavanje sukoba nadležnosti između Upravnog suda, viših i osnovnih sudova.

5. Milimir Lukić, sudija, rođen 25. juna 1963. godine u Prištini.

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini 1989. godine. Postdiplomske studije završio školske 1996. na Univerzitetu Pariz i Sorbona stekavši diplomu visokih studija.

Od 2003. godine radi kao sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu. Kao predsednik veća sudio u predmetu "Zemunski klan", a kao član veća u predmetu "Ubistvo premijera dr  Zorana Đinđića''. Od 2010. godine sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu. Kao sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal učestvovao u radu Nacionalne pravosudne škole Francuske.

Angažovan od misije OEBS-a u svojstvu predavača Krivično pravo - organizovani kriminal.

6.  Blagoje Jakšić, sudija, rođen 6. maja 1957. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Radni odnos zasnovao 1.4.1985. godine u Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici u svojstvu sudijskog pripravnika. Juna 1986. godine izabran za sudiju Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici i postupao kao pretresni sudija u krivičnom odeljenju. Od jula 1992. do aprila 2002. godine obavljao dužnost predsednika Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici. Od oktobra 2003. godine radi kao sudija Prvog Opštinskog suda u Beogradu. Od upućivanja na vršenje sudijske funkcije u Prvi Opštinski sud u Beogradu postupao u parnicama iz radnih odnosa, a za rukovodioca Odeljenja za radne sporove u tom sudu određen od juna 2008. godine do 31.12.2009. godine.

U 2006. godini izabran za najboljeg sudiju Prvog Opštinskog suda u Beogradu.

Tokom 2006. i 2007. godine držao predavanja u organizaciji Saveza samostalnih sindikata, a iz oblasti primene propisa iz radnog prava i u organizaciji Agencije za mirno rešavanje sporova.

Od 1.1.2010. godine obavlja funkciju sudije Višeg prekršajnog suda u Beogradu

7. Branka Bančević, sudija, rođena 21.02.1955. godine.

Po završenim studijama na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, od 1977. godine do novembra 1979. godine radila kao pripravnik u Opštinskom javnom pravobranilaštvu u Sremskoj Mitrovici, a nakon položenog pravosudnog ispita 1978. godine, kao zamenik Opštinskog javnog pravobranioca u Sremskoj Mitrovici. Izabrana 1.1.2010. godine za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu, predsednik je Krivičnog odeljenja i prvi zamenik v.d. predsednika ovog suda.

8.  Aleksandar Stoiljkovski, sudija, rođen 8.2.1971. godine u Vršcu, po nacionalnosti Makedonac. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje stekao u Zrenjaninu. Pravni fakultet u Novom Sadu završio školske 1995/96. godine.

Od 1.9.1996. godine zaposlen u Privrednom sudu Zrenjanin, kao sudijski pripravnik. Pravosudni ispit položio 22.2.1999. godine, a počev od 1.3.1999. godine zaposlen u Privrednom sudu u Zrenjaninu kao stručni saradnik. Za sudiju Opštinskog suda u Zrenjaninu izabran 1.12.1999. godine. Od 1.8.2005. godine radio kao sudija Trgovinskog suda u Zrenjaninu.

Od 1.1.2010. godine vrši funkciju predsednika Privrednog suda Zrenjanin.

9. Sonja Vidanović, sudija, rođena 5. maja 1959. godine u Subotici.

Od novembra 1981. godine volontirala u Višem sudu Subotica, a zasnovala radni odnos u istom sudu 6. januara 1982. godine na mestu sudijskog pripravnika, gde se nalazila do 31.8.1984. godine. Od 1.10.1984. godine do 30.11.1984. godine zaposlena u Komunalnoj radnoj organizaciji Subotica. Nakon toga vršila funkciju sudije za prekršaje u Opštinskom organu za prekršaje Subotica u periodu od 1.12.1984. do 29.2.1988. godine. Za sudiju Opštinskog suda u Subotici izabrana 1.3.1988. godine. Od 23.12.2009. godine, postavljena za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Subotici, počev od 1.1.2010. godine...

10.  Dejan Ćirić, advokat, za člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata bira se Dejan Ćirić, advokat iz Niša, potpredsednik Advokatske komore Srbije

11. Prof. dr Predrag Dimitrijević, dekan Pravnog fakulteta u Nišu, rođen 1959. godine u Nišu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Nišu školske 1982/83 godine.

 

 

 

Valjevo: Pijani sudija, gospodar noćnog života, glavni kandidat za predsednika suda 

 

Još litar jedan, do najviše funkcije!

 

Na konkurs za predsednika Prekršajnog suda u Valjevu javio se i vršilac te funkcije sudija Zoran Stefanović, koji je nedavno bio jedan od aktera kafanskog incidenta u Jabučju kod Lajkovca, u kome je učestvovalo još nekoliko njegovih kolega koji su pijani vređali policajca na dužnosti!

Sve se dešavalo pre nepuna dva meseca i počelo je tako što je ovaj očito nadobudni sudija, udružen sa predsednikom lajkovačkog Prekršajnog suda Zoranom Krunićem, počeo da maltretira Petra Blažića, policajca iz Lajkovca, u trenutku kad je on službeno intervenisao zbog preglasne muzike u lokalu u Jabučju kod Lajkovca.

Ubrzo je ovaj kafanski incident prijavljen Policijskoj upravi Valjevo, koja je neposredno posle toga saopštila "da ispituje sve okolnosti događaja" i da će biti napisane prijave...

          O događaju je obavešteno i Više tužilaštvo u Valjevu, koje se oglasilo sličnim saopštenjem navodeći da su "...upoznati sa slučajem i da prikupljaju potrebna obaveštenja, posle čega će se doneti odluka o daljem postupku..." Uprkos ovako sročenom saopštenju, Policijska uprava u Valjevu podnela je prekršajnu prijavu samo protiv gazdarice kafane u Jabučju, i to zbog preglasne muzike, dok dvojicu drskih i pijanih sudija niko nije ni pomenuo!

Činjenica je zapravo da je Policajac Blažić, po prijavi građana zbog preglasne muzike, otišao da proveri šta se tamo događa. Odmah po ulasku bio je na meti verbalnih uvreda sudija Krunića i Stefanovića, koji su ga maltretirali i omalovažavali, nezadovoljni što u dva ujutro prekida njihovo veselje. I ne samo to nego su ova dvojica sudija za prekršaje goste ohrabrivali da ne pokazuju svoje lične karte, govoreći da "...saobraćajci nemaju ovlašćenje da legitimišu..."

Blažić je u svom izveštaju o toj kontroli naveo da su Krunić i Stefanović bili "...vidno pijani i da su se prema patroli ponašali drsko i bezobrazno..." Uz njihovu podršku, gosti su davali lažne podatke o svom identitetu, a jedan od njih se čak predstavio kao Petar Petrović Njegoš!

U kafani su te noći u društvu Stefanovića i Krunića bili i osnovni tužilac u Valjevu Nenad Marinković, kao i viši tužilac iz Šapca Zoran Obradović, koji je otišao pre intervencije policije. 

Stefanović se posle ovog skandala čak hvalio da će sve biti zataškano i da niko ne može da ugrozi njegov izbor za predsednika suda. Ne krije da ima podršku "emokratske stranke i nijednog trenutka nije našao za shodno da se izvini policajcu koga je vređao i omalovažavao - kaže izvor blizak sudu u Valjevu.

U saopštenju Policijskog sindikata Srbije, koje je potpisao Veljko Mijailović, navedeno je da ponašanje sudija nije dostojno nosilaca tako važnih državnih funkcija.

- Kolega Blažić je psovan, dok ga je sudija Stefanović čak nekoliko puta udario rukom! Takvo ponašanje nije dostojno nosilaca tako važnih državnih funkcija, kao što je sudijska. Zar policajci, osim toga što im je život ugrožen od kriminalaca, treba da se paze i od osoba koje su nadležne da čuvaju, ali i sprovode red i zakon u državi. Kakav se primer daje huliganima, ako se sudije ponašaju tako bahato prema policiji - upozorio je sindikat posle incidenta.

Pravnici navode da bi Stefanović za napad na policajca mogao da odgovara i krivično.

- Za ovo delo je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Istovremeno, protiv njega je trebalo da bude pokrenut i disciplinski postupak, koji automatski predstavlja osnov za pokretanje postupka za njegovo razrešenje - tumači Tabloidov izvor iz pravosuđa.

Ovo je mogao biti dobar povod medijima da malo dublje "zarone" u kadrovski brlog valjevskog pravosuđa, ali nema tih junaka koji će rizikovati kafansku tuču sa sudijama, a sutra možda i drakonsku represiju u sudnici... Ipak, poznato je da su osim Stefanovića, za predsednika Prekršajnog suda u Valjevu konkurisale sudije za prekršaje Olga Božović i Olivera Pantelić.

Visoki savet sudstva do kraja ove godine trebalo bi da predloži kandidate za predsednike 129 sudova u Srbiji, jer se od opšteg izbora u decembru 2009. godine, na čelu ovih institucija nalaze vršioci funkcija predsednika sudova.

Predsednike sudova bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta, a uslovi za izbor predsednika sudova regulisani su Zakonom o sudijama. Shodno slovu zakona, za predsednika suda, između sudija suda istog ili višeg stepena, može biti izabran sudija koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki savet sudstva. Taj savet predlaže jednog kandidata za predsednika svakog suda, a pre utvrđivanja predloga, pribavlja mišljenje o prijavljenim kandidatima od svih sudija suda za koji se se predlaže izbor predsednika. Narodna skupština bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta, a sudija koji je izabran za predsednika suda obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu. Predsednik suda bira se na mandat od četiri godine i može biti ponovo izabran.

 

                                                   Snežana Bojović

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane