Vojska

Sabiranje posle oduzimanja: konačan bilans vojno-tehničkog masakra Srbije

 

Izvoz mira dok orkestar svira

 

Nikada se u vojnoj istoriji Srbije nije desilo, tokom svih kneževa, kraljeva, vojvoda i maršala, da jedan čovek preda, razoruža, uništi, ponizi i stavi na raspolaganje svoju vojsku svom porobljivaču. Upravo to je uradio odlazeći ministar odbrane Dragan Šutanovac. Tabloidov vojni analitičar, zajedno sa svojim izvorima u samom vrhu ministarstva i u vrhu Vojske Srbije, donosi zapanjujuće podatke o bahatom trošenju budžetskih sredstava i pljačkama, ali i planskom miniranju proklamovane vojne neutralnosti Srbije. Gde to Dragan Šutanovac, prema ideji Borisa Tadića, planira da "izvozi mir" u 2012. godini, koliko srpskih vojnika će ići u Liban a koliko njih će ostati da zabavlja ministra i vodi "sajber" ratove, ko će sabrati sve milionske štete njegovog mandata...

 

Piše: pukovnik Milan Jovanović

 

Poslednji dani 2011. godine u Ministarstvu odbrane Srbije pokazali su još jednom da je politika urušavanja sistema odbrane koju sprovode kadrovi vladajuće stranke, potpuno sahranila ideju bilo kakve vojne neutralnosti. Odmah nakon decembarske sednice Glavnog odbora Demokratske stranke, pušten je u rad  "novi" (zapravo, remontovani!) linearni akcelerator na Institutu za radiologiju Vojnomedicinske akademije, izvršena je primopredaja dužnosti načelnika Generalštaba Vojske Srbije, uhapšena su "sumnjiva lica" za navodnu krađu goriva iz vojnog skladišta Umac, a organizovan je novogodišnji i božićni prijem koji je priredio ministar odbrane i načelnik Generalštaba Vojske Srbije.  

Naravno, sve ovo u tesnom "sadejstvu" sa kancelarijom NATO pakta u Beogradu, tačnije u samoj zgradi Ministarstva odbrane!

Dodamo li ovome silne evroatlantske savetnike, plus strance - kojima je razaranje odbrambene moći Srbije glavni i neskriveni zadatak, a onda i slanje najsposobnijih ljudi u penziju u četrdesetim godinama i dovođenje "politički korektnih" na njihova mesta, neplansko trošenje para poreskih obveznika na "turistička"  putovanja u inostranstvo, prijem stranih vojnih delegacija (takođe u svojstvu "turista"), organizovanje raznoraznih nepotrebnih seminara, kurseva sa bombastičnim i veoma često nerazumljivim temama, stvaranja kulta ličnosti, davanja mnogobrojnih intervjua, te nepotrebnih prijema, promocija, proslava, pa konačno i organizacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na mafijaško-korupcionaškoj osnovi - eto slike malog, evroatlantskog vazala koji sebi daje na značaju, mada više nikome ne znači ništa. Naime, vojno-strateška politika Srbije, nakog demokratske pljačke i uništavanja najboljih vojnih resursa, više ne postoji.

Sve ono što je Srbiji trebalo da omogući zaštitu interesa (nezavisnost, teritorijalni integritet) dobilo je obrise kolonijalnog poseda onih koji su 1999. godine na Srbiju izvršili agresiju. Nema teritorije, nema privrede, nema posla, nema sposobnih ljudi, nema plata, nema penzija, nema Vojske, dakle nema države!

Neodgovornost, nekompetentnost, zloupotrebe, neizvršavanje zakonskih i ustavnih obaveza od strane predsednika Srbije, Vlade Srbije, ministra odbrane, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije toliko je očigledna i izrazita da se urušavanje odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije više nikako ne može smatrati niti greškom niti slučajnošću.

 

Neka se pripremi prvih 500 Srba!

 

Nakon "kapitulacije"(7.12.2006. godine) u Vašingtonu, kada je predsednik Tadić legalizovao NATO okupaciju Srbije, naravno mimo svojih ovlašćenja potpisujući Okvirni sporazuma o ulasku Srbije u Partnerstvo za mir 14.12.2006. godine u Briselu, nakon (od strane SAD) namenskog dovođenja Dragana Šutanovca za ministra odbrane Srbije (16.5.2007. godine), Srbija je postala obećana zemlja za kriminalce međunarodnog kalibra, a korumpirano Ministarstvo odbrane Srbije i Vojska Srbije, postali su najbolja "destinacija" za prljave poslove i pranje para na "zakonskoj osnovi".

Tabloidov izvor iz vrha Ministarstva odbrane objašnjava i kako je došlo do toga...

- Vojska Srbije zvanično je stvorena nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore od onih delova Vojske Srbije i Crne Gore koji su se nalazili na teritoriji Srbije. Ministarstvo odbrane SCG i tadašnji resorni ministar SCG Zoran Stanković kooptirani su u Vladu Srbije, ali bez prava glasa i odlučivanja!

Tako se i desilo da, od dana kada je Srbija postala samostalna, izvesno vreme niko nije imao zakonsko zaduženje da bude odgovoran za stanje odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije! Može se slobodno reći da ni danas nije bolje, uprkos tome što ministar vojni "pobeđuje na svim frontovima". Zahvaljujući tim njegovim "pobedama", danas NATO pakt javno upravlja onim što je od Vojske ostalo. I njegov prvi potez kao ministra odbrane bio je otvaranje kancelarije SAD (odmah do njegovog kabineta) za saradnju u oblasti odbrane u Srbiji. Ako je saradnja u pitanju, zašto onda samo kancelarije SAD, a ne recimo i kancelarije Rusije, Kine, Nemačke, Brazila, Indije?

Čim je zaseo u fotelju ministra, već u prvoj poseti sedištu NATO alijanse u Briselu, Šutanovac je obećao "...da će Beograd do 2010. godine obaviti sve pripreme za prijem Srbije u NATO alijansu", i da je njegov posao da "...pripremi Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane Srbije da postanu član NATO" i da su vojnici iz Srbije spremni da učestvuju u mirovnim operacijama NATO alijanse i UN!

I zaista, ubrzo će to i da sprovede u delo... Ne poštujući ni Ustav ni zakone ove zemlje, mimo interesa Srbije a na štetu odbrambene sposobnosti zemlje i zarad ličnog interesa i interesa Zapada i njegovih NATO kreatora, Dragan Šutanovac na nezakonit način, podlo, kukavički, na teret poreskih obveznika Srbije, dana 23. novembra 2011. godine u Njujorku potpisuje nekakav stand by aranžman o angažovanju 500 srpskih vojnika u multinacionalnim operacijama u 2012. godini, a da za to nije imao odluku ni mandat Narodne skupštine Republike Srbije.

Pre dve godine, potpisao je ugovor sa NATO-om o "razmeni informacija", pokrivajući ga lukavo "partnerstvom za mir", kojim su obavezani svi provajderi i operateri da montiraju opremu koju će moći da koriste tajne NATO službe, uz obezbeđenje pristupa čak i ličnim podacima građana! Na osnovu kojih ovlašćenja, nije poznato. U vezi sa tim, ima indicija da je grčevita "borba" poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka protiv domaćih službi (BIA i VBA) i njihovih najnovijih ovlašćenja u prisluškivanju, u stvari, pritisak da se u istom poslu ne ometaju naši "prijatelji" iz NATO-a!

 

Kome je drag Mile Dragić?

 

Za svakoga, izgleda, ima kritike osim za ministra vojnog Dragana Šutanovca. Narod ne zna, ali plaća njegova ludila, poput kompjuterske vežbe tipa "Sajber", koja pokazuje da Srbija može garantovano da pobedi sve sile sveta u sajber ratovanju! Potrebno je samo da programer obe protivničke strane bude Srbin!

Ili, recimo, vežba pod nazivom "Liban 2011". Petodnevna vežba na karti "Liban 2011" održana je od 31. oktobra 2011. godine u Centru za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije. Pomenuta vežba očito je bila u funkciji pripreme, organizacije i realizacije buduće misije, mada je zvaničan cilj vežbe bio "unapređivanje sposobnosti koordinacije između organizacionih celina Ministarstva odbrane i Generalštaba". Rezultat vežbe jesu operativni plan i inicijalna direktiva ministra odbrane za upućivanje kontingenta u misiju u Libanu, a vremenska odrednica za upotrebu kontingenta jeste 2012. godina! Idemo, dakle, da realizujemo viziju mudrog vođe Borisa Tadića, da će Srbija biti "izvoznik mira"!

Dakle, Šutanovcu nije kriza, on troši ogromne pare na takve vežbe i druge cirkuske atrakcije po Pasuljanskim livadama, bazi Jug i na Pešteru, a sve zarad njegove lične promocije. Nažalost, na tim  vežbama je učestvovala bedno odevena vojska, sa borbenim rančevima i šlemovima koji su stariji i od ministra! Ali zato se starešine u Ministarstvu i Generalštabu šepure u uniformama proizvodnje "Mile Dragić", mada one zvanično nikada nisu "usvojene" u VS. I na taj način se pokazuje nadmoć nad potčinjenima.

Potkupljivanje budućih plaćenika obavlja se tako što, na primer, Pedeseta klasa generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane dođe u takozvanu studijsku posetu Odeljenju za javnu diplomatiju i zemlje partnere u sedištu NATO-a u Briselu u Belgiji, i to o trošku ambasade Kraljevine Norveške i Atlantskog saveta. Naravno, "u cilju razmena znanja i iskustava i rada na zajedničkim projektima". Zašto Šutanovac smatra da je njihova obuka kvalitetnija od domaće?

Da li je Srbija toliko bogata da može sebi da priušti da se pare poreskih obveznika troše bespotrebno, neplanski samo zarad zadovoljenja nečijih turističkih prohteva? Za vreme mandata Dragana Šutanovca, Ministarstvo odbrane i predstavnici Vojske Srbije putovali su u inostranstvo u proseku svakih sedam dana!

Uzgred, takva jedna "turistička" vojska unapredila je 50 oficira u generale, i to za samo četiri godine, mada je Srbija zemlja koja ima manje brigada nego što je imala korpusa! Da li su ova abnormalna unapređenja u funkciji povećanja odbrambene sigurnosti zemlje, ili su pak u funkciji da potčinjeni organi ne bi pravili nikakvu smetnju evroatlantskom karnevalu?

 

Neugradiva ugradnja od 70 miliona dolara

 

I najnovije "kadrovanje" od 12. decembra 2011. godine, kada je na dužnost načelnika Uprave za ljudske resurse pukovnika rečnih jedinica postavljen nezvanični ministrov PR Petar Bošković (koji, pošteno rečeno, ne zna da razlikuje šta je na brodu pramac a šta krma!), zapravo je nagrada za uspešno medijsko predstavljanje ministrovih "poslovnih uspeha".

A kakvi su mu to "poslovni uspesi", neka posvedoči i priča o njegovoj prvoj poseti Francuskoj, u svojstvu ministra odbrane, kojom prilikom je sa njim bio i pomoćnik za politiku odbrane Dušan Spasojević, koji je u Francusku tada došao dva dana ranije (valjda da ga svečano najavi). Naime, Šutanovac i Spasojević tada pristupaju nezakonitoj nabavci telekomunikacionih sistema, uređaja, opreme, radova i usluga za rad u novopodeljenim frekvencijskim opsezima. Šutanovac tada "reklamira posao" kao jedan od najvećih projekata u toj oblasti u poslednjih 20 godina, a nabavku opreme pravda boljim funkcionisanjem sistema odbrane, ali i "interoperabilnošću u slučaju angažovanja naših snaga u mirovnim operacijama".

Ali, kako je budžet Srbije prošao u tom poslu?

Naime, prostim sabiranjem vrednosti Komisionog ugovora sa Jugohemijom radi nabavke radio-relejnih uređaja od Tadirana iz Izraela u vrednosti od 36.946.964,23 dolara, ugovora sa Jugoimportom SDPR, radi nabavke radio-uređaja VF i VFF opsega sa dodatnom opremom od Talesa iz Francuske u vrednosti od 5.385.180,87 evra (ili 7.000.735,00 dolara), zatim ugovora sa Jugoimportom SDPR radi nabavke taktičkih komutacionih sistema (switch) od kompanije Tales iz Francuske u vrednosti od 12.886.730,58 evra (ili 16.752.749,00 dolara), ugovora sa preduzećem Megalink iz Beograda, radi projektovanja, isporuke uređaja i opreme, izvođenje radova, obuke i puštanja u rad sistema stacionarne radio-relejne mreže u vrednosti 695.000.000,00 dinara ili 6.950.000,00 evra (ili 9.035.000,00 dolara), jasno je da je iz vojnog budžeta, odnosno budžeta Srbije, utrošeno preko 70.000.000,00 dolara na nabavku i ugradnju opreme koja je neupotrebljiva i neugradiva!

Naravno, da bi sve ovo bilo moguće, Šutanovac i njegova stranka na sednici Vlade Srbije proturaju nekakvu "Uredbu o sredstvima posebne namene", koja je direktno, zbog ozakonjenja "tajnih", odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava koja se tim i takvim nabavkama nabavljaju, omogućila delovanje organizovanog kriminala na "zakonitoj" osnovi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Za te i takve poslove, ozakonjene pomenutom uredbom, veći broj vojnog menadžmenta (načelnici, direktori, pomoćnici, državni sekretari, pomoćnici, zamenici itd.) sa generalskim oznakama formirali (na svoja imena, imena svojih najbližih ili imena saradnika) kompanije ili of šor kompanije preko kojih posluju sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije! Čak su ostvarili i saradnju sa nekoliko privilegovanih kompanija ("komisionara"), kao što su CPR Impex, Bulet, GIM, Evaco, Megalink,Elmont...

 

Koliko para je "Lazar" oprao Stevanu?

 

Kad bi poreski obveznici u Srbiji saznali koliko zaista para poreskih obveznika odlazi na takozvane fiktivne račune, samo na naduvanim fakturama, ali i servisiranje vojnih  putničkih (generalskih) vozila čak i ličnih u civilnim firmama, ni ova krađa nikome ne bi bila čudna! U tom pravcu deluje i SDPR Jugoimport Beograd. Naime, kao javno preduzeće (iako po zakonu na to kao JP nema pravo!), ta firma ima preko desetak svojih kompanija u zemlji i inostranstvu (sa većinskim ili 100 odsto vlasništvom)?!

 Naravno, te kompanije su većinom osnovane u periodu kada je Dragan Šutanovac bio savetnik generalnog direktora SDPR gospodina Stevan Nikčevića? Sada, u svojstvu ministra vojnog, Dragan Šutanovac se hvali "poslom stoleća" u vezi sa tenkom M-84 ab1! On, naravno, bez ikakvog osnova misli da će oklopno vozilo "Lazar" bolje da prođe od tenka M-84 ab1? Ko će da kupi "Lazara" kad ga neće ni naša vojska!

Treba li uopšte i pominjati razloge zbog kojih SDPR Jugoimport beži od ispitivanja svojih "proizvoda" u Tehničkom opitnom centru? Jer, svako onaj ko bi doveo u pitanje izvozne uspehe SDPR-a, ugrozio bi ministra vojnog i njegove kumove u stvaralačku krizu i stavio pod sumnju ono u šta oni stvarno veruju, da su "gospodar rata"?

 Pre godinu dana, Dragan Šutanovac je u Valjevu pompezno otvorio "Srpski kovački centar" uz prisustvo grupe "kombi-novinara". Taj "kovački centar" je najavljen kao mesto gde će posao naći čak 100 inženjera i tehničara! Naravno, on još nije ni počeo da radi - neće ni početi! Nova laž je nedavno stigla 20. decembra 2011. godine, kad je ministar, takođe pompezno, teatralno u prisustvu "kombi-novinara" pustilo u rad navodno "novi" (zapravo, remontovani) linearni akcelerator na Institutu za radiologiju Vojnomedicinske akademije. Da li zato što je tog dana pušten kao "novi", taj stari, remontovani linearni akcelerator, pacijenti nisu mogli da imaju više od mesec dana redovan tretman, baš zato da bi ga Dragan Šutanovac svečano pustio u rad!

 

Bog i njegove humanitarne aktivnosti

 

Odlazeći ministar odbrane Dragan Šutanovac slobodno bi mogao da nosi epitet "multipraktik", jer je,  pored toga što je bio dizač rampe na JUL-vom parkingu, izbacivač iz noćnih jazbina, građevinski preduzimač (gradnja aerodroma Morava, stambenog naselja u bivšoj kasarni Stepa Stepanović, radovi u bazi Jug), iznajmljivač (izdavanje mehanizacije rudarskom basenu Kolubara), glumac, pevač, biznismen, "pilot", pokazao i ambicije da bude i stand by komičar! Naime, u emisiji prvog kanala RTS "Oko", utvrdio je da u Ministarstvu odbrane i u Vojsci Srbije "nema afera i krađa", što je najbolji vic koji su građani Srbije čuli u decembru, a možda čak i u celoj 2011. godini!

Njegova izjava data 22. decembra 2011. godine prilikom ceremonije primopredaje dužnosti načelnika Generalštaba Vojske Srbije o hapšenju "sumnjivih lica" za navodnu krađu goriva iz vojnog skladišta Umac, gde naglašava da su "organi VBA skoro godinu dana bili na tragu i da krađu mogu da dokumentuju snimcima", više je nego tragikomična, zapravo toliko smešna da bi mu i slavni dramaturg Dušan Kovačević, duhovni otac Ilije Čvorovića, pozavideo. Naravno, gorivo iz tog skladišta završavalo je u takozvanoj bazi Jug i na aerodromu Morava. Zna se i zbog čega! Ali, reč je o naduvanom slučaju u kome su pronađeni sitni lopovi, a zapravo veliki mozgovi takvih i sličnih operacija, unapređeni su u više činove. Sve podseća na potpis starog jugoslovenskog KOS-a, koji je snimao šverc ogromnih količina oružja u Hrvatsku i prikazivao ga narodu kao holivudsku skrivenu kameru, dok je, sa druge strane, rat bio dogovaran na najvišem mestu.

O ostalim aferama, o korišćenju svakakvih prilika za ličnu promociju (Pomoć za lečenje Kraljevčanke Irene Paunović, prisustvo ispraćaju u vojsku regruta Šekarića, čestitke za sklapanje braka majoru Stevanoviću...), o socijalnoj karti vojnih lica i vojnih penzionera (samoubistvo više od 50 vojnih lica i vojnih penzionera!), o tragediji porodice vojnog penzionera Palka Ponjigera, koji je ubio i sebe i svoju porodicu, o Šutanovčevim kafićima, kompanijama i kompanijama njegovog kuma i pomoćnika, besmisleno je istraživati bez dublje analize "evroatlantskih ideja" o uništavanju svega na čemu je srpski narod temeljio svoju tradiciju. U ovom slučaju, vojnu tradiciju. Jedine reči vredne citiranja koje je za vreme svog mandata izgovorio Dragan Šutanovac, jesu one izrečene na novogodišnjem prijemu koji je organizovao sa bivšim i novopostavljenim načelnikom Generalštaba Vojske Srbije u Domu Vojske Topčider: "Neka nam je Bog u pomoći!"

Nižu se svakodnevne, surove ilustracije nepostojanja odbrambenog sistema Srbije. Realnost je još surovija kad znamo da ni takav onesposobljeni sistem odbrane Srbije nije u srpskim rukama. U situaciji kada srpski vojnici, pored planski sabotiranog naoružanja i opreme (nemaju ni najosnovnije - adekvatnu obuću i uniforme), kad imaju bedne nadničarske plate i vape za stanovima, "veliki vojni strateg", pronatovski ministar odbrane Šutanovac nemilosrdno arči novac poreskih obveznika. Bez ikakve potrebe i plana tumara po svetu, šeta se po Srbiji u odelima od nekoliko hiljada evra i priređuje cirkusijade maltretirajući gardiste u svakoj mogućoj prilici. Umesto da se oseti makar malo odgovornim za ovakvo stanje odbrambenog sistema, ministar Šutanovac okrivljuje novinare za činjenicu da ovakva i slična pitanja dospevaju do javnosti samo zato što neko ima nešto protiv njega. Pitanja dospevaju do iste one javnosti koja će znati da proceni ko je odgovorniji i kome treba suditi - da li onom koji je doveo odbrambeni sistem u takvo stanje ili onom koji je otkrio i upozorio da Srbija uopšte nema odbrambeni sistem.

U mesecima koji dolaze, njegov odlazak sa funkcije ministra vojnog morao bi da pokrene niz istraga i sudskih procesa, jer je reč o čoveku čija bi veleizdajnička aktivnost u svakoj civilizovanoj zemlji morala da bude adekvatno kažnjena.

 

 

Sve ono što je Srbiji trebalo da omogući zaštitu interesa (nezavisnost, teritorijalni integritet) dobilo je obrise kolonijalnog poseda onih koji su 1999. godine na Srbiju izvršili agresiju. Nema teritorije, nema privrede, nema posla, nema sposobnih ljudi, nema plata, nema penzija, nema Vojske, dakle nema države!

 

 

 

Treba li uopšte i pominjati razloge zbog kojih SDPR Jugoimport beži od ispitivanja svojih "proizvoda" u Tehničkom opitnom centru? Jer, svako onaj ko bi doveo u pitanje izvozne uspehe SDPR-a, ugrozio bi ministra vojnog i njegove kumove u stvaralačkoj krizi i stavio pod sumnju ono u šta oni stvarno veruju - da su "gospodari rata"?