Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Plansko uništavanje privrede u ime planirane demokratije

 

Kožu deru, a poreze beru

 

Državno-administrativni teror nad malim i srednjim preduzećima, na čijoj grbači živi sva birokratija, došao je do granica surove eksploatacije, ravne "uterivanju otkupa" 1945. godine. Genezu tog stanja istražio je Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Koliko je teško poslovati u državi Srbiji najbolje znaju vlasnici malih i srednjih preduzeća. U poslednjih nekoliko godina je upravo iz ovog miljea nestalo najviše preduzeća koja su brisana iz registra Agencije za privredne registre (APR). A zašto je to tako, pokazuju mnogobrojni primeri iz prakse. U mnogim uređenim državama ova preduzeća su nosioci privredne aktivnosti odnosno ekonomski pokretači. Kada je to tako i država na svoj način pomaže tom svom najboljem delu da normalno posluje jer i ona ima koristi. Prilikom osnivanja takvih preduzeća država istima daje određene beneficije u pogledu plaćanja poreza i doprinosa, grejs periode i drugo. Ali, kod nas je situacija "malo drugačija"...

U svim uređenim državama kada neko kasni sa plaćanjima, bilo da su u pitanju preduzeća ili pojedinci, kazna je kamata - redovna ili zatezna. Kod nas je pravni okvir skrojen tako da ako privrednici kasne sa plaćanjima do određenog datuma, tada osim kazni slede i prekršajne prijave protiv pravnog lica i protiv odgovornog lica u pravnom licu. Ukoliko privrednik kojim slučajem ne plati dugove, sledi plenidba i pokretne i nepokretne imovine. Na ovaj način umesto da država pomaže ovaj sektor ona ga još više "tera" u dubiozu. A pri tome je država najveći dužnik!

 

Kupi robu da izmiriš dug državi...

 

U mnogim situacijama dešava se da privrednici ne mogu da plate na vreme svoje obaveze prema državi zbog toga što ta ista država duguje privredi. Pritisnuti zakonskim merama, a to su prekršajne prijave i kazne, oni su prinuđeni da se zadužuju kod banaka da bi platili ono što oni nisu naplatili! To me podseća na priče posle Drugog svetskog rata kada su seljacima bile određivane kvote poljoprivrednih proizvoda koje su bili dužni da predaju državi. Iako sami nisu proizveli dovoljno proizvoda bili su prinuđeni da kupuju od drugih kako bi državi namirili nepostojeći dug!

 

Kao pijan plota...

 

Sa druge strane, privrednici nemaju nikakve mehanizme da "kazne" državu za njeno dugovanje i kašnjenje u ispunjenju njenih obaveza prema privredi i građanima. U mnogim slučajevima privrednici bi pristali i na kompenzaciju međusobnih potraživanja, ali država ne pristaje na tako nešto iako je po Zakonu o obligacionim odnosima predviđena takva mogućnost. Ko bi normalan dovodio sebe u situaciju da plaća kazne za nešto što on nije naplatio? Ali država je nemilosrdna. Zakon mora da se poštuje. Čak je i Tito u svoje vreme kritikovao neke od tvoraca zakona i govorio da ne moraju da se drže zakona kao pijan plota! Ovi naši su kao pijavice. Drže se privrede kao vampiri!

Suočeni sa takvim situacijama mnogi privrednici otpuštaju radnike ili im umanjuju plate, pa im deo uplaćuju na račun a deo "na ruke" i tako umanjuju štetu. Sa druge strane država, opet, ima štetu jer se na manju osnovicu uplaćuju i manji porezi i doprinosi. Kao dokaz takve politike su upravo smanjeni broj srednjih i malih preduzeća u poslednje četiri godine. A ova vlada je prilikom preuzimanja kormila obećavala zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta i mnogo drugih bajki. U praksi se desilo suprotno. A ministar nadležan za zapošljavanje sada na isteku mandata obećava nova radna mesta! Šta ga je do sada sprečavalo da otvara radna mesta? Nije opozicija kriva zbog toga, kako vladajuća garnitura hoće da predstavi.

 

Plati porez pa se žali...

 

Državni i poreski organi, pritisnuti od vladajuće klike, pribegavaju nepopularnim metodama "uterivanja poreza" i izmišljenim prekršajima opterećuju ionako posrnulu privredu. Nije bitno što na kraju privrednici budu u pravu, jer nakon svega propadnu i u biznisu i kao ljudi. Sve ovo vreme prepucavanja sa državom računi firmi su blokirani i osnovno pravo na rad, zagarantovano Ustavom, im je ograničeno. Na udaru su najčešće upravo mala i srednja preduzeća. A razlog za to su nezasiti apetiti vladajuće koalicije i ogroman broj administracije. Najveći teret predstavljaju razne izmišljene agencije kojih ima 131, a koje su izgleda postale "agencije za zbrinjavanje socijalno ugroženih partijskih kadrova" sa bezobrazno visokim primanjima. 

 

Otpremnica na reeksport?!

 

Žalio mi se jedan prijatelj kako ga država odnosno njeni službenici reketiraju i ne daju mu da rade. On se bavi uvozom građevinskih mašina iz SAD, kao i prodajom u jugoistočnom delu Evrope. Neki pametnjaković je dotičnom prijatelju zaračunao PDV na reeeksport za robu koja nikada nije videla tlo Srbije i pri tom mu traži otpremnicu "kao dokaz o isporuci robe". A pri tom ne zna ili neće da zna da se roba u reeksportu podiže sa domicilne carine po plaćanju tamošnjih carinskih obaveza. Najpre je taj stručnjak blokirao račun preduzeća i time onemogućio dalji rad. Badava su bile žalbe na ovo rešenje jer država i sudovi nisu poštovali rokove koje su sami propisali. Nakon dugog vremena dug je narastao, a šteta po preduzeće takođe sada iznosi oko 1.000.000,00 USD i 10.000.000,00 dinara. Moj prijatelj ne može da radi, gubi ugled u svetu i zemlji kao nepouzdani kupac odnosno dobavljač. A na kraju će hir državnih službenika biti prebačen na poreske obveznike odnosno na privredu...

 

Od Turaka desetak, od demokrata dvadesetak!

 

Setimo se samo ne tako davne istorije Srbije. Srbi su ustanak protiv Turaka dizali zbog poznatog danka koji se zvao desetak. Deseti deo zarade je toliko bio na teretu tadašnjih žitelja Srbije da je bio neizdrživ. Danas razni porezi i doprinosi iznose daleko više od desetka, a građani trpe. Kada bi se taj porez upotrebio za korisne svrhe to bi imalo opravdanje. Ali po svemu sudeći, novac od poreskih obveznika ide u privatne džepove raznim legalnim i ilegalnim putevima.

 

Iako se naša država odavno opredelila za tržišnu ekonomiju i tržište, u praksi se i dalje ponaša kao da je socijalizam. Tržišna ekonomija i odnosi koji iz nje proizilaze podstiču potrošnju i što više trošite imate određene benefite. Kod nas je to suprotno. Što više trošite, to vas više kažnjavaju. Pođimo samo od plaćanja naknade za utrošenu električnu energiju i svrstavanja u razne grupe. Što više potrošite struje, to vam je cena veća i plaćate veće iznose! Kakvo je to podsticanje proizvodnje i potrošnje? Upravo suprotno se dešava.

 

I sud je nemoćan pred poreznicima...

 

Da li je uloga represivnih organa i poreskih organa da koriguju određena ponašanja ili da uguše i guše privredu? Po onome što se radi u praksi čini mi se da je u pitanju ovo drugo. Moj prijatelj koji se već dugo godina bavi biznisom ispričao mi je neverovatnu priču kako ga poreski organi "reketiraju" i guše. Naime, pre nekoliko godina u magacin su mu bukvalno "upali" pripadnici poreskih organa, dok je on bio na putu u inostranstvu, i pronašli navodno manjak robe i na to obračunali porez i odmah blokirali račun firme. Kada se vratio i video šta stoji u zapisniku, nije mogao da veruje. Za robu koja je stajala u magacinu u nekim džakovima obračunali su mu porez kao da je robu prodao. U prvom momentu nije znao šta da radi, pa je pozvao tržišnu inspekciju da konstatuje da je roba tu. Tržišna inspekcija je konstatovala da se roba nalazi u magacinu i za to izdala zapisnik. Isto tako, ta roba je uredno bila proknjižena u knjigovodstvu. U više navrata je pokušao da "urazumi" poreske službenike, ali trud je bio uzaludan, račun je i dalje blokiran.

Moj prijatelj pokreće upravni spor i nakon nekoliko godina dobija taj spor, ali od novca nema ni pomena. Oni koji su novac blokirali neće da vrate novac. Ni presuda suda nije dovoljna da bi se novac vratio. Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva samovolje pojedinaca kojima je narod poverio da u njegovo ime ubiru poreze.

 

Ukinuta vojna obaveza, a traže potvrdu...

 

Drugi jedan primer takođe navodi na razmišljanje o čemu je reč. Pre nekoliko dana drugi prijatelj mi se požalio kako ne može da zaposli sina u policiju, iako je on u toj istoj policiji stekao penziju i ceo radni vek predano služio narodu i državi. Začuđeno sam ga zapitao kako je to moguće i u čemu je problem. Odgovorio mi je da sin nije služio vojsku, tj. nije regulisao vojnu obavezu. Moje pitanje je bilo: kako je to moguće kada je donet zakon da se vojska ne služi i da je u Srbiji uvedena profesionalna vojna obaveza. Da, odgovorio je moj prijatelj, ali nisu izmenili Zakon o zapošljavanju u policiji. Moje sledeće pitanje je bilo, a kako onda zapošljavaju devojke i žene na mesta operativaca - i one nisu regulisale vojnu obavezu pa rade. Njegov odgovor je bio: zakon mora da se poštuje. Ma u redu je zakon, naravno da mora da se poštuje, a šta je rešenje? Pa rešenje je da mora da ide u vojsku na nekakav kurs kako bi ostvario svoje želje!

Glupostima ove države nema kraja. Evo ovih dana se priprema usvajanje budžeta za 2010, godinu, iako su svi rokovi prošli. Ukoliko privrednik ne ispoštuje rok u pogledu završnog računa slede mu razne kazne, pa čak i zatvaranje firme. O kakvom se tu ravnopravnom odnosu radi?

Najnovije izmene Zakona o visokom Savetu sudstva i drugim zakonima jasno govore o kakvom kvalitativnim promenama i reformama pravosuđa je reč. Sama ministarka nije mogla da brani sve te predloge, jer kako je moguće da "su savršene reforme" sada podložne promenama? Doskora su tvrdili da su reforme dobile najviše ocene u Evropi, a sada slede izmene. Nešto je, izgleda, trulo u državi Danskoj... 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane