Tragom vesti

Organizovana mafija kojoj organizovano pomaže država

 

Kruna udruženog kriminala

 

Zelenaška mafija u Srbiji ima odlično razrađen način otimanja novca i imovine od sve siromašnijih građana koji zalažu poslednje što imaju kako bi došli do kredita. U mrežu organizovane otimačine upleteni su šefovi kabineta i zamenici ministara i načelnika policije, visoki funkcioneri MUP-a, tužilaštva i sudova, advokati, sudski veštaci, pa je, da čudo bude veće, u sve to uvučena i jedna verska organizacija, Beogradska nadbiskupija! Tabloidov urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik Uprave za strance Saveznog SUP-a, istraživao je više ovakvih slučajeva, a činjenice do kojih je došao govore o kriminalnoj vertikali u kojoj učestvuju svi društveni slojevi

 

Milan Glamočanin

 

U vremenima kao što su ova teško je doći do gotovine koja bi ljudima pomogla da prebrode finansijsku krizu. Banke oklevaju sa davanjem kredita kada je u pitanju malo preduzeće ili preduzetnik, traže se bilansi i gomile drugih dokumenata... Sve ide sporo i neretko se završava odbijanjem zahteva, pogotovo kada su u pitanju veće svote.

U takvim prilikama ljudi kojima je hitno potrebna veća suma para izlaz pokušavaju da pronađu u privatnim pozajmicama. Ako među svojim prijateljima i rođacima nemaju nikog ko bi mogao da im pomogne, obraćaju se agencijama koje se bave davanjem zajmova.

Jedna od takvih je i agencija Kruna trejd iz Beograda, koja po sopstvenom reklamnom materijalu samo posreduje između osoba sa kapitalom i onih kojima je novac potreban. Prema izjavi Lidije Bašić, pravnice zaposlene u Kruna trejdu, koju je dala pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, to preduzeće za svoje usluge zaračunava proviziju između 8 i 12 odsto.

 

Žrtva je stigla, akcija je počela!

 

Beograđanka Gordana Trifunović obratila se Kruna trejdu u leto 2008. godine sa molbom da joj se odobri kratkoročni zajam do 100.000 evra. Kao garanciju, ponudila je porodičnu kuću koja je, po njenim rečima, vredela oko 300.000 evra. Stručnjaci agencije su procenili da je gospođa Trifunović kreditno sposobna samo do 65.000 evra, i pozvali je na sastanak sa zajmodavcima...

Na pomenutom sastanku ona je upoznala Dragana Rotara, Ratku Stošić, Ljubišu Stojanovića, Zdenka Slavicu, Dobrilu Pavlović i Goranu Marković, koja će kasnije da se predstavlja kao predstavnik svih ostalih poverilaca. Da li su pomenuti zaista dali svoj novac ili su samo poslužili da preko njih neko drugi plasira pare ostaće misterija, ali je uočljivo da u kasnijem postupku imenovani nisu imali nikakve veze sa tim šta se preduzima da bi im Gordana Trifunović namirila dug. Pravi poverioci se i te kako interesuju o stanju stvari, pogotovo kada je u pitanju ova suma.

Na sastanku u Kruna trejdu dogovoreno je da Gordana dobije ukupno 61.800 evra pozajmice, s tim što bi 10.300 evra bila kamata za pet meseci, na koliko je zajam dat, a agencija bi odmah uzela svoju proviziju u iznosu od 5.920 evra, tako da je Trifunovićevoj na kraju isplaćeno 45.000 evra.

Ugovor o zajmu je potpisan i sudski overen 3. jula 2008. godine. U njemu je bila i klauzula po kojoj su poverioci mogli odmah da uknjiže založno pravo prvog reda na kuću gospođe Trifunović. Po istom tom ugovoru ona je bila obavezna da u prva četiri meseca plaća samo kamatu u iznosu od 2.060 evra mesečno, dok bi petog meseca pored kamate isplatila i glavnicu. U članu 1. je regulisano da je visina kamate dva odsto mesečno.

Kako je Gordana pozajmila 51.000 evra, to znači da bi za kamatu morala da plaća nešto više od 1.000, a ne preko 2.000 evra kao što je ugovorom regulisano.

Pošto je uplatila prvu dogovorenu ratu, Gordana Trifunović je i sama sela da izračuna koliko mesečno iznosi dva odsto od pozajmljene svote, pa kada je uočila prevaru pozvala je agenciju...

Na sastanku između nje i Gorane Marković, koja je navodno zastupala sve poverioce, gospođa Trifunović je insistirala da plati samo onoliko koliko je obavezna, a ne dvostruko uvećanu kamatu. Gorana Marković i osoba koja se predstavila kao advokat poverilaca i agencije, objašnjavali su da Kruna trejd uvek zaračunava četiri odsto kamate mesečno, a u ugovorima obavezno navodi polovinu te svote. To je pred Prvim osnovnim sudom kasnije potvrdila i pravnica agencije.

Razlog zbog kojeg Kruna trejd navodi umanjenu kamatu od one koju zaista zaračunava je veoma jednostavan. Naime, po sudskoj praksi, već i kamata od dva odsto mesečno na devizne dugove može da se tretira kao zelenaška, dok je ona od četiri odsto to obavezno. Samim tim, ako je obračunata zelenaška kamata, sud ugovor može da proglasi ništavnim jer je protivan zakonu.

Gordana Trifunović je baš to i učinila: obratila se nadležnom sudu sa zahtevom da se pomenuti ugovor poništi. Po ustaljenoj praksi našeg pravosuđa postupak još uvek traje, a predmet drema u Prvom osnovnom sudu u Beogradu kod sudije Jelene Stojilković.

   Ako je pravosuđe sporo u slučaju poništenja ugovora, ono je i te kako brzo kada se radi o zaštiti "prava" Kruninih zelenaša. Na njihov odnosno predlog njihovog advokata Sergeja Đuretića, sud donosi rešenja o aktiviranju hipotekarne zaloge, koje uopšte ne dostavlja gospođi Trifunović!

 

Provala tuđe kuće uz pomoć suda!

 

Ipak, na osnovu tih rešenja, "poverioci" kuću prodaju čoveku koji se do tada predstavljao kao advokat Kruna trejda i samih "poverilaca". Reč je o Vladimiru Pavloviću koji je nekada radio u Policijskoj stanici Palilula, iako je po različitim prijavama evidentno da se zelenašenjem u vidu zanata bavi još od 1998. godine!

Dok je bio policajac na Paliluli, "trgovao" je bonovima za gorivo koje je preprodavao izvesnom Zlatku Hodžiću, zaposlenom na Jugopetrolovoj pumpi u Ruzveltovoj ulici. Posle izvesnog vremena obojica su uhvaćena na delu, no Hodžić svu krivicu preuzima na sebe, a Pavlović biva kažnjen premeštajem na niže radno mesto u PS Savski venac.

Posle postavljenja za načelnika PS Novi Beograd, za sobom vodi i svog prijatelja Pavlovića i čak ga unapređuje u šefa smene, a prijave protiv njega gura u fioku.

Iz policije ga je tek 2002. godine izbacio Boro Banjac (bivši načelnik UBPOK-a, prim. red.) i od tada se vodi radni spor. 

"Siromašni" Pavlović u stvari je više je nego bogat čovek za ove naše prilike. Ne samo da je od "poverilaca" otkupio kuću gospođe Trifunović nego ima i više drugih nekretnina na svoje i na imena članova najbliže porodice!

Ukratko, njegova nepokretna imovina se sastoji od: stana u Ustaničkoj 132, gde je i prijavljen, stana u Višnjičkom vencu 25, stana u Vojvode Stepe (vodi se na njegovu majku Zorku Dakić-Pavlović), kuća u Ugrinovačkoj u Zemunu vodi se na njegovu ženu Ninu Pavlović koja je i vlasnik fabrike kartonske ambalaže Skatola u Banovcima.

Po pisanoj izjavi koju je osamdesetogodišnja Zorka Gledić 10. aprila 2011. godine dostavila Zaštitniku građana, Pavlović joj je bukvalno oteo stan u Ustaničkoj 132, gde je i danas prijavljen. Prethodno je Zorkin sin potpisao neki ugovor sa trećim licem, a zatim se na ugovoru pojavljuje i Zorka kao žirant, ali bez svog znanja. I pored toga, kao i činjenice da je Zorka od suda tražila da poništi ovaj očigledni falsifikat, Pavlović se uz pomoć prijatelja, na prvom mestu Aleksandra Milića i Branka Baste, i uz asistenciju suda, nasilno useljava u stan nesrećne žene.

Prvom advokatu koji je zastupao Zorku Gledić u postupku protiv Pavlovića, Radoju Neškoviću, stižu pretnje, pa se on povlači iz postupka. Drugi advokat, Ivana Kesar, prolazi slično, ali se ne povlači...

Dva puta Zorka dobija od suda presudu u svoju korist, koju zatim viši sud vraća zbog proceduralnih grešaka, da bi na kraju, posle devet godina, prvostepeni sud doneo iznenađujuću presudu u korist Pavlovića. Naime, posle celih šest godina trajanja postupka Vladimir Pavlović iznenada sudu predočava priznanice po kojima je izvesni Stanko Trubarac tužilji isplatio vrednost stana. Pomenutog Trubarca,  međutim, sud nije mogao da sasluša na ovu okolnost, jer je umro, i to nekako čudnovato, upravo uoči pojavljivanja spornih priznanica!

Opet se pozivajući na mrtvog čoveka, Pavlović zatim "dokazuje" kako je od njega otkupio sva prava na stan u Ustaničkoj i jadna starica biva izbačena na ulicu.

 

Iznuda u prisustvu vlasti

 

Dana 29. novembra 2008. u PS Grocka sačinjena je službena beleška o obaveštenju primljenom od Budimira Nestorovića, koju potpisuje viši policijski narednik Vladislav Tomović. Građanin Nestorović iznosi kako je 2002. godine od Pavlovića pozajmio 20.000 evra kako bi njegova snaha mogla da pokrije minus koji je napravila kao blagajnica banke. Pune tri godine Nestorović je Pavloviću plaćao kamatu od 1.400 evra mesečno, što znači da je u tom periodu platio više od 45.000 evra, a da glavnica nije smanjena ni za jedan cent!

Negde 2005. godine Pavlović pristaje da kamatu smanji na 1.000 evra mesečno, što Nestorović plaća još godinu dana. Početkom 2007. Nestorović ostaje bez para, pa odlučuje da proda svoju kuću i da tako namiri preostali dug, plus dodatnu kamatu od 10.000 evra! Kad je Pavlović čuo da je za kuću već nađen kupac i da je uplaćena kapara, on Nestorovića fizički maltretira sve dok ovaj nije pristao da odu u sud i overe ugovor prema kome on Pavloviću duguje 30.000 evra. Primerke tog ugovora Pavlović zadržava za sebe pod izgovorom da nešto treba da se ispravi.

Posle toga u kuću Nestorovića stiže Pavlović sa svojim ljudima i zaplenjuje dva automobila marke mercedes, dve zastave 101, zastavu 126 P i mazdu 626. Ovu otimačinu obezbeđuju dva uniformisana policajca, čija imena Nestorović nije znao, ali je pretpostavio da su iz PS Grocka. Nestorović odmah protiv Pavlovića podnosi krivičnu prijavu zbog iznude, koja ni do danas nije procesuirana.

Zbog ovakvog banditskog ponašanja, Pavlović je samo jednom bio u opasnosti da bude pritvoren. Istražni sudija Zorica Stojanović prikuplja izjave mnogobrojnih oštećenih. Svi oni odreda, kao i brojni svedoci, traže da pre davanja zvaničnih izjava Pavloviću bude određen pritvor, jer se u slučaju da on ostane na slobodi plaše za svoj i život svojih najmilijih. U pomenutom slučaju Zorke Gledić, Pavlovićevi ljudi su čak išli i u obdanište, gde su njenom unuku, naočigled zaposlenih, prislanjali pištolj na čelo!

Sudija Stojanović u Centralnom zatvoru u Beogradu pronalazi i jednog na saradnju spremnog saradnika Pavlovića, koji isto insistira na tome da se Pavlović prvo pritvori, pa da se tek onda od njega, svedoka, uzme zvanična izjava!

Sudija Zorica Stojanović nakon toga određuje pritvor, ali ceo postupak stopira zamenik republičkog javnog tužioca Branislav Živković, koji posle toga brže bolje odlazi u advokate!

Iz svega ovoga je jasno da Pavlović ne deluje samostalno, već da je član dobro uhodane zelenaške grupe okupljene oko agencije Kruna trejd.

Na već pomenutom primeru Gordane Trifunović, može se videti ne samo kako to funkcioniše već i ko su neki od učesnika jedne od najbestidnijih pljački naivnih građana Beograda.

 

Nikad ne veruj poveriocu

 

Pravi advokat Kruna trejda, Sergej Đuretić, koji redovno pruža asistenciju ovoj kriminalnoj grupi, podnosi PS Zvezdara tri zahteva za pružanje policijske asistencije pri iseljavanju gospođe Trifunović, i sva tri zahteva komandir stanice Zoran Veličković zavodi pod istim brojem 214.1-258/09 iako su primljena različitih dana i odnose se na različite intervencije?!

U svojoj službenoj belešci broj 519 od 22. septembra 2009. godine, Veličković navodi kako je policijska asistencija utemeljena na članu 37 Zakona o hipoteci. U pomenutom članu, međutim, stoji u stavu 2 da asistencija može da bude pružena jedino ako postoji rešenje o zabelešci hipotekarne prodaje koja je pravosnažna.

Hipotekarni poverioci po zakonu ne mogu jednostavno da zaplene imovinu hipotekarnog dužnika, već moraju založenu imovinu da ponude na javnu prodaju...

Advokat Đuretić, međutim, policijsku asistenciju traži u ime hipotekarnih poverilaca, a ne eventualnog novog vlasnika, što proizilazi i iz službene zabeleške Veličkovića. U tom slučaju policija sme da asistira samo ako dužnik onemogućuje poverioce, odnosno od njih ovlašćena lica i sudske veštake, odnosno zainteresovane kupce da pogledaju nekretninu i procene njenu vrednost. Iseljavanje dužnika u toj fazi još nije moguće.

Bez obzira na to, Veličković naređuje svojim potčinjenima da se krene u osvajanje Gordanine kuće. Ukupno je bilo tri takva pokušaja u septembru 2009. godine od kojih je samo jedan prijavljen Policijskoj upravi Beograda, dok su ostala dva bili u privatnoj režiji Veličkovića.

Vredi napomenuti da se Veličković i Vladimir Pavlović znaju više godina, nekada su zajedno radili u patroli, a kasnije su ostali odlični prijatelji. I kese su im se izgleda posestrimile, kako će ubrzo postati jasno.

Kada je 9. septembra 2009. godine saznala da joj nepoznata lica uz asistenciju policije obijaju Gordaninu kuću, odlazi u PS Zvezdara i od načelnika Mrkonjića saznaje da je asistenciju (usmeno) naredio sam Veličković, koji je zatim, isto tako usmeno, naredio i prekid akcije!

Dana 14. septembra 2009. godine, Veličković u pratnji još nekolicine policajaca, "poverilaca" i fizičkih radnika dolazi pred istu kuću i traži da se vlasnica odatle iseli! Ni tada, kao ni prethodni put, Veličković nije o ovome obavestio PU Beograd, tako da od dalje asistencije odustaje kada je video da se okuplja narod i da može da dođe do problema.

Konačno, 22. septembra 2009. godine, Veličković o pružanju asistencije prvi put obaveštava PU Beograd, pa je tako moglo da započne osvajanje kuće gospođe Trifunović.

U akciji izbacivanja učestvovao je veći broj policajaca, ali u svojoj službenoj belešci komandir Veličković imenuje samog sebe, te Iliju Bujanovića, Miloša Filipovića, Željka Veličkovića i Momira Mladenovića... Poslednja dvojica su osumnjičena za likvidaciju jednog mladića, godinu dana kasnije na Zvezdari.

Ovako je na ulicu izbačena Gordana Trifunović, dok su joj stvari vredne oko 20.000 evra odnete u nepoznatom pravcu. Nemajući drugog izbora ona sudu podnosi tužbu protiv Vladimira Pavlovića zbog smetanja državine i traži donošenje privremene mere kojom bi joj se omogućilo da ishod sudskog postupka dočeka u svojoj kući.

 

I Marijino delo na Gordaninu kuću

 

Sudija Trećeg opštinskog suda Gordana Aranđelović dana 4. decembra 2009. usvaja zahtev za donošenje privremene mere i poručuje Gordani Trifunović da dođe nekoliko dana kasnije kako bi dobila izvršno rešenje, kojim bi mogla ponovo da se useli u kuću. Kada je zakazanog dana došla po rešenje, Gordana u kabinetu sudije Aranđelović zatiče advokata Đuretića, tuženog Pavlovića, ali i još jednu sudiju, ovog puta Okružnog suda u Beogradu.

Odmah posle tog sastanka sudija Aranđelović donosi novo rešenje kojim pobija prethodno, i dozvoljava Pavloviću da ostane u spornoj kući. Kako je uopšte jedna stranka u sporu mogla bez prisustva druge da razgovara sa sudijom i zašto se u kabinetu zatekao i sudija neposredno višeg suda?

U svakom slučaju, tada postaje jasno da je kuću od "poverilaca" kupio Vladimir Pavlović za visinu njihovih potraživanja od gospođe Trifunović i to navodno 14. septembra 2009. godine. Procenu vrednosti kuće, međutim, vrši sudski veštak Života Stojković, kome "poverioci" ni ime nisu znali, i to avgusta 2009. godine, i procenjuje nekretninu na 100.000 evra.

Već 4. oktobra 2009. godine Uprava prihoda vrši procenu iste kuće na 93. 000 evra! Po zakonu, kuća nije ni mogla da bude ponuđena na prodaju, a kamoli prodata dok joj se ne utvrdi vrednost.

Kako je veštačenje urađeno posle rušilačkog pohoda od 22. septembra 2009. godine, kada su od "poverilaca" zaduženi radnici polomili sve što su mogli i što im je smetalo, veštak je došao do zaključka da je kuća neuseljiva (?!) i da je njena tržišna vrednost najviše 100.000 evra!

Samo godinu dana kasnije, kao suvlasnik kuće se pored Pavlovića pojavljuje i izvesna Snježana Pijanović-Hansen.

Njih dvoje 9. septembra 2010. kuću za 165.000 evra prodaju katoličkom pokretu Fokolari Marijino delo, koje deluje u okviru Beogradske nadbiskupije Katoličke crkve. Udruženje Fokolari Marijino delo tada je zastupao Robert Zajc, koji je do kupoprodaje živeo u okviru ženskog katoličkog manastira u Krunskoj ulici.

Zanimljivo je da ovo gospođi Pijanović-Hansen nije prvi posao sa jednom verskom organizacijom, jer se njeno ime nalazi među preko 7.740 potpisnika peticije američkom Senatu, Kongresu i Beloj kući za oslobađanje arhiepiskopa Jovana iz zatvora u Makedoniji.

Kada je saznala za ovu prodaju, gospođa Trifunović odlazi na razgovor u nadbiskupiju gde je primaju nadbiskup Stanislav Hočevar i Robert Zajc i ubeđuju da su od advokata koji je vodio prodaju dobili uveravanja da je sa kućom sve urađeno po zakonu. A pomenuti advokat je niko drugi do raniji sudija Okružnog suda u Beogradu (ime izostavio glavni urednik), koja je uticala na sudiju Aranđelović da u kući ostavi Pavlovića i u međuvremenu otišla u advokate!

Da li je time i konačno oteta kuća Gordani Trifunović, iako se još uvek vodi postupak za poništaj ugovora kojim je ista data u zalog? Da li će zelenaška mafija iz Kruna trejda novo utočište od srpskog pravosuđa naći pod plaštom Beogradske nadbiskupije, koja sebe smatra dobronamernim kupcem i pored toga što u katastru stoji da su protiv rešenja o prenosu vlasništva na Pavlovića uložene žalbe koje odlažu izvršenje?

 

 

 

Minimalna upotreba sile sa maksimalnim efektom

 

Protiv komandira PS Zvezdara Zorana Veličkovića, žrtva zelenaškog Kruna trejda Gordana Trifunović  podnosi više krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja i teške telesne povrede, ali i pritužbu Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Dan posle nasilnog izbacivanja iz kuće, odnosno 23. septembra 2009. godine, nju na razgovor prima savetnik u kabinetu ministra Ivice Dačića, Dragana Avramović. U tada sačinjenom zapisniku zabeleženo je:

"...Dok mi prilazi doktorka iz Hitne pomoći (Mirjana Čubrić, prim. aut.), gospodin Veličković mi jako savija ruku preko gelendera, a njegove kolege me drže i udaraju kolenima u noge i gde stignu. Ja se savijam, padam, jaučem, ali sve je to prikriveno urađeno dok su me držali pokušavajući da me izbace. Gospodin Veličković, dok me drži za ruku, govori mi: sad ćeš da vidiš kako policija bije, sad idi pa se žali... Jedan od policajaca me udara nogom u bubrege, a na pločici mu čitam ime Željko Veličković (osumnjičen za ubistvo Mirona Milutinovića, prim. aut.). Oko 12.00 vode me u stanicu policije Zvezdara... Oko 16.00 primećujem gospodina (Zorana) Veličkovića da sa svojim kolegama ulazi u zgradu policije... i da nose u rukama 3-4 kese sa pogačama, hlebom i pečenjem koje su im poslali ljudi koji su me sa njima izbacili iz kuće..."

Iako je u svojoj službenoj belešci broj 519 komandir Veličković priznao samo upotrebu minimalne sile protiv gospođe Trifunović, na trećoj strani zapisnika sačinjenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dan posle nasilnog izbacivanja iz kuće, piše kako su "vidljive povrede i modrice" na njenom telu.

Kako je Gordana Trifunović protiv Veličkovića podnela i prijave unutrašnjoj kontroli MUP-a, savetnik ministra Avramovića se kod službenika zaduženog za taj predmet interesuje dokle se stiglo u istrazi i saznaje kako je sve obustavljeno zbog intervencije bivšeg šefa kabineta ministra policije Branka Lazarevića.

 

 

 

Mobilni zelenaši u Katastru nepokretnosti

 

O radu zelenaške mafije obaveštena je i Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, koja predmet dalje prosleđuje, ali se u međuvremenu ništa ne dešava. Obavešten je i Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radosavljević, ali i on sve prosleđuje Prvom osnovnom tužilaštvu?!

Dragan Basić iz Prvog odeljenja Uprave kriminalističke policije svojevremeno daje predlog zameniku tužioca Draganu Daniloviću da se zbog finansijskih malverzacija uhapsi advokat Sergej Đuretić, ali niko ništa do danas ne preduzima.

O slučaju Gordane Trifunović informisani su i načelnik PU Beograda Stevan Bjelić i njegov pomoćnik Nikola Popovac, koji su pokušali da pomognu gospođi Trifunović, ali se protiv komandira Veličkovića zbog velikih pritisaka i intervencija nije nikada ništa preduzelo. Inspektor Zagorac, koji je bio zadužen za ovaj slučaj iz Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu (takozvana unutrašnja kontrola), napisao je doslovno da je "...sve urađeno po zakonu".

Sudije koje su saučestvovale u donošenju protivzakonitih rešenja o upisu Pavlovića, a koja nisu dostavljena Gordani Trifunović dok nisu postala izvršna, bili su Dragan Benović i Snežana Stevović-Jakšić, dok su u katastru, odnosno zemljišno-knjižnom sudu posao obavljale Aleksandra Stiković i Vesna Jovanović, a posebno se za račun zelenaške mafije angažovala šefica pravne službe Draginja Divac iz Katastra za nepokretnosti.