Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

Snabdevanje narodnih kuhinja vojna tajna

 

Umrli smo, ne možemo doći

 

Sistem finansiranja narodnih kuhinja u Beogradu zasnovan je na onoj narodnoj "pola pije, pola Šarcu daje". Da bi prikrile otimačinu od onih najsiromašnijih, beogradske vlasti su spremanje hrane za gladne poverile vojsci, a ona je ceo posao podvela pod vojnu tajnu. Tako se zatvorio krug da bi mirno moglo da se krade daleko od očiju javnosti

 

I.M.

 

Svakodnevno se u Beogradu sprema oko 15.000 obroka za narodne kuhinje, odnosno za najsiromašnije građane prestonice. Godinama je ove obroke pripremalo i distribuiralo privatno preduzeće Lido a.d. iz Zemuna. Nedavno je ovaj ugovor raskinut i ubuduće će hranu da kuva Vojska Srbije.

Zvanični razlog za promenu dobavljača bila je cena. Lido je pobedio na tenderu sa cenom od 160 dinara po obroku, dok je vojska naknadno ponudila jela za samo 100 dinara. Šezdeset dinara na 15.000 obroka dnevno nije nimalo zanemarljiva ušteda. Sa te strane bi sve bilo u redu da nema onog čuvenog balkanskog "ali".

Protiv Lida je tokom godina podnet čitav niz krivičnih prijava, koje su sve redom završile u korpi za otpatke. Osnova za ove krivične prijave bio je loš kvalitet hrane koja se delila i koja je vredela daleko manje od dogovorene cene. Godinama su se topli obroci sastojali od samo tri jela: pasulja, pirinča ili testenina.

Nekoliko kontrola grada Beograda je potvrdilo da su obroci ispod propisanog kvaliteta, ali se ništa nije preduzimalo. A i zašto bi, jer se i na nesreći najsiromašnijih lepo zarađuje.

U svemu ovome je Lido bio samo sitan šraf u dobro uhodanom mehanizmu krađe. Za 15.000 obroka dnevno Lidu se uplaćivalo 2.400.000 dinara, odnosno 24.000 evra pri srednjem kursu od 100 dinara za evro. Koliko su zaista vredela isporučena jela niko ne zna, jer se nikada nije ni sprovela neka ozbiljnija kontrola.

Lido je bio zadužen samo za pripremanje i distribuciju jela i to po broju porcija koje naruče gradske službe za socijalno staranje. Dakle, Lido ne može da bude kriv što je na spiskovima redovno bio i veliki broj osoba koje više nisu koristile usluge narodnih kuhinja, da li zato što su preminule, odselile se ili prestale da budu socijalni slučajevi.

O ovome je svojevremeno bilo obavešteno i Okružno javno tužilaštvo u Beogradu u slučaju Ktr 2052/05 koje nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv osumnjičenih.

Kada je trebalo za dobavljača uzeti vojsku, i ovaj argument je potegnut kako bi se Lido privoleo da ne pravi probleme kod jednostranog raskida ugovora.

Nisu gradske vlasti naprasno postale poštene, pa odlučile da prestanu da se bogate na račun najsiromašnijih, već su postale uplašene. Direktor privatizovanog Lida 2002. godine je Aleksandar Arsić, čiji je brat poznati glumac Tihomir Arsić. Tihomir je, na nesreću Lida, i visoki funkcioner SNS-a. Samim tim je inače sitna karika u lancu krađe, Lido, postao bezbednosni rizik za pare uvek željnih vlastodržaca. Ne daj Bože da Aleksandar odluči da preko svog brata opoziciji dostavi stvarne obračune hrane koja se naplaćuje i one koja se isporučuje.

Sa druge strane, sve u vezi sa vojskom je u ovoj zemlji najstrože čuvana tajna. Tako će i obračuni za spremanje hrane za narodne kuhinje takođe biti skrivani od očiju neprijatelja koji nikada ne spava.

Problem u celoj ovoj računici leži u činjenici da ni u najbolja vremena tri velike vojne kuhinje u Beogradu (Topčider, Banjica i Zemun) nisu u mirnodopsko vreme uspevale da pripreme više od 6.000 obroka dnevno. Čak i pod uslovom da je sva oprema preživela bombardovanja i pljačke sprovedene pod firmom vojne reforme, kao i da se kuhinje iz mirnodopskog prebace u ratni režim, nikako nije moguće pripremiti više od 10.000 obroka dnevno.

Već iz ovog podatka je uočljivo da nadležni organi unapred znaju da je oko trećine obroka namenjeno "mrtvim dušama", odnosno osobama koje ne mogu da koriste usluge narodnih kuhinja iako se nalaze na odgovarajućim spiskovima. Tako će svakog dana vešti organizatori ove prevare nesmetano u džep moći da stavljaju najmanje pola miliona dinara. Malo li je na ovu glad?

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane