Natrag

Amerika

Amerika

Republikanci trae kandidata koji e poraziti Baraka Obamu na sledeim izborima

 

Vlast se osvaja sa punim buelarima

 

Uruavanje amerikog finansijskog sistema, pogrena ideologija i slabljenje institucija doveli su do toga da trka meu republikancima za predsednikog kandidata postane neizvesna. I upravo oi dobrog dela Amerikanaca uprte su u buelare onih iz Republikanske partije koji se bore za ansu da se na sledeim izborima suprotstave sadanjem stanovniku Bele kue, Baraku Obami. O ovoj aktuelnoj amerikoj temi pie Milan Balinda, urednik Tabloida i dugogodinji novinar amerikog Majami heralda

 

Milan Balinda

 

Prvi in pokreta Okupiraj Volstrit je zavren. One atore koje nije zabranila policija, oterala je zima i visok sneg. Drugi in zapoeo je u kiovitom San Francisku. Na meti su specifine korporacije kao to su Vels Fargo i Bank of Amerika, kao i realne teme: spreavanje finansijskih ustanova da oduzimaju stanove i kue iji vlasnici zaostaju sa plaanjem mesenih rata, pristupana medicinska zatita i obrazovanje. Osim hladnoe i snega nije se mnogo promenilo: pokret OV je iv i rita se, demonstranti ispisuju parole, a policija hapsi. Neko je zapisao 198 razliitih naina nenasilne akcije. Protest pod atorima bio je prva od tih akcija, sada je ostalo 197 da se slede i jo 500 koje e se osmisliti i dopisati.

Jedna mlada ena istie natpis na kome stoji: Vratite nam nae kue. Pria te mlade ene jedna je od tipinih: Moji su roditelji imali kuu u Junoj Kaliforniji. Oduzeta im je jer nisu mogli redovno da plaaju... Nisu mogli da plaaju zbog medicinskih trokova. Moja majka ima rak dojke, otac je preiveo srani udar. Reeno im je da napuste kuu u roku od dve nedelje, a kua je prodata na licitaciji. Od tada ive u iznajmljenom stanu, ali kako im je kreditna sposobnost unitena, morali su da plate depozit tri puta vei od normalnog...

Jedan stariji gospodin drao je u ruci poster sa natpisom Vratite nam na grad. Izgledao je kao da ne pripada pokretu OV. U neku ruku i nije bio tipian demonstrant. Radilo se o Varenu Lengleju, 69, bivem efu velike finansijske firme Pacifik stok eksenjd. Pridruio se protestu jer smatra da budue generacije nee imati iste mogunosti koje je imala njegova dok su bili mladi. Ima dva unuka i dve erke i ubeen je da je pokret Okupiraj Volstrit "prava stvar".

Nisu se svi na demonstracijama ponaali "gospodski". Grupa mladia uzvikivala je policiji: "Jebite se, svinje", "Robovi", "Svinje, idite kui", "Sluite korporativnim gazdama"... Oigledno je bilo da ti uzvici nisu bili nikome simpatini, ali ih isto tako niko nije upozorio da retorika Crnih pantera nije vie u modi, a i nije ba delotvorna.

Gorak ukus u ustima biraa

 

Sjedinjene Drave ne bi bile najsnanija zemlja na svetu kad bi tamo iveli samo siromani i oni koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ima u Americi i dobrostojeih, i bogatih, a i super bogatih. Ovih dana oi dobrog dela Amerikanaca uprte su u buelare onih iz redova Republikanske partije koji se takmie za ansu da se na sledeim izborima suprotstave aktuelnom stanovniku Bele kue, Baraku Obami. Neki od njih su bogati, dok drugi i ne ba toliko.

Na vrhu piramide stoji Mit Romni ija se neto vrednost procenjuje izmeu 85 i 264 miliona dolara. Romni, bivi guverner drave Masausets koji trenutno nema stalni posao, pravi novac novcem - investicijama. Sve do prole nedelje nije hteo da tokom kampanje na uvid da podatke o plaenom porezu. Ipak, nakon to je izgubio od Njutna Gingria u Junoj Karolini, shvatio je da bi za njega bilo bolje da obelodani koliko zarauje. Tako su svi mogli da potvrde glasine da Mit Romni plaa porez izmeu 14 i 15 odsto od zarade. To je sve po zakonu, jer dobit na investicijama se oporezuje duplo manje nego na platu, ali takoe ostaje gorak ukus u ustima biraa ako se jo uzme u obzir da je svoj novac uvao u stranim bankama, na Kajmanskim ostrvima.

Romnijevi podaci o plaenom porezu pokazuju da je tokom dve poslednje godine zaradio 45 miliona dolara i platio 6,2 miliona poreza. Sve je to legalno, ali za tako nisku stopu poreza na kapitalni prihod Varen Bafet, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, optuuje ameriki Kongres. Bafet, koji ve vie godina predvodi krstaki pohod da se bogatima uvea porez, tvrdi da e biti prvi koji e svojim novcem doprineti smanjenju dravnog duga. "On pravi svoj novac na isti nain na koji ja pravim moj", izjavio je Bafet. "On pravi novac ne podmeui lea, ne odlazei na posao, ne isti toalete ili bilo ta drugo slino tome..." U podacima o plaenom porezu Mita Romnija i njegove supruge En moe se uoiti da su oni dali sedam miliona dolara u dobrovoljne priloge, od toga 4,1 Mormonskoj crkvi kojoj oni pripadaju. Jedna od stvari koje ne idu Romniju u prilog za osvajanje kandidature Republikanske partije je i taj to je mormon i to mnogi tvrde da crkva kojoj pripada nije prava hrianska crkva. Potom, mnogi republikanci misle da on nije dovoljno konzervativan, mada se on upire da pokae suprotno.

Sledei na listi koji bi hteo da bude kandidat Republikanske partije je takoe jedan bivi guverner, pedesetjednogodinji Don Hantsmen. Sada radi u porodinoj firmi Hatsmen korporejn i njegova neto vrednost se procenjuje na od 16 do 72 miliona dolara. Njegov otac je bio jedan od najbogatijih ljudi koji su svoje bogatstvo sami stvorili. Uloio je milijardu dolara za osnivanje univerziteta i centara za ispitivanje kancera.

Potom sledi Njutn Gingri ije se bogatstvo procenjuje na sedam do 31 milion. Bio je predsedavajui Kongresa. Najvie prihoda mu dolazi od njegove kompanije Gingri prodakens.

Kongresmen iz Teksasa Ron Paul ima izmeu 2,4 i 5,4 miliona dolara.

Rik Santorum, privreni katolik i bivi senator iz Pensilvanije, jedan je od najsiromanijih kandidata ove grupe. Procenjuje se da ima izmeu jednog i tri miliona dolara. Rik Peri, aktuelni guverner Teksasa, spada meu najsiromanije sa kapitalom od jedan do 2,5 miliona dolara. Prima platu guvernera koja godinje iznosi 132.995 dolara. Ima investicije u Pepsi, evron i Majkrosoft kompanijama.

Ovo su kandidati Republikanske partije koji su preostali i koji su se namerili na predsednika Baraka Obamu, koji i nije ba da sastavlja kraj s krajem. Predsednika plata iznosi 400.000 dolara godinje, a neto vrednost Obamine imovine se procenjuje od 2,8 do 11,8 miliona. Kako je bivi profesor prava i bivi Senator zaradio toliki novac? Sve legalno - od knjiga. Njegove knjige Smelost nade i Snovi moga oca jo uvek se nalaze u gornjem delu liste najprodavanijih knjiga. Za 2010. godinu porodica Obama prijavila je primanja od 1.728.096 dolara. A to je neto manje od prethodne godine kada su se njegove knjige jo bolje prodavale. Obame su dale 14 odsto od svojih primanja u dobrotvorne svrhe.

Komitet politike akcije

 

Bez obzira na to koliko novca politiki kandidati imaju, ceh za kampanje plaaju donatori - mnogi obini graani doniraju manjim svotama, a bogatiji umeju ak i da iznenade visinom priloga. Izbori iz 2008. bili su najskuplji zabeleeni, sa celokupnom sumom od 5,3 milijardi dolara. Ove godine ini se da rekord moe biti oboren i to pre svega zbog novih pravila o izbornim novanim donacijama. Donatori mogu da uliju neogranienu koliinu gotovine graanskim grupama koje mogu taj novac da potroe u politike kampanje kako god hoe, uvek i kada njihove odluke nisu koordinirane direktno sa kandidatima. Mogu ili da podre svog kandidata ili da napadnu protivnikog, a primenu klauzule da sve to ne bude dogovoreno teko je proveriti. Te grupacije, nakon odluke Vrhovnog suda o neogranienim donacijama, rastu kao peurke zgusnute oko svojih kandidata i zovu se super -PAK (politikal ak komiti - komitet politike akcije).

Pre nekoliko nedelja jedan od tih komiteta po nazivu Pobeujemo za nau budunost, grupacija koja podrava Njutna Gingria, dobila je ek od pet miliona dolara. ek su napisali eldon i Miriam Aldeson, vlasnici lanca kockarnica u Las Vegasu. Po Forbsovoj listi eldon je naveden kao osmi najbogatiji Amerikanac. Tim novcem Gingri je platio svoje TV napade na Mita Romnija. Inae, brani par Aldeson otvoreno lobira da se amerika ambasada preseli iz Tel Aviva u Jerusalim. Gingri je ve u jednom momentu rekao da e premetanje amerike ambasade biti prva stvar koju e da uradi.

Brani par Peri, Bob i Dojlin, vlasnici jedne od najveih graevinskih firmi u zemlji, takoe podravaju republikanske kandidate. Za ove izbore do sada su se ispruili sa 3.337.600 dolara.

Porodica Kacenberg, Defri i Merilin, priloila je do sada 2.173.100 dolara i to za Demokratske kandidate. Defri, koji je bivi direktor filmske divizije Volta Diznija, a sada je glavnokomandujui kompanije Drim vorks animej, na prolim izborima pomogao je kampanju Baraka Obame sa dva miliona dolara.

Na prolim izborima, a ini se da e i ovog puta biti slino, najvie novca za kampanju imao je aktuelni predsednik. Bez obzira na to to bogati donatori favorizuju republikanske kandidate, Barak Obama dobija vie priloga od obinih graana, a ti prilozi pojedinano uglavnom ne premauju sumu od 10 ili 20 dolara.

Trka meu republikancima moe da bude duga i neizvesna jer se nijedan od kandidata u prve tri drave gde su se odrali izbori nije odvojio. Krucijalni mogu da budu izbori u Floridi, koja nosi veliki broj glasova, ali o njima jo nemamo podataka jer se tamo glasalo u utorak 31. januara, dana kada se ovaj broj Tabloida ve vrteo na tamparskoj maini. Znamo da je Ron Paul najavio da nee uestvovati u kampanji u Floridi, osim na TV debatama, jer za tako skupu dravu, sa velikim brojem TV stanica i dnevnih novina, nema dovoljno novca. Inae u dravi Florida, po njihovim pravilima, za kandidata su mogli da glasaju samo pre-registrovani republikanci.

 

Glasanje

 

U raznim dravama razlikuju se pravila glasanja na partijskim skupovima. U nekima od njih svi mogu da glasaju nezavisno od toga kojoj partiji pripadaju, ili kako su se izjavili za koga bi potencionalno glasali. Takav je sluaj u 13 drava. U nekima samo registrovani glasai mogu da glasaju na partijskim izborima one partije za koju su se opredelili. Nezavisni glasai mogu da glasaju na izborima samo jedne partije. U nekim dravama samo lanovi partije mogu da glasaju. A u nekim dravama partije su same odluivale koja e biti pravila, pa onda jedno vai za jednu partiju a drugo za drugu.

Aktuelna promena raspoloenja kod nezavisnih glasaa moe da kreira probleme Baraku Obami. Taj nezavisni segment glasaa doneo je Obami pobedu na prethodnim izborima, ali taj segment moe ove godine da ga napusti. Iz te grupe predsednika podrava 31 odsto glasaa, ali dve treine smatraju da Obama nije znao da upravlja ekonomijom. Druga je stvar to su ti glasai takoe skeptini kada su u pitanju kandidati iz Republikanske partije. A meu glasaima za republikance 70 odsto irom zemlje tvrdi da bi oni voleli da imaju vei broj pretendenata, meu kojima bi mogli da izaberu. Na prolim izborima Obama je dobio 52 odsto od nezavisnih glasaa, a bez njihove podrke teko je pobediti na predsednikim izborima.

Raspoloenje u zemlji moda dobro ilustruje izjava jedne ezdesetogodinje domaice: "Ne kaem da Obama nije uradio nita dobro i moda nije fer okriviti njega ili administraciju, ali jednostavno mislim da je bilo vie oekivanja za poboljanje naeg ekonomskog stanja. Poteno govorei, ako bi trebalo da glasam danas, ne bih glasala."

Jedan drugi Amerikanac misli da republikanci imaju problem jer samo govore o tome kako da pobede Obamu na izborima, a ne ta bi oni uradili u Beloj kui. Inae, Republikanska partija e potvrditi svog kandidata na skuptini koja e se odrati od 27. do 30. avgusta u gradu Tampa, na Floridi. Demokrate e glasati za svog kandidata 3. septembra u gradu arlote u dravi Severna Karolina.

Stanje Unije

 

U utorak 24. januara predsednik Obama iskoristio je svoje poslednje izlaganje "Stanje Unije" da bi ispred oba doma Kongresa praktino zacrtao svoj program za reizbor. Zapoeo je izlaganje tradicionalnom reenicom: "Stanje Unije sve je snanije". Potom se hvalio da se ekonomija poboljava i da je on vodi sa idejom "sagraena da traje", za razliku od drugih ije su ideje i dovele zemlju u probleme. Predsednik je takoe odgovorio republikancima na optube da podvaja naciju naporima da u Americi stvori fer situaciju za sve graane: "Vi moete koliko hoete da to zovete klasnom borbom, ali bi veina Amerikanaca to nazvala zdravim razumom". Obamin predlog za reformu poreza na zaradu, samo nekoliko dana nakon to je Mit Romni obelodanio da on plaa samo 13,9 odsto od svoje zarade na porez, podrazumevao bi da najbogatiji plaaju vie nego to je to sluaj sada.

U zvaninom odgovoru Republikanske partije na predsednikov govor, guverner Indijane Mi Danijels podvukao je sledee: "Predsednik nije izazvao ekonomsku i fiskalnu krizu koja se i veeras nastavlja u Americi, ali je on izabran na osnovu obeanja da e to popraviti i ne moe se rei da je u poslednje tri godine uinio nita vie nego da pogora stanje".

Pored ovog zvaninog i tradicionalnog odgovora opozicije, odmah nakon predsednikovog obraanja naciji oglasili su se i progresisti (leviari) koji su u svojim glasilima tvrdili da je Obama mogao sve da iznese u 10 minuta. Makar su tako govorili naslovi lanaka. Potom su naveli listu problema na kojima su stajale stavke kao to su nezaposlenost, niska primanja, deficit, zdravstvena zatita i nacionalna sigurnost. Nisu ba objasnili kako se ti problemi reavaju u jednoj zemlji s demokratskim ureenjem gde i druga strana ima pravo na svoje ideje, bez obzira na to koliko one mogu da budu pogrene.

Svoj odgovor na predsednikovo izlaganje imale su i novine irom Unije. Uredniki lanak Njujork tajmsa istog jutra pokazao je da nisu zadovoljni Obaminim govorom, da predsednik mora snanije da se bori za svoje ideje. Njujorki dnevnik insistira da novac mora da se ulae za otvaranje radnih mesta i za edukaciju, a ne kako to hoe republikanci, za vraanje dravnog duga. Uvodnik u poslednjem redu podvlai da je Americi sada potrebno snanije vostvo.

 

 

 

 

Niko ne bi glasao za Dorda

 

Kada bi se danas oevi nacije (Dord Vaington, Don Adams, Tomas Deferson i Dejms Medison) kandidovali za republikanskog predstavnika na predsednikim izborima - ne bi pobedili. Ni blizu. Niti bi bili dovoljno konzervativni, niti dovoljno religiozni. Svi su oni smatrali da je vera privatna stvar. A u svoje vreme Amerikanci su glasali za one koji su bili skeptini po pitanju sutinskih dogmi hrianstva - Sveto trojstvo, Isus kao sin Boiji i poroaj Device.

Dord Vaington je nominalno bio anglikanac, ali je lino najverovatnije pripadao deizmu. Stavovi deizma danas nisu popularni u narodu. Taj sistem veruje u Boga, ali ga ne vidi kao nekoga koji se mea u ivot ljudi. Bog deizma je bio Bog koji je sve pokrenuo, Tvorac, "vrhunski arhitekta", koji se, nakon to je stvorio itav svemir, povukao nezainteresovan za sled dogaaja. Ne uplie se u detalje svoje tvorevine. Vaington je gledao na religiju kao potrebu u pitanju morala, ali nije prihvatao crkvene dogme. Retko kada je na bogosluenjima ostajao do priea. Prie da se Vaington pred odluujue bitke molio kleei u snegu su - izmiljotine, prie su nastale nakon to je on umro.

Don Adams, koji je bio predsednik nakon Vaingtona, bio je nominalno unitarian, jedna od grana protestantizma. Nije verovao u Sveto trojstvo i u boanstvo Isusa. U svojim privatnim belekama Adams je pojasnio da neke hrianske dogme smatra neprihvatljivim.

Tomasa Defersona je skoro nemogue definisati po pitanju vere. Jednom je izjavio: "Ja sam svoja sopstvena sekta, koliko je meni poznato". Trei ameriki predsednik nije verovao u Sveto trojstvo, boanstvo Isusa, vaskrsenje, prvobitni greh i sline hrianske dogme. U jednom razgovoru sa Adamsom tvrdio je da e doi dan kada e pria o Isusu biti u kategoriji grkih mitova, kao pria da Minerva izlazi iz Jupiterove glave. Ipak je Deferson cenio Isusa kao moralnog vou. Deferson je takoe preuredio Novi zavet iz koga je izbacio delove o udesima i boanskim delima, ostavljajui samo ljudskog Isusa ije je uenje cenio. Danas bi bio optuen da je masakrirao Bibliju. Neto slino tome uradio je kasnije i Lav Tolstoj.

Dejms Medison takoe ne bi mogao biti izabran. Nominalno anglikanac, istoriari ga smatraju deistom. Bio je striktno za razdvajanje crkve od drave. Protivio se da drava plaa svetenike u Kongresu i pri vojnim jedinicama. Kao predsednik nije dozvolio da se federalni posedi ustupaju crkvama. Danas bi Medison bio napadnut kao antireligiozni fanatik koji se opire zvaninim molitvenim danima ak i tokom ratova.

 

 

 

Soro najavljuje smak kapitalizma

 

Dord Soro, 81, milijarder koji podrava pokret Okupiraj Volstrit, upozorio je sredinom prole nedelje da globalni ekonomski sistem moe da se urui i da su nemiri na ulicama Amerike neizbeni.

Soro je uporedio dananje stanje sa vremenom kada se uruavao Sovjetski Savez - ljudi zaista ne shvataju ta se dogaa. Tvrdi da evro mora da preivi jer bi u protivnom pad evra sa sobom u bezdan povukao itav svet. Kupio je evropske obveznice u vrednosti od dve milijarde evra.

Soro, baziran na Menhetnu, tvrdi da su dravni odgovori na proteste u Americi opasniji i od samih moguih nemira. On takoe podrava predsednika Obamu i veruje da bi Obama "prijatno iznenadio" zemlju pobedivi na ovogodinjim izborima.

Podvukao je da je najgori scenario uruavanje finansijskog sistema, ali je takoe rekao da Evropa jo moe da se izvue iz krize i da Sjedinjene Drave moraju da "ojaaju institucije".

A u svojoj redovnoj kolumni od 22. januara u Njujork tajmsu Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, tvrdi da je "stanje ekonomije strano". Upozorava na opasnost koja preti iz Evrope i, mada ukazuje na izvesna poboljanja, tvrdi da se Sjedinjene Drave ne mogu brzo oporaviti, te da se stopa nezaposlenosti nee vratiti na normalu u neko dogledno vreme. Krugman smatra da bi kresanje federalnih trokova jo vie pogoralo situaciju, a da je to put koji je za sada izabrala Evropa, i time pravi stranu greku. Krugman zavrava tu kolumnu upozorenjem da ako bi na ovogodinjim izborima pobedila "pogrena ideologija", Amerika moe da se oprosti od oporavka.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane