Natrag

EU

EU

Ucena je postala metod upravljanja Evropskom unijom

 

Ima li ivota pre smrti?

 

Nekada osnovana na principima slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i ideja, Evropska unija danas postaje verna kopija totalitarnih sistema istono od nekadanje gvozdene zavese. U ovom trenutku se kao oruje pritiska koriste pare, koje neki imaju, a drugima su preko potrebne. No, ako novac ne postigne zadovoljavajue rezultate za vlastodrca, na scenu mogu da stupe i tenkovi

 

Fridrih Emke,

dopisnik iz Frankfurta

 

Kada je u Maarskoj nekoliko desetina hiljada ljudi protestovalo protiv konzervativne vlade Viktora Orbana, svi evropski mediji su o tome nairoko izvetavali, a veina njih nije mogla da prikrije zadovoljstvo zbog ovakvog razvoja situacije. Kada je, nasuprot tome, 21. januara skoro pola miliona graana izalo na ulice Budimpete da bi podrali Orbana, o tome niko nije skoro uopte izvetavao.

Da li je Orban zaista toliko omrznut u ostatku Evropske unije?

Skoro diktatorski manir vladanja aktuelne maarske vlade zaista gotovo da niko u Evropi ne podrava. Ultradesniarski novi ustav mnogi od maarskih suseda vide kao buenje revizionistike politike gubitnika oba svetska rata. Veliki broj zakona, posebno onaj o medijima, Maarsku zaista vraa u neka vremena koja su za ostale zemlje EU davna, davna prolost.

Ni nova regulativa zakona o socijalnom osiguranju nije naila na podrku ostalih zemalja lanica EU, jer se smatra da je ovakav zakon rasistiki. Po njemu primaoci socijalne pomoi moraju najmanje jednom meseno da odlaze na drutvenokoristan rad, a ko to ne uini, gubi pravo na dalju pomo.

Najee su pod udar ovog zakona dospevali pripadnici romske manjine, zbog ega su otro protestovala prvo drutva za zatitu ljudskih prava, a zatim i zvaninici EU i njenih lanica.

Nita od toga nije uopte uzdrmalo Orbana, koji od svog dolaska na vlast tvrdi kako se Maarska nee prilagoavati EU, ve Unija treba da se prilagoava Maarskoj.

Sve ovo je od Maarske nainilo partiju evropskog kontinenta, zbog ega Viktor Orban, kao i ostali zvaninici nisu rado vieni u evropskim prestonicama. Zatvaranje oiju pred masovnim pro-Orbanovim protestima u Budimpeti, meutim, nije uzrokovano samo njegovom neomiljenou u ostatku sveta. Daleko vaniji razlog bile su parole i transparenti koje su nosili demonstranti, a iz kojih se jasno videlo da oni ne protestuju samo za svoju vlast, ve isto toliko i protiv Evropske unije.

Evropska unija je i u mnogim drugim zemljama postala baba-roga protiv koje se die sve vie ljudi. U Rumuniji su demonstracije protiv vlasti objedinjene sa protestom protiv Evropske unije i njenih nerazumnih mera tednje. Na ulicama Bukureta sve se ee uje gotovo zaboravljeni vic iz vremena Nikolae aueskua: "Da li ima ivota pre smrti?"

Za razliku od Grka ili Maara, Rumuni nikada nisu iveli preko granica svojih mogunosti, ali je ova zemlja posebno teko pogoena divljakom privatizacijom. Upravo dok su desetine hiljada demonstranata razmenjivali udarce sa policijom na ulicama Bukureta, finski gigant Nokia je obznanio da zatvara svoje pogone u Rumuniji. Vie im se isplati da aparate proizvode na Dalekom istoku gde su ljudi ve nauili da gladuju i ne znaju ta je to sindikat.

Protivljenje evropskoj politici tednje na grbai obinog naroda ne prestaje ni u Grkoj, gde novi premijer vlada samo jo uz pomo otvorenih ucena. Ucenama je nedavno i u Hrvatskoj proao referendum o pristupu EU, jer su lanovi vlade glasove iznuivali laima kako u sluaju neuspeha referenduma i neulaska u EU, nee vie biti isplaivane penzije i slinim glupostima.

Ucena je postala metod upravljanja Evropskom unijom. Da bi Brisel intervenisao i pomogao forintu u slobodnom padu, od Maarske se trae ne samo promene u ekonomiji i finansijama ve i u veem delu unutranje politike. Kakve veze ima obaveza Roma da socijalnu pomo "zarade" drutvenokorisnim radom sa finansijskom krizom cele Unije, a ne samo Maarske? Nikakve, ali ekonomska slabost Orbanovog reima dobro doe ostalim lanicama EU da Budimpeti serviraju celu listu zahteva ta sve mora da uini da bi dobila pomo.

U svojevrsnu ucenu spada i konana verzija dogovora o osnivanju fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM fond). Jo od momenta kada se shvatila dubina finansijske rupe u koju su upale Grka i neke druge zemlje EU, poeli su pregovori o osnivanju jednog instituta na evropskom nivou koji bi usmeravao pomo ekonomijama u kripcu. Ve tada je bilo jasno da Evropska centralna banka (ECB) nema snage za tako neto.

Pomenutim dogovorom je, izmeu ostalog, regulisano da e lanice ESM-a "neizostavno i neopozivo u roku od sedam dana" izvravati svoje obaveze prema fondu, kao i da Savet guvernera ima pravo da izmeni visinu osnovnog kapitala. Sve ovo nije neuobiajeno, niti strano, ali u dogovoru postoji jo jedna klauzula koja nikako ne spada u red uobiajenih.

ESM-u je voljom osnivaa dat trajni imunitet. Tako se zabranjuje da njegova imovina ili sredstva i prava kojima raspolae budu predmet nekog sudskog spora. Fond, znai, moe da radi kome ta hoe, ali obrnuto nije mogue. Izvan jurisdikcije tako ostaju i eventualni zahtevi za naknadu tete koja bi mogla da bude nekome naneta radom fonda.

Nijedna svetska vlada, pa ni ona Sjedinjenih Amerikih Drava, sebe nije uzdigla iznad sudstva i proglasila nedodirljivom. Izuzetak su diktatorski reimi Afrike.

ESM ovako nastavlja ono to je ve zapoela Evropska banka za obnovu i razvoj koja zahteva da njeni saradnici uivaju diplomatski imunitet ak i u svojim domicilnim zemljama. Super-fond sa nevienim ovlaenjima tako se pretvara u jo jedno mono oruje kojim briselska birokratija moe da ucenjuje neposlune. Fond poinje sa radom 1. jula, a ak 76 odsto Nemaca je protiv njega i uea svoje zemlje u njemu. Ali, ko pita obine graane ta misle?

Da li zbog praznika ili zato to je tema vie nego osetljiva, veina evropskih medija je krajem decembra previdela izjavu tadanje vajcarske ministarke finansija, a dananje predsednice federacije, Evelin Vidmer-lumf da je vajcarska razradila tajne planove za sluaj daljeg pogoranja krize evra. U mere koje vajcarci planiraju da sprovedu spada i ogranienje tokova kapitala. Osim toga, zajedniki plan vajcarskog ministarstva finansija, tamonje centralne banke i Finma instituta predvia uvoenje kaznenog poreza za uloge stranaca u francima. Osim ovoga postoji jo dugaak niz mera kojima radna grupa planira da sprei nekontrolisani priliv ili odliv novca.

Slino su poele da razmiljaju i ostale evropske vlade. Jo aprila prole godine je Meunarodni monetarni fond predloio da se u odreenim regionima sveta ogranii finansijski promet. Ograniavanje i kontrolu kruenja kapitala planira i briselska birokratija i to u Evropi i za Evropljane. Neto do jue nezamislivo!

I Engleska centralna banka jo od letos ima planove o ogranienju toka novca u sluaju propasti evra. Sada se na nivou cele Unije raspravlja o moguem irenju engleskog plana i na ostale lanice. Osnova za uvoenje (privremene) mere ograniavanja slobode protoka kapitala naena je u zakonima koji su neprimeeno od javnosti doneti jo 2009. godine.

U meuvremenu je u neke medije procurela i informacija da u planove za sluaj katastrofe evra i celokupnih evropskih finansija spada i oduzimanje ili bar drastino ograniavanje prava raspolaganja nekretninama koje poseduju stranci, makar oni bili i dravljani neke druge zemlje lanice EU. Vie od 100.000 nemakih, austrijskih i vajcarskih dravljana imaju kue ili stanove u junim zemljama Unije, gde su planirali da se povuku (a pojedini su to ve uinili) kada odu u penziju. U sluaju aktiviranja pomenutih mera posle sloma monetarne unije, svi oni bi mogli da ostanu bez svoje imovine koju su sasvim legalno stekli. Istini za volju, ona e im isto tako legalno biti i oduzeta.

Iako konfrontirani sa ovim informacijama u medijima, zvaninici EU i njenih lanica jo uvek nisu nali za shodno da se obrate svojim graanima i objasne im celu istinu, ma koliko neprijatna ona bila. Oni jedino kao papagaji ponavljaju kako postoje odreeni planovi "za svaki sluaj", ali da su svi sigurni da nee doi do tolikog pogoranja krize da bi oni morali da budu primenjivani.

I emberlen je verovao da je u Minhenu spasao mir. Godinu dana kasnije imao je svetski rat.

Ljudi su postali ovce

Profesor Krause i njegov doktorand Don Dajer sa Univerziteta u Lidsu su eksperimentalno dokazali da 95 odsto ljudi bespogovorno puta da bude voeno.

- Svi smo mi bar jednom u ivotu bili u situaciji da nas ponese masa, kako se to kae - objanjava profesor. - U naem eksperimentu je interesantno da su uesnici na kraju doneli istovetnu odluku, iako meusobno nisu razgovarali niti se sporazumevali gestovima. Veina njih nije ak ni primetila da ih drugi vode.

Ovo je odlian pokazatelj potpune apatije meu graanima Evropske unije koji su izgubili svaku veru u mogunost da nekom svojom akcijom bilo ta promene u svojim ivotima. Totalno zaglupljivanje preko masovnih medija je postiglo svoj cilj: ljudi su postali ovce.

 

 

Ucena je postala metod upravljanja Evropskom unijom. Da bi Brisel intervenisao i pomogao forintu u slobodnom padu, od Maarske se trae ne samo promene u ekonomiji i finansijama ve i u veem delu unutranje politike. Kakve veze ima obaveza Roma da socijalnu pomo "zarade" drutvenokorisnim radom sa finansijskom krizom cele Unije, a ne samo Maarske?

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane