Natrag

RTV Svetac

RTV Svetac

 

Petlovac nema alternativu

 

Rajko Roki Dvizac

 

Često se setim legende Radio-Beograda Nikole Karaklajića koji me je savetovao na početku moje novinarske karijere da ostanem u Radio-Beogradu (tamo sam učinio svoje prve novinarske korake) i eventualno kasnije pređem na televiziju. Mlad, neiskusan, tvrdoglav i nestrpljiv, nisam hteo da čekam svojih pet minuta, već sam brzopleto odjurio u novine. U Džuboksu me je dočekao maštovit i kreativan Peca Popović. Dao mi je šansu i ja sam je iskoristio. A na savet Nikole Karaklajića sam potpuno zaboravio. Još sam imao dva puta priliku da se zaposlim u elektronskim medijima (jednom na radiju, drugi put na televiziji), ali oba puta sam se jednostavno oglušio na ponude. Tada nisam znao ono što sada znam: televizija je majka Mara, lezi lebu da te jedem!

Elem, svega ovoga sam se setio za doček Pravoslavne iliti Srpske nove godine. Pogledao sam TV program i imao šta da vidim. U bezobrazluku je prednjačio državni razglas RTS-a. Jednostavno je ponovio gotovo isti novogodišnji program kao što je i bio pre 13 dana. U udarnom terminu emitovan je opet film Montevideo, a posle toga doček Nove godine u Petlovcu. Ne, to nije bila repriza, već preslikani, već viđeni novogodišnji program. Što bi se oni mučili za novogodišnji program većinskog naroda ove države, kad mogu bez pardona da ponove ono što su već prikazivali istim povodom!. To samo po sebi pokazuje koliko rukovodstvo RTS-a poštuje i pravoslavlje i većinski srpski narod. Svaki komentar je suvišan.

Meni ostaje da lupam glavom o zid. Eh, gde mi je bila pamet? Što se nisam zaposlio u RTS-u? Ma, moram pošto-poto da ispravim nepravdu. A ne da ovako moram opet da pišem novu kulumnu. Što? Mogao je urednik Tabloida Milovan Brkić lepo da mi objavi isti tekst kao i za novogodišnji broj. Nije ni nalik Tijaniću. Kad može RTS da se ponavlja, što ne bih mogao i ja? Pa nisam ja gori od RTS-a? Nisam gori, već sam bolji, a to mi je očigledno falinka. Zato me i nema drugi put u Petlovcu na novogodišnjem slavlju. Nešto mislim - u Srbiji sad ima dosta Kineza, uskoro će i njihova Nova godina. Moguće je da tom zgodom RTS ponovo, po treći put, prikaže zabavu u Petlovcu. Za svaki slučaj kupio sam autobusku kartu da se na vreme prebacim u Petlovac. Tamo ću se sakriti u neki budžak dok veselica ne počne. A kad počne zabava ja jednostavno uskočim direktno u program - k'o sin Dragan. Divota jedna. Ma ženo, pakuj ti meni odmah stvari koje smo od Krkobabićeve povišice kupili na buvljaku, da ja krenem na vreme dok me neko ne preduhitri... Počela ona sva zbunjena da me pakuje, kad ne lezi vraže, slučajno kliknem na daljnski i prebacim na TV Pink. Stoj ženo - dreknem ja - proveri da li je danas 31. decembar ili 13. januar. Zašto - čudi se ona. Pa pogledaj program Pinka. Baš kao i RTS, ponavlja novogodišnji program. Prvo Lea Kiš, pa onda Grand zagrevanje i finale Narodno Grandovo veselje. Sve je isto samo je datum na kalendaru drugi. I  tu počnem da se dvoumim: da li da se prešaltujem na RTS ili na Pink, tj. Grand? Ovi na Pinku izgledaju mnogo doteraniji (garderoba im iz EU), uglađeniji, raspevaniji, nasmejaniji, bogatiji... Ma kao da se već u EU! Dok oni iz Petlovca... čist socrealizam u seoskoj zemljoradničkoj zadruzi u režiji lokalne KPJ. Samo je falilio da zapevaju Druže Tito, ljubičice bela (ovo je zemlja žutih proletera) i zaigraju kozaračko kolo.

Dilema je ostala do danas. Vlast je vlast, a slast je slast. Pink me svojom virtuelnom raskoši privlači. ali... mislim se nešto: šta ću ja tamo kad ne mogu da budem nova Lea Kiš, ni novi Ognjen Amidžić? Nisam ni propali političar, a kao roker u srcu i duši nisam poželjan ni u Grandu. Opet se setim saveta Nikole Karaklajića: u RTS-u je spas. I - prelomim. Odoh ja na doček u Petlovcu. Za početak, prihvatam da budem asistent kamermana Žike Nikolića, a posle... videćemo. Daće valjda i meni koju emisijicu. Ima da je napravim tako dobro da je mogu i hiljadu puta reprizirati a da niko ne primeti.

Dakle, sve je jasno - Petlovac nema alternativu!!!

 

P.S.

A program ostalih televizija sa nacionalnom frekfencijom? Pa, oni su se manje-više prema Pravoslavnoj novoj godini odnosili kao da se ona zbiva negde u Tunguziji, a ne u zemlji koja im je velikodušno dala svoje nacionalne frekvencije. Najčešća reč na svim televizijima te noći bila je - siromaštvo. Ko je za to kriv, niko na televizji nije želeo da kaže. Valjda da ne kvari prazničnu idilu. Ako neće oni, vala neću ni ja. Po treći put ponavljam gradivo - Petlovac nema alternativu!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane