Vojska

Seminarac Šutanovac i njegovi redovni atlantski zadaci

Prvo srpsko NATOvanje  

Odlazeći ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac ostaviće iza sebe pravu pustoš, umesto temelja kakve-takve proglašene vojne neutralnosti. Ovaj seminarac i njegove privilegovane grupe, saradnici, potkupljeni deo intelektualaca, delimični stroj penzionisanih generala i admirala i celokupni stroj aktivnih generala, sa vojskom pred čijim oficirima su "široke evroatlantske perspektive" zajedničkih vežbi sa preuniformisanim teroristima iz OVK i zajednički negovanim sećanjem na Milosrdnog anđela, sa trabantima i medijskim instrumentarijumom, u znatnoj meri je uspeo da iz javnosti skloni priče o posledicama NATO agresije i istovremeno ozakoni evroatlantske poslove u Srbiji. Srećom, njegove pljačke nisu ozakonjene

pukovnik Milan Jovanović

Kako se razvijao sistem odbrane Srbije za vreme mandata odlazećeg ministra odbrane i šta predviđa "nova Šutanovčeva doktrina" odnosno plan razvoja sistema odbrane Srbije i čemu to vodi, jasno je na svakom koraku... Naime, odmah po prijemu dužnosti, još uvek važeći ministar odbrane za saradnike dovodi "svoje ljude od poverenja", što je za posledicu imalo masovne kadrovske promene (postavljenja su vršena  ne po stručnosti i znanju, već po partijskoj pripadnosti, rodbinsko-kumovskim vezama, podobnosti, odanosti i poslušnosti). Ta nova garnitura "Šutanovčevog vojnika", danas, na kraju njegovog nepodnošljivog mandata, bez ikakvog cilja i potrebe putuje po belom svetu, "utvrđuje gradivo", ali sada isključivo na engleskom jeziku. Po povratku organizuju seminare-kurseve sa bombastičnim nazivima, čije značenje i svrhu ni oni sami ne razumeju. Ali, to je samo vrh ledenog brega, jer su sve suštinske karike proklamovane vojne nezavisnosti predate u ruke nadnacionalne evrotlantske vojne hunte koja je za desetak godina potpuno porobila Srbiju. Tako je laž o vojnoj neutralnosti postala providna, kao što je bila i politika odlazećeg ministra odbrane i njegovog partijskog rukovodstva na čelu sa predsednikom države...   

Matematika čistog gubitka

Ovakvo osposobljavanje komandnog i rukovodećeg kadra Ministarstva odbrane (MO) i Vojske Srbije  (koje nije u funkciji postizanja veće odbrambene sigurnosti Srbije) putem seminara, kurseva takozvanih vojnih vežbi, uz angažovanje stranih predavača i instruktora mahom iz Amerike ili pojedinih zemalja NATO alijanse, koštalo je poreske obveznike Srbije samo u 2007. godini više od 350 miliona dinara.

Doda li se tome i informacija objavljena u dnevnom listu Politika 30. avgusta 2008. godine pod naslovom "Vlada potrošila 2,1 milijardu dinara na putovanja u 2007. godini", u kojoj piše da je Ministarstvo odbrane u 2007. godini za troškove putovanja utrošilo sredstva u iznosu od 1,19 milijardi dinara za: posete ministra odbrane, državnih sekretara i radnih grupa drugim zemljama, školovanje i usavršavanje u inostranstvu, službena putovanja izaslanika odbrane i drugo - lako je zaključiti da je prvi i još uvek aktuelni vojni ministar Srbije Dragan Šutanovac, u svojoj četvorogodišnjoj ministarskoj avanturi nemilosrdno arčio pare poreskih obveznika u stilu samopumpajućeg kulta ličnosti i stvaranju uslova za delovanje mafije i organizovanog kriminala u MO i VS na "zakonskoj" osnovi zarad lične koristi, a sve radi potpunog urušavanja-uništavanja odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije.

Ako imamo u vidu činjenicu da u MO i VS na svakodnevnoj upotrebi ima preko 200 službenih putničkih automobila (za prevoz ministra odbrane i njegovog ličnog obezbeđenja, državnih sekretara-pomoćnika ministra, njihovih sekretarica i ličnog obezbeđenja, te generala, komandanata brigada, bataljona, garnizona, načelnika uprava i ustanova, direktora itd., na posao i sa posla i obilaske zone odgovornosti i drugih službeno-privatnih poslova) koji dnevno prelaze ponaosob u proseku oko 250 do 400 kilometara (365 x 250 =  91.250 km do 365 x 400 = 146.000 km po vozilu na godišnjem nivou) ili 22.812.500 km do 36.500.000 km ukupno godišnje.

Ako je po vozilu prosečna potrošnja goriva 10 lit/100 km, onda je potrošnjapo vozilu na godišnjem nivou 9.125 litara do 14.600 litara goriva ili ukupno 2.281.250 litara do 3.650.000 litara goriva godišnje. Ako je cena goriva u proseku 1,2 evra, onda to po vozilu na godišnjem nivou iznosi 10.950 do 17.520 ili 2.190.000 do 3.504.000 evra ili 240.900.000 do 385.440.000 dinara. Da zaključimo: MO i VS za prevoz samo 200 lica godišnje troši od 240,9 do 385,4 miliona dinara! Ako ovom iznosu dodamo troškove održavanja kao i troškove plate i prekovremenog rada za vozače, onda su troškovi znatno, znatno veći.

Podatak da MO i VS imaju oko 10.000 oficira i podoficira i oko 5.000 civila, što ukupno iznosi oko 15.000 lica, da od tog broja oko 40 odsto ili 6.000 lica imaju besplatne impulse za mobilne telefone, u proseku 3.500 dinara po osobi na mesečnom nivou ili 42.000 dinara po osobi na godišnjem nivou, ili mesečno ukupno 21.000.000, odnosno 252.000.000 dinara godišnje.

Dakle, u 2007. godini, samo za nepotrebne seminare, kurseve, vežbe, službena putovanja, "besplatno" telefoniranje mobilnim telefonima i prevoz službenim automobilima, u MO i VS bespotrebno je utrošeno preko 2,5 milijarde dinara što iznosi oko 46,30 miliona USD (računajući srednji kurs na 31.12.2007. godine 1USD = 54 dinara) ili oko 31,65 miliona evra (računajući srednji kurs na dan 31.12.2007. godine 1 EUR = 79 din). Dakle, utrošeno je približno onoliko za koliko su u 2007. godini umanjene penzije vojnim penzionerima.

Trend bespotrebnog i nenamenskog trošenja para poreskih obveznika Srbije nastavljen je i u 2012. godini.

Početkom februara 2012. godine, u Ministarstvu odbrane i Generalštabu Vojske Srbije nastavljeni su seminari, sa američkom delegacijom koju je predvodio profesor iz Montereja Jan Muramets, na temu "edukacije pripadnika sistema odbrane Srbije". Srpsku delegaciju predvodio je načelnik Uprave za strategijsko planiranje general-major Božidar Forca. O kakvim se ekspertskim razgovorima o fukcionisanju srpskog sistema odbrane razgovaralo sa američkim profesorom iz Montereja Janom Murametsom i čemu ti ekspertski razgovori služe?

Da bi stvari bile jasnije, treba reći da je general-major Božidar Forca još  jedan od NATO kursista, koji smatra da će "...ciljevi državne politike odbrane u ovoj decenije biti efikasan sistem odbrane, mir i sigurnost u okruženju, ali i ulazak u evropske i druge međunarodne bezbednosne strukture..."

Naravno, Forca forsira i ideju "...strateškog okvira regionalne saradnje i stabilnog bezednosnog okruženja, ali i unapređenje odnosa sa SAD (braniće nas Ohajo!), Rusijom (bacanje prašine u oči građanima Srbije), Kinom (nagradna destinacija pre penzionisanja za najposlušnije kadrove), kao i zemljama Latinske Amerike i Afrike (obavljanja privatnog biznisa)." Naravno, sve ovo je predviđeno "Dugoročnim planom razvoja sistema odbrane Republike Srbije". Dokument je nedavno usvojila Narodna skupština (prevarom narodnih poslanika od strane odlazećeg ministra odbrane Šutanovca) i on će biti glavni pravac razvoja naše vojske do 2020. godine.

Srednjoročna pljačka uz blagoslov predsednika

Kaže general Božidar Forca: "...Osnovna organizacija Vojske Srbije, uglavnom, za sada ostaje nepromenjena, ali prilagođavaće se saradnji sa ostalim armijama (a šta je sa potrebama odbrane sopstvene zemlje?) koje čine EU i Partnerstvo za mir ...". I još dodaje da, u skladu sa stepenom pridruživanja EU, očekuje da delovi Vojske Srbije participiraju u borbenim grupama Unije. Dakle, ozakonjuje se učešće Srbije u ratnim dejstvima van svoje teritorije, u osvajačkim ratovima za potrebe Amerike i NATO alijanse.

 Vojska Srbije do kraja ove decenije trebalo bi da broji u miru 30.000 pripadnika. Polovinu (15.000) činili bi profesionalni vojnici, trećina (10.000) bili bi oficiri, a ostatak (5.000) bi popunjavali civili (dakle, jedan oficir na 1,5 vojnika ili jedan oficir na dva civila ili jedan civil na tri vojnika - kakva elita za lidera u regionu!). Oni će biti razmešteni u dvadesetak garnizona širom Srbije. Budžet odbrane iznosiće oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Meru vojske određivaće vojna neutralnost, ali i članstvo u Evropskoj uniji i NATO programu Partnerstvo za mir (NATO alijansi).                           

Sudeći prema ovom dokumentu Srbija će do 2020. godine imati "sigurnije nebo". U ovoj deceniji naša vojska biće jača za višenamenske borbene avione i savremeni raketni sistem PVO, (gotova stvar - sve je ugovoreno početkom prošle godine na američkom nosaču aviona Enterprajz u prisustvu Šutanovca, Miletića, Živaka...). Ali, to tek "ako budemo dobri". No, da komedija bude potpuna, najveći infrastrukturni poduhvat u sledećoj deceniji biće planirana selidba Ministarstva odbrane i Generalštaba na jednu lokaciju.

U svim savremenim državama dve "glave" oružanih snaga objedinjene su u jednom prostoru (potpuno suludo sa stanovišta bezbednosti!).

Novo sedište sistema odbrane Srbije planirano je da bude na Banjici, u neposrednoj blizini nove američke tvrđave, tj. kompleksa najveće US ambasade na Balkanu, blizu lokaliteta za noćni odmor predsednika države, ministra odbrane i načelnika Generalštaba Vojske Srbije (kakva slučajnost!), nedaleko od Vojnomedicinske akademije. Pored toga, kasarne širom zemlje koje su potrebne Vojsci Srbije biće transformisane u vojne baze, a tačka će biti stavljena i na Master plan prenamene viška vojne imovine (u ovom slučaju, krađama).

Za javnost mora lepo da zvuči kad se govori o obnovi vojnog naoružanja i opreme. Ali, to treba posmatrati sa nekoliko aspekata...

Prvo, prema misijama i zadacima Vojske (sem odbrane sopstvene zemlje sve je uključeno!), što se utvrđuju Strategijom odbrane. Drugo, a u skladu sa prvim, prema strukturi komandi, jedinica i ustanova Vojske. Treće, što se uvek uzima u obzir, prema raspoloživim resursima, odnosno stanju naoružanja i vojne opreme kojima Vojska raspolaže i, na kraju, prema finansijskim mogućnostima (budžet) za modernizaciju postojećeg ili nabavku novog. Zajedno posmatrano, naoružanje i oprema nalaze se u relaciji zadatak - organizacija - potreba - mogućnost (čitaj naoružanje i oprema nalaze se na relaciji Šutanovac, Pilipović, Nikčević uz klimoglav Tadića).

Prioriteti naoružanja i vojne opreme trebalo bi da se utvrđuju srednjoročnim programom razvoja i opremanja, kao svojevrsnom operacionalizacijom Strategijskog pregleda odbrane. Tako imamo da su prioriteti za Vojsku Srbije do kraja ove decenije:

- telekomunikaciona oprema (napokon priznanje da je preko 70 miliona dolara bačeno za nabavku neadekvatne, neupotrebljive i neugradive telekomunikacione opreme!);

- višenamenski borbeni avioni i savremeni raketni sistem PVO;

- školski avion za početnu obuku pilota;

- oprema za kontrolu vazdušnog prostora;

- oprema za prikupljanje, obradu, čuvanje i distribuciju podataka;

- zaštitna balistička oprema za vojnika;

- borbena vozila točkaši "Patria", "Pirana", "Pandur", BTR-90.             

- terenska motorna vozila i

- oprema za specijalne i jedinice vojne policije.

 

Američki projekat srpskih plaćenika

 

U ovoj godini planirano je da prve investicije prate redosled navedenih prioriteta u opremanju Vojske. Vojska Srbije prati trend razvoja oružanih snaga okruženja, a sa aspekta sopstvenih potreba utvrđuje prioritete i potrebe, i kad su oklopna vozila točkaši ("Patria", Pirana", "Pandur", BTR-90) u pitanju. (Šta se desi sa "Lazarom"?) 

U Ministarstvu odbrane i Generalštabu pokrenuta je redovna procedura analize i predlaganja opremanja Vojske tom vrstom oklopnih vozila, koja imaju višestruku namenu (borbena, izviđačka, sanitetska i komandna vozila). Ta redovna procedura podrazumeva izradu taktičke studije, (što je urađeno), prethodnu analizu i niz drugih propisanih postupaka. Sve to radi se na najvišem nivou odlučivanja (čitaj u Vašingtonu), gde se razmatraju svi aspekti verifikacije odabranih uzoraka, pre nego što se donese odluka nadležnog nivoa o opremanju Vojske.

U Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, dakle, u toku su prethodne radnje, koje podrazumevaju: prikupljanje ponuda (dakle prvo ponuda, pa tek onda odluka o usvojenom odnosno odabranom modelu), obilazak sajmova i proizvođača (radi razgovora u četri oka na temu IMT: "ima li mene tu?") i slično...

Izboru konkretnog modela prethodi multikriterijumska analiza, koja, pored već navedenog, podrazumeva: potrebe Vojske (za potrebe Šutanovca, Pilipovića, Demokratske stranke...), mogućnosti proizvođača da udovolji zahtevima Vojske (da udovolji zahtevima Šutanovca), cenu, integralno tehničko obezbeđenje, obuku na novim sredstvima, mogućnosti sopstvene nadgradnje vozila - kooperacija sa proizvođačem i druge faktore (dakle, plaćeni godišnji odmori, studije dece u inostranstvu, učenje stranih jezika, garderoba, satovi, automobili...). Za sada nije doneta odluka koji će od navedenih modela biti odabran (kada počne isporuka, o čemu se Šutanovac već dogovorio, onda će se odluka o modelu i planovima nabavke doneti u skladu sa "zakonom" - ako treba doneće se novi zakon - da bude sve na zakonskoj osnovi).             

Strategijski pregled odbrane, koji čine četri celine (politički okvir, vizija Vojske 2015. godine, stanje sistema odbrane i Vojske i potrebne sposobnosti i prioriteti razvoja do 2010. godine) pre svega trebalo bi da definiše srednjoročni razvoj sistema odbrane, a u sklopu njega  i segment - opremanje Vojske Srbije.

Neka od sredstava naoružanja i vojne opreme razvijaju se u domaćoj odbrambenoj industriji, kao što je razvoj školskog aviona za početnu obuku pilota, sredstva modela opremanja vojnika pešadije i slično. Međutim, nekim od sredstava naoružanja i opreme Vojska ne raspolaže niti ih je rentabilno razvijati u sopstvenoj odbrambenoj industriji, odnosno jeftinije je kupovati ih kao gotov proizvod.

Dugoročnije posmatrano, Strategijski pregled odbrane trebalo bi da projektuje (predviđa) modernizaciju Vojske u domenu sredstava NVO ViPVO i KoV, kao što su sistem za kontrolu vazdušnog prostora, što je i međunarodna obaveza (već počinju manipulacije sa međunarodnom obavezom samo da se opravda dogovor na američkom nosaču i što pre pristupi realizaciji istog za nabavku višenamenskih borbenih aviona i savremenog sistema PVO), kao i zaštite sopstvenog vazdušnog prostora. U zavisnosti od materijalnih i finansijskih mogućnosti (od visine provizije za Šutanovca) predviđa se nabavka savremenih sredstava te namene, kao što je sistem PVO i višenamenski avion. U kopnenoj vojsci, reč je o navedenim oklopnim vozilima točkašima i drugoj opremi.

Kopnena vojska i ViPVO i dalje bi trebalo da se razvijaju ne samo za učešće u međunarodnim misijama  već kao dva vida Vojske Srbije, sa osnovnom podelom na snage za reagovanje, glavne odbrambene snage i snage ojačanja. Opremanje i modernizacije ta dva vida trebalo bi da se kreće u kombinaciji sopstvenog razvoja, remonta i nabavke gotovih proizvoda sa tržišta (prema stvarnim potrebama Vojske za izvršavanje Ustavne funkcije a ne potrebama i željama Šutanovca, Pilipovića, Nikčevića...).

Prioriteti razvoja i opremanja napred su navedeni. Planirana je nabavka simulatora, savremenih izviđačkih sredstava, kao i opremanje Kopnene vojske po modelu "Vojnik 21. veka". Predviđeno je da vojnik budućnosti koristi 26 sistema oružja i opreme, uglavnom domaće proizvodnje. U planu je i nabavka novih oklopnih borbenih vozila točkaša. Predviđena je i nabavka rečnog višenamenskog broda i bespilotnih letelica. Posebna pažnja biće posvećena opremanju jedinica koje se pripremaju za učešće u multinacionalnim operacijama. Vojsku ćemo opremiti kako Vašington kaže, jer ćemo za njih ratovati. Naravno, svu tu opremu će nam oni i prodati. Ako Srbija ne bude imala para, dobiće kredit sa dobrim kamatama!

Raspodela budžeta za odbranu prepoznatljiva je kroz tri dela: personal - tekući (operativni) troškovi - kapitalne investicije. U tom odnosu, optimalnim se smatra razmera 50:30:20 odsto zahvata budžeta. Takav odnos teško dostižu i najrazvijenije oružane snage. Naime, u većini zemalja najveći izdaci u oružanim snagama, odnosno najveći zahvati iz budžeta odlaze na personal. Da li je takva situacija u Vojsci Srbije?

Dokumentima je predviđeno da u ovoj godini deo budžeta odbrane za kapitalne investicije bude nešto niži od 20 odsto, što je najveći postotak u nekoliko poslednjih godina. Međutim, taj postotak ne odnosi se samo na naoružanje i vojnu opremu, odnosno tu su uključeni i troškovi za infrastrukturu.

Sa druge strane, postotak za naoružanje i opremu ne može se posmatrati samo za jednu godinu, već u kontinuitetu planskog perioda. Sa pretpostavkom da bruto narodni dohodak raste po stopi od šest odsto godišnje, u srednjoročnom periodu u kojem bi se iz budžeta za odbranu odvajalo 2,4 odsto BND, postotak od oko 15 odsto za naoružanje i vojnu opremu značajno bi uticao na modernizaciju pojedinih delova Vojske Srbije.

To, svakako, ne znači ekstenzivno ulaganje u sve ono što Vojsci treba, već naprotiv, izbor prioriteta, koji su napred navedeni. U tom smislu posmatrano, 20 odsto od budžeta odbrane trebalo bi da poboljša stepen modernizacije Vojske, ili će uticati da se u nekim segmentima modernizacije prati savremeni svetski trend. Međutim, za nabavku najsavremenijih sofisticiranih sredstava i sistema koji su potrebni Vojsci biće i dalje neophodna pomoć države, ne samo kroz budžet odbrane. Tako bi trebalo da bude. Međutim...

 

Misije predsednikovih "lopatara"

 

Prema Ustavu R. Srbije prva misija i zadatak Vojske Srbije jeste odbrana zemlje od oružanog ugrožavanja. Za tu misiju Vojska Srbije nije spremna! Ne raspolaže niti dovoljno obučenim ljudstvom, niti dovoljnom količinom naoružanja i opreme...

Mali broj vojnika, male plate, staro oružje, "planirana" neadekvatna modernizacija, ukinuto služenje vojnog roka... Sadašnja vojska, sa postojećim komandnim i rukovodećim kadrom, nije sposobna da brani Srbiju i zato bi bilo bolje vojsku smanjiti na protokolarnu cifru (počasni bataljon Garde i orkestar Binički ) zarad dočeka i ispraćaja stranih državnika, a pare uložiti u neku fabriku. Svake godine otvoriti jednu...

Druga proglašena misija Vojske Srbije je "podrška izgradnji mira u regionu". To zahteva dodatne napore i bespotrebne troškove, kako na obuci tako i na modernizaciji pojedinih sredstava NVO, za jedinice koje možemo deklarisati za tu vrstu zadataka.

Vojska Srbije nije spremna ni taj zadatak samostalno da izvrši. Ali, uprkos svemu, odlazeći ministar odbrane Šutanovac i dalje tumara po belom svetu u stilu "videla žaba da se konji kuju pa i ona digla batak", te kao gladna prodavačica ljubavi, moli i nudi učešće VS u sastavu drugih zemalja u tzv. međunarodnim misijama.

Za treću misiju - podrška i pružanje pomoći civilnim vlastima u vanrednim situacijama (kao što su poplave, požari, zemljotresi, snežne padavine i drugo),Vojska Srbije takođe nije spremna ni osposobljena...

Učešće u realizaciji zadataka podrške civilnim vlastima, zahteva modernizaciju nekih osnovnih sredstava i sistema Vojske, koji se mogu upotrebiti u ovoj misiji, kao i ulaganja u sistem obuke za tu vrstu zadataka.

Ali, Vojska je i do sada uvek uzimala učešće u ovoj misiji (treba se setiti akcije Pomoć Kraljevu, ili pak  za vreme skorašnje vanredne situacije kao i u mnogim drugim vanrednim situacijama). 

Povodom učešća pripadnika Vojske Srbije u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda izazvanih snežnim padavinama, komandant Kopnene vojske general-major Milan Mojsilović, nabrajao je činjenice: "...angažovanje pripadnika Vojske Srbije počelo je 8. januara ove godine. Prosečno je dnevno angažovano više od dve hiljade vojnika i starešina Vojske Srbije na raščišćavanju javnih ustanova u Srbiji, pre svega  gradskih bolnica, domova zdravlja, obdaništa, državnih i javnih institucija. Do sada je angažovano 88 inženjerijskih mašina, raščišćeno oko 1.700 kilometara magistralnih, regionalnih i nekategorisanih puteva, što u proseku iznosi oko 193 km po mašini, u preko 35 opština na teritoriji Republike Srbije... Učešće pripadnika Vojske Srbije u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda izazvanih snežnim padavinama je za svaku pohvalu. Međutim, za učešće u navedenoj akciji pripadnici VS su plaćeni, primili su plate i dnevnice, a pojedinci su povodom Dana državnosti odlikovani..."

Bez namere da se omalovaži učešće pripadnika Vojske Srbije u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, treba samo napomenuti da je to njena zakonska i ustavna obaveza. Međutim, u cilju predizbornog političkog marketinga, državno i vojno rukovodstvo od svega toga napravilo je cirkus, pa su predsednik Tadić i pripadnici VS s razlogom dobili naziv "lopatari".

 Pare poreskih obveznika Srbije troše se neplanski i isključivo po ćefu odlazećeg ministra odbrane, i to je vidljivo na svakom koraku...

Vojska Srbije biće ove godine obuhvaćena takozvanim stend baj aranžamnom UN. On podrazumeva timove spremne da na poziv UN odmah reaguju u kriznim područjima u svetu. U pripravnosti će biti šest  medicinskih ekipa, 10 vojnih posmatrača, 15 oficira, kao i po dve posade transportnog aviona AN-26 i helikoptera.

 

Ima li Cera i Suvobora u Africi?

 

Mirovne misije u svetu u kojima će učestvovati pripadnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i policije u 2012. godini koštaće državu ove godine 800 miliona dinara. Ovaj novac biće potrošen na zarade, opremu i druge troškove za 523 vojnika i 15 policajaca, koliko će njih ove godine zadužiti plavi šlem. Ukupan budžet namenjen srpskim mirovnjacima biće milijardu dinara, s tim što će iznos od 162 miliona da "refundiraju" Ujedinjene nacije. Ovogodišnji troškovnik mirovnih operacija teži je za trećinu u odnosu na prošlogodišnji, koji je iznosio oko 640 miliona dinara. Samo za plate i naknade mirovnjaka biće potrošeno 290,3 miliona dinara, dok je za obuku, pripreme i putovanja u krizna područja namenjeno 140 miliona. Među stavkama troškovnika je i kupovina opreme i sanitetskog materijala od 112 miliona, kao i nabavka tehnike vredne 150 miliona dinara.

Preko 500 srpskih vojnika i policajaca učestvovaće u mirovnim misijama. Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, koji će se naći pred narodnim poslanicima na prvoj sledećoj sednici, predviđa odlazak vojnika i policajaca u 12 mirovnih misija: u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Libanu, Kipru, Ugandi, na Bliskom istoku i rogu Afrike. Policajci će je poneti i u Liberiju i na Haiti.

U Vojsci Srbije napominju da će uniformu sa oznakama UN i EU ove godine obući gotovo sedam puta više pripadnika MO i VS nego prošle godine. Interesovanje za put u svet je, kažu, veliko. Većina želi tamo zbog napredovanja u karijeri i dobre zarade. Visina plate zavisi od mirovne misije, čina i dužnosti na koju oficir, podoficir ili vojnik odlazi. Debljinu koverte diktira i koeficijent, koji se određuje prema prirodnim uslovima i riziku operacije. Pored osnovice od 400 dolara, koju je propisala Vlada, mirovnjak mesečno "ubere" i novac po koeficijentu, kao i ceo iznos plate koju prima kod kuće, umanjen za putne troškove. Oficir čina kapetana u misiji u Africi, na primer, može da zaradi i do 3.500, dok profesionalni (M1) vojnik "izađe" na oko 1.000 dolara.

Vojska Srbije, osim profesionalnih jedinica, u svom sastavu ima i osam brigade (za koje javnost malo zna - mnogi ne bez razloga ove brigade nazivaju nevidljivim) koje se popunjavaju iz rezervnog sastava. O ovoj "senzacionalnoj" brigadi nedavno je govorio i pukovnik Marinko Pavlović, pomoćnik komandanta za operacije Komande za obuku Vojske Srbije (naziv je, kao i "operacija", tragikomičan!). Naime, reč je o, uslovno rečeno, teritorijalnim brigadama: Bačkoj, Banatskoj, Beogradskoj, Braničevskoj, Drinskoj, Rasinskoj, Timočkoj i Jablaničkoj...

 Ove brigade u miru imaju status komandi za razvoj i centara za obuku. U njima je kao jezgro tih jedinica zamišljeno angažovanje profesionalnog vojnog sastava, a u slučaju ratne opasnosti ili rata, one se popunjavaju mobilizacijom rezervnog sastava i dovode u potreban nivo operativnih sposobnosti...

 Svaka od njih ima pešadiju, artiljeriju, inženjeriju i trupnu PVO, odnosno naoružanje i opremu koju koriste profesionalne jedinice VS i brojala bi više hiljada pripadnika. Ratni raspored u ovim brigadama dobijaju osobe iz rezervnog sastava, uglavnom do 35 godina starosti, ili nešto stariji vojni obveznici kada su u pitanju specifične specijalnosti i rezervni oficiri. Ipak, sadašnji način obučavanja rezervnog sastava i saopštavanja ratnih rasporeda nije u funkciji odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije.

Kako smo sistematski uništavani od idiota

Broj dokaza da je Srbija jedna prodata i kolonizovana država, svakog dana je sve duži. Kao posledica takve decenijske politike aktuelne vlasti došlo je do otimanja Kosova i Metohije, koje je pretvoreno u poligon NATO alijanse, gaženja identiteta zemlje, što predstavlja zastrašujući prizor nacionalnog poniženja sa nemerljivim posledicama po vlastitu tradiciju, kulturu, nacionalni identitet, patriotska osećanja, veru, nasleđe, jezik... Ne treba zaboraviti ni odricanje od kontinuiteta Jugoslavije i njeno pretvaranje u tobožnju državnu zajednicu i konačno razbijanje te zajednice uz lišavanje Srbije suveriniteta i slobode, izručenje državnog i vojnog rukovodstva tribunalu u Hagu, suprotno tada važećim propisima, što predstavlja jasnu poruku o solidarisanju sa NATO agresijom na SRJ i amnestiju za počinjene zločine..

Inspirisanjem svih vrsta separatizma podgrejane su stare ambicije pojedinih susednih država u vezi sa prisajedinjenjem delova naše zemlje tim državama. Ulazak NATO kontrolora i agenata obaveštajnih službi u sve institucije države, ukazuje ne samo na status okupirane zemlje već i na neizvesnost politike marionetske vlasti. Kao saputnika nacionalnog poniženja, rasturanja države i socijalne bede, imamo eskalaciju mnogih oblika socijalne patologije, među kojima su kriminal i teror kriminalaca poprimili nepodnošljive razmere.

Jedan od faktora urušavanja državnog suvereniteta bilo je i izmeštanje državnih i deviznih rezervi iz zemlje i potpuni gubitak kontrole nad finansijskim sistemom uz nepodnošljivo spoljno zaduženje, pri čemu se na otplate prispelog spoljnog duga već izdvaja više od 30 odsto izvoza robe i usluga. Tome treba pridodati i devastiranje privrede i odbrane zemlje sa poražavajućim i nenadoknadivim posledicama.

Sve ovo predstavlja samo delić slike dramatičnog urušavanja Srbije, koje poprima katastrofalne razmere. Imajući u vidu da se nalazimo u izbornoj godini, realna je opasnost da će aktuelna marionetska vlast preduzeti niz mera na kratkoročnom ublažavanju posledica pada životnog standarda, što će stanovništvo Srbije i privredu Srbije dugoročno još dublje gurnuti u nove teškoće. To će se ispoljiti u dodatnom zaduženju zemlje, prodaji državnih hartija od vrednosti i prodaji preostalog dela nacionalnog bogatstva.

Ovdašnjim NATO lobistima ne predstavlja prepreku ni sasvim suprotno raspoloženje ogromne većine građana Srbije, kao i činjenica da su sve ove godine bili neubedljivi u obrazlaganju da je ulazak Srbije u NATO preduslov i prečica do EU, te da je učešće u ratovima koje vodi ova alijansa opravdano, da je članstvo u NATO-u u vezi sa nivoom stranih investicija i sl.

Za unajmljene NATO lobiste u Srbiji (poput  Šutanovca) ključni argument za pristupanje Alijansi jeste bezbednosna dimenzija, čime će se obezbediti stabilnost države, "harmonizacija" odnosa sa susedima, što čini pretpostavke privrednog napretka i rasta životnog standarda. Ta "harmonizacija" odnosa uključuje i Kosovo kao "suseda". Međutim, ovde se treba setiti da je upravo NATO alijansa stvarni činilac nestabilnosti na našim prostorima odgovorna za brojne žrtve i razaranja zemlje, te da su NATO lobisti agitovali i agituju za nezavisnost Kosova...

Danas kada u Strategiji odbrane i terminologiji srpske vojske ne postoje reči poput "odbrana zemlje" i kada su glavne reči (poštapalice) u "vojničkom rečniku" postale: "proizvodnja bezbednosti, izvoz bezbednosti, izvoz mira, menadžment ljudskim resursima", Vojska Srbije na čelu sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i njegovim satrapima postala je organizacija koja se NATO paktu približava brže od države kojoj bi bespogovorno trebalo da pripadaju...

Imajući sve to u vidu, za ogromnu većinu građana Srbije sasvim je nerazumljiva i neprihvatljiva tvrdnja NATO lobista u Beogradu da je "...Rezolucijom 1244 suverenitet Srbije ograničen do momenta albanskog izjašnjavanja o nezavisnosti..."

 Za razliku od NATO lobista, ogromna većina građana Srbije veruje da Srbiju u Briselu čekaju novi uslovi, ako prizna albansku državu u Prištini. Recimo, da svojoj severnoj pokrajini mora da pruži više ustavne samostalnosti nego što je sada ima, a Raško-polimskoj oblasti da se da nekakav okvir autonomije, za početak.

Pitanje je koliko je toga urađeno do sada na štetu našeg naroda, o čemu mi u stvari nemamo pojma. Svi potezi koje su do sada povlačili i povlače Ministarstvo odbrane, ministar odbrane, sadašnja vlada i sadašnji  predsednik države najmanje su u interesu srpskog naroda i interesa Srbije kao države. Šta na sve ovo kaže srpska vojska? Šta kažu njeni generali (koji su u prethodnoj deceniji prevremeno penzionisani)? Šta će u vezi svega ovoga na izborima reći građani Srbije?

 

 

 

Ko deli plate, taj može da kupi i glasače!

Uvidom u dokumentaciju Ministarstva odbrane i troškovnik Ministarstva odbrane za 2011, a prema izveštavanju režimskih novina, odlazeći ministar odbrane Dragan Šutanovac je odlučio da u delo sprovede ono o čemu ovdašnji političari uglavnom vole samo da pričaju - ravnomerni regionalni razvoj Srbije, s najvećim državnim ulaganjima u najsiromašnije sredine. Reč je u stvari o još jednom marketinški-političkom triku odlazećeg ministra...

Prema pisanju režimskih novina, resor odbrane je prošle godine ubedljivo najveće izdatke imao u regionu Južne i Istočne Srbije, zatim u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, te u Vojvodini. Politika da najveća budžetska sredstva budu namenjena onim lokalnim sredinama kojima su najpotrebnija, još izraženija je kada se uporedi broj stanovnika nekih opština i gradova s novcem iz kase MO, pa se zaključi da u Kuršumliju, Prokuplje, Vranje ili zemljotresom pogođeno Kraljevo procentualno ide mnogo više sredstava nego u ekonomski najrazvijenija područja poput Beograda i Novog Sada. Konkretno, za Južnu i Istočnu Srbiju u toku 2011. iz budžeta MO izdvojeno je 10,016 milijardi dinara, za Šumadiju i Zapadnu Srbiju ukupno 6,302 milijarde, a za Vojvodinu 4,626 milijardi... Najviše novca namenjeno je za takozvane personalne troškove, jednostavnije rečeno - plate...

 Ipak, značaj redovne plate je  nemerljiv za siromašnu Srbiju jer neke opštine, posebno na jugu zemlje, ne bi mogle da prežive da nije zarada koje dolaze od vojske.

Iz kase MO u opštinu Prokuplje (44.000 stanovnika) u 2011. otišlo je 688,5 miliona dinara; u opštinu Bujanovac (oko 40.000, u značajnom broju Albanaca!) 983,6 miliona; u Kuršumliju (14.000 ljudi) 552,7 miliona; na teritoriju grada Vranje (83.000 stanovnika) 1,4 milijarde; na teritoriju grada Niša (258.000 stanovnika), gde je i sedište Kopnene vojske, 4,9 milijardi dinara.

Na prostoru Šumadije i Zapadne Srbije najviše para iz budžeta MO prošle godine je izdvojeno za Kraljevo - 2,1 milijarda dinara, potom za Čačak - 825 miliona, i Kragujevac i Kruševac sa po više od 700 miliona. Prema našim saznanjima Ministarstvo odbrane će ove godine na teritoriji Kragujevca imati veoma velika ulaganja. Što se tiče Vojvodine, Novi Sad je logično na prvom mestu sa 2,1 milijardom dinara u 2011. godini, a 500 miliona manje otišlo je u Pančevo. Veći novac, oko pola milijarde dinara, izdvojen je i za područje Sremske Mitrovice. Naravno, sve je ovo stvorilo prostor za ozbiljnu političku manipulaciju Demokratske stranke i njenog odlazećeg ministra Šutanovca. Jer, prema savremenoj srpskoj tradiciji, gde je siromaštvo veće, uticaj onoga koji "deli" plate je odlučujući...

 

 

Godišnje se na takozvanu obuku rezervnog sastava i saopštavanje i presaopštavanje ratnog rasporeda troši nekoliko stotina miliona dinara - što je u stvari bačen novac poreskih obveznika!

 

Albansko proglašenje nezavisnosti prirodna je posledica pobede NATO pakta, koji je intervenisao  tobože u ime zaštite albanskih civila. Za pobedu jedne strane, mora se imati kapitulacija one druge! Ako je u stvarnosti nema, treba je instalirati preko medija i pristalica u samom Beogradu. Ako postoji Vojno-tehnički sporazum, nema Aneksa B u Rambujeu, onda nema ni okupacije Srbije!