Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (6)

 

Ko to plaća Manulaća

 

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci

 

Milovan Brkić

Milan Glamočanin

 

Za neuspešnu reformu pravosuđa i loš rada sudova, prema mišljenju 40 odsto ispitanih građana, odgovornost snose sudije zbog neodgovornog i nestručnog rada, a 35 odsto ispitanika smatra da krivica leži u uticaju politike i tajkuna, dok svega sedam odsto građana procenjuje da u nedovoljnoj obradi krivičnih prijava od policije treba tražiti razloge lošeg učinka sudova i tužilaštava.

Za ovako katastrofalno stanje u sudovima i javnim tužilaštvima odgovornost snosi izvršna vlast, koja je  preko ministarske pravde i svojih eksponenata u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva - na čijem su čelu sudija Nata Mesarović i tužilac zagorka Dolovac - stvaranjem mreže sudova i tužilaca dovela do potpunog haosa u radu ovih pravosudnih institucija. Stotine delilaca pravde i tužilaca putuje iz jednog u drugi ili pak treći grad, poput gostujućeg sudije na Divljem zapadu.

Ipak, ministarka Malović, predsednica Vrhovnog (i) kasacionog suda Nata Mesarović, javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije Boško Ristić, podstrekivani od Slobodana Homena, državnog sekretara u ministarstvu pravde, idu dalje u svojim suludim zamislima da potpuno uruše pravni sistem Srbije.

Desetine hiljada grđana koji traže pravdu ili po koje ona dolazi, uporno pišu pritužbe predsedniku Srbije, njegovoj Narodnoj kancelariji, skupštinskim odborima, predsedniku Vlade Srbije i drugim državnim organima, moleći da utiču da se u njihovim slučajevima zakonito postupa.

A reizabrane sudije i tužiocu su sve gori i gori, sve osioniji i nepodnošljiviji.

Posebnu pažnju srpske i međunarodne javnosti izaziva statistika, koja pokazuje da je samo u toku pretprošle godine i prvih šest meseci prošle godine, podneto oko 2.000 različitih prijava, u kojima se navodi da su krivična dela s koruptivnim elementima počinili državni službenici. Među prijavljenima je najviše sudija (424), državnih tužilaca (155) i policajaca (175)!

Nije teško pretpostaviti da su nadležna javna tužilaštva odbacila sve krivične prijave oštećenih građana podnete protiv sudija i tužilaca.

Da je u Srbiji pravda na javnoj rasprodaji, malo ko danas spori. I ima li zaštite od naših sudija-kadija?

Preduzetnik iz Kragujevca Milan S. ubio se 1. februara ove godine oko 11 sati pred sudskim izvršiteljima, koji su sa nalogom suda došli da preuzmu njegov stambeno-poslovni objekat u Ulici crvenog barjaka broj 17.

Milan S. je, prema rečima njegovog advokata Tatomira Lekovića, bio jogorčen jer je imovinu koja mu se plenila, sud procenio na osam puta manju od tržišne.

Advokat Leković kaže da je ta odluka i bila motiv da Milan S. izvrši samoubistvo.

Policijska uprava u Kragujevcu navela je da se on ubio posle neuspešnih međusobnih pregovora advokata, vođenih u prisustvu sudskih izvršitelja Osnovnog suda u Kragujevcu, neposredno pre sprovođenja sudske odluke o iseljenja iz kuće u Kragujevcu u Ulici crveno barjakče br.17.

Osnovi sud u Kragujevcu ranije je podneo zahtev za pružanje policijske pomoći, odnosno asistencije radi iseljenja Milana S. i članova njegove porodice iz kuće koja je bila pod hipotekom i koja je kasnije oduzeta.

"Pre nego što je počelo pružanja asistencije, u kancelariji preduzeća 'Freon eko', koja se nalazi u sklopu oduzete kuće, u prisustvu sudskih izvršitelja, pravnici zastupnici Milana S. i stranke iz Beograda, odnosno novog vlasnika te kuće, razgovarali su o odlaganju izvršne sudske presude", navedeno je u saopštenju u kojem se dodaje da je u međuvremenu pozlilo ćerki Milana S., koju je Hitna pomoć prevezla u Klinički centar.

Pošto su razgovori između pravnih zastupnika o odlaganju iseljenja bili neuspešni, Milan S. je u jednom trenutku ustao, ušao u kuću i iz pištolja koji je posedovao po odobrenju, hicem u grudi izvršio samoubistvo."

Osnovni sud u Kragujevcu je na temperaturi od -14 stepeni iselio prodicu ubijenog Milana S., odbivši njegovu molbu da se iseljenje odloži za neki dan, dok makar malo ne popusti studen! Ovakvo nasilje sudske vlasti nije zabeleženo ni u doba kada su Srbijom vladale dahije.

Od kada je reorganizacijom mreže sudova osnovan Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni sud  koji donosi konačne odluke, pravnosnažne i izvršne, za područje gradova Kragujevca, Kruševca, Kraljeva, Užica i Novog Pazara, Ćuprije, Paraćina i Jagodine, divljanje sudija i tužilaca sa ovog područja, a pod kapom Apelacionog suda u Kragujevcu, postaje neizdrživo. Građani na sudu lako gube kuće, imovinu, osuđuju ih na zatvorske kazne i izloženi su nasilju koje, na kraju, pod kapom Apelacionog suda u Kragujevcu, dobija pokriće.

U gradovima pod nadležnošću kragujevačkog apelacionog suda, delioci pravde postaju sve skuplji. Zna se u kojim kafanama se sastaju advokati i njihovi klijenti, i sa menadžerima sudova i tužilaca ugovaraju tarife i sudske ishode.

U kragujevačku ''kuću pravde'' uselili su se, reorganizacijom mreže sudova i reizborom sudija, ljudi najnižih moralnih svojstava. Većina se može opisati rečima - moralne nakaze, neznalice, ulizice, strašljivci, dupelisci, karijeristi, poltroni.

 Da je pokojni Milan S. iz Kragujevca cev svog pištolja uperio ka onima koji su "u ime naroda" prodali njegovu kuću i nameravali da ga na temperaturi od - 14 stepeni isele iz te kuće, skotovi koji se zovu sudije i tužioci ređe bi posezali da za veliku pare rasprodaju pravdu.

U Kragujevcu se vrti glavna para. Tu se odlučuje u drugom stepenu. Tu je kraj. Nema žalbe. Ali i sudije u Čačku, Jagodini, Užicu, Kraljevu i Kragujevcu imaju lepljive prste. A namazani su i raznim bojama: DS-a, SPS-a...

Da bi Šumadija bila pod šapom vlasti, za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu 1. janara 2010. godine postavljena je sudija Apelacionog suda u Beogradu Vesna Petrović! Gospođa Vesna se malo bavila sudijskim poslovima, ali je svojevremeno radila u kabinetu bivšeg ministra pravde Vladana Batića, zajedno sa sadašnjom ministarkom pravde Snežanom Malović. Gostovanje za gospođu Petrović u Kragujevcu je odskočna daska, da povratkom u Beograd bude na čelu beogradaskog Apelacionog suda. Ima već sigurne glasove gospođe Malović, Nate Mesarović i njihovih satelita Boška Ristića, Dejana Ćirića, Predraga Dimitrijevića.

U krivično odeljenje Apelacionog suda u Kragujevcu raspoređeno je 22 sudija: Milunka Cvetković  (predsednik prvog veća), sudije Danica Marinković, Dragan Leković, Miroljub Tomić, predsednik drugog veća, Aleksandar Blanuša, Zlata Nestorović, Sonja Pavlović (predsednik trećeg veća), Milevka Milenković, Branislav Stanić, Radoslav Petrović (predsednik trećeg veća), Radoman Sparić, Dragiša Radisavljević, Miloš Pavlović (predsednik petog veća), Olivera Bojović, Olga Peković, Bogoljub Paunović, Vesna Dimitrijević (predsednik šetog veća), Tatjana Mišić, Ljubodrag Vuković, Ljubinko Ćetenović (predsednik sedmog veća) Ružica Đurđević i sudija Katarina Bošković.

 

Sve će to Nata pozlatiti

 

Predsednica Vrhovnog (i) kasacionog suda Nata Mesarović i ministarke pravde Snežane Malović sastale su se sa vršiocima funkcija predsednika apelacionih sudova, vršiocima funkcija predsednika viših i osnovnih sudova sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu i sa sudijama Apelacionog suda u Kragujevcu 14. novembra prošle godine u sali Apelacionog suda u Kragujevcu. Sastanku su prisustvovali i pomoćnik ministra pravde Jelica Pajović, šef kabineta ministra pravde Sanja Laci i savetnik Vrhovnog kasacionog suda Biljana Petrović.

Na održanom sastanku, piše na veb sajtu ovog suda, razmatrani su rezultati rada apelacionih sudova i viših i osnovnih sudova sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu.

Predsednica Vrhovnog (i) kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Nata Mesarović pohvalila je rad Apelacionog suda u Kragujevcu i istakla da je veoma zadovoljna rezultatima rada ovog suda, i da je rešen veliki broj predmeta, i to: naročito veliki broj starih predmeta u kojima su postupci, primera radi, trajali više od 10 godina. Solidno su radili viši i osnovni sudovi sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu, ali uvek ima mesta za poboljšanje rada, dodala je ova gospođa.

Sastanak je upriličen radi promovisanja nove predsednice Apelacionog suda u Beogradu, a sadašnjeg vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, sudije Vesne Petrović. Njeni stručni kvaliteti i iskustvo sticani su u kabinetu ministra pravde. (Gospođa Vesna je ozbiljna porodična žena i, istine radi, mora se navesti i nesporna činjenica da nije sklona korupciji.) Ali, kada nekog promoviše Snežana Malović, u takvog se mora ozbiljno sumnjati.

 

Pare su sada skupe, oskudacija je

 

U takozvanoj reorganizaciji paravosuđa najlošije su prošle sudije niških sudova, zahvaljujući pre svega kvazistručnjaku za pravnu nauku, ali ekspertu za naplatu svih mogućih usluga Bošku Ristiću, kako ga u Nišu od milošte zovu Manulać, kome se kasnije priključio još "veći stručnjak" za pravo i rad u sudu, advokat Dejan Ćirić. Po pravnim sposobnostima, prema mišljenju niških sudija koji to javno ne smeju da iskažu, manje vrede od jednog stručnog saradnika u Višem sudu.

Dakle, ova dva pripadnika tzv. "demokratskog režima" u niškom sudu, a ovaj prvi i šire, rade šta hoće i šta im je volja. Sudije birane prvi put na tri godine, čiji opstanak ne zavisi od stručnosti, već od volje ovih pojedinaca, trče i otvaraju vrata ovim advokatima i na sramotu pravosuđa - klanjaju im se do patosa. Prisutne stranke sve to vide, pa nije ni čudo što menjaju advokate i trče u ove advokatske kancelarije po "pravdu".

Doduše, Boško alijas Manulać se u poslednje vreme ređe pojavljuje u sudu, ali svoje satelite je razasuo po svim južnjačkim prostranstvima radi ubiranja harača. Supruga sada pokojnog vlasnika "SIM IPEKSA" iz Bele Palanke je zbog spora zbog nasleđa sa svojim pastorkom morala da u "interesu pravde" ode kod "patrona" ili "kapo di tuti kapi Srbije", vlasnika jedne legalne i tri nelegalne advokatske kancelarije u Srbiji, tzv. Manulaća, koji je za "pravdu" koju će joj doneti isharačio od ove žene 10.000 evra. To je samo delić onoga što ovaj "uglađeni stručnjak" zahvaljujući "demokratskoj stručnosti" otima. Troškovi kupovine stanova i lokala u Beogradu i drugim gradovima moraju da se plate.

Njegov kum "veliki bos srpske advokature" Dejan Ćirić, glasač u Visokom savetu sudstva po zadatku, ne zaostaje za svojim kumom. Imitira ga i kod oblačenja, pa čak i skupoceni kaiš "zapasuje" preko sredine stomaka, valjda da liči na kuma.

Zloupotrebljavaju i izrabljuju ovo jadno srpsko pravosuđe, postavljaju sudije po pripadnosti, iskazuju samovolju.

Nisu se složili sa "Velikim predsednikom" po crnogorskoj liniji Danilom Nikolićem i izbrisali su ga iz spiska.

Kad se malo bolje razmisli, kažu niški advokati, možda im je to jedini i dobar potez u interesu naroda koji su učinili. Rekoše njih dvojica Danilu: "Dosta si naplaćivao harač, mnogo si stekao i vreme je da se povučeš. Doduše, i veliki si prevrtač. Prvo si kovao u zvezde Mila Đukanovića, i pokušao da se približiš 'demokratskim snagama' u Srbiji, trčao si za Zoranom Živkovićem, sada ti je to minus."

 

Poljupci sa Danilom

 

 A bivši predsednik Okružnog suda u Nišu Danilo Nikolić voleo je da bude predsednik ovog suda. Učlanio je sada u partiju Vladana Batića. Kad mu je to propalo, otišao je kod Koštunice, i nije bilo mesta gde se nije poljubio sa Goranom Ilićem, Koštuničinim pomoćnikom ministra zdravlja. E, ovi ga preko crnogorskog lobija postaviše za predsednika Okružnog suda u Nišu, gde je da bi se dodvorio čelnicima, redovno punio gepek bocama viskija za ministra pravde Zorana Stojkovića. Priča se da sada Zorana i ne poznaje, a ranije kad je ovaj dolazio u Niš, nije mu dozvolio da spava u hotelu, već ga vodio u svoj stan.

Za vreme svog sudovanja i predsednikovanja Danilo Nikolić je stekao pet lokala u Ulici Stevana Prvovenčanog preko puta suda, lokale u niškom podzemnom prolazu, lokal od 60 kvadrata u Dušanovom bazaru, lokal na Bulevaru Nemanjića. Onda je kupio ćerki koja je u to vreme bila zamenik OJT, stan od 130 kvadrata za 126.000 maraka. Kupio je sebi i supruzi kuću u Niškom "Čairu", a sa stanom u Ul. pariske komune ne znaju Nišlije šta je uradio. Kuću za njega i za njegovog brata u Budvi mu je sazidao i uredio "Nišinženjering". Ko je to platio, i da li je plaćeno, samo zna gazda-Vidojko, vlasnik "Nišinženjeringa". Danilo ima, kažu, i apartmane u Dobroti kod Kotora.

Sada se ovaj "svetli lik niškog pravosuđa" ponovo uključuje u politiku. Za neverovati je da se sada priključio Srpskoj naprednoj stranci, preko doktora Perišića, i već je, kako se priča, izabran za predsednika pravnog saveta Gradskog odbora. Prethodno je propala Perišićeva ideja da ovaj bude potpredsednik Gradskog odbora pošto je izgubio na glasanju. Po gradu preko svojih pristalica već vrši propagandu da će biti novi ministar pravde, ukoliko SNS pobedi na izborima! Doduše kakvi su nam ministri pravde bili u poslednje vreme, možda i ima mesta za njega.

 A mnogo je Danila u niškom pravosuđu. Vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Nišu Ivana Bulatovića ne postaviše zbog velike stručnosti, već neke struje najverovatnije zbog prezimena. Za vrlo kratko vreme dobro je savladao trgovinu. Opet, u gradu se priča da je u tesnoj vezi sa "niškim graditeljem stanova" Zoranom Bankovićem, koji mu je "prodao" lokal u Ulici Josifa Pančića. Kako se po gradu čulo za tu transakciju, taj lokal je zaključan i mesecima se u njemu niko ne pojavljuje dok se situacija ne stiša. Ali sada Banković uživa sve privilegije u sudu. Otkako su njih dvojica u tesnoj vezi, sud ne mora da brine za kadrove pošto sva zaposlenja mladih radnica prolaze kroz preispitivanje Zorana Bankovića, i biva primljena ona koju on predloži. To svi znaju od radnika do sudija, ali ćute.

O  zlu koje se stvara u Apelacionom sudu u Nišu i sudovima koji su pod nadležnošću ove "'kuće nepravde"', pisaćemo u sledećem broju.

 

Dele pravdu - krše zakon

 

Agenciji za borbu protiv korupcije Gradski odbor Srpske napredne stranke u Novom Sadu, radi odlučivanja o povredi odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, na osnovu odredaba čl. 5, 15, 52 i 60 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl.glasnik RS" br.97/ 2008 i 53/2010) i Odluke USS br. IU.2166 od 7. jula 2011. godine objavljene u "Sl. glasniku RS" 66/2011), podneo je 14. februara PRIJAVU protiv nosilaca javnih funkcionera u Novom Sadu, koji nisu ovoj agenciji prijavili svoju imovinu. U prijavi koju je potpisao potpredsednik Gradskog odbora, profesor dr Aleksandar Milovančev, navedena su imena 494 nosioca javne funkcije. Počev od dvojice pomoćnika gradonačelnika Novog Sada (Boris Dumnić i Branislava Jeftić).

U prijavi Gradskog odbora SNS-a u Novom Sadu navode se i imena sudija i tužilaca iz Novog Sada, koji su prekršili zakon ne prijavljujući svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije. Ova agencija može, na osnovu sprodvedenog postupka protiv delilaca pravde da podnese prekršajne prijave za kršenje zakona.

 

Osnovni sud u Novom Sadu

 

Imovinu nisu prijavile ni sudije Osnovnog suda u Novom sadu. Prvi na spisku je Mitrić Vidoje v. d. predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu, a prijava je podneta i protiv sudija ovog suda Buljević Jadranke, Latinović Gordane, Nikolić Nataše, Pap Borivoja, Popović Rajka, Tamare Radović, Raković Sanje, Savić Srđana, Vojnović Nataše, Vranješević-Tovilović Jelene, Vujović Katarine, Milenić Zore, Mutibarić Dragana, Keser Zorana, Đačić Koviljke, Štula Radomira, Vemić Danijele, Žarković Tatjane, Kužić Vukice, Marković Mirjane, Blagojević Nevene, Gavrić Jasmine, Nenić Ljubinke, Mihajlović Gordane, Prica Mare, Skandarski Mirjane, Sudar Ljiljane, Ivković Vladimira, Musić Aleksandre, Nanić Radmile, Pejović Dragane, Pupović Srđana, Simić Duške, Branka Stanković, Vujić Bojane, Matanić Rade, Stevanov Ivane, Mitrović Dragane, Balešević Nade, Strezovski Ksenije, Rinčević Ksenije, Dušić Vesne, Gajinov Milke, Lukić Aleksandre, Ristić-Lemić Nataše, Maletin Radenka, Keser Gordane, Carević Ružice, Ruskovski-Doroghazi Leone, Savić Jasmine, Popović Ljubomira, Šerfeze Andraša, Kojić Slavice, Milišić Vere, Medan Dragice, Samardžija Miodraga, Radovanović Ljiljane, Kekić Ljubinke, Vlaškalin Gordane, Mešter Irene, Glavaški Gordane, Vignjević Mirjane, Savić Jasmine i Popović Radmile.

 

Viši sud u Novom Sadu

 

Prijava je podneta i protiv sudija Višeg suda u Novom Sadu, sudija Krstin Vere, Sladojević Vesne, Janković Nade, Miličković Milana, Kurjački Ankice, Đurašković Tatjane, Simović Nenada i Đurđić Save.

 

Apelacioni sud u Novom Sadu

 

Gradski odbor SNS-a podneo je prijavu i protiv sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, sudija Vujić Draginje, Dedić Milorada, Rasovljević Jagode, Gajić Borivoja, Danilović-Stojković Jasmine, Milovanović Gabriele, Babić Dušanke, Budinčević Julijane, Cicmil Ljiljane, Kovačević Milene, Skoko Dragana i Bajić Verice.

O ovim prijavama treba da odlučuju prekršajne sudije. Ali...

 

Prekršajni sud u Novom Sadu

 

Agenciji za borbu protiv korupcije podneta je prijava i protiv sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu:  Vujović Dragomira - predsednika prekršajnog suda u Novom Sadu, i sudija Bosančić-Svitić Ivanke, Varnica -Divković Ivane, Golubov Anite, Đoković Svetlane, Zarubac Sofije, Ivanković Đorđa, Jovanović Gordane, Kozarski Namena, Koprivica Momčila, Kosovac Olivere, Lazarević Jovanke, Ločki Stevana, Maraš-Keravica Nataše, Nadlačni Dragane, Prpa-Vukobrad Vere, Radić Ildiko, Ružić Gorane, Sajed Svjetlane, Stojanović Snežane i Čatalinac Miroslava.

 

Privredni sud u Novom Sadu

 

Ni neke sudije Privrednog suda u Novom Sadu nisu želele da prijave poreklo svoje imovine, a o ne daj bože poreklu da i ne govorimo. I to protiv sudija Vojnović-Jovanović Gordane, sudije Privrednog suda u Novom Sadu, i sudije Kuzmanović Stoje i Habilj Kadrije.

 

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu

 

Ni tužioci nisu skloni poštovanju zakona i podnošenju imovinske karte. U prijavi GO SNS-a navodi se da su zakon prekršili i tužioci. Prijava je podneta protiv Babić Suzane i zamenika tužioca Babić Mioljuba, Bašić Ksenije, Bekut Rade, Božović Tijane, Vukoje Mirjane, Dutina Jadranke, Ilić Danijele, Kojić Milene, Manojlović Slavke, Radovanov Aleksandre, Rainović Gordane, Todorić Vladane i Španja Irene.

Ni Više javno tužilaštvo u Novom Sadu nije imonu od nepoštovanja zakona.

Prijava SNS-a Novog Sada podneta je i protiv zamenika tužioca Burić Marice, Vencel Veronike, Vujičić Mirjane, Daković Vidaka, Jovičić Slobodanke, Lučić Aleksandre, Stojaković Jelene i Hrubenja Joakima.

A ni Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu ne može se pohvaliti da njeni tužioci poštuju zakon. Agencija za borbu protiv korupcije moraće da podnese prekršajni prijavu i protiv Bruner-Bala Emilije, Barjamović Dragoljuba, Vučićević Vesne, Vucelja Zorana, Divjak Dušana, Inić-Jašarević Branislave i Letica-Pavić Ivane.

Magazin Tabloid je u više tekstova opisivao kriminal sudija i tužilaca koji rade u zgradi broj 3 u Ulici Sutjeska. "Bitka na Sutjesci" ne jenjava u Novom Sadu između delilaca pravde, tužilaca i građana.

                                             (Nastavak u sledećem broju)

 

 

                                                                                                      

 

Ko je ova gospoda?

 

U građansko odeljenje Apelacionog suda u Kragujevcu raspoređeno je 18 sudija.

 

1. VEĆE

1. sudija Zoran Hadšić - predsednik veća

2. sudija Dragica Petrović - član veća

3. sudija Suzana Vidanović - član veća

 

2. VEĆE

1. sudija Milorad Janićijević - predsednik veća

2. sudija Dragijana Drobnjak - član veća

3. sudija Rosa Terzić - član veća

 

3. VEĆE

 

1. sudija Obren Jezdić - predsednik veća

2. sudija Snežana Kovačević - član veća

3. sudija Nadežda Vidić - član veća

 

4. VEĆE

1. sudija Božidar Vujičić - predsednik veća

2. sudija Radmila Radulović - član veća

3. sudija Mirjana Popović - član veća

 

5. VEĆE

1. sudija Smiljana Ristić - predsednik veća

2. sudija Dragana Sretović - član veća

 

6. VEĆE

1. sudija Jasmina Simović - predsednik veća

2. sudija Vesna Cvetković - član veća

3. sudija Živanka Božić- član veća

 

U građansko odeljenje za radne sporove raspoređeno je, odlukom sudije Vesne Petrović, 10 sudija.

 

1.VEĆE

1. sudija Izet Suljović - predsednik veća

2. sudija Jasminka Vukanović - član veća

3. sudija Dušan Dražović - član veća

4. sudija Dragica Kostić - član veća

 

2.VEĆE

1. sudija Mirjana Simić - predsednik veća

2. sudija Radovanka Nikolić - član veća

3. sudija Marijana Đorđević - član veća

 

3.VEĆE

1. sudija Esad Veljović - predsednik veća

2. sudija Simonida Miloradović - član veća

3. sudija Svetlana Branković - član veća

 

 

 

Dragiša  i Nataša

 

Među najopasnijim kriminalnim pojavama u srpskom pravosuđu je i sam predsednik Ustavnog suda Srbije dr Dragiša Slijepčević. Jedna odluka ovog suda, potvrđuje tu činjenicu po ko zna koji put...

   Naime, Prvi osnovni sud u Beogradu, doneo je rešenje I. 15643/11, kojim je dozvolio da se izvrši pravnosnažna presuda, koja je doneta nakon više od 18 godina sporenja, kojom je bilo naloženo Gordani Dimić iz Beograda, da se iseli iz stana koji bespravno koristi punih dvadeset godina!

   Ali, jednog dana, u Opštinsko javno pravobranilaštvo Vračara, došla je Nataša Kandić, zahtevajući da pravobranilac povuče zahtev za prinudnim izvršenjem, jer je gospođa Dimić njena rođaka. A gospođa Dimić, prema utvrđenju suda, ima još dva stana i kuću!

 Kada je pravobranilac zamolio gospođu Kandić da napusti kancelariju, jer nije stranka u sporu, Nataša je zapretila da će izdejstvovati privremenu meru, a zamenicu pravobranioca smeniti!

   I pet dana, nakon što je je Ustavni sud Srbije primio ustavnu žalbu gospođe Gordane Dimić, suprotno zakonu, u veću kojim je predsedavao predsednik suda, Dragiša Slijepčević, doneo je privremenu meru kojom je odložio izvršenje nadležnog suda o iseljenju gospođe Gordane Dimić.

   Ova odluka Ustavnog suda, verujemo, biće dokaz na osnovu kojeg sudija Slijepčević može dobiti makar još jednu godinu zatvora. Ustavne žalbe nereizabranih sudija i tužilaca ustavni sud Srbije ne rešava ni nakon dve godine od njihovog podnošenja. Kada Nataša Kandić interveniše, to se rešava za pet dana.