Mafija

Trstenik-Vrnjačka Banja: Državni organi u službi kriminalnog preduzetništva

 

Kučak zelene boje

 

Lokalni siledžija upregnuo je sudije, policajce, tužilaštvo i druge državne organe nekoliko opština južne Srbije u svoj zelenaški posao. On otima, presuđuje, kažnjava i zatvara, zbog njega je nekoliko stotina ljudi u zatvoru, zbog njega su brojne porodice ostale bez imovine, a deca bez roditelja

 

Milica Grabež

 

Udružen sa organizovanom bandom u pravosuđu Trstenika, Kruševca i Vrnjačke Banje, jedan moćni zelenaš već godinama teroriše osiromašeni i na svaki način iscrpljeni narod. Naime, izvesni Petar Đurković zvani Pera Kučak iz sela Tobolac nadomak Trstenika, tokom poslednje decenije postao je pravi "ovlašćeni zelenaš", dajući novac osiromašenim građanima "pod kamatu". Njegov "posao" prati, pomaže i "servisira", po potrebi, takozvana izvršna vlast u najmanje tri opštine ovog dela Srbije. Petar Đurković Kučak zvanično živi od proizvodnje paprika, nekoliko ovaca i nekoliko krava! Zvuči prilično romantično, ali nije tako. Jer, desetine i stotine ljudi kojima ovaj "lični preduzetnik" pije krv svakog meseca po zvaničnoj stopi od dvadeset odsto (ili kako on odredi), napravili su od njega prebogatog, moćnog i opasnog gangstera, kome niko ništa ne može! A nije mu se ni zamerati, jer gde god je kročio, potplatio je državne organe, najčešće ljude u pravosuđu. Tako je Đurković postao strah i trepet, a njegova imperija iz dana u dan sve cveća. Ima stanove u Trsteniku, Kruševcu, Beogradu, Kragujevcu, Vrnjačkoj Banji, Leskovcu... Najveći deo te imovine uopšte se i ne vodi na njegovo ime nego na njegovu najbližu rodbinu. O njemu policija sve zna, ali i on sve zna o policiji! O svakome pojedinačno. I to, naravno, za odlično da upotrebi, kad zatreba. Sve državne institucije u pobrojanim gradovima i opštinama u kojima Petar Đurković zvani Kučak "operiše", potpuno su korumpirane, ili u najboljem slučaju nesposobne da ovom opasnom prestupniku stanu na put.

Mada je pre nekoliko godina bio osuđen zbog svoje "osnovne delatnosti", zelenašenja, to je neko ekspresno preinačio u uslovnu kaznu, te je on mirno nastavio da maltretira svoje žrtve.

Ali, ne samo što vešto, korumpiranjem državnih organa, brani sebe i svoje kriminalne radnje, nego je, takođe spretno, upregnuo pravosuđe protiv svojih žrtava! Procena ovdašnjih svedoka govori da je Đurković zelenašenjem uspeo da strpa u zatvor blizu 200 ljudi! Svi njegovi "dužnici" ostali su, uz blagoslov sudova i policije, bez pokretne i nepokretne imovine. I ne samo to nego su osuđeni na zatvorske kazne! Sramnim presudama sudova u Trsteniku, Vrnjačkoj Banji i Kruševcu, sve žrtve Petra Đurkovića Kučka osuđene su samo na osnovu neke njegove iznuđene "priznanice"! Taj, u svakom istražnom postupku siguran dokaz o krivičnom delu iznude poslužio je korumpiranom lokalnom pravosuđu u tri opštine da na zatvorske kazne osude čitav mali bataljon ljudi. Veći deo njihove imovine dospeo je u ruke ovog zloglasnog zelenaša, a ponešto su i "zaslužni službenici" državnih institucija dobili.

U međuvremenu, dok Petar Đurković Kučak hara uz pomoć lokalne pravosudne mafije, neko se ipak setio da protiv njega povede istražni i krivični postupak u Osnovnom sudu u Kruševcu zbog zelenašenja. Ali, to njega ne zabrinjava. Uprkos tome što je i sam pod istragom zbog pokušaja iznude 230.000 evra (opet na osnovu njegovih "priznanica" koje su žrtve potpisale pod pretnjom), on i dalje "radi"!

Ni na jednom od lokalnih sudova nikada nije upitan za poreklo novca, koji pozajmljuje sa nenormalnom kamatom. Samo ta činjenica dovoljno govori o kakvoj je ovde "harmoniji" reč.

Nažalost, posle užasnog terora koji ovaj očito zaštićeni krimalac sprovodi nad svojim žrtvama, ostaju uništene porodice, razvedeni brakovi, beskućnici i napuštena deca bez egzistencije, a sve opet na teret građana koji plaćaju za socijalno zbrinjavanje novonastale sirotinje.

Kao sinonim vremena u kome Srbija živi, i kao prava slika divljačkog i banditskog bezvlašća, Petar Đurković Kučak nesmetano sprovodi svoje zakone. Od svojih žrtava otima stanove, kuće, čitava imanja, poljoprivrednu mehanizaciju, mašine, stoku, traktore, kola, strugove, i sve što on, svojom ličnom procenom, prihvati kao "nadoknadu" za neisplaćene zelenaške kamate.

Bilo je i hrabrijih ljudi, koji su pokušali da mu se odupru i koji su verovali u moć države. Naime, pre nekoliko godina N.N. iz Trstenika je, posle Đurkovićevih pretnji, ucena i maltretiranja, odlučio da to prijavi načelniku SUP-a u Trsteniku. Ispričao je sve do detalja šta se dešavalo, a načelnik je naredio da Đurkovića momentalno uhapse. Međutim, posle nekoliko sati Đurković je pozvao svoju žrtvu na razgovor u svoju kuću  i skrenuo mu pažnju da "to više ne čini", da ne ide u policiju niti bilo gde drugde, jer su od Kruševca do Kraljeva u državnim organima "sve njegovi ljudi"! Nije bilo druge, nego je N.N. dao svoj stan ovom zelenašu na ime "naknade" za neisplaćene kamate.

Očito, Petar Đurković Kučak sa punim pravom gaji optimizam da će svaka prijava protiv njega pasti i da mu na njegovom terenu niko ništa ne može! Jer, dok je ovakve pravne države i ovakve demokratije, svaki Kučak, hijena i svaka druga strvina može dobro da živi. No, ništa nije večno, čak ni epidemija besnila kojom je ovaj podivljali i opasni čovek zarazio ovaj deo Srbije. A koliko je takvih u državi i koliko policajaca i sudija radi za njih, nije teško pretpostaviti. Sve je poznato, osim datuma konačnog obračuna sa takvim banditskim preduzećem.