Pogledi

Pacovi u frakovima gmižu strašnim sudom (4)

 

Nužno pomirenje i lažno poštenje

 

Pravda proističe iz kulture jednog naroda. U Srbiji je pravda odavno na rasprodaji. Kako do nje doći, ili šta činiti kada ona po građanina dođe? Ko su tužioci a ko delioci pravde danas u Srbiji? Dugogodišnji advokat iz Beograda Vladimir Drecun, inspirisan tekstovima u Tabloidu, javio se za reč. Prenosimo u nastavcima tekst koji nam je dostavio

 

Piše: advokat Vladimir Drecun

 

Od 15. januara ove godine krivično zakonodavstvo u državi Srbiji deli se na dve nezavisne i nedodirljive, ali međusobno nepovezane celine. U tom strašnom sudu, u kome sude sudije koji sami sebe nazivaju specijalcima, primenjuje se novi Zakonik o krivičnom postupku, a u ostalim sudovima primenjivaće se onaj stari Zakonik, pošto će ovi sudovi novi Zakonik primenjivati tek od 15. januara naredne godine! Ovo još nije viđeno, od prvog zakonodavstva mesopotamskog cara Ur Namua 2002. godine pre Nove ere pa sve do današnjih dana -  da u jednoj zemlji postoje dva krivična zakona!

Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da se bračni par Albijanić, i to Dragoljub kao vršilac funkcije predsednika Višeg suda, i njegova bračnica Nataša kao predsednica vanraspravnog krivičnog odelenja, nalaze u sukobu interesa.

O ovome izvesti Vrhovni savet sudstva radi preduzimanja potrebnih mera za otklanjanje ove anomalije. No, vrhovnica Nata Mesarović, ovog puta samo u ime Visokog saveta sudstva, odgovori Agenciji da je sve to po zakonu, Visoki savet sudstva može da raspoređuje svakoga gde god hoće, pošto zakon to ne zabranjuje. Ali, kako ona ne zna da je život složeniji od propisa i da se sve ne može ukalupiti u normu? Zato se na odgovorne funkcije, kao što je ova njena, biraju mudraci. Da prevaziđu "solomonski" sva sporna stanja. Kako je nekada zapisao slavni pravnik Valtazar Bogišić u Opštem imovinskom zakoniku za Knjaževinu Crnu Goru : "I što nije zabranjeno može biti nemoralno".

Nekada je pesnik Duško Radović u kultnoj emisiji "Beograde, dobro jutro" poručivao: "Dragi sugrađani, ne budite zabrinuti. Vaše mudro rukovodstvo radi sve ono što su im sinoć u postelji šapnule njihove vrle supruge."

Eto, da se moja pritužba na rad sudije Nataše Albijanić ne bi rešavala u njihovoj bračnoj postelji, ja je uputih Vrhovnom savetu sudstva, svestan da bi po njoj, prema zakonu, trebalo da odlučuje njen suprug Dragoljub Albijanić! A vi, gospodo mudraci iz tog Visokog saveta sudstva, savetujte se i radite sa pritužbom šta god hoćete, ali je barem pročitajte da vidite kakav ste greh napravili što niste postupili po mudrom upozorenju direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Zorice Marković. Na odgovorne funkcije birali bi se mudraci koji bi umeli da prevaziđu ovakve i slične situacije.

 

Kad oni kažu napred, to znači nazad

 

Reforma pravosuđa je pod direktnim političkim uticajem odlazeće vlasti. Ceo pravosudni sistem je korumpiran i ne funkcioniše.

Predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Vlatko Ratković, visoki činovnik u Ministarstvu pravde, funkcioner Demokratske stranke i kandidat na listi Izbor za bolji život - Boris Tadić, svečano objavljuje da statistika i činjenice sve govore. Tako on prenosi saopštenje Vrhovnog kasacionog suda da su suđenja vremenski smanjena i da se odluke brže donose. Kaže da je sve to rezultat reforme sudske vlasti. Dalje ističe da parlament Srbije radi na tome da sudstvo postane nezavisno i objektivno, te da smo na dobrom putu da u potpunosti sprovedemo reformu pravosuđa.

Da li je ovaj mudrac govori o nekoj drugoj državi ili su možda ti izveštaji na koje se on poziva lažni? Da ga obavestim iz ličnog iskustva i dobrog poznavanja stanja u pravosuđu da se suđenja vremenski ne smanjuju, da se odluke donose još sporije, da se ročišta odlažu na rokove znatno duže nego ranije, da je reforma sramna i da je za Srbiju bruka i sramota što sudstvo nije odavno nezavisno i objektivno i da sigurno nikada neće biti bolje dok su god oni na vlasti. Zar nije čuo na šta sve upozoravaju iz te Evrope, a u šta se svakodnevno uveravamo: da nikada nije bilo gore stanje, da ništa ne ide unapred, nego unazad, da je pravosuđe pod potpunom kontrolom vlasti, da su sudije sramnim "ponovnim izborom"  preplašene, da niko ko ulazi u sudove ne očekuje pravdu?!

 

Tužilac na crvenom tepihu

 

Najveći broj koruptivnih dela i organizovanog kriminala proizvode vladajuće političke elite, koristeći se naopako postavljanom organizacijom vlasti. Vlast je tako postavljena da niko nikoga ne kontroliše.

U Narodnoj skupštini se hvale donošenjem brojnih zakona. Koliko su ih dobro proučili i koliko će ih interesovati njihova primena, vidi se kada u pretresu u Narodnoj skupštini učestvuje svega nekoliko poslanika, i to pre svega iz reklamnih razloga, a ne zbog istinske zainteresovanosti za zakone i zakonski red.

Vlasti pogoduje pravosuđe koje nema kapacitete ni mehanizme, i hrabrost da kontroliše celokupan sistem.

Pravosuđe su paralizovali dovođenjem na čelne funkcije nekompetentnih, nedozrelih i neozbiljnih pomodara kojima je najvažnije da prisustvuju modnim revijama i koktel partijama i da se o njima, kao o tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću, snimaju filmovi, a da oni preko crvenih tepiha dolaze na premijeru. Kada iz skupocenih vozila uđu u noćne lokale, prate ih telohranitelji, piju najskuplja pića i pokazuju pevačke sposobnosti obučeni u preskupu garderobu, na zgražavanje naroda.

Hvale se da donose i često menjaju propise. Najglasnija je pohvala kada pokazuju kako te iste propise opstruišu i ne primenjuju.

Kradu naveliko zločinačka udruženja "belih okovratnika" zvana neokapitalci. Sirotinja kraducka, ali na sitno. Taj sirotinjski kriminal se odmah procesuira, pa se statistički prikazuje lažan uspeh u borbi protiv kriminala. Oni mnogo opasniji, zakonima zaštićeni, imaju svoje telohranitelje, pravne savetnike i svoje političke zaštitnike.

Sada je nagraisala naša sirotinja koja je išla u rat da pomogne braći u okruženju. Kako je prestalo hvalisanje slanjem optuženika u Haški tribunal, sada će Tužilaštvo za ratne zločine da hapsi kao ratne zločince i one koji su prošetali tuđim teritorijama kako ne bi ostali bez posla i svih blagodeti koje kao nagrada prate njihov rad.

 

Zlaćani noževi vraćeni u korice

 

Advokatska komora Beograda prihoduje godišnje oko 30 miliona dinara od članarina i upisnina. Treba to potrošiti, bolje reći proćardati. Pa nije čudo što su grabežljivi i oholi nasrnuli na to blago i što čine sve da osvoje vlast u Komori.

Poslovi predsednika i u svim drugim radnim telima obavljani su dobrovoljno i besplatno, jer je svim advokatima bila čast da budu izabrani na neku funkciju u Komori. Sada čujem da predsednik te parakomore ili paralelne Komore promovisan voljom vlasti, Slavko Jelovac, traži da ga za vernost u izvršavanju datih zadataka nagrađuju mesečno sa po 3.000 evra! Ako ih kojim slučajem dobije, neka ih troši na lekove i sveće.

Evo kako izgleda slika i prilika nekada najčasnije i najdostojanstvenije beogradske institucije, Advokatske komore Beograda...

Pored već postojećih uredno protokolisanih organa Komore, pojavila se i nekakva paralelna uprava formirana na insistiranje vlasti, kako bi se i advokatura, jedina oblast kojom vlast nije zagospodarila, konačno podjarmila.

Odabrala je ova odlazeća vlast nekog Jelovca, da im taj posao obavi. A pre njega je na čelo organa Republičke komore neko namestio izvesnog  Dragoljuba Đorđevića i sa njim u duetu, da bolje pevaju, nekakvog Dejana Ćirića. Da ne bi bili bez ženskog glasa, našla se tu i dobro raspevana Jasminka Pavlović.

Osnovalo je ovo "pevačko društvo" nekakvu paralelnu Advokatsku komoru Beograda. Dobila je i podršku vlasti i krenula u napad kako bi osvojila poslovni prostor Komore i onemogućila legalno izabranim organima da rade svoj posao.

Povadiše zlaćane noževe i zapretiše da hoće da se pobodu. Pre nekoliko meseci okupilo se njih tridesetak, predvođenih tim Đorđevićem, i tim Jelovcem, i tom Jasminom, te podlo i podmuklo, kada činovnici uprave Komore izađoše na kraju radnog vremena, krenuše u napad naoružani pajserima - da razvaljuju vrata i nasilno uđu u prostor Komore tvrdeći da je to njihova Komora, iako su tog dana primili sudsko rešenje kojim se takav predlog odbija. 

Radeći u poslovnim prostorijama Komore analizu uzroka zbog kojih i uslova pod kojima je došlo do ove lakrdije, zatekosmo se tu ja i Radoslav-Dujo Nedić.

Išetasmo ispred njih i ne dozvolismo im da ostvare to nasilje. Grahtahu i rikahu oni na nas tako glasno da sam imao utisak da bi nas rado i pojeli. Posebno ona Jasminka koja tvrđaše da je ona advokat sa najviše advokatskog staža i da mora odmah da ostvari neko svoje pravo. Upozorih ih da sam ja mnogo pre svih njih, davne 1967. godine, dakle pre 44 godine, upisan u advokaturu kao najčasniju i najdostojanstveniju ljudsku delatnost, te da će oni svoja prava moći da ostvaruju tek sutradan kada činovnici Komore budu na dužnostima, jer se van radnog vremena nikakva prava ne mogu ostvarivati. Ja malo ogorčen, a Dujo u rukavicama kao pravi diplomata, jer je doskora i bio ambasador, rasterasmo tu družinu i ne dozvilismo im da nasilno, sramno, razvaljujući vrata uđu u prostor Komore, upozoravajući ih da su tog dana primili rešenje suda kojim se odbija njihov predlog za određivanje privremene mere kojom su tražili zaposedanje Komore.

No, oni razulareni i uz pomoć perjanica sramne reforme pravosuđa, preko neke ranije ražalovane, a potom pomilovane sudije Momirke Rašić, koja nije smela postupati u izvršnom predmetu jer joj je muž advokat, uz asistenciju policije, kao da udaraju na Bastilju, započeše izvršenje rešenja o sprovođenju nekakve privremene mere. Nasta velika graja, guranje i nadmudrivanje. Pristigoše i ohrabreni alkoholom da im pomognu. Počeše da nasrću kao da hoće da nas pokolju.

Tada mi pade na um da je jedino mudro da kao najstariji sabesednik sprečim pregovarače da se međusobno pokolju.

Na svu sreću mudar beše sudski izvršitelj koji postupi odgovorno, razborito, pravedno i pravilno. Shvatajući smisao rešenja da novokomponovni poverioci na osnovu rešenja imaju pravo samo da dobiju ključ od prostora i da, ako hoće, prostor koriste za rad koliko je to moguće. Meni je kao punomoćniku Beogradske advokatske komore izvršitelj predao drugi ključ i konstatovao da ja i kolege koje su se tu već nalazile, ostajemo da nesmetano koristimo poslovni prostor za obavljanje delatnosti Komore.

Ta nova perjanica, Jelovac, beše doveo ceo svoj upravni odbor. Kad smo mu ukazali da Predlog za određivanje privremene mere on i njegov punomoćnik Danilo Pašajlić nisu umeli da sroče na način koji bi se ostvarila njegova zla namera, vratiše zlaćane noževe u korice.

Tako našim mudrim delovanjem prisutni policajci ostaše bez posla...

Uspeli smo tako i sa razdvajanjem i sa spajanjem, tako da su beogradski advokati ponovo zajedno, i valjda ćemo se, do Đurđeva dana, a pre izbora nove vlasti, izljubiti i pobratimiti - na sreću advokature i naroda.

 

Vrhovna bruka i sramota

 

Proslavljeni otporaš Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, koji pored ovog posla u Vladi obavlja poslove koje je ranije obavljao maher Vladimir-Beba Popović, saopšti nam da je „Predsednik Tadić, za razliku od ostalih političara, jedini državnik na srpskoj političkoj sceni, pokretač borbe protiv organizovanog kriminala".

Kakva li je to nova nadležnost bivšeg predsednika države? Takva nadležnost u Ustavu niti u zakonima  nije zapisana. Valjda je to posao predsednika Vlade i njegovih ministara?

Ili je možda bivši predsednik države zaskočio odlazećeg predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova i preuzeo njihove dužnosti? Kakve li bruke i sramote da Tadić ne zna šta su njegove dužnosti, već da ga na to podučava otporaš Homen!

Gde je sada ta prepoznatljiva otporaška pesnica i da li se sa njom lupaju u prsa ili udaraju u čelo? Kakvog bi bezobrazluka da taj Homen zamera Velimiru Iliću što su njegovi kadrovi optuženi za korupciju i kojima je suđenje u toku, a da mu pri tome ne "bode oči" to što su mnoge nazovidemokrate pod mnogo težim i sramnijim optužbama, čak i za nečasnija krivična dela od koruptivnih!

A koliko li je tek onih koji su Homenu poznati, ali iz nepoznatih razloga nisu procesuirani. Neka i njih izvede pred lice pravde. Prethodno neka izanalizira i utvrdi ko su sve učesnici u 15 od njega gromoglasno najavljenih afera. Kako se više ne umori od priča o tome ko će i kada biti procesuiran, kada to uopšte nije u nadležnosti Ministarstva pravde. Njegovo je samo da brine o uslovima za rad pravosuđa i o sudskoj upravi, a ne da se upliće u suđenja! Zar mu nije jasno da je on kao državni sekretar Ministarstva pravde pripadnik izvršne vlasti? Zato ga treba što hitnije udaljiti od sudstva, jer nam njegove najave, prognoze i komentari sudskih odluka nisu potrebni niti poželjni. To je samo sudska stvar. Ali, kada se vidi kakav je Visoki savet sudstva i kakva mu je predsednica, tada nije čuda što je Homen preuzeo i sudsku vlast, kao što je predsednik države preuzeo i dužnost predsednika Vlade. Stoga ovi istomišljenici verovatno dobro sarađuju. Gde nije mudrosti, tu caruju gluposti.

 

Oteto-prokleto

 

Sudije, tužioci, ministarka pravde i njen državni sekretar hvale se i zvone na sve strane da su oduzeli imovinu od procesuiranih kriminalaca. Najviše najluksuznijih limuzina, koje prvobitno čelnici ovih insitucija međusobno podeliše. Organizovaše i sajam limuzina ispred strašnog suda.

Na pritisak javnosti promeniše odluku tako da limuzine umesto na funkcionere, podeliše na institucije. No svejedno, u njima će se vozikati oni isti kojima su na početku bile namenjene.

Kao da niko pre Srbije nije regulisao prelazak u državnu svojinu imovine koja je u očiglednoj i znatnoj nesrazmeri sa poznatim i dopuštenim prihodima imaoca.

Još davno, davno, 12. maja 1926. godine, predložila je Narodnoj skupštini Kraljevini SHS grupa stručnjaka i stranačkih prvaka Zakon o suzbijanju korupcije. Prvi potpisnik je bio tadašnji lider Demokratske stranke Ljuba N. Davidović, zatim dr Mehmed Spaho, dr Anton Korošec i Jovan Jovanović. Tražili su da se oduzme imovina liferantima i ratnim profiterima. Današnjim rečnikom rečeno, "veštim lobiranjem tajkuna predlog nije uvršćen u dnevni red Skupštine"...

Posle Titovog govora u Splitu donet je Zakon o oduzimanju imovine, koji je 15 godina toliko preventivno delovao da se iz krivičnog zakona moglo izbrisati krivično delo zloupotrebe službenog položaja, što ovi sada hoće da urade.

Ja sam avgusta meseca 2001. godine pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću i direktoru Republičke uprave javnih prihoda Aleksandru Radoviću predao Predlog zakona o prelasku u državnu svojinu imovine koja je u očiglednoj i znatnoj nesrazmeri sa poznatim i dopuštenim prihodima imaoca ili čije poreklo nije poznato. Po tom predlogu zakona bila je predviđena mogućnost oduzimanja imovine od svih imaoca bez obaveze da budu prethodno procesuirani. Ovaj predlog zakona je u načelu bio prihvaćen u krugu demokratskog vođstva. No, donošenju tog zakona usprotivio se javni pravobranilac Sead Spahović tvrdeći da on sve to što je predloženo može ostvariti i po postojećim propisima. Inače, Spahović je poznat kao pravdobranilac u čije vreme je neko u državi Srbiji mogao umreti bez naslednika, ali ne i bez testamenta koji je posle smrti sastavljan, a pravobranioci te testamente nisu osporavali!

Svoj doprinos borbi za oduzimanje nezakonito stečene imovine kako bi se građanima vratilo ono što im je ukradeno i oteto, dao sam zajedno sa profesorom dr Dejanom Popovićem. Pred Ustavnim sudom, u ime Republike Srbije odbranili smo Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak. Taj zakon su osporavali tadašnji tajkuni uz pomoć akademika i profesora univerziteta.

Osnovna mana sada važećeg zakona je to što se na osnovu njega imovina može oduzeti samo licima koja su krivično procesuirana. To su uglavnom ona koja je vlast već upotrebila i odbacila. Ovo znači da su svi ostali miljenici vlasti koji su se nezakonito obogatili zaštićeni.

Pohlepa i grabež, posle ekonomske, hoće i političku vlast, te se tako uspostavlja veza kriminala i politike.

I gle čuda! Čitam u štampi da će se bivšem islandskom premijeru Gjeir Harde suditi što je upropastio državu Island. Bio je neodgovoran, kažu. I primorao je državu Island 2008. godine da proglasi bankrot. Kakve li simbolike!

 

Hepening

 

Sve bliže sam naumu da javno organizujem hepening ispred Narodne skupštine ili kod Terazijske česme na kome bi se javno pročitalo, a zatim spalilo 36 akata državnih organa i 18 mojih njima upućenih upozorenja. A sve povodom toga što mi nisu uručeni traženi video i audio-zapisi. Naravno, sve bih čelnike tih institucija i javnost pozvao da uživaju u toj lepoj vatri.

Biće to lepa vatra! Kao ona u filmu "Lepa sela lepo gore" jer su narodu dosadile reprize Bajićevsko-Tijanićevske TV serije "Selo gori a baba se češlja". Luksuz je danas spaliti toliko hartije sa mudrim porukama. No kad život izgubi smisao, čovek postaje sam mera svega. Čist iluzionizam. To će verovatno biti na prvomajski ili đurđevdanski uranak da bi se simbolično uoči izbora pokazalo kako se ne sme raditi. Te vatre poštedeo bih samo Rešenje Poverenika za javne informacije, kojim je naloženo Višem sudu da mi uruči video i audio-zapise i Zaključak poverenika o izricanju kazne Višem sudu u Beogradu zbog nepostupanja po Rešenju. Njih bih umnožio i sa njima oblepio sve zidove sudskih zgrada, da narod sazna kakvo ga prokletstvo očekuje na hodu po mukama dok isteruje pravdu!

                                                                                                           

                                                            Kraj

                                                                                                                                        

 

Kada svi misle kao jedan, onda ili svi misle za jednoga ili jedan misli za sve, ali ako svi misle za jednoga, onda taj jedan ništa ne misli i ta mogućnost se ukida. Čim se kaže "Ima nešto trulo u državi Srbiji", svi odmah pomisle na pravosuđe. Ima još dosta truleži na sve strane, ali ova se najjače uočava i najviše smrdi.