https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Druga strana

Druga strana

 

Rasulo

 

Shvativši konačno da je njihova politika poražena, Demokratska stranka, ili ono što je od nje ostalo, panično pokušava da skrpi nekakvu nemoguću koaliciju i preživi još četiri godine. Ali, od njih svi beže. Čak i dojučerašnji koalicioni partneri

 

N. Vlahović

 

Još tokom izborne noći, 6. maja 2012. godine, kako su pristizali prvi rezultati sa biračkih mesta širom Srbije, postalo je jasno da je doba lažnih demokrata nepovratno otišlo u prošlost. Tadićevim optimistima bez pokrića ni to nije bilo dovoljno ubedljivo, pa su odmah počeli da pominju koaliciju sa socijalistima, Ujedinjenim regionima Srbije, Liberalno-demokratskom partijom... Istovremeno, oglasile su se i vođe "prozvanih" partija, pa je među prvima otklon od mogućnosti koalicije sa Demokratskom strankom  napravio Čedomir Jovanović, izgovarajući nekoliko rečenica koje na sve upućuju, samo ne na koaliciju sa strankom koja je u očiglednom potonuću.

Da je voda došla do grla dojučerašnjim vlastodršcima postalo je još jasnije kad je drugi čovek Demokratske stranke Dragan Đilas potegao očajnički potez, nudeći, još iste večeri, Mlađanu Dinkiću i njegovoj stranci Ujedinjeni regioni Srbije "podelu vlasti u Beogradu"!

Ali, pravi šok u Demokratskoj stranci nastao je Dinkićevim ekspresnim odgovorom na ovu ponudu! Hvala, mi nećemo uzeti ono što nismo sami zaslužili, poručio je on, i time stavio tačku na bilo kakve dileme hoće li u koaliciju sa Demokratskom strankom ili ne.

Zašto je Dinkić ovako jasno i glasno odbio svoje dugogodišnje koalicione partnere? Odgovor na ovo pitanje nije težak: stranka koju vodi Mlađan Dinkić poslednjih godina je predmet stalne opstrukcije Demokratske stranke, a sam Boris Tadić je u više navrata pokušavao da se, kako jednom i sam reče, "ratosilja Dinkića". I zaista, jednom mu je zamalo to pošlo za rukom, pa je nagovorio voštanu figuru Mirka Cvetkovića da kao predsednik Vlade Srbije "pokaže zube" i smeni svog ministra Dinkića. I on je to bez pogovora učinio. No, nije to Dinkića pokolebalo, on je odmah sutradan našao kompenzaciju za izgubljeni položaj, pa je nastavio da radi svoj posao kao da se ništa nije desilo. Kao odgovor na to, Demokratska stranka krenula je u opstrukciju Ujedinjenih regiona Srbije. Kao posledica svega toga, 6. maja uveče Dinkić je rekao Đilasu: "Ne, hvala"...

Naravno, ne treba zaboraviti ni druge bitne faktore "sa strane", koji su ga posavetovali da u ime svog  mira zaobiđe i Tadića i Demokratsku stranku, kako ne bi propao zajedno sa njom.

Slučaj Čedomira Jovanovića i Liberalno-demokratske partije više je nego jasan: on ima dva uva! Na jedno u poslednje vreme bolje čuje, i to baš na ono koje je nagnuo ka Moskvi, odakle stižu dobronamerni saveti da se malo udalji od stranke koja je napravila toliko štete Srbiji, a posebno od lidera te stranke koji je već potrošio svoja dva mandata zakopavajući Srbiju dublje nego što su je zakopali njegovi prethodnici.

Konačno, došao je i trenutak istine i sa Socijalističkom partijom Srbije, koja je do sada bila koalicioni partner Demokratske stranke i koja je, nesumnjivo, izvukla velike pouke iz tog nekadašnjeg "nužnog saveza". Jer, ne treba zaboraviti, nakon onih prethodnih izbora, kad je Tadić došao na tragikomičnu ideju "istorijskog pomirenja" demokrata i socijalista, to je bila slamka spasa njemu lično, mnogo više nego što je socijalistima trebala ta vrsta promocije. Oni su i onda imali u rukama "ključ od koalicije" i mogli su drukčije da odluče i tada, ali...

Poslednje četiri godine i Dačić i socijalisti imali su šta da vide i dožive gledajući bahanalije "poslovođa" Demokratske stranke. Uostalom, svoja iskustva sa njima u predizbornoj kampanji, na svakom mitingu, iznosio je baš Ivica Dačić. Padale su teške reči: "Dosta je bilo njih i njihove pljačke!"

Svako ko posmatra političku scenu Srbije realnim očima, dobro zna da je Demokratskoj stranci, ovakvoj kakva je danas, odzvonilo na svim nivoima. Duboko kompromitovana, unutra podeljena između onih koji već godinama jašu kako im se hoće i onih koji su sklonjeni sa strane i vrebaju svoj trenutak da stvari promene iz temelja. No, i za to je kasno. DS je iz temelja nagrižena moralnim korozijom, i tu oporavka nema, sa ili bez koalicija...

Treba znati i to da je izvestilac Evropske unije Jelko Kacin, pre samo nekoliko meseci, izgovorio vrlo jasnu poruku iz Brisela: "...Sad kad ste stekli status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, više nije bitno ko je na vlasti u Srbiji!"

Demokratska stranka i Boris Tadić ne misle tako. Oni i dalje veruju, kao petao kome je upravo odsečena glava ali i dalje maše krilima, da su još živi i da bez njih nema života u Srbiji! Ali, život uvek ide dalje i daje nove mogućnosti. Na tu večnu mudrost zaboravili su dojučerašnji vlastodršci, opsednuti pljačkom i čuvanjem vlastitih privilegija. Sad dolazi vreme kad poraženi mogu da se vrate knjigama na koje su zaboravili, da u njima pronađu gde su to pogrešili. Tamo, iza onih vrata gde je zakonom propisano ispaštanje grehova, uvek ima dovoljno vremena za obnovu gradiva ili za neko novo opismenjavanje...

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane