Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (12)

Kad Boris njiše Palmu

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje je dosledno pratilo sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci. Došlo je vreme da se uz punu saradnju sa međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca i uz stručnu pomoć komisija OSCE-a, a uz puno poštovanje zakonitosti, utvrdi krivična odgovornost "'reformatora" pravosudnog sistema, počev od ministarke pravde Snežane Malović, potom predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, do republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac i njihovih saučesnika i nalogodavaca, te da se po hitnom postupku rehabilituju sudije i tužioci koji su zbog oholosti vlasti ostali bez posla. U ovom broju opisujemo ulogu tužioca za organizovani kriminal u zaštiti partijske oligarhije i uticaju na izborne rezultate i koalicije

Milovan Brkić

Usred izborne kampanje za izbore na svim nivoima, uznemiren ponašanjem predsedničkog kandidata Ivice Dačića, i izveštajem Bezbednosno informativne agencije da je Dačićev koalicioni partner Dragan Marković Palma obećao podršku i koaliciju u formiranju Vlade  Srbije Tomislavu Nikoliću, Boris Tadić je naredio tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću da izda nalog policiji da Dragana Markovića Palmu privede sudiji za prethodni postupak Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Ne trepnuvši, jer je nalog došao odozgo, tužilac Radisavljević je naložio sudiji za prethodni postupak da traži oduzimanje imuniteta od  Skupštine grada Jagodine svom gradonačelniku.

Očigledno je da je Ivica Dačić, u izbornoj kampanji, želeo da se osamostali, ali je u tome otišao predaleko.

"Želimo vlast, da vratimo oteto od radnika, želimo jaku državu socijalne pravde, i ne želim funkciju da bih služio moćnicima i tajkunima, već da bih radio u interesu Srbije. Mi smo siguran izbor i želimo da pobedimo i Borisa Tadića", rekao je Ivica Dačić na konvenciji svoje koalicije održanoj u Jagodini.

"Dosta je bilo surove pljačke građana i Srbije", poručivao je gospodin Dačić na promotivnim skupovima, obećavajući da će oterati lopovsku vlast, valjda misleći na koaliciju u kojoj je učestvovao poslednje četiri godine, sa ograničenom funkcijom ministra unutrašnjih poslova.

Kada se kandidovao za predsednika Srbije, gospodin Dačić je upozorio da "narodu ne smemo da pričamo bajke, i da Srbiji treba predsednik koji neće pričati bajke. Treba nam predsednik koji je dokazao da zna da radi za ovu zemlju", kazao je.

U autorskom tekstu, objavljenom u dnevnom listu Blic, pozvao je svoje protivkandidate da objasne gde su granice Srbije! "...Stalno slušamo o nekoj crvenoj liniji na Kosovu koju ne smemo preći, a ona je postala sve bleđa i ružičastija", naveo je gospodin Dačić u ovom tekstu."Znaću gde je crvena linija", obećao nam je gospodin Dačić.

Miroslava za Dragana, to je igra obostrana

Predsednik SPS-a i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na vest o naredbi za privođenjem njegovog koalicionog partnera i vernog prijatelja Dragana Markovića Palme sudiji za prethodni postupak Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, obavestio je, u to vreme bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, da će istog jutra, kada uhapse Palmu, policajci sudiji privesti, sa krivičnom prijavom i ministra ser Olivera Dulića i još jednog njegovog ministra, kao i tajkuna Miroslava Bogićevića iz Šapca, koji je najveći finansijer Borisa Tadića i Demokratske stranke,  i njegovog  čoveka za sve špekulativne poslove.

Boris Tadić je bio zatečen i zapretio je i Ivici Dačiću, tvrde upućeni izvori, ali je na kraju pristao da Palma ne ode u zatvor, pod uslovom da mu Ivica i Palma poljube ruku i zakunu mu se na vernost do smrti, ili njihovog zajedničkog hapšenja. Treba da nastave da kradu zajedno.

I bi tako.

Tužilac Radisavljević je povukao nalog za privođenje Dragana Markovića Palme, a Ivica Dačić je odustao od hapšenja trojke iz Demokratske stranke. Nema nikakve sumnje da je gradonačelnik Jagodine odavno zreo za hapšenje, i da bi, u svakoj pravnoj državi, dobio za ono što je uradio, doživotni zatvor. Ovo brdo mesa zadužilo je budžet Jagodine za 125 odsto, tako da će, vrlo brzo, dug morati da se plati, kao i do sada što je činjeno, iz budžeta Srbije, ili rasprodajom gradske imovine, ili njenom plenidbom.

 Da je Palma punio džepove i Borisu Tadiću milionima evra, zna svaki građanin Jagodine. Prošle nedelje oglasio se privremeni direktor srpske policije Milorad Veljović da je spreman da hapsi sve po spisku (samo mu valjda još nisu dali spisak!), a Ivica Dačić je potvrdio da je spreman da hapsi i najviše funkcionere SPS-a, ako se ustanovi (ako!) da su se ogrešili o zakon.

Po zakonima Srbije istragu sprovodi državno tužilaštvo, a policija je samo servis u službi državnog tužioca, koja, po tužiočevom nalogu, prikuplja podatke i dokaze čije prikupljanje naredi tužilac. Pretnje hapšenjem kojima već godinama prete ministar i direktor policije ukazuju da je Srbija predinstitucionalno društvo, u kome vladaju otuđeni centri moći, i u kojem se hapsi tek kada odluči predsednik države, ministar ili kada neko naredi direktoru policije da nekog nepoćudnog uhapsi.

 

Hilari traži Borisovu glavu

 

Reforma srpskog pravosuđa sprovedena je u nameri da tužilaštvo i sud budu potčinjeni volji samo jednog čoveka - sumanutog Borisa Tadića, lopova koji se teško razboleo i koji je zapao u paranoju, da ne bude otrovan ili uhapšen.

Iz Brisela Srbiji godinama šalju ''sitne knjige'' u kojima se pobraja kriminal i korupcija državnih i partijskih rukovodilaca, navode njihova nedela, transakcije, brojevi računa.

Iz Beograda stalno otpisuju da hapšenja samo što nisu počela, i kao izraze dobre volje uhapse nekog biznismena koji je blizak opoziciji!

Sve je u Srbiji upriličeno po meri života sumanutog Borisa Tadića. Ovaj teško bolesni skot (boluje od lupusa, ima sarkom kostiju i sidu...) seksualno onemoćao, često je divljački tukao svoju doskorašnju suprugu Tatjanu, kojoj su rane vidali na maksiofacijalnom odeljenju Stomatološkog fakulteta i urgentnog centra.

Nasilje je prebačeno i u pravosudni sistem i tužilaštvo. Delioci pravde su podsticani da pravdu dele kao na traci. Važan je samo broj rešenih predmeta, a da li su pravednu odluku doneli, to nikog ne zanima. Po istom principu, i pod pritiskom, odlučuju i sudije viših sudova, koji često građane ostavljaju bez posla, bez imovine, stana, bez dece koju im nasilno oduzimaju...

Udvarajući se značajnim funkcionerima stranih država, srpski predsednik je ponudio gospođi Hilari Klinton da se porodici jednog američkog studenta, koga je istukao Miladin Kovačević, iz Kule, koji se nalazio na školovanju SAD-u, milion dolara, da bi gospođa Hilari, koja svet posmatra kroz dolara, smanjila pritisak na Srbiju, s pozicije državnog sekretara za spoljne poslove. I siromašna Srbija je, iz budžeta, platila milion dolara! Sprovela je i krivični postupak i osudila je Miladina Kovačevića na dve godine i dva meseca zatvora, koju kaznu on izdržava u Somboru, u zatvorenom odeljenju poluotvorenog zatvora! I u uslovima nedostojnim čoveka.

Ali, i pored plaćenih milion dinara, pored kazne koju izdržava, Miladin Kovačević je i dalje na poternici Interpola! O čemu se ovde radi! Kako je bilo moguće suditi  Miladinu Kovačeviću, ako SAD nisu ustupile spise predmeta srpskom pravosuđu? Da li je reč o divljačkom udvaranju gospođi Klinton, koja, inače, tražeći glavu Borisa Tadića?

Ko će da plati 300 000 evra?

Ovih dana roditelji francuskog navijača Brisa Tatona, koji je stradao pred utakmicu Partizana i francuskog Tuluza, skočivši preko žardinjere na Obilićevom vencu, sa visine od nekoliko metara, bežeći od navijača Partizana koji su želeli da ga ''obore'', jer je u jednom pabu na Obilićevom vencu, penjući se na stolicu, raširenih ruku imitirao francuske borbene avione "Miraže" koji su bombardovali Srbiju.

Kada je Bris Taton dve nedelje kasnije umro u Kliničkom centru Srbije, ožalili su ga, kukajući iz sveg glasa, kao da je umro spasitelj nacije ili planete, srpski predsednik Boris Tadić, njegova kamarila i Tijanićeva TV Bastilja.

U kampanji koja je usledila, srpski predsednik, gradonačelnik Beograda, ministarka pravde i držvani sekretar Slobodan Homen pretili su uhapšenim navijačima, koji su odmah optuženi za teško ubistvo, najtežim kaznama.

Pred sudskim većem Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Mirjana Ilić saslušano je više svedoka, i nijedan, uključujući i navijače iz Francuske, nije potvrdio da su videli da su optuženi bacili Brisa Tatona preko žardinjere kod garaže na Obilićevom vencu. Dokaza nije bilo, ali je sudija optužene osudila na 240 godina zatvora! Ne trepnuvši.

U međuvremenu odbrana osuđenih navijača pribavlja dokaze - snimak poziva jedne građanke Hitnoj pomoći u Beogradu, koja uzbuđeno, kao očevidac saopštava dežurnoj lekarki da je jedan mladić skočio preko žardinjere. Ona je tu izjavu dala istog dana pred policijom, kao i čuvar garaže, penzionisani vatrogasac Dragan Crepulja, koji je policiji opisao kako je nesrećni Taton pao preko žardinjere, i da ga niko nije bacio.

Apelacioni sud u Beogradu odbio je da izvede ove dokaze, i veće kojim je predsedavala već penzionisana sudija Savka Gogić, preinačilo je presudu i osuđenima, takoreći, prepolovilo kazne! Lažno optuženi za ubistvo odmah su prebačeni u zatvore, a ovih dana porodica Brisa Tatona traži da se iz budžeta siromašne Srbije njima isplati odšteta od 300 hiljada evra! nema nikakve sumnje da će Viši sud u Beogradu, po kratkom postupku, usvojiti tužbeni zahtev i da će, iz i onako praznog budžeta, Tatonovim roditeljima  biti plaćena ogromna odšteta. Drugi građani bi dobili po 300 hiljada dinara, ali Tatonovi... Još kada im je to obećao Boris Tadić.

Koliko je sumanuti srpski predsednik okupirao srpske institucije, vraćajući nas u feudalni sistem i u feudalno doba, vidljivo je na svakom koraku.

 

Kao u prokletoj avliji

Zatvori u Srbiji su prepuni, i deluju kao iz turske okupacije. Što je nasilje prema građanima veće, to je Boris Tadić bio sve srećniji.

Milan Zarubica je doktor farmaceutike koji je uhapšen 2002. godine i osuđen na 11 godina zatvora zbog navodne proizvodnje i stavljanja u promet zabranjenih opojnih sredstava. Po izricanju presude prebačen je na izdržavanje kazne u Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici.

Jedno vreme, po dolasku u pomenuti zatvor, dr. Zarubica je radio u prijemnom odeljenju zavoda, takozvanom karantinu. Tu je upoznao Mariju Kuzmanović, zvanu Brka, koja je  načelnica prevaspitne službe ovog zatvora.

Brka je nekada radila u policiji, u odeljenju za maloletnike, a po dolasku u KPZ Sremsku Mitrovicu i upoznavanja dr. Zarubice poželela je da i sama stekne neku akademsku titulu. Dr. Zarubica, kao osuđeno lice, bio je zgodna prilika za Brku da do magistarskog rada dođe bez ikakve muke.

Pošto je dr. Zarubica odradio svoj deo dogovora i Brki napisao "njen" magistarski rad, sve je za njega krenulo po zlu. Umesto dodatnih povlastica, s obzirom na teško narušeno zdravlje, dr. Zarubica je izložen nepotrebnom maltretiranju. Prvo je zbog nove optužnice iz KPZ Sremska Mitrovica bio prebačen u istražni deo Okružnog zatvora u Beogradu, takozvani Centralni zatvor (CZ). Ovo prebacivanje samo po sebi je nelogično, budući da je Zarubica već bio u zatvoru, odakle nije mogao da ugrozi istragu, a gde je, ipak, imao humanije uslove nego u prenatrpanom CZ-u.

   Posle 11 meseci maltretiranja, dr. Zarubica biva vraćen u KPZ Sremsku Mitrovicu, gde ponovo prolazi karantin (kao da je prvi put stigao na izdržavanje kazne, a ne vraćen iz drugog zatvora). Karantin u KPZ Sremskoj Mitrovici je posebno nehumano mesto, gde osuđenici moraju da spavaju i na golom podu zbog nedostatka dušeka i kreveta.

   Posle više od mesec dana dr. Zarubicu iz karantina prebacuju u jedan od paviljona, ali ga samo nekoliko dana posle toga odatle odvode u specijalni zatvor u Padinskoj Skelu, kod Beograda. Ovaj zatvor je visoke bezbednosti i strogo zatvorenog tipa, gde vlada posebno strogi režim i gde treba da borave lica koja su dobila zatvorsku kaznu od 20 i više godina.

   Zašto je dr. Zarubica protivno svim pravilima i uprkos lošem zdravstvenom stanju, ovako brzo sklonjen iz KPZ Sremska Mitrovica, gde je imao koliko-toliko humane uslove boravka, prvo u beogradski CZ, a zatim u Novu Skelu? Upravo zato što je napisao magistarski rad za Brku, a to se pročulo po zatvoru.

   Uplašena da bi njena magistratura mogla da bude osporena, čime bi joj bila umanjena i plata, a kandidovala bi se i za suspenziju i otkaz, Brka je iskoristila svoj posebno uticajni položaj da skloni nezgodnog svedoka. To što su njemu time narušena zakonom zagarantovana prava i što mu je ugrožen i sam život, Brku ne interesuje. Nije ona slučajno, još kao inspektorka za maloletnike dobila ovaj čisto muški nadimak. Već onda je bila poznata po surovosti.

 

Crne Bjelobabe

 

Nedeljko Trifković iz Novog Sada čest je ''gost'' u zgradi nepravde  koja se nalazi u ulici Sutjeska broj 3. Naime, direktor Studentskog centra iz Novog Sada Jovan Bjelobaba, podneo je protiv gospodina Trifkovića čak 17 tužbi za naknadu nematerijalne štete, zbog navodne povrede ugleda i časti od strane tuženog Trifkovića, koji se obraćao državnim organima predstavkama o nameštenim tenderima u Studenskom centru Novog Sada!

 Gospodin Bjelobaba od Trifkovića, svakom tužbom, traži od odštetu za pretrpeljene duševne bolove u iznosima većim od milion dinara. Takse za tužbe i odluke ne plaća. Gospođa Đurđina Bjelobaba bila je član Visokog saveta sudstva, u prvom sazivu, koji je desetkovao srpsko pravosuđe. Umesto da je uhapse, ona je danas sudija Apelacionog suda u Novom Sadu!

  Osnovni sud u Novom Sadu odbio je da spoji sve tužbe protiv Trifkovića, što propisuje zakon, već 17 sudija sudi po tužbama gospodina Bjelobabe. Tu su troškovi za advokata, a sve sa ciljem da Trifkovića unište materijalno. Sudije ne žele da se zamere gospodinu Bjelobabi, jer o njihovim odlukama, u drugom stepenu, odlučuje i njegova supruga Đurđina, koja može da im se sveti, ukidajući, sve odreda, njihove presude. To je danas moguće, jer je srpsko pravosuđe u punom rasulu i ogrezlo je u nemoralu.