Diplomatija

Kakav je bio predsednik države, takva je bila i spoljna politika

Njega zanima samo unutra

 

Ljudi iz bliskog okruženja Borisa Tadića kažu da je njegova politička ideologija isključivo hedonističkog karaktera. Ma šta to značilo... Zato ima onih intelektualaca, koji mu poručuju : "Quod licet Jovi, non licet bovi ", ili, "Što je dozvoljeno Jupiteru nije volu" (tj. nije sve za svakoga). Ali, kako je Tadićev cirkuski odnos prema državnim institucijama pogubno uticao na potpuni slom srpske diplomatije, istraživao je Tabloidov izvor iz samog vrha Ministarstva spoljnih poslova...

 

Insajder: D-6

 

U vreme svog drugog predsedničkog mandata, pre tri godine, Boris Tadić je dočekao Novu godinu u Rimu na Španskom trgu, i to van porodice i zvaničnika, tj. u neformalnom društvu jedne "dame", Ane Urošević, za koju će javnost kasnije saznati da je ustvari snaha bivše dogradonačelnice Beograda, Radmile Hrustanović. Tadić je, ubrzo posle toga, na opšte zgražavanje, imenovao Anu Urošević, za ambasadorku Srbije u Italiji!

Istražujući pogubni Tadićev uticaj na srpsku diplomatiju, bolje reći njeno uništavanje, jedan od nekada bliskih Tadićevih ljudi potvrdio je da je on uvek govorio za sebe kako je  hrabar čovek, ali je, uprkos tome, na mitingu povodom proglašenja samostalnosti Kosova, pre tri godine podvio rep, ustvari pobegao "u radnu posetu Bukureštu" i ostavio državu u veoma delikatnom stanju. Ukratko, izvukao se, napustio prestonicu, mada je znao da lako može doći do nemira, što se na žalost i dogodilo, i to u drastičnoj formi. Mnogi su sa pravom postavili pitanje: gde je tada bio Tadić da svojim autoritetom, a tvrdi da ga ima u Srbiji, spreči građanske nemire, uništavanje i paljenje Beograda?

Isti izvor navodi da je Tadić bio opsednut sa kontraobaveštajnim službama BIA i VBA, dok ga obaveštajne službe, čija je delatnost usmerena na pribavljanje informacija u inostranstvu, uopšte nisu zanimale! On je takođe  sprečio spajanje BIA i SID - obaveštajne službe Ministarstva spoljnih poslova. Njega zanimaju "dvorske intrige", jer misli da će na taj način duže trajati kao diktator. Očigledno da mu je bliska rimska metodologija "Divide et impera" (Zavadi pa vladaj). On tako radi i sa svojim bliskim saradnicima. Očigledno da tu nema ni "D" od demokratije.

S obzirom da ne postoji obaveštajna služba, nema ni valjane procene kako razmišlja strani faktor. Zato je Tadić često bio zatečen raznim akcijama EU i SAD, ne znajući kako da se ponaša u mnogim situacijama. Treba reći i to da je on u svom mandatu bio predsednik koji nikada nije imao brifinge sa obaveštajnom strukturom. Naravno, obaveštajni sektor BIA ne može da pribavi željene informacije iz inostranstva, jer nije kadrovski opremljen, niti ima izgrađene operativne pozicije.

 Poznato je da ovi operativci u većini ne govore strane jezike, što je osnovna alatka za uspešan operativni nastup. Tu ne pomaže ni prisluškivanje , ni pendrek, kao  ni "ovlašćenja". Tako je Tadić spao na naklapanja Vuka Jeremića, koji je umislio da je obaveštajac i to vrhunski! Najgore je što je Jeremić izgubio smisao za realnost i u to stvarno veruje. Međutim, realnost je potpuni drugačija. Tako srpski ministar diplomatije iscrpljuje svoje sagovornike tokom iznošenja stavova koja su pre svega anahrona, dosadna, bezidejna...

Preuzimanjem samostalnog vođenja spoljnje politike je još jedna potvrda da Tadić umišlja da je "super premijer", a samim tim pokazuje i da svesno krši  Ustav!

 Očigledno da je diplomatija Srbije privatizovana zahvaljući Tadiću. Neverovatno da je Jeremić postavio za bliže saradnike ljude koji su bili vezani za Miloševića, a nemaju ništa zajedno sa Dačićem.

Kakva je nakaradna kadrovska politika u Ministarstvu spoljnih poslova, govori i činjenica da ima dosta diplomata koji ne govore strane jezike, a što je osnovni uslov za rad u inostranstvu. Tako na primer, ambasadora Vladimira Nikolića ne zanimaju strani jezici, iako je bio doskorašnji generalni konzul u Trstu, Italija, a trenutno je i direktor Konzularnog odeljenja MSP! Interesantno je da i treći čovek MSP generalni sekretar Vladimir Ćurgus govori tečno makedonski, i ništa više!

Ipak, eklatantan je primer ambasadora Vladimir Nikolića, čije kolege imaju ogromne primedbe na njegov rad. Inače, karijeru je izgradio kao žrtva SDB, u kojoj je radio do 1999. godine kao načelnik analitike.

Slobodno se može reći da je njegov slučaj ispunjen torturom i terorom. zato je, verovatno, u stalnoj paranoji, a ima i psihosomatskih problema! Za svoju karijeru u diplomatiji duguje Vuku i Danici Drašković kojima je davao relevantne informacije o atentatu na Ibarskoj magistrali. No, on je tu nesreću dobro unovčio, tako što je bukvalno postao potrčko bračnog para Drašković. U vreme ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića i uz pomoć tadašnjeg direktora obaveštajne službe MSP SID-a Gorana Petrovića, odlazi za šefa konzularnog odelenja pri ambasadi u Zagrebu  i to po ugovoru (tada je to još bilo legalno u MSP). Nakon uspešnog terena u Hrvatskoj gde je zamenio Gorana Petrovića na čelu SID-a...

 U početku, operativci MSP ga hvale, ali ubrzo se sve menja, posebno kada se uhvatio u kolo sa Željkom Perovićem (crnogorski kadar iz Đukanovićevog okruženja) pomoćnika tada novog šefa diplomatije Vuka Draškovića (tj. Danice)...

 Od, na oko normalnog čoveka, on i Perović kreću da prave rusvaj, da sumanuto kadruju  uz podršku bračnog para Drašković. To je bila preteča katastrofalnog kadrovanja Borka Stefanovića...

Inače za vreme postojanja SCG, Vladimir Nikolić odlazi na mesto generalnog konzula u Trst, bez verifikacije znanja  i jednog stranog jezika! To, po pravilniku MSP, nije moguće, ali... Uprkos svemu, Nikolić se obreo u Trstu, gde je veoma malo vremena obitavao u konzulatu, a najviše je vremena provodio u gradskim kafićima gde svraćaju naši građani. Tako je on počeo da "zabavlja" našu dijasporu kojoj ništa ne promiče.

Zanimljiv je bio i odnos Nikolića u Trstu prema SPC, jer ga naša pravoslavna zajednica  nije zanimala, pa je naljutio čak i vladiku Jovana. Ustvari, Nikolić je imao svoj lični razlog, on je sabotirao akciju naših vernika i dijaspore u Trstu koji su pismeno zahtevali da se njegovoj zamenici Mirjani Kotlajić produži službovanje u Trstu gde je bila zaista od velike pomoći dijaspori. Zbog toga je vladika Jovan poslao pismo Vuku Jeremiću o slučaju Nikolić, ali ono nikada nije stiglo do njega.

Inače, Nikolić je verovatno rekorder dolazaka u zemlju što zbog suđenja (desetak puta) što preko pedeset puta iz privatnih razloga. Treba znati i to da za svako napuštanje države prijema, šef DKP mora imperativno imati saglasnost ministra Vuka Jeremića. Za vreme mandata od četiri godine, Nikolić je dolazio preko šezdeset puta u Srbiju, naravno i za to vreme mu je tekla devizna plata.

Nikolić je upleten i u slučaj svoga blagajnika, Dušana Bogdanovića, koji je vraćen pre  godinu i po dana u državu zbog pronevere 25.000 evra! Navodno, sada ga čeka suđenje. No, Nikolić kao naredbodavac "pere se " i kaže da o tome ništa nije znao.

Prema izvorima iz MSP, na samom početku mandata Vuka Jeremića, njegov šef kabineta, Borko Stefanović, silovito je krenuo da analizira nerad šefova DKP. Kako je među diplomatama Nikolić važio za neradnika, Stefanović je rešio da ga vrati u zemlju. No to mu nije uspelo jer je bračni par Drašković insistirao da ostane, jer je mnogo propatio prilikom zatvaranja. Tako je on nastavio da živi svoj lagodni život trošeći državnu sinekuru (apanažu), ali, sa druge strane, ukinuta mu je radio-veza sa centralom, budući da nije slao šifrovane telegrame. Treba znati da za jednog profesionalnog šefa DKP, oduzimanje šifre isto što i ukidanje prava na život.

 

Zeka čuva Pinočea!

 

Konačno, biće zanimljivo kako će Zeka Božović, istaknuti član DS, sačuvati za svoga kuma, Zorana Popovića zvanog Pinoče, mesto šefa konzulata u Rijeci, koju dužnost on i dalje obavlja. Jer, problem postaje veći zbog činjenice da je agresivni pretedent na tu ugodnu mediteransku zavetrinu, upravo Vladimir Nikolić.