Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (13)

 

I pravda se iselila iz Srbije

 

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje je dosledno pratilo sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci. Došlo je vreme da se uz punu saradnju sa međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca i uz stručnu pomoć komisija OSCE-a, a uz puno poštovanje zakonitosti, utvrdi krivična odgovornost "'reformatora" pravosudnog sistema, počev od ministarke pravde Snežane Malović, potom predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, do republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac i njihovih saučesnika i nalogodavaca, te da se po hitnom postupku rehabilituju sudije i tužioci koji su zbog oholosti vlasti ostali bez posla. U ovom broju opisujemo ulogu tužioca za organizovani kriminal u zaštiti partijske oligarhije i uticaju na izborne rezultate i koalicije

 

Milan Glamočanin

 

 

Kandidat za premijera Boris Tadić, slavodobitno, nakon što je izgubio predsedničke izbore, izjavio je da se prihvata ponude svoje stranke da formira Vladu, jer su prihvaćeni njegovi principi - borba protiv siromaštva, korupcije, organizovanog kriminala i veću zaposlenost. O daljem putu ka Evropskoj uniji da i ne govorimo, mada u narednih deset godina o našem članstvu nema ni govora.

A iz Evropske unije novoj vlasti, bez obzira ko će je formirati, poručuju da su uvređeni reformom srpskog pravosuđa i da zahtevaju da se sve greške i nepravde u izboru tužilaca i sudija isprave, i da se promene mnoge zakonske odredbe, dekriminišu pojedina krivična dela.

O tome se kandidat za premijera Boris Tadić nije osvrnuo kao na smrdljiv sir, jer je on sprovedenu reformu hvalio na sva usta, a izvršena je pod njegovim budim nadzorom.

Slučaja (re)izbora sudija u Valjevu potvrđuje da je reforma sudstva u Srbiji bila provedena po stranačkim kriterijumima, i da su bez posla ostale najbolje sudije, a njih nasledili najnesposobniji i najnestručniji. Ali, nažalost, priča iz Valjeva nije jedina...

 Svaki grad u Srbiji, u kojem postoje sudovi i tužilaštva, na sličan način, i po istom postupku, dobio je svoje delioce pravde. I zar je za očekivati da Boris Tadić bilo šta dobro učini za Srbiju, koju je opljačkao, razorio, ponizio i obespravio skoro svakog građanina?

Na žalost, pravda u Srbiji više ne stanuje...

 

 

 

Valjevo: Kada biraju najgore, otpuštaju najbolje

 

Sudimo po kućama

 

 

U vašem magazinu od 15. septembra prošle godine, u tekstu pod naslovom: "Nikad ne biraj otpozadi", dat je realan prikaz stanja u "reformisanom" Valjevskom pravosuđu. Ali može biti i gore.

Kada se radi o izboru sudija koji se po prvi put biraju u Osnovni sud u Valjevu, do tog izbora je došlo po prethodnom sporazumu članova ondašnje koalicije "Za evropsku Srbiju", i to tako što je dogovoreno da svakom od njena 4 člana (DS, SPS, G17+, i SPO ) pripada po jedno mesto. Tek potom, pošto je na takav način utrt put "reformisanom sudstvu", raspisan je konkurs za takva 4 namenska sudska mesta na koji se javilo ukupno 29 kandidata.

Izvršavajući navedeni koalicioni dogovor Visoki Savet sudstva prvog saziva, a preko svog člana Boška Ristića, kao ondašnjeg predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe, predložio je u ime VSS prvog saziva, Narodnoj  skupštini Srbije da se kao najstručniji i najdostojniji, dakle i najbolji, izaberu i to: poslednji na rang listi, dakle 29-ti sa najmanjim brojem bodova, a predložen od SPO-a (boljeg nisu imali), zatim pretposlednji - 28-mi po zahtevu G17+ ( ova njihova kandidatkinja je studirala punih 9 godina i završila sa prosečnom ocenom od 6,64), dok je SPO dao kandidatkinju pod rednim brojem 22 (7 godina studiranja sa prosekom 7, 55) i najzad DS je bio najbolje plasiran ( zavidno 8 mesto sa prosekom 8, 27).

Napominjem  da izneti podaci potiču iz samih konkursnih kandidatskih prijava podnetih kao dokaz o ispunjenosti kriterijuma raspisanog od VSS prvog saziva. Dakle navedeni kandidati, ni krivi ni dužni, najmanje su odgovorni, za svoj izbor, oni su tražene podatke dali kao istinite. Jedino su prećutali članstvo u partijama.

No ovako učinjen izbor ubrzo je počeo da daje rezultate. Pokazalo se da poslednji "otpozadi izabrani" sudija, raspoređen da sudi krivične predmete slabo stoji sa umećem izrade presuda. Kako mu ta veština nikako nije išla od ruke, jer je zahtevala potrebnu stručnost, to je se makar po cenu dostojnosti, moralo naći neko rešenje. I nađeno je u vidu stručnog lica, koje to ume da solidno uradi, naravno uz odgovarajuću novčanu nadoknadu koja odgovara renomeu izvršioca posla, buduću da se radi i da nije u pitanju bilo ko  već jedan nereizabrani sudija jednog bivšeg višeg suda!

 Kooperacija se počela odvijati tako što bi se navedeni "otpozadi izabrani" sudija obično u večernjim časovima uputio ka stanu nereizabranog kolege noseći nekoliko složenijih predmeta, i po predaji istih dobijao uputstvo kada da dođe po njih. Po proteku dogovorenog vremena, pošto je proučio opise donetih mu predmeta, nereizabrani kolega, vraćajući te spise, dao bi preporuke "otpozadi izabranom" kolegi kako koji predmet treba presuditi. Jer niko, pa i najbolji stručnjak ne može uraditi valjanu  presudu ako je pogrešno presuđeno.

Po presuđenju, a u skladu sa dobijenim uputstvom, "otpozadi izabrani" kolega, opet uveče bi posećivao nereizabranog sudiju, donoseći presuđene predmete radi izrade presuda. Sledeći put dobijao je urađene presude, a ostavljao novodonete predmete, radi razmatranja i dobijanja savete kako iste presuditi.

Što se tiče tarife nereizabranog kolege, po kojoj su plaćane njegove usluge, ona je imala tri stava: prvo, proučavanje spisa, drugo, davanje saveta koje dokaze izvesti i kako presuditi i treće, izrada presuda.

Ulaganja "otpozadi izabranog" sudije u ovu vrstu "kućne radinosti" su značajna ali i isplativa jer po proteku vremena od tri godine od izbora, ocenjivaće se kvalitet rada svakog po prvi put biranog sudije.

A sistem "sudimo po kućama" će nesumnjivo dati solidan rezultat i obezbediti i dalje status sudije, a posle, lako ćemo. Praksa  "sudimo po kućama" se može pokazati i kao dalji mogući pravac razvoja reforme pravosuđa. Zašto da ne ? Suđenje po kućama! Kao jedna vrsta domaće radinosti! Posebno domaće radinosti nereizabranih sudija! Nereizabrani se više ne plaćaju iz budžeta. Uštede su velike. Kvalitet se podiže. Ažurnost povećava, jer jedni tobože sude a oni drugi (nevaljali) presuđuju faktički i rade presude! Milina jedna! Kako se samo ministarka Malović ovoga nije setila?

Daljim razvojem sistema uključuju se i optuženi dobijajući u ovom sistemu "sudimo po kućama" savete kako da se brane, naravno o svom trošku. Mogućnosti razrade su neslućene!

I onda se dolazi do apsurda. Jer skoro svi u sudu znaju za navedeni način izrade presuda u jednom broju predmeta kojima se duži ovaj "otpozadi" izabrani sudija. Znaju to i u tužilaštvu, zna to i jedan broj advokata, to je javna tajna, i nikom ništa!

Iako se ovde radi o krivičnom delu - nadripisarstvo iz čl. 342 KZ, bez obzira što je nereizabrani sudija nesumnjivo stručan, on se NEOVLAŠĆENO i uz novčanu naknadu bavi pružanjem pravne pomoći u vidu izrade presuda, što je kažnjivo novčanom kaznom ili kaznom zatvora od dve godine. A "otpozadi izabrani" sudija čini to isto krivično delo u vidu pomaganja. To su krivičnopravne posledice. Moralne je bolje i ne pominjati. I gde su tu stručnost i dostojnost o kojoj VSS toliko govori?

Sve ovo je lako dokazivo. Dovoljno bi bilo od "otpozadi izabranog" sudije samo zatražiti da na licu mesta u sudu pokaže gde su mu poslednji presuđeni ozbiljniji predmeti u kojima još nisu izrađene presude. Ako nisu u sudu, gde su? Ili jednostavno na onim u kojim su presude urađene sa sigurnošću se mogu naći određeni tragovi  koji potiču od nereizabranog sudije.

Uvaženi glavni i odgovorni uredniče,Vi ste u vašem listu s pravom upozoravali na partijsko sudstvo i tražili da se"nikad ne bira otpozadi". Na iznetom primeru je pokazano šta se dešava išta će se i dalje dešavati kada se  tako  radi.

 

 

 

 

Ni poštari ne znaju njegovu adresu

 

Povodom teksta "MI smo prava Komora", koji je potpisao predsednik Advokatske komore Beograda, advokat Slavko Jelovac, javio nam se advokat  Radosav Nedić, u ime druge Advokatske komore Beograda, zahtevajući da objavimo njegovo pismo.

 

U privilegije predsednika režimu omiljene Advokatske komore u Beogradu spada i pravo da bude nedostupan poštarima i sudskim pozivarima. Slavko Jelovac, aktuelni predsednik komore, zahvaljujući svojim vezama u Prvom osnovnom sudu u Beogradu još od 2000. prolongira izvršenje prinudne naplate u preko 30 postupaka gde se pojavljuje kao dužnik, a pravdu izbegava i u krivičnom postupku koji se pred istim sudom vodi protiv njega i to na identičan način - sudski pozivari ne mogu da ga pronađu.

   Predsednik jedne od dve Advokatske komore Beograda (one čije je konstituisanje Ustavni sud nedavno ocenio kao neustavno) jeste Slavko Jelovac.

   Iako i sam advokat, što će reći da treba da zna koje su posledice nezakonitog postupanja, gospodin Jelovac se upleo u sijaset postupaka u kojima je tužena strana, a u nekima ima i ulogu optuženog.

   Protiv gospodina Jelovca vodi se 36 izvršnih postupaka pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, i to na osnovu verodostojne isprave. Tužilac u tim postupcima je najčešće beogradski Infostan, što pokazuje da gospodin Jelovac nerado ili uopšte ne plaća komunalije. Pojedini postupci su još iz 2000. godine, a ima ih iz svih godina ovog veka.

   Ono što je simptomatično, to je da se postupci odugovlače, jer sudski dostavljači ne mogu da pronađu gospodina Jelovca kako bi mu uručili dopise suda. Da li je moguće da u Prvom osnovnom sudu u Beogradu ne znaju gde se nalazi predsednik Advokatske komore Beograda, makar i one neustavne? Ili je on već sada u bekstvu?

   Ovo poslednje nije potpuno nemoguće, jer se protiv gospodina Jelovca od 8. aprila 2010. pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi i jedan krivični postupak. U predmetu K-19314/2010, postupajući sudija je Milan Grkinić, a predsednik beogradske Advokatske komore je osumnjičen da je izvršio krivično delo iz člana 191 Krivičnog zakonika Srbije, odnosno da je kriv za oduzimanje maloletnog lica, i to u sticaju sa članom 139 Krivičnog zakonika, narušavanjem nepovredivosti stana.

   U istom predmetu i za ista krivična dela je optužena i Tamara Đukić, dok se kao oštećeni i podnosilac predmeta pojavljuje izvesni Radoje Đukić. Zbog istovetnosti prezimena lako je zaključiti da je gospodin Jelovac u nekom bračnom sporu prekoračio ovlašćenja običnog pravnog zastupnika. Pitanje je samo zašto baš u ovom postupku ili je to uobičajeni model ponašanja Slavka Jelovca kao advokata?

   Inače, ni u pomenutom krivičnom predmetu se ništa do danas nije desilo. Shodno sudskoj evidenciji predmet je primljen 8. aprila 2010. i istog dana dodeljen sudiji Grkiniću i - to je sve što se do dana današnjeg dogodilo. Verovatno ni ovaj sudija ne ume da pronađe predsednika neustavne Advokatske komore Beograda.

   Simptomatičan je predmet Iv-1722888/2010 pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu gde JKP Infostan kao poverilac traži prinudnu naplatu duga od 11.474,68 dinara od izvršnog dužnika Slavka Jelovca, Ulica 27. marta 31, stan 601. Zahtev za dozvolu izvršenja poverilac je sudu dostavio 16. februara 2010 i to elektronskim putem, a sudiji Milijani Knežević je dodeljen 21. februara. Istog dana sudija donosi rešenje o izvršenju nad pokretnim stvarima dužnika. Dužnik Slavko Jelovac protiv ovog rešenja izjavljuje prigovor četiri meseca kasnije, tačnije 28. juna 2010. Od tada predmet miruje.

   Ništa manje zanimljiv nije ni predmet I-6387/2011 privatnog poverioca protiv gospodina Jelovca kao dužnika. Predmet je u Prvom osnovnom sudu primljen 7. aprila 2011 i odmah dodeljen sudiji Milici Trbović Svilarić. Posle dopune predloga izvršenja od  27. aprila 2011, sudija 27. maja donosi rešenje o izvršenju na štednom ulogu i tekućem računu dužnika. Zaključak je sudskom izvršitelju dostavljen dva dana kasnije, a pravni zastupnik gospodina Jelovca 15. marta 2012. izjavljuje prigovor i podnosi predlog o odlaganju izvršenja. Ni do danas postupak nije završen.

   Slavko Jelovac je rođen 9. marta 1952. godine u Pljevljima, a Pravni fakultet je završio u Beogradu. Posle završenih studija radio je u privredi, a nakon toga, 1990. godine, prešao je u advokate. Pobornik je mišljenja da "advokati moraju da budu nosioci i stub srpske pravne misli".

   Kao "nosilac i stub srpske pravne misli" gospodin Jelovac se, očigledno, najviše proslavio time što je opstruirao sve postupke koji se u Prvom osnovnom sudu u Beogradu vode protiv njega. To mu nije bilo naročito teško, budući da je predsednik neustavne Advokatske komore koju neko očigledno štiti uprkos presudi Ustavnog suda, te tako očigledno i on lično ima izvanredne veze u srpskom pravosuđu. A obični građani sve moraju na vreme da plaćaju ili im sudski izvršitelji odmah plene i pokretnu i nepokretnu imovinu.

   Možda bi po ugledu na sudije i za advokate trebalo uvesti kriterijum dostojnosti, makar za nosioce funkcija u Advokatskoj komori.