Epizoda 78

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Proslava "male mature" u restoranima i hotelima je samoubistvo srpske budućnosti. Devojčice, tek najavljeni pupoljci, žele da budu sveže zrelo voće. Dečaci, mlado drvo sa tek ozelenelom korom, žele da budu drveće sa "debelom hladovinom". Što ne biva, ne biva! Ako ova srpska država ne objasni toj deci, braćemo crvljive plodove. Još nije sve izgubljeno, izgubljeno je samo ono čega se odreknemo.

Istina je najskupocenija i najopasnija stvar. Sa tom činjenicom kao da nisu upoznati svi naši učitelji i nastavnici. Dečak od dvanaest godina koji je nožem teško ranio druga, na pitanje "otkud mu nož", mirno je odgovorio:"Zar oružje nije srpska tradicija, zar ga Srbi nisu uvek nosili?!" Ovo dete je hranjeno lažima! Kao što se generacije srpske vaspitavaju lažnom porukom pesme "Rado Srbin ide u vojnike"! Niko javno nije prozvao ni učenikove roditelje, ni njegove nastavnike. Sudi se dečačkoj vatri, a vatra se ne gasi benzinom.

Iz evrope stiže vesti da Srbi troše za hranu tri puta više od Evropljanina, ili više od četrdeset odsto od mesečnog budžeta. Pri tom Srbi izdvajaju tri puta manje za kulturne potrebe.

- Ja ne mogu, - brani se Kale Bugarin - da sedim u pozorištu i da mi krče creva. Kada imam lagan i loš ručak, ogladnim dok se penjem uz stepenice.

Drakče bakalin "zahvalno" klima glavom.

- Evropa brine o nama, sada se sekiraju što je naša kanalizacija masnija od njihove.

U istom danu su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom objavile da "Seki Aleksić ima novu pesmu i novi stajling". Ona peva onako kako srpski narod nikada nije pevao. Njena pesma nema u sebi ništa od srpskog melosa. O njenom "stajlingu" ne umem ništa da kažem, jer nikada u životu nisam ušao u "javnu kuću". Tako obučene pevačice, sa takvim načinom pevanja i takvim pesmama, budalasti novinari zovu "narodnjaci" Iako svaka budala ima pravo na mišljenje, misliti glavom budale je isto što i pevati glasom kukavice.

U klubu "Dno života" ulazi ljutiti Drakče bakalin.

- Odem na zakazani pregled kod lekara, a pre mene uđe desetoro preko reda. Stanem u red na šalteru u pošti ili opštini i taman ja na redu, službenica viče: "Pređite na drugi šalter!"

Kad su bili izbori, stigao glasački listić i za moju majku, a ona umrla osamdeset prve. Ličim samom sebi na magarca.

Tića kafedžija mu donese pivo, pa ga smiruje.

- Popi pivce za živce! Bolje je biti živ magarac nego mrtav lav.

-Tu misao je smislio neki magarac!- još ljut Drakče. - Magarcu nije teško da bude pametan.

Na ruševinama "saveznog SUP-a", izraslo "kiselo drvo" u više varijanti. Takvo drvo je puno vode, šuplje stabljike i nije za ogrev. Takvo drvo raste koje nije za život ljudi.

Srpska demokratija je počela da izrasta iz mesta sličnih "saveznom SUP-u", gde je ubijano srpsko nacionalno pamćenje. A, mi smo, danas, na usluzi svetskoj demokratiji, sa posebnim "odlikama iste" na Kosovu i Metohiji. Pouzdali su se u naše poroke. Nismo ih izneverili!

U danu izbora predsednika Srbije, Vojvodina dala Zvezdi gol u poslednjem minutu. O tome niko ne priča, možda i zbog toga što je učešće Vojvodine u evro-kupovima "manje zlo"od učešća nekog drugog kluba? "Manje zlo" nikad neće biti "dobro", može samo da bude aktuelna bolest srpskog fudbala.

Na Kosovu ništa novo! Izbori, OEBS, KPS, svedočenje Dika Martija, hapšenje Srba, pritvori, pretnje. Svikli smo se na muku i mučninu. "Muka živa" nama je način života. Svi hoće kako mi nećemo! I naša država bi što šta mimo nas. Od toga nam je najveća muka. I kad je muka - nije lako.

Sačuvajte osmeh na svom licu, njime se smejemo i mi sa Kosova i Metohije.