Evropa

Da li predstoji repriza Crnog petka iz 1933?

 

"Pažnja, građanski rat"

 

Izlaz iz sadašnje globalne krize je programiran: izbiće masovni neredi u Evropi iz kojih će se izroditi sveevropska diktatura

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Sve što nam treba, jeste jedna velika kriza, smatrali su kreatori novog svetskog poretka. Tako je nekadašnji ministar spoljnih poslova SAD Henri Kisindžer 12. januara 2009. u Njujork Tajmsu napisao kako "nestabilno stanje međunarodnog sistema predstavlja jedinstvenu priliku za kreativnu diplomatiju". Pojam "kreativno" najčešće se koristi kao eufemizam za "neregularno".

Već 22. aprila 2009. ovaj vodeći svetski geostrateg u Vašington Postu pojašnjava: "Privredna kriza absorbuje energiju svih velikih sila... Jedna ovakva prilika za sveobuhvatno rešenje još nije postojala... Sadašnja međunarodna ekonomska politika se bazira na iluziji da će stari globalistički sistem da se ponovo uspostavi čim prođe sadašnja ekonomska kriza..." Upravo suprotno bi trebao da bude slučaj, smatra Kisindžer.

Stari politički sistem se zasniva na postojanju globalne privrede, ali lokalne politike. Posle ove krize i politika bi morala da bude globalna, čuje se ne samo od geostratega, već i od vodećih političara Nemačke.

Ugledni američki list Fajnenšel Tajms objavio je 12. juna 2012. članak sa mračnom prognozom: "U slučaju propasti evra preti nam nova 1933. godina". To je godina, da podsetimo, kada su Nacionalsocijalisti na čelu sa Adolfom Hitlerom došli u Nemačkoj na vlast. Još 2009. je nemački profesor ekonomije Vilhelm Henkel objasnio: "Bez Crnog petka na berzama ne bi bilo ni Hitlera. Jer, posledica Crnog petka bio je slom ne kreditne, već realne privrede."

Nemački stručni list za oblast ekonomije i finansija Virtšaftsvohe zapanjio je svoje čitaoce kada je 12. juna ove godine objavio kako postoje planovi za izlazak iz evra u slučaju da na ponovljenim izborima u Grčkoj pobede evro-skeptici. Dakle, istog dana kada je američki ekonomski list objavio kako propast evra predstavlja ulazak u novi totalitarizam, nemački stručnjaci obelodanjuju da je propast evropske valute veoma realna mogućnost.

Istovremeno i nemačka kancelarka Angela Merkel potvrđuje da je politika njenog kabineta "više Evrope". Pod ovim pojmom ona smatra davanje većih političkih ingerencija centrali u Briselu. Zajednička fiskalna politika, koju za države evro-zone traži Nemačka, predviđa da u budućnosti neće Evropski parlament da vodi evropsku politiku, već savet ministara finansija. Jer, onaj ko određuje budžet ima i faktičku vlast.

Zvuči kao neverovatna slučajnost da je već pomenutog 12. juna ove godine u nemačkom nedeljniku Špigl izašao članak o "Novoj Evropi". U njemu doslovce stoji: "Španske propale banke, italijanska lenja konjuktura, grčka prezaduženost: kriza primorava Evropsku Uniju da razmišlja o jačoj kooperaciji. U Briselu se interno razrađuju planovi o osnivanju evropske savezne države. Da li građani, međutim, žele tako nešto?"

Izgleda da su građani u Evropi, ipak, na suprotnoj strani od političara.

Vodeći evropski analitičari predviđaju za ovu godinu masovne nemire u zemljama EU i to u razmerama kakvih nije bilo poslednjih 100 godina. Još 21. januara 2009. je portal euobserver.com objavio kako u Briselu postoji posebna radna grupa koja prati razvoj događaja u kritičnim zemljama: Grčkoj, Litvaniji, Letoniji i Bugarskoj. U međuvremenu je polje delovanja ove grupe proširen i njen zadatak je da objedinjuje saznanja nacionalnih bezbednosnih struktura o nezadovoljstvu naroda širom EU.

Nemački ekonomski stručnjak Vilhelm Ote je ovakav razvoj događaja predvideo još 2006. Pitanje je samo kada će i nemačka vlada svom narodu priznati da će živeti sa dugoročnom nezaposlenošću, visokom inflacijom i bez izgleda na pristojnu penziju i socijalnu pomoć - jednom rečju da će kao i većina ostalih građana EU živeti bez perspektive?

Kada se to bude desilo i u Nemačkoj će stotine hiljada mladih da ide na barikade, a onda će upravo da se desi ono što je Udo Ulfkote i prognozirao u svojoj knjizi jasnog naslova: "Pažnja, građanski rat".

U Grčkoj se narod već naoružava kako bi spremno dočekao obračun sa briselskom birokratijom. U Španiji se najavljuju masovne demonstracije za ovo leto. Sindikati u Italiji obznanjuju kako neće skrštenih ruku da prihvate dalju politiku štednje preko leđa najsiromašnijih...

U Nemačkoj su sledeće godine savezni izbori i do tada će Merkelova, htela ona to ili ne, pred birače morati da izađe sa jasnim planom izlaska iz krize, ali i sa cenovnikom koliko će to da košta Nemce. Eksperti smatraju da će to biti proglašenje političkog stečaja vladajuće elite u Berlinu, a da će nastavak biti stalna kriza sa masovnim demonstracijama kao u Vajmarskoj republici, koja se završila dolaskom Hitlera na vlast. Upravo na ovakav razvoj događaja je mislio Dejvid Rokfeler kada je pre više decenija obznanio kako je za stvaranje Novog svetskog poretka najvažnija jedna velika kriza. Njegovi preci su finansirali dolazak Hitlera na vlast, zašto i njegovi potomci ne bi mogli da ustoliče nekog novog evropskog diktatora?