Natrag

Povodom

Povodom

 

Da li je nova vlast nastala da bi pokrila kriminalnu vladavinu Demokratske stranke?

 

Nova vlada- lažna nada?

 

Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji pokazuju da su zdrav razum i dobra volja birača u sukobu sa političkim hohštaplerima svih boja i oblika. Glasali su za socijaliste i naprednjake, a oni, kako izgleda, imaju nameru da ih namagarče tako što će od krivične odgovornosti  da sačuvaju sve ključne Tadićeve mafijaše i grobare tranzicije. Kaznili su birači na poslednjim izborima Demokratsku stranku, a sve govori da bi pljačkaši iz DS mogli nesmetano da nastave sa radom! Hoće li, zaista, i ova vlada biti jedan montažni projekat, stvar dogovora dva-tri lopovska klana, ili će doći do istinskih promena koje Srbiji trebaju kao vazduh i voda? Hoće li Srpska napredna stranka dozvoliti da Demokratska stranka ima gradonačelnike i u Beogradu i u Novom Sadu, Zrenjaninu... I to dok pregovara sa SPS-om oko formiranja Vlade Srbije? Sve ukazuje da je nova Vlada, ustvari, naša lažna nada, i da bez opšteg ustanka građana Srbije koji su u izmuranju od gladi, bede, besposlenosti i beznađa, u ovoj zemlji nema života za više od pet miliona ljudi. Upućeni tvrde da je nova Vlada, ustvari, stvorena kao marionetska, da bi Rusija i Evropska unija, jednu razularenu političku klasu u Srbiji stavila pod kontrolu. Jesen stiže, tad se raja diže...

 

Nikola Vlahović

 

 

Koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbije, može pasti već na prvom ispitu, bude li dozvolila dosadašnjem gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu da "ostane u sedlu"

 Jedno od ključnih pitanja koje će odrediti dalju sudbinu tek stvorene koalicije, glasi: hoće li  Ivica Dačić i nekoliko ministara u njegovoj vladi, uskoro biti na "stabilnom budžetu" ovoga tajkuna, hoće li mu dozvoliti da on njima vlada, ili će novonastala koalicija organizovati njegovu smenu kako bi se ratosiljala ovog nezasitog preduzetnika, koji veruje u svoju isceliteljsku moć i zgrće milione prodajući tu prevaru dvomilionskoj prestonici i celoj Srbiji?

Može li Mlađan Dinkić, čovek koji je harao srpskim finansijama, na silu rasprodavao preduzeća gurajući ih u siledžijsku privatizaciju, ojadio srpske banke i bacio pod noge strancima najjeftiniju radnu snagu u Evropi, da opet bude ministar, da gazduje životima građana koje je već očerupao i bezbroj puta prevario?

Odgovor na ova pitanja, od suštinske su važnosti za političku budućnost Srbije. Na njima će tek stvorena koalicija pokazati kakve su joj namere. Tako će na slučaju Dragana Đilasa, čoveka koji je danas ključna ličnost Demokratske stranke, biti testirane sve dobre i sve loše namere socijalista i naprednjaka. Budu li ga sklonili sa funkcije gradonačelnika Beograda, koja ga čini i dalje jednim od tri najmoćnija politička faktora u Srbiji, onda postoji nada da će ga neko, konačno, suočiti sa zastrašujućim pljačkaškim monopolom koji je ostvario u medijima, ali i višemilionskim štetama koje je naneo beograđanima, gurajući ih, bez njihovog znanja, u ogromna kreditna zaduženja koja će otplaćivati naredne generacije...

U međuvremenu, dok je gradska vlada Beograda sastavljana od članova prethodne koalicije, u Novom Sadu je za gradonačelnika izabran takođe dotadašnji vršilac te funkcije, Igor Pavličić.  Ako to ne bude naprednjacima dovoljan povod za političku likvidaciju Dragana Đilasa u Beogradu, onda se narod u Srbiji ne može nadati istinskim promenama niti pročišćavanju društva od najkrupnijih lopova.

Može Srpska napredna stranka ratovati saopštenjima i javno postavljati pitanja- koliko nepokretnosti u svom vlasništvu ima novoizabrani gradonačelnik Novog Sada, kako i kada ih je stekao, te da li misle da je moralno da sa svojim kumom Bojanom Pajtićem nastavi razaranje Novog Sada, ali, sve dok u praksi ne pokaže da ima tu snagu i da može da smeni gradonačelnika Beograda, to ništa neće značiti.

Ovde ne treba zaboraviti da je koalicija sa socijalistima "ispod žita" koju Demokratska stranka čini u vladama dva najveća grada u Srbiji, posledica nemoralne politike koju vodi vrh SPS, koji, u ime nekakvih opštih interesa, sklapa pomirljive poslovno-političke klanove. Sve to ukazuje da je prosečan građanin Srbije ružno izigran!

Ako se taj scenario pokaže kao koncept buduće vlade (svi sa svakim), onda je rezultat vanrednih majskih izbora bila velika prevara! Može se u tim okolnostima reći, da je u pitanju potpuni trijumf korumpiranih vlastodržaca koji sektaški drže svoje privilegije i pozicije, uzajamno se pomažu i stvaraju atmosferu lažnih neprijateljstava, kako bi što duže obmanjivali poreske obveznike dok oni prodaju, koriste i naplaćuju višedecenijski rad prethodnih generacija.

 

Primer jednog pobratimstva

 

Brzo i lako je zaboravljeno, ali je grupa sadašnjih "Đilasovih socijalista" na čelu sa Aleksandrom Antićem, u prošlom sazivu gradske skupštine, jedva pristala da uđe u koaliciju sa Demokratskom strankom, ali, kad je Đilas otvorio "kesu", stvari su iz temelja promenjene...

 Antić nije socijalista od juče. Bio je odbornik SO Zvezdara u dva mandata, od 1992 do 1996. godine, i tri puta biran za odbornika SPS u Skupštini grada Beograda, a od 2004. do 2008. godine obavljajući i funkciju predsednika Odborničke grupe SPS. 

Za predsednika Skupštine grada Beograda izabran je 16. decembra 2008. godine, dakle, u doba kad još nije znao kakva ga sve dobra čekaju u Đilasovoj ekipi. Odmah je dobio i mesto predsedavajućeg u Skupštini JAT tehnike, mada je ekonomista po zanimanju. Sustigle su ga i ostale prinadležnosti, kako i dolikuje kad je neko "na Đilasovom budžetu".

Na Vidovdan 2012. godine, pojavio se kao gost kod Vuka Draškovića, na tragikomičnom "Parastosu za Tadića" bez cveća i venaca. Doneo je viski. Na kraju je izgovorio vrlo važnu rečenicu, da ne treba menjati tim koji je dobro radio, što je trebalo da znači da mu je Đilas dobar. Ubrzo, i Đilas mu je, nemuštim rečnikom odgovorio u jednoj TV emisiji da je spreman i na sopstvenu smenu u stranci, samo da "tim koji se dokazao" ostane na čelu gradske vlade u Beogradu!

Zna se ko će, ali čime će ?

Šta Srbiju čeka, ukoliko moć, vlast i novac učine da zaraćena politička plemena sklope najskaradniju koaliciju koju je moguće zamisliti?

 Ne treba biti mudar pa zaključiti da će tako prekaljena družina uzeti i zadnji kap krvi ovoj zemlji i njenom ojađenom narodu. Gazde uz italijanskog Fijata još čekaju da im ova država plati 300 miliona evra, da bi krenuo sa kragujevačke trake prvi automobili, čija prodaja nije izvesna. Lanac povezanih preduzeća koja zapošljavaju oko 10.000 ljudi nemaju posla bez smederevske železare, a kako stvari stoje, neće ga ni imati jer je reč o posledicama kriminalne prodaje ove firme američkom US Steell.u, koji je napustio Srbiju čim je američka vlada pustila Tadića "niz vodu".

Šta ovakva koalicija može još da rasproda?

Već dve godine iz Elektroprivrede Srbije najavljuju veliko povećanje cena struje. Ukoliko ova vlada pristane na to, onda je poruka jasna: prodaja EPS-a je sledeći korak. U nekim susednim zemljama (Hrvatska, na primer) otišli su toliko daleko u samoubilačkim akcijama, da su prodali čak i poštansku službu!

Bude li došlo do toga, ne treba sumnjati da će nove gazde najveće srpske firme učiniti sve da sahrane i ovo malo privida socijalne države.

Uskoro će postati jasno, da li je na sceni "manufaktura" iz devedesetih, da li je ljubav prema malim noćnim razgovorima, i tajnim, kućnim diplomatijama, važnija od svake volje naroda! Jer, onaj ko prvi "primi kesu" od Dragana Đilasa, postaće zajedno sa njim odgovoran za multimilionsku pljačku građana, za zastrašujući medijski mrak, za teror odnarođene političke klase i za sva zla koje je ona proizvela u poslednjoj deceniji...

Narod koji predugo trpi teror svojih vlastodržaca, vremenom postaje njihov saučesnik. Srbiji se ovo već događalo. Prerano se radovala, prekasno se treznila...Kakva su joj iskustva sa političarima, ovo ne bi trebalo da joj se ponovo desi, ali...

Danas, u sred varljivog leta 2012. godine, mnogi su se prerano obradovali da će u najkraćem roku doći do obračuna sa kriminalnim preduzetništvom bivših ministara, direktora javnih preduzeća, gradonačelnika i drugih "barona" iz demokratske korporacije, koja je ovako sita i puna sebe, otišla predaleko u neopisivoj pljački naroda i države.

Na sceni ovog ustajalog političkog pozorišta, već ima dovoljno onih koji su se po više puta prodavali i nanovo nudili istim kupcima...

 

Bolest kojoj nema leka

 

Sve što se u  predizbornoj i posleizbornoj Srbiji desilo od Đurđevdana (6. maja) do Vidovdana (28. juna), retko može da se vidi u civilizovanim državama. Politika jeste stara kurva, ali, kolona ovakvih prostitutki, odavno nije prošetala pred očima poštenog sveta!

Tog 6. maja, 2012. godine, pre ponoći, čim se oglasio Ivica Dačić, "drugi među jednakima" iz dotadašnje koalicije, rečima ohrabrenja dotadašnjem "partneru" Borisu Tadiću i njegovoj stranci, i uveravanjem da će ista družina voditi i vladu i državu i u narednom mandatu, mnogi su poverovali da je to gotova stvar. Ubrzo posle toga, izgovorio je još jednu, (ne)dvosmislenu rečenicu: "...Možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer".

Bio je to jasan signal Demokratskoj stranci, šta je uslov mogućeg kompromisa. Tadić ga nije shvatio za ozbiljno, kao što nije za ozbiljno shvatao ni mnogo drugih, sudbinski važnih stvari, tokom dva predsednička mandata koja je imao...

Konačno je sastavljena koalicija naprednjaka, socijalista i političkog preduzeća pod  imenom Ujedinjeni regioni Srbije na čijem čelu je  Mlađan Dinkić.

Njegov orkestar za sahranu državnih preduzeća, rasprodaju imovine u bescenje, finansiranje domaćih i stranih lovaca u mutnom, odgovoran je za podugačak spisak kriminalnih privatizacija, velikih novčanih transakcija (sa nepoznatim ishodom), brojnim zaduživanjima kod MMF-a, kod takozvanog Londonskog i Pariskog kluba poverilaca, a sam Mlađan Dinkić je ostao dužan srpskom narodu da kaže šta je video na računima kiparskih banaka i zašto o tome nikad više nije progovorio. Istaknuti članovi njegove stranke, takođe su napravili brojne kriminalne radnje, i niko od njih ni do današnjeg dana nije pozvan na odgovornost zbog toga...

 Među njima je svakako najistaknutiji bivši četvorostruki ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji još uvek nije seo na optuženičku klupu, kao suodgovorna ličnost za pljačku budžetskih sredstava, za pranje para prilikom rekonstrukcija kliničko-bolničkih ustanova, za nesebičnu pomoć koju je pružio farmaceutskoj mafiji, za ugrožavanje nacionalne bezbednosti u aferi uvoza vakcina, za nekontrolisane javne nabavke i neopisivu pljačku koju su sprovodili njegovi kadrovi postavljeni na mesta direktora domova zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova širom zemlje...

Mlađan Dinkić, kao njegov nesumnjivi šef u dužem vremenskom periodu, bio je jedna od prvih ličnosti koju je nova vlast morala da procesuira a ne sa njim da ulazi u koaliciju. Uostalom, i novi predsednik države, Tomislav Nikolić, u vreme predizborne kampanje je najavio da će prvo Mlađana Dinkića da izvede na sud (zajedno sa Aleksandrom Tijanićem)!

Naravno, tu su i mnogo drugi Dinkićevi kadrovi, poput Vesne Džinić koja je u vreme dok je bila direktorka Agencije za privatizaciju počinila brojna krivična dela, sukobila se sa više zakonskih propisa u Srbiji i iznela veću količinu novca van zemlje. Na svoje račune u inostranstvu iznela je 100 miliona evra! Ne treba zaboraviti ni Dinkićevog stranačkog partnera iz perioda divljačkih privatizacija, Miroljuba Labusa, koji se višestruko kompromitovao, od "afere Erikson" do "afere Knjaz Miloš", gde su doslovno umešao u tek raspisani tender, i to tako što je lobirao za firmu "Danone", što bi u normalnim okolnostima da je bilo pravne države, bio dovoljan razlog za njegovu krivičnu odgovornost, ali, niti su okolnosti bile normalne niti je njegov partijski šef to mogao da dozvoli...

Sve to nije bio dovoljan razlog da Mlađan Dinkić, zajedno sa svojom armijom haračlija odgovara pred redovnim sudovima, nego je uspeo da opstane u svakoj zamislivoj i nezamislivoj koaliciji, i to uvek sa mizernim procentom glasova koje je dobijao na izborima, jedva prelazeći cenzus.Takav čovek, uprkos svemu, biće opet jedna od ključnih ličnosti nove Dačićeve vlade.

Čemu se treba nadati od političara koji je na sam dan svoga političkog poraza izjavio kako neće ući ni u jednu vladu, nego će se povući u opoziciju, jer je to "povremeno potrebno"? Istina, nije Dačić obećao Dinkiću resor ministarstva za lokalnu samoupravu, regionalni razvoj, Nacionalni investicioni plan, ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo bez portfelja, nego su to učinili naprednjaci, ali, sad je već sigurno da će Dinkić ponovo da bude potrčko Međunarodnog monetarnog fonda na ovom delu Balkana, bez obzira na to što se njegov sadašnji šef koalicije Ivica Dačić zaklinjao kako neće uopšte, ni pod kakvim okolnostima pregovarati sa MMF.  Ko od njih dvojice o ovoj stvari govori neistinu, i to će se uskoro saznati...

Dakle, nova vlada Vlada Srbije biće, po šesti put u rukama Mlađana Dinkića, koji će rukovoditi budžetom, ministarstvom, finansija i ekonomije, nacionalnim investicionim planom i Narodnom bankom Srbije, onoliko koliko je potrebno da dokusuri Srbiju, čije uništenje je zamislio kada je posle 5. oktobra 2000. godine preuzeo Narodnu banku Jugoslavije.

I ne samo to, nego je njegova bolesna megalomanija ispratila svaku Vladu Srbije, na najružniji način. Đinđiću je poručio:  "Laki je malo nervozan...". Ružnih podvala je učinio i kratkotrajnom premijeru Zoranu Živkovću, a Vojislav Koštunica je, zbog njegovog surovog pljačkanja Srbije, podneo ostavku (Dinkić se kasnije hvalio da mu je sa Koštunicom bilo najbolje!). Mirko Cvetković ga je smenio sa mesta potpredsednika Vlade i ministra  finansija, jer je doslovno raspolagao budžetom Srbije, kao sa Alajbegovom slamom.

Nedavno je izjavio da će Srbija bankrotirati početkom septembra. To je rekao čovek koji je lično trasirao put u bankrot!

Da li je, ustvari, mafija koju čine Predrag Ranković Peconi, Bogoljub Karić i Mira Marković, naterala Ivicu Dačića da Dinkiću rezerviše ministarski položaj, makar i sa praznom kasom, pa je ovaj vampir srpske tranzicije još jednom "vaskrsnuo"?

Ko će Tijaniću da se zahvali ?

Najavljeni obračun sa korupcijom (pa i onom sistemskom u kome je cela politička klasa danas), mogla bi da počne iz kabineta nove koalicije, tako što će biti povedena istragu ko je kome šta obećao, ko je kome već dao pare, da li su Đilas, Šutanovac, Tadić i drugi istaknuti članovi Demokratske stranke već nekoga platili da im "čuva leđa" u predstojećim događajima, pa tek onda da taj princip "izađe iz vlade" i da krene na teren, u obračun sa dosadašnjim državnim kriminalom i njegovim izvršiocima u poslednjoj deceniji.

 Konačno, treba se zapitati zašto je Srpska napredna stranka dala ovoliko prostora socijalistima i URS-u, ukoliko je ideja ove stranke bila da konačno promeni odnos snaga u Srbiji, da zavede reda i dovede nove i kvalitetnije ljude?

 Ako je cilj bio da ruše Demokratsku stranku svim sredstvima, ta akcija je onda uspela, ali, opet pod uslovom da nema Dragana Đilasa na čelu Beograda! U suprotnom, ceo posao su radili za drugoga!

Nemoguće je da Aleksandar Vučić, koji je najavio "beskompromisnu borbu" za slobodu medija, ostvari svoj naum ukoliko Đilas i njegove "posredne i neposredne" firme budu vlasnici svake sekunde na najgledanijim televizijama i vlasnici svake dnevne novine.

Kako ta nova koalicija sa Ivicom Dačićem misli da se obračuna sa vladavinom Aleksandra Tijanića i učini RTS servisom svih građana a ne režimskom televizijskom stanicom čiji je program među najogavnijim u regionu, što slikovito i govori podatak da punih deset godina nisu promenili čak ni grafiku na vremenskoj prognozi, ali su zato uspeli da vrate logotip TV Bastilje iz devedesetih?

I još jedno prosto pitanje: kako Dačićeva vlada misli da namakne pare, pre bankrotstva? Da li će Rusija i Kina, na čije novce računa pustahija Dinkić, lako odrešiti kesu i novac dati ovom  probisvetu? Rusi diskretno najavljuju da ni pola dinara neće uložiti u Srbiju, ako ne ostvare uvid u trošenje datog kredita. Početkom jula  skočile su cene osnovnih prehrambenih proizvoda. Suša je uništila dobar deo letine, i glad kuca na vrata većine građana Srbije. Dakle,  ako se i formira, nova Vlada Srbije biće, na žalost, samo lažna nada za milione gladnih u ovoj napaćenoj zemlji.

 

 

Protektorat

Upućeni u političke prilike u Srbiji smatraju da je Dačićeva Vlada, ustvari, rezultat stavljanja Srbije pod protektorat Ruske federacije i Evropske unije. Srbiju očekuje period surove gladi, beznađa, finansijskog kolapsa, i samo protuve poput Mrkonjića, Mlađana Dinkića, Slavice Đukić Dejanović, Verice Kalanović.... mogu bespogovorno izvršavati naređenja koja će dobijati. Uloga Ivice Dačića je da svoje ministre drži na uzdi, svim sredstvima, dajući im do znanja koliko su svi privremeni i prolazni.

Ako Srbija, sa novom Vladom, dobije kredit i investicije, onda će to biti i znak da su izabrani podobni da obave težak zadatak. Mlađan Dinkić, u svakom slučaju, može građane da ostavi i bez penzije, a da ne trepne. Kako će, u tom slučaju, Dačić reagovati, imajući u vidu zahteve Krkobabića i penzionera?

 

 

Sve je nemoguće

Ko treba da poveruje u ciljeve nove koalicije na vlasti, koja kaže da će njeni glavni ciljevi biti borba protiv kriminala i korupcije i dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji! Kako će te ciljeve ostvariti vlada u kojoj će sedeti Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Slavica Đukić Dejanović i druge, već viđene olupine nacional-socijalista i liberalnih kapitalista, prevaranata bez pedigrea i provincijskih prostaka? Kojeg velikog prestupnika će  vlada Ivice Dačića uhapsiti ako ne bude sposobna da privede zakonu bataljon lopova iz Demokratske stranke na čelu sa Draganom Đilasom, Borisom Tadićem, Draganom Šutanovcem, Božidarom Đelićem i mnogim drugim znanim i neznanim "preduzetnicima" nižeg ranga, ali ne i manje odgovornim za surovu pljačku Srbije u poslednjoj deceniji. Kakav odgovor će da smisli Ivica Dačić kad se suoči sa pritiskom MMF da dođe do zamrzavanja plata i penzija i povećanja PDV-a, što će odmah zatražiti direktno ili preko svoga "ekonomskog ubice" Mlađana Dinkića?

 

 

Ili jesu ili nisu !

 

Ne bude li uskoro čvrstih dokaza da je nova vlast spremna na katarzu, zajedno sa prethodnom, da je sposobna da izvede na sud bivšeg predsednika, bivšeg premijera i bivše ministre, njoj će, ubrzo, doći glave sopstveno licemerje. Cena će biti znatno skuplja od one koju su platili da bi bili tu gde jesu...

Nadzirana nenezavisnost

 

Dvanaest ambasadora, zemalja  članica Evropske unije koji su na službi u Beogradu, ubuduće će redovno nadzirati ''ekonomske mere'' nove Vlade Srbije. Da li će Dačićeva vlada, ako je formira, moći da spase Srbiju od potpunog rasula, ako  Mlađan Dinkić nastavi da rukovodi srpskim budžetom?

 

 

Talenat

Tokom svog vladarskog ludila, Boris Tadić je uspeo, što niko pre njega nije ni u najcrnjim prognozama poverovao da je moguće: "rehabilitovao" je Miloševićeve socijaliste, ušao u koaliciju sa njima, blagonaklono je pomogao bivšim radikalima da "revidiraju" i postanu "naprednjaci", i na kraju ih je sve ujedinio protiv sebe! Svoje političko dno, dodirnuo je simbolično kod Vuka Draškovića, koji je napravio svojevrstan "parastos" Tadiću na  Vidovdan 28 juna.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane