Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Srbija u tranziciji: gubitnici koji su verovali svojim lažima i kriminal koji ne veruje nikome

Crni bilans svetle budućnosti

Život u Srbiji sve više liči na filmove o latinskoj Americi od pre 40 godina, kada su dizali automobile u vazduh usred velikih gradova, ili na podmetanja bombi u nekim zemljama Azije. Naravno policija i dalje "intenzivno traga za izvršiocima". I Beograd, kao glavni grad, beše nekad kulturno mesto za život, a onda je došla lažirana demokratija i on se pretvorio u "Palermo na Dunavu", konstatuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

Josip Bogić

Samo nekoliko meseci od kada je bivši predsednik Srbije Boris Tadić gromoglasno sa svojim podguznim muvama izjavljivao kako je zadao smrtonosni udarac organizovanom kriminalu, kako u Srbiji nema više organizovanih kriminalnih grupa, kako je Srbija lider u borbi protiv organizovanog kriminala i razne druge budalaštine, nedavni događaji oko podmetanja bombe ispod džipa na Dorćolu u sred dana kontroveznom biznismenu, kada je moglo da strada mnogo nedužnih građana, pa paljenje automobile novinarki u Novom Sadu, pa izjave da su životi rukovodećih ljudi u borbi protiv organizovanog kriminala  ugroženi, dali su nedvosmislen odgovor da to nije tačno...

          Ovaj odgovor pokojnog organizovanog kriminala govori samo jedno da je Tadićeva borba bila virtuelna i samo marketing, a da je organizovani kriminal ostao netaknut.

Dovođenjem na rukovodeća mesta nekompetentnih stručnjaka na čelo institucija koje se bore protiv organizovanog kriminala koji su za kriminal čuli iz novinskih izveštaja, koji borbu protiv kriminala vode marketinški oskudnim poznavanjem engleskog jezika i isto tako oskudnim poznavanjem kompjutera.

tre kazne samo za sitne ribe

Protekli period vladavine Borisa Tadića je pokazao da nije dovoljno poznavanje ove dve stvari da bi se uspešno suzbio kriminal. Ne mogu kompjuteri da hapse niti nekakav samozvani Eliot Nes i njemu slični polupismeni nosovi! Odavno se u svetu protiv kriminala bore stručni timovi jer kao što organizovani kriminal vrše određene grupe kao odgovor na to delovanje mora biti timski rad a ne nekakvi pojedinci. Ali ovaj protekli period, obeležila je i pojava ozbiljnih lažova, koji i sebi veruju kad kažu, kao što je to činio slavni baron Minhauzen.    

Ustvari, pravi organizovani kriminal je finansijski kriminal, u kome su doskorašnji nosioci izvršne vlasti bili duboko upleteni, a ne onaj kriminal koji su suzbijali "baroni Minhauzeni" srpskih represivnih organa, BIA-e, tužilaštva i sudova. Ovo iz prostog razloga što se klasičnim organizovanim kriminalom bave kriminalne grupe "niskog intenziteta" i niske inteligencije, osim njihovih čelnika koji jedini imaju direktan umišljaj o onome što rade, dok su ostali izvršioci sa eventualnim umišljajem, dok se u oblasti finansijskog organizovanog kriminala nalaze oni koji su pametni i svaki izvršilac ima direktni umišljaj. I upravo u ovoj oblasti DS nije uradio ništa. Ni od od zakonodavne regulative (pooštravanja kazni) ni do procesuiranja krupnih slučajeva.

Da je sve bio marketing potvrdio je nedavno i Mlađan Dinkić izjavom da je Tadić pravio lažne afere, da su Tadić i njegovi savetnici od vlade napravili sprdnju a da su sednice više ličile na Velikog brata. Ta vlada nije imala ni kapitena ni selektora, da premijer nije održao ni jedan kolegijum ministara a das u se odluke donosile kod Tadića. Ukoliko bi se neko usudio da kritikuje neki predlog sa namerom da ga popravi, sutradan bi osvanuo na stranicama "nezavisnih novina" u negativnom kontekstu. Tadićevi spin doktori najpre su vodili istrage po novinama da bi se nakon toga u igru uključili represivni organi.

Kad je Zaga poterala vraga

Kao vrhunac sprdnje u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije bio je izbor republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac, čiji je izbor u kriminalnim krugovima izazvao salve smeha, a izbor "odlučne i beskompromisne" ministarke pravde Snežane Malović na čelo koordinatora državnih organa u borbi protiv korupcije takođe je pokazao da je sve to tragikomičan film.

Koliko su to bili pravi i adekvatni potezi vidi se i iz izveštaja Transparentnosti koji je Srbiju ocenio po percepciji korupcije sa prošlogodišnjih 3,5 sa 3,3 što Srbiju stavlja na 86 mesto od 183 zemlje. Crna Gora koju su najviše pominjali kao mafijašku državu, napredovala je sa 3,7 na 4,0 a kao nagradu dobila je datum pregovora sa evropskom unijom 29.06.2012. Koga su oni lagali ako ne sami sebe. Baroni Minhauzeni su uspeli u svom opstanku na vlasti. Mnogi od njih već hvataju niski start i na putu su da obezbede  mesto u novoj preraspodeli vlasti. Videli smo neke od njih na TV snimcima prilikom pobede Tomislava Nikolića kako igraju kolo. Ako ništa drugo novim vlastima Tadićeva iskustva sa njima trebala bi da bude ozbiljna opomena zbog njihovih stručnih znanja. 

Da DS na čelu sa bivšim predsednikom Srbije nije dotakao suštinu korupcije i pravog organizovanog kriminala vidi se i iz toga što su nedavno novinari otkrili da jedan od podpredsednika DS-a i još uvek aktuelni ministar odbrane gradi zgradu na najelitnijoj lokaciji u Beogradu, vrednu oko 7 miliona evra, dok sa druge strane na poligonu Pasuljanske livade živote gube dva mlada kadeta završne godine studija.

Nije kljun nego nos

Ministar nije ni pomenuo svoju odgovornost. Da se to slučajno desilo u Japanu mislim da bi tamo proradila i savest i sablja! Ovde očekujem da će jedni drugima da dele sablje u znak zahvalnosti za dobro obavljen posao. Na žalost, u Srbiji o ovakvim stvarima postoji zid ćutnje. Ali to ništa ne čudi. Pa i slučaj sa ubistvom pokojnog premijera Zorana Đinđića nije tada mnogo potresao tada aktuelnog ministra policije koji se takođe nije osećao krivim.

Tadićevi ljudi su produkovali lažne afere preko Homena i još nekih. Ozbiljna država ne može da počiva na političkim i medijskim hapšenjima, a pored ovako reformisanog pravosuđa od strane diletanata drugačije ocene nisu ni mogle da se dobiju. Montirana hapšenja koju je Tadić sa baronima Minhauzenima provodio kraj su svake demokratije. Sa druge strane nesposobnost svojih ministara i premijera pokrivali su apsolutnom kontrolom medija.

Umesto energične akcije direktor policije Milorad Veljović izjavio je da je nedopustivo da bilo ko napada novinare i da je policija preduzela sve mere kako bi počinioci(izvršioci) što pre bili uhapšeni. "Zato policija ima prioritet da ovaj slučaj što pre reši. Utvrdićemo sve okolnosti u vezi sa ovim zločinom", lupi direktor naučene fraze i ostade živ. I šta sada?  Sramota je za jednu državu da takav čovek vodi policiju. Šta je uradio sa slučajem privođenja načelnika supa Kragujevac na utakmici sa Crvenom Zvezdom koji je u dresu fudbalskog kluba Crvena Zvezda uleteo na teren, a žandarmerija ga uhapsila ne znajući o kome je reč? 

          Koliko je Tadić dobro radio posao vidi se i iz činjenice da je i Crna Gora, koju su u Briselu  poneki zvaničnici nazivali i mafijaškom državom, dobila datum pregovora (29.06.2012), a Srbija koju su nazivali liderom u borbi protiv organizovanog kriminala šargarepu.

Budućnost nam je u SOS marketu

Pošto je Tadić sa svojim baronima Minhauzenima bacio mafiju na kolena, novoj vladi predstoji još samo završni udarac. Ako je mafija pobeđena ko to preti visokim državnim činovnicima? I Zašto? Kako je moguće da neko iz zatvora rukovodi akcijama ako svi rade posao kako treba? Ili su možda baroni Minhauzeni opet na ceni?

Ne treba biti mnogo pametan niti poznavalac prilika u oblasti kriminala da bi shvatio o čemu je reč. Običan građanin zna da katastrofalna ekonomska situacija proizvodi veliku nezaposlenost zbog zatvaranja mnogih fabrika i otpuštanja radnika. Takođe je veoma poznato šta je sve urađeno sa ovakvim pljačkaškim privatizacijama, da je sve  pokradeno, da su plate mnogima takve da se jedva preživljava, da su pošteno zarađene penzije bedne, da je nestašica lekova, da je zdravstvo ruinirano, da su sos marketi ponovo u modi, da su štrajkovi svakodnevna slika u medijima kao i policijski kordoni koji sprečavaju štrajkove. Sve ove i mnogo drugih stvari povećavaju kriminalitet, prohibiciju, prostituciju i sve druge poroke. Samo je Tadić sa baronima Minhauzenima uspeo što niko u svetu nije da sa pojavom svetske ekonomske krize "ubije kriminal i mafiju". 

Da bi sve to prikrio sa druge strane uveo je medijski mrak i propagandu kako bi prikrio nemoral, noćni život uz turbo folk, golotinju, prostituciju. Sa druge strane "politička elita"  na vlasti živi luksuzan život: gradi vile od mukotrpno stečenog kapitala, voze najnovije automobile, nose skupa garderoba kupljenu u elitnim svetskim buticima, voze jahte od nekoliko miliona evra, grade zgrade od nekoliko miliona evra, poseduju firme koje postižu takve uspehe da se to graniči sa naučnom fantastikom...

                                                         

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane