Natrag

Zabrane

Zabrane

Politički procesi: progon rei i misli u doba diktature (4)

Epohe ne umiru preko noi

Obimnim istraivanjem srpskog knjievnika i publiciste Marinka Arsia Ivkova, objavljenim pod nazivom "Krivina estetika", detaljno je opisan mehanizam guenja stvaralakih sloboda u nekadanjoj Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, od kraja Drugog svetskog rata pa sve do dananjih dana. Uloga partijskih sudova i tuilatava u slubi politikog progona umetnika i umetnikih dela, slobode govora i slobode miljenja, zabrane knjiga i kontrole tampe, temelj su ove, od javnosti prerano sakrivene knjige. Jer, nita tako slikovito ne svedoi o kontinuitetu ovdanjih diktatura, kao to svedoi rad poslunog pravosua, kako onog jednopartijskog, o kome je ovde, na samom poetku re, tako i dananjeg, viestranakog, zapravo, takoe jednoumnog, u slubi vlastodraca, o emu "Krivina estetika" upravo i govori...


Marinko Arsi Ivkov

 

Krivina estetika je za sobom ostavila pusto. Pometnja na polju umetnosti traje i danas, iako vreme komunistike diktature ve odavno lii na ruan san. Vrednosti koje je krivina estetika tako radikalno istumbala jo uvek nisu na svom mestu. Ponovno vrednovanje, naroito dela nastalih pod komunistikom vlau, ne samo to nije izvreno nego nije ni otpoelo!

U knjievnosti je naroito potrebno temeljno, kvalifikovano i odgovorno, ponovno itanje. Takvo itanje svakako e neke vrednosti da potvrdi, neke da ospori a neke da rehabilituje i iz tame u koju su nepravedno (ili kako bi rekli krivini estetiari, zlonamerno) gurnuti, vrati na svetlost dana. Mnogo je sitnih dua, udvorica, poslunika bez asti i karaktera prodefilovalo tom aavom pozornicom, optom bolnicom, i nainilo lom...

Dovoljno je da prelistamo knjievne kritike u dnevnim listovima za poslednjih pedesetak godina pozorine repertoare, itanke i udbenike knjievnosti, spiskove kolske lektire, nagraenih i slavljenih knjievnika, pa da nas spopadne jeza. Sto je jo gore, to nesreno vreme udvoritva i nemorala nije samo istumbalo vrednosti, nego je unitilo i oseaj za vredno.

Surogat- epigonstvo, plagijat, ki vie se ne razlikuju od originala i prave umetnosti. Pored toga, jedna toliko bolesna epoha stvorila je interesne grupe, klanove, kamaraderiju, koji kao gubave kraste gue i ono malo preostalog zdravog tela i brane svoje mesto osvojeno pod komunistikim stegom.

 

Nasleeni teror na glavnom koloseku

 

Mrani ljudi iz mrane prolosti mislili su i na budunost! Blagovremeno su klonirali svoje naslednike, po svemu nalik njima, osim po obrazovanju.

Razmestili su ih po redakcijama, fakultetima i svim drugim institucijama preko kojih se nadgleda umetniko stvaralatvo. Tako je i mlai narataj dobio predstavnike nesposobne da se oslobode autoriteta i da nezavisno, po svojoj savesti vrednuju umetnika dela. Zato su mnoga imena jo uvek nedodirljiva, a nezavisna misao bauk koga se svi plae - od naunih institucija i fakulteta, do knjievnih novina i asopisa. Dovoljno je otvoriti rubrike kulture veine dnevnih listova (ukoliko uopte postoje), vrata kola i jezikoslovnih fakulteta, pa zakljuiti da se gotovo nita nije promenilo...

Oni koji su vrili progone za raun reima ili su mu podaniki sluili, i danas uivaju privilegije koje im je taj reim dao. Njihove rtve i dalje su na drutvenoj i umetnikoj margini. A to je najgore, klonirani profesori stvaraju nove klonirane narataje nastavnika, klonirani kritiari vaspitavaju novu generaciju kloniranih kritiara i italaca.

Zogovieva konstatacija iz 1946. godine da je ,,knjievni ivot oien od Ijudi koji su izdali i knjievnost i domovinu" verodostojnija je na poetku treeg milenijuma nego u vreme kad je izreena!

Takva kompozicija danas kripi i stenje postkomunistikom Srbijom... Meutim, tuno je to jo niko od novih mainovoa nije ozbiljnije pokuao da tu anahronu kompoziciju zaustavi na najsporednijem koloseku istorije. A o utvrivanju odgovornosti bar nekih od velikog broja krivinih estetiara da i ne govorimo. Delovanje veine njih ne podlee krivinom gonjenju, ali to ne znai da izmie svakoj pravnoj odgovornosti. Da bi potpuno raskinule s autoritarnom prolou, lustraciju (odstranjivanje aktera, servisera i beneficijara autoritarnih reima sa javnih funkcija, uz spreavanje da ih odreeno vreme vre), kao poseban vid pravne odgovornosti, primenile su mnoge zemlje biveg istonog bloka...

 

Vesele stranice tune prolosti

 

Vladajua garnitura u Srbiji, meutim, mrzovoljno gleda na pravno sankcionisanje i najteih krivinih dela biveg reima. tavie, velik broj komunistikih funkcionera i danas zauzima visoke poloaje u dravnim organima i institucijama.

Jedino to moemo da konstatujemo, jeste da su vreme i probleme kojima se u Krivinoj estetici bavimo dobro analizovali i oslikali, svako iz svog ugla, Dragoljub Todorovi u pominjanoj knjizi o Dobrici osiu, Ivan Ivanovi, u knjizi Drainac izmeu etnika i partizana, Ilija Moljkovi, naroito u tekstu Poast partijsko-policijskih dogovora, Neboja Vasovi u dva teksta o knjizi Borislava Mihajlovia Mihiza Autobiografija o drugima i Predrag udi u knjigama Saveti mladom piscu ili knjievna poetnica...

Treba pomenuti i Predraga J. Markovia, koji u ovde navoenoj knjizi ukazuje na problem klanova, kamaraderije i lanog disidentstva, zatim tekstove Ivana Ivanovia, Parabola o Miloevom konju i Mihajla Mihajlova o privilegovanom poloaju marksistikih ,,disidenata" u odnosu na nemarksistike, mada i mnogi drugi tekstovi koje smo koristili pominju i osvetljavaju, na ovaj ili onaj nain, tu pogubnu zaostavtinu komunistikog reima.

I pored ovako pesimistinog zakljuka, svet koji je stvorio krivinu estetiku nepovratno nestaje. U spomenaru koji nam je ostavio ima i veselih stranica i njih emo moda due pamtiti nego one kojima smo se do sada bavili...

U spomenaru, pre svega, privid dominira nad stvarnou. Hiljade, stotine hiljada ljudi se upinju da dokau da tako i treba da bude. Prividni teoretiari od prividne nauke stvaraju prividan pogled na svet. U ime kojeg prividni marali i prividni politiari vladaju prividno najpravednijim poretkom na svetu, uz pomo prividno ravnopravnih graana i prividno privilegovane radnike klase. Da nije bio toliko maligan, komunizam bi bio paradiranje kolektivnog Don Kihota na ogatu zvanom marksizam.

 

Otac kosmosa u stihovima

 

Da bi odrao taj privid ivota, reim je posezao za silom i propagandom koja je alhemiarski preobraala istinu u la i obratno, zatim stalnim ponavljanjem golih lai, lanom univerzalnou (,,opte je poznato"), prezirom prema injenicama (,,poluistine"), dominacijom komentara nad veu, zakljuivanjem pars pro toto, zastraivanjem, stvaranjem prividnog jezika, progonom slobodne misli, zatoenjem neposlunih. ,,Za to vreme, oni koji su ostali na prividnoj slobodi, prividni novinari (u stvari, drutveno-politiki radnici), prividno su nas informisali (vrili propagandu). Slobodnu re zabranjivali su prividni sudovi (imenovani od prividnih skuptina u kojima su sedeli prividni poslanici izabrani u prividnim izborima) u prividnom sudskom postupku (kojem je odluka prethodila) prividnim presudama (donetim u komitetima) u ime prividne istine (zvanine propagande) da bi zatitili od uznemiravanja prividnu javnost (Partiju)...

Po sreditu spomenara epuri se onaj za koga pesnik Pero Zubac tvrdi: Kad bi naa Jugoslavija bila devojica, onda bi Tito bio njen tata. Pesnikinja iz svih komunistikih itanki, Mira Alekovi zamera kolegi po peru na skromnosti, i otkriva itaocima da je ,,drug Tito" najverovatnije otac svemira, jer jednim pogledom utie na promene u vasioni: ...A otkud sad jo jae sunce sinu? To drug Tito gleda, dete, u daljinu...

Da je ova kosmika teorija ispravna svedoi stihovima Adam Pusloji: Ime venosti je Titovo ime...

Nakon ovakvih pesnikih preporuka, razumljivo je zato se akademije nauka i univerziteti takmie ko e pre da okiti ,,oca kosmosa"zvanjem poasnog doktora ili da ga primi za poasnog lana. Ovo utrkivanje naroito je bilo izraeno u vreme obrauna sa ,,crnim talasom" u umetnosti. U jednoj od beseda, prilikom proglaenja za poasnog doktora Srpske akademije nauka i umetnosti, laureat je podsetio akademike da nauka mora da bude sila u slubi radnike klase, lopata u rukama grobara starog drutvenog ureenja!

A kako je video svoju ulogu u tim grobarskim poslovima? U jednom govoru 1962. godine, Josip Broz je samog sebe proglasio odgovornim, i to pred istorijom, ne samo za industrijalizaciju i agrikulturu ve i za nauku i kulturu.

ta je onda preostalo njegovim podanicima, nego da se i sami, skromno (?), ubelee u spomenar.

Poljoprivredni strunjaci oglasili su se gromoglasno, to otkriva i autentino miurinski novinski naslov: Pirina osvaja vojvoanska slatinasta zemljita. Lekar i general Gojko Nikoli u svojim seanjima ("Korijen, stablo, pavetina") priznaje da je dugo verovao u neto u ta nisu verovali ni najzaostaliji i najneobrazovaniji Ijudi: da e nauka uspeti da Staljina odri veno ivim!

 

Direktan prenos iste fiolozofije

 

Uvek spremni filozofi su ve na osnivakom kongresu Srpskog filozofskog drutva 1951. godine razbucali zapadnu filozofiju i metnost. Misao na Zapadu odavno opada, kategorian je Dragan Jeremi, a sa Hajdegerom, enbergom, Pikasom i Bretonom ona je zapevala labudovu pesmu. Marksizam u svim elementima dominra nad trulom zapadnom filozofijom, zakljuuje i Mihailo Markovi godinu dana kasnije u Knjievnim novinama. Veljko Kora zadaje zavrni udarac pronacisti Osvaldu pengleru (nemaki istoriar i filozof, prim. red.). Dragan Jeremi na sastanku aktiva filozofa komunista 1962. godine, ustaje u odbranu filozofskog znanja Petra Stambolia.

Knjievni resor ne zaostaje za filozofskim. Milovan ilas 1952. godine kritikuje izdavae to objavljuju Kamija, i s ponosom napominje da ga on nije itao! Takoe se zalae za zabranu objavljivanja an Pol Sartra i Andre ida, ali daje propusnicu Tomasu Manu, kao to ju je neto ranije dao i Dostojevskom, uz napomenu: Moe! Uz dobar predgovor. Veliki pisac ali i veliki reakcionar!

Meu knjievnim ratnicima i Erih Ko se istie otkriem da su Sartr i Andre Malro izdajnici radnike klase!

Velibor Gligori savetuje prozne pisce da motive trae u govorima partijskih rukovodilaca, pa tek onda u stvamosti. Govori su realniji od realnosti. A prema miljenju filozofa Duana Nedeljkovia, oni su i vie od toga. On je svojim studentima na as doneo radio-aparat kako bi mogli da sluaju direktan prenos Petog konresa KPJ: ta ja imam da vam priam, ne trebaju vam nikakve knjige, ovo vam je ista filozofija!

Duan Mati upisuje: Ljudi su nekad odlazili na hadiluk, u Meku ili na Hristov grob... A naa omladma, pa i mi stariji, idemo na prugu Brko - Banovii! Ja sad znam - i to sam video na pruzi - da je ve sasvim sigurno da e izmeu fizikog i umnog rada suprotnosti zaista nestati jednog dana. Na pruzi ona je sasvim iezla!

Ova tvrdnja je i zaista bila proroka, imamo li u vidu da ju je izrekao autor i ovog slogana u naem spomenaru: Perspektiva je pred nama, ona nije iza nas!

Milan Bogdanovi otkriva jednu teorijsku intimnost: knjievnost je mukog pola! Tu mukost knjievnosti daje politika. ,"...Hteti depolitizirati knjievnost ustvari bi znailo hteti izvui iz nje ono to je sama njena sr, ono to je sam njen, element, osnovni njen ivotni nerv. To bi, drugim reima, znailo na nekakav nain je kastrirati, ako mi dopustite ovu re. Oduzeti joj tu potenciju, znailo bi u sutini izdvojiti i izvui iz knjievnosti ono to je u njoj knjievno, to je estetsko u njoj..."

 

Prelazak sa divljatva na varvarstvo

 

Protiv Flaa Gordona, junaka nove kapitalistike mitologije, i stripa, najunosnijeg vida protivnarodne publicistike, najupornije ratuje knjievni kritiar Zoran Mii u listu Mladost. Ako njegove zasluge za srpsku knjievnost i budu zaboravljane, ostae uspomena na njegov megdan sa dotada nepobedivim Flaom i s prepredenim ugursuzima, ijim stripovanim pustolovinama pod imenom Tri ugursuza za vreme okupacije nije bio zadovoljan jer ,,se uvek komino zavravaju, bez mnogo napora i krvi".

Novinar Duan Savkovi bije neravnopravnu bitku protiv zapadnog ,,prljavog plesa", naroito protiv sambe, koja izgleda lepo jedino kad je igraju crnci. Ne postoji ,,pristojan renik kojim bi se opisale razne figure savijanja i presavijanja usko pripijenih igraa crvenih lica i svetlih oiju".

Draa Markovi se upisuje u spomenar tvrdnjom da su umetnike slobode u komunistikoj Srbiji apsolutne - kad je u pitanju forma dela. to se sadrine tie, pojasnio je ovu svoju tvrdnju visoki partijski funkcioner, to je teren na kome e Partija zauvek ostati. Dijalektiki materijalizam je mono oruje, kojiin moemo da se kreemo u svim naukama, pa i u estetici, pie za potomstvo Punia Perovi. Zato odluke o knjievnosti treba da budu donoene na drugom mestu, a ne meu knjievnicima. Ukratko: oni koji trae vie slobode u umetnosti, poruuje Punia, rade isto to i etnike bande i informbirovci.

Rodoljuba olakovia, predratnog teroristu, Knjievne novine su, povodom njegove smrti, stavile rame uz rarne s Ivom Andriem i Miroslavom Krleom i proglasile ga jednim od naih najveih pisaca memora, nastavljaem dela Vuka Karadia i Prote Mateje Nenadovia!

Dolazak komunista na vlast, Radovan Zogovi smatra krajem predistorije i poetkom istorije oveanstva: "...U predistoriji, tj. u kapitalizmu, umetnost je, u svom vulgarnom i u svom prefinjenom vidu, namijenjena manuelnim i intelektualnim radnicima kao sredstvo obmane, zaglupljivanja, trovanja, zavadanja radnih Ijudi, kao sredstvo borbe za spasavanje imperijalizma, za proirivanje sfere njegovog uticaja...". Veljko Vlahovi ulazi u spomenar reenicom koju je izgovorio na VI plenumu CK SKJ 1956. godine:

,,...Neki bi eleli da materijalizam mirno spava pored idealizma, odnosno da materijalizam bude bez zuba, da ne vodi borbu sa raznim idealistikim i reakcionarnim shvatanjima i pogledima...".

 

"Ne samo kod nas, nego i u svijetu..."

 

Josip Broz, Veljko Vlahovi, i Oskar Davio akteri su knjievnog prikaza namenjenog ne samo spomenaru negoi nastavnicima i profesorima:

,,...Ako je Veljko Vlahovi u djelu Revolucija i stvaralatvo dao osobenosti nae socijalistike revolucije i ideologije samoupravljanja kao pune potvrde Titove politike strategije, onda je i Oskar Davio u ovoj poemi o Titu pokazao da je Titov stvaralaki genij projektovani trijumf velikana na zemlji, i to ne samo na ovom dijelu jugoslovenske grude na kojoj slobodno ive i stvaraju nai narodi i narodnosti, ve i na cjelokupnom zemljinom aru...".

 

Poto je Josip Broz na omladinskom kongresu januara 1963. godine napao apstraktne slikare, mladi aktivista s Beogradskog univerziteta oko Stojii, na plenumu Gradskog komiteta, 4. aprila 1963, istie pozitivan primer studenata Kragujevakog univerziteta, koji su unitili apstraktnu sliku plaenu 700.000 dinara (primera radi, ceo pozajmni fond tog Univerziteta iznosio je 350.000 dinara!).

Mesto u spomenaru zasluuje i jedan sudija, odnosno njegova presuda. Re je o Venijaminu Pejoviu, sudiji beogradskog Okrunog suda, koji je pesnika Gojka oga osudio na dve godine zatvora. Za razliku od svih drugih presuda, njeno obrazloenje na mahove podsea na lirski esej ili na srednjokolski pismeni zadatak iz knjievnosti. U njemu ima mnogo sudijinih ,,lirskih" razmiljanja o sutini poezije, koja s predmetom nemaju nikakve veze, a naroito ne s izreenom presudom. Obrazloenje presude sudija zavrava kao neki letopisac pritisnut melanholijom: ,,No, vreme izrie pravdu i stavlja sve stvari na svoja mesta." Kao da tim tekstom ne alje oveka na robiju! Za spomenar je i sluaj s pripovetkom ,,Pod maskom gostiju" Sabita Rustemija, objavljenom u asopisu Fjalja 1981. godine. Autor je osuen na etiri godine zatvora, zato to pria, prema nalazu suda, "o iptarskoj pobuni u prolee 1981. godine"... injenica je, meutim, da je pria napisana i predata redakciji pre tih dogaaja (tavie, jednom je ve bila objavljena!).

Nad stradalnicima esto se ismevaju humoristi pojedinih reimskih glasila, verujemo esto i ne znajui da svojim humorom teraju vodu na reimsku vodenicu i da dodaju svoju granicu na raspaljenu lomau.

Naveemo dva primera iz rubrike Veernjih novosti ,,Tako Rei Nezvanino" (na prvi je ukazao Feliks Pai): Jovanu Hadi-Kostiu je do ale... Hadi-Kosti pie: "...Ja ne vidim nikakvu razliku izmeu romana i pozorine predstave Kad su cvetale tikve. Za razliku od drugih, koji uestvuju u estokoj diskusiji, priznajem da jo nisam ni roman proitao, a kamoli predstavu video...".

Prelistavanje spomenara zavravamo reenicom kojom poinje ova knjiga. Neka nas ona, kao Danteov Vergilije, povede u beskrajne krugove krivine estetike. "...taj na sistem se pokazao najboljim do danas ne samo u naoj zemlji nego uopte u svijetu...."

 

 

 

Sve je prividno i danas

 

Slobodnu re zabranjivali su prividni sudovi (imenovani od prividnih skuptina u kojima su sedeli prividni poslanici izabrani u prividnim izborima) u prividnom sudskom postupku (kojem je odluka prethodila) prividnim presudama (donetim u komitetima) u ime prividne istine (zvanine propagande) da bi zatitili od uznemiravanja prividnu javnost (Partiju)...

 

 

 

Mrani ljudi iz mrane prolosti mislili su i na budunost! Blagovremeno su klonirali svoje naslednike, po svemu nalik njima, osim po obrazovanju.

 

Iz biografije autora

 

Marinko Arsi Ivkov je roen 1950. godine u Staparu, na severu Bake, diplomirao je optu knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu i kao nezavisni intelektualac i knjievnik bio opozicija Titovom, Miloevievom i svim reimima do danas, to je dovelo do njihove saglasnosti da njegovo delo marginalizuju ili preute uz dobru pomo kritiarskih klanova i nadlenih dravnih slubi. Autor je nekoliko romana i pripovedaka, a u javnosti je, uprkos svemu, najbolje bila prihvaena njegova "Antologija srpske udvorike poezije", koja je uvredila biveg, i opomenula sadanje i budue diktatore.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane