Natrag

Evropa

Evropa

 

Samit bogatih i osiromaenih na Starom kontinentu

 

Italija - Nemaka dva prema nula

 

Italijanski premijer Mario Monti jeste evropski tehnokrata, ali je njegovo vienje stanja u Italiji i ostatku Evropske unije veoma realno, a njegova upozorenja znaajnija od onih koje bi dao neki populistiki politiar. Na poslednjem samitu EU konano se krenulo sa idejom investiranja umesto daljih tednji na raun graana. Mogue da e to biti dovoljno da se spree masovni protesti u Evropi.

 

Bernardo Vitulano

dopisnik iz Rima

 

Italija je 28. juna uspela dva puta da pobedi Nemaku. Prva pobeda je bila u polufinalu Evropskog prvenstva u fudbalu, a druga, mnogo vanija, na samitu efova drava i vlada Evropske unije. Dok su sve oi analitiara bile usmerene na dijalog Berlina i Pariza, smatrajui da bi njihov dogovor o daljim koracima u krizom zahvaenoj evro-zoni najvie uticao na konjukturne promene, dotle su se tri drave na pragu bankrota (Italija, panija i Portugalija) iz potaje pripremale da izvedu pravi pu na samitu.

Jo uoi poetka samita italijanski premijer Mario Monti je javno upozorio ostale lidere EU da bi dalje zaotravanje politike tednje moglo da dovede do toga da na vlast u Italiji dou snage kojima nije posebno stalo ni do Evropske unije, a ni do zajednike valute. Italija tradicionalno ima snane sindikate koji svakog leta odravaju masovne proteste. Ove godine izlasci na ulice bi mogli da budu jo masovniji ukoliko Brisel nastavi da od vlade u Rimu trai dalje zatezanje kaia.

Italijanski premijer Monti je evropski tehnokrata koji je politiki sazreo u raznim institucijama EU i pod pokroviteljstvom Bilderberg grupe. Zbog toga je njegovo upozorenje imalo jo veu teinu nego da je dolo od nekog lider populistike orijentacije. Kako se videlo na prelasku iz 28. u 29. juni posle ak 15 sati tekih i ozbiljnih pregovora, ostali lideri EU su Montijeve rei uzeli veoma ozbiljno.

Jedan od najvanijih zahteva Italije na ovom samitu bio je da se institucije Evropske unije dogovore ta konkretno trae od zemalja dunika kako bi im pritekle u finansijsku pomo. "Ako sprovedemo dogovorene reforme ne elimo da se kasnije od nas trae i dodatne mere tednje", rekao je Monti italijanskim medijima samo nekoliko dana pre poetka samita, "Ne ide da nam se stalno ispostavljaju novi zahtevi i uslovi." Graanima Srbije je ve dobro poznata sklonost Evropske unije da redovno izmilja nove ultimatume. Za razliku od vlade u Beogradu, Montijev kabinet je ovoj politici jasno rekao "ne".

Italija, panija i Portugalija su na kraju uspele da proguraju svoj plan ekonomskog oporavka zemalja evro-zone, u kome ne samo da nema vie nepoznatih (ali oekivanih) drastinih mera tednje, ve ni fiskalnih komesara koji bi nadgledali budetsku potronju u zemljama dunicima (kako je to traila nemaka kancelarka Angela Merkel), a data je i mogunost poluautomatskog pristupa spasilakim fondovima (to je do nedavno odbijala Nemaka, kao najvei donator, elei da zadri kontrolu nad zemljama dunicima).

Ono to najvie treba da raduje stanovnike Evropske unije jeste injenica da se ovim dogovorom bitka za stabilnost evra vraa na finansijske berze odakle je kriza svojevremeno i krenula. Od svih zemalja evro-zone se oekuje ispunjenje odreenih standarda do kojih zemlje dunici mogu da dou kroz reforme svojih fiskalnih sistema. Posle toga Fond za finansijsku bezbednost (nazivan i Fondom spasa) moe da krene u kupovinu obveznica drava u krizi i da tako na berzi stabilizuje njihove cene. Posle smanjenja kamata na dravne obveznice zemlje u krizi mogu povoljnije i same da se zaduuju na meunarodnom tritu kapitala.

Nemaki pristanak na ovakav sporazum iznuen je politikom realnou. Kako je italijanska tampa izvestila upravo na dan odravanja samita, lideri EU imaju samo dve mogunosti: da prihvate ublaavanje mera tednje ili da se suoe sa masovnim nemirima u celoj junoj Evropi. ak je i nemaki ministar finansija Volfgang ojble, suoen sa ovakvim razvojem situacije, pred poetak samita ublaio tvrdi stav kancelarke Merkel izjavivi da su mogui i razgovori o izdavanju zajednikih evropskih obveznica, preko kojih bi sve zemlje evro-zone postale solidarni jemci.

Da li je postignuti dogovor dovoljan da se spree velika nezadovoljstva osiromaenih graana Evropske unije, ostaje da se vidi. On u svakom sluaju, predstavlja pomak u pravcu povratka na ideju humane Evrope, Evrope solidarnosti sa najslabijima, umesto Evrope banaka i krupnog kapitala koju danas imamo.

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane