Natrag

Feljton

Feljton

 

Sluaj Pukani: Ubistvo sa potpisom drave (18)

 

Kriminalni raj Pukaniev kraj

 

Koje su najmranije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukania, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana inia? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja iji se odgovori nalaze u knjizi "Sluaj Pukania - Ubojstvo sa potpisom drave" autora Domagoja Margetia, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margeti

 

 

U Cantineti je izmeu Ostoje i Jeia realizovano 4 sastanka i sve je dogovoreno oko prodaje. Tada je izbila afera s otmicom sina Vladimira Zagorca, a Petra je napustio RH.

Ostoja se poeo kolebati i savetovati s Franjom Turekom, no ubrzo je Jei dobio ponudu od Miomira uula da e HDZ reiti njegov problem i sa HFP i sa D. Ostojom te da je Ivo Sanader njega zaduio da to sve provede povoljno po Jeia.

Kada je dola Sanaderova vlada odmah su se oko DIOKI-a poeli kolebati, pa je Sanader poslao uula na dogovor s Jeiem da dogovori proviziju i gde e se uplatiti. Sastanak Jei - uul odran je 1.maja 2004. godine u Trstu gde je i isplaena provizija.

Priu oko uloge Sanadera plasirao je u javnost elebaj koji je komentarisao da Sanaderu za sprovoenje operacije DIOKI u korist Jeia nije bio bitan I. uker ve Andrija Hebrang koji je bio predsednik Nadzornog odbora HFP.

Preko Hebranga je Jei pokuao umanjiti vrednost DIOKI-a sa 520 miliona kuna to je iskazano u elaboratu kada su se odvajali od INE, istiui da je INA naduvala vrednost.

Dana 19. aprila 2004. godine Robert Pea iz HFP i Darko Ostoja otputovali su u Moskvu gde su imali sastanak s Hrvojem Petraem, kojem je Ostoja tada sve ispriao oko pregovora s Jeiem i ulogom M. uula i Sanadera.

Nakon 1. maja 2004. godine H. Petra je u par navrata iz inostranstva nazivao R. Jeia i traio isplatu svoje provizije izraavajui nezadovoljstvo zbog kanjenja", stoji u izvetaju iz novembra 2007. godine.

Operacija DIOKI, tako je jo jedna veza koja s jedne strane povezuje pokojnog Ivu Pukania s Aferom Hypo, dok s druge strane s Pukaniem povezuje ne samo njegovog oito prijatelja Hrvoja Petraa, nego i Ivu Sanadera i Miomira uula.

U operaciji Jeievog preuzimanja vlasnitva nad deonicama DIOKI-a, Pukani je kao Petraev posrednik oito bio na suprotnoj strani od Sanadra i uula.

Dok je Petra, s jedne strane dogovorio s Jeiem da e mu odraditi preuzimanje deonica od Ostoje, te kao posrednika Ostoji poslao Ivu Pukania, Ivo Sanader je namerio, barem kako navodi ovaj izvetaj iz novembra 2007. godine zaraditi na ovom posredovanju pa je i sam ponudio Jeiu reenje kupoprodaje deonica DIOKI-a, a za svog linog posrednika u pritiscima na Ostoju postavio je Miomira uula.

Cenzurisani intervju u Nedeljnom Telegrafu

 

Nakon to je novinar beogradskog Nedeljnog Telegrafa 23. jula 2009. godine razgovarao sa mnom o duvanskoj mafiji na Balkanu, redakcija Nedeljnog Telegrafa objavila je, u broju od 29. jula 2009. godine, samo prvi dio intervjua, dok je drugi nastavak, bez ikakvog objanjenja - cenzurisan.

Kolega koji je intervju radio, objasnio je kako se radi o pretnjama upuenima Nedeljnom Telegrafu, ali do danas redakcija nije dala slubeno objanjenje cenzurisanja ovog intervjua.

Sadraj ovog zabranjenog i cenzurisanog intervjua objavljujem u celosti.

Redakcija Nedeljnog Telegrafa eli da objavi pravu pozadinu aktuelne faze balkanskog politiko-kriminalnog rata koji se trenutno medijskom municijom, u pauzama izmeu korienja bojevih metaka i eksploziva.

Molimo Vas da nam vaim odgovorima kao vrsni strunjaci pomognete u otkrivanju balkanskog sindikata zloina i manipulacija.

Najnovije pismo Ratka Kneevia u kome pljute optube protiv ukanovia i saradnike u vercu cigareta, pojavilo se naizgled bez ikakvog povoda i to u mediju koji je slovio za glasilo vlasti u Crnoj Gori. ta je po Vaem miljenju, motiv naprasnog "napada hrabrosti i iskrenosti" Ratka Kneevia, ako je nedavno i italijansko pravosue odustalo od istrage ukanovievih poslova 90-tih?

Oito je da Kneevi svojom priom pokuava prekinuti trag duvanske mafije koji svakako vodi krijumarskom, kriminalnom, organizacijskom dijagonalom od Rovinja, Zagreba do Podgorice, te svojim najnovijim izjavama pokuava izuzeti sebe i svoje saradnike od odgovornosti za ubistvo Ive Pukania.

Osim toga, Kneevi moda alje signal meunarodnim istranim organima kako je voljan u istrazi protiv balkanske duvanske mafije i organizovanog kriminala na Balkanu biti moda jedan od tzv. svedoka pokajnika, odnosno kako je navodno voljan progovoriti o kriminalnim spregama politikih elita i kriminalnih organizacija na Balkanu.

Meutim, mogue je i da Kneeviev intervju ima svrhu dezinformacija, pogotovo sada u trenutku kad nekoliko meunarodnih agencija, institucije Evropske unije, Interpol, ali i sigurnosne slube NATO saveza pokuavaju provesti sveobuhvatnu istragu, a potom i akciju protiv organizovnih kriminalnih skupina na jugoistoku Europe.

Dakle, iako se trenutno ne ini tako, Kneeviev nagli pokajniki intervju mogao bi zapravo biti medijska dimna bomba za odvraanje pozornosti od dogaaja koji se trenutno odvijaju u balkanskom kriminalnom podzemlju, odnosno od projekta stvaranja jedne potpuno nove i drugaije organizacije i arhitekture onoga to nazivamo balkanskom mafijom, a radi se o mrei povezanih i koordiniranih kriminalnih organizacija iz Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore, sa Kosova, iz Makedonije, Albanije.

Po meni se eli skrenuti pozornost sa stvaranja nove kriminalne arhitekture na Balkanu pod kontrolom kriminalnog klana Osmani, kojem je na elu Qazim Osmani zvani Felix, sa svojom braom Burimom i Bashkimom Osmanijem, a koji su od prije neto vie od godinu dana pod svoju kontrolu potpuno stavili i balkansku duvansku mafiju, odnosno kriminalne poslove krijumarenja cigareta preko balkanskih zemalja.

Danas te poslove u potpunosti kontrolie upravo klan Osmani, koji u ovom trenutku svoje operacije koordinira iz Hrvatske, gdje je Qazimu i njegovoj brai ministar unutranjih poslova Tomislav Karamarko osigurao hrvatske dokumente i reenja o dodeli hrvatskih dravljanstava.

Kneevi oito eli skrenuti pozornost sa tih procesa pod kontrolom Osmanijevih, ime se oito za Felixovu kriminalnu organizaciju kupuje vrijeme kako bi mogao dovriti svoj projekt novog balkanskog kriminalnog poretka.

Osim toga, i meunarodnim se istraiteljima i analitiarima barem na kratko skree pozornost sa klana Osmani i njihovih poslova na Balkanu, i to ba u trenutku kada protiv Osmanijevih traje velika meunarodna istraga i pritisak na Hrvatsku da pokrene istrage i kaznene procese protiv Osmanijevih, odnosno da zbog veza sa Osmanijevima smeni ministra policije Tomislava Karamarka, usko povezanog s kriminalnim grupama, organizacijama i klanovima.

Kneevi je aktuelizovao problem balkanske duvanske mafije neposredno nakon to je na sajtu Necenzurirano.com objavljen plan EU da se rei ovdanje mafijake hobotnice, ali i veza ex-premijera Sanadera s krijumarenjem cigareta. Da li postoji ikakva veza izmeu evropskog plana i lansiranja afere preko Kneevia? Ko je uopte Kneevi?

Zanimljivo je zapravo da Kneevi nigde ne spominje Osmanijeve i njihov projekt stvaranja velike kriminalne organizacije na Balkanu, sastavljene od gotovo svih vanijih kriminalnih grupa, organizacija i klanova.

Napori meunarodnih agencija su trenutno, prema mojim informacijama, usmereni upravo na aktivnosti protiv projekta klana Osmani o stvaranju nove balkanske kriminalne arhitekture, stoga se ini kako Kneeviev intervju zapravo ima za svrhu odvraanje pozornosti od Osmanijevih, kao to sam ve rekao.

Kako mi moemo znati da Kneevi ovaj intervju nije planirao upravo sa ljudima od poverenja Qazima Osmanija Felixa.

Naime, Felix je oito nezadovoljan istraivanjem koje zadnjih neto vie od godinu dana o Osmanijevima objavljujemo na portalu Necenzurirano.com, te smo do sada uistinu vrlo detaljno razotkrili planove i aktivnosti klana Osmani na Balkanu, te se ta kriminalna organizacija upravo zbog analiza, lanaka i istraivanja objavljenih na portalu Necenzurirano.com, nala pod lupom meunarodnih obavetajnih agencija i institucija.

Bilo je za oekivati kako e Osmanijevi krenuti u medijsku kontraakciju, pa bi jedna od takvih akcija mogao biti i Kneeviev intervju.

S druge strane izuzetno je zanimljivo da se trenutka objave Kneevievog intervjua savreno poklopio sa vremenom neposredno nakon sastanka ukanovi - Sanader u Podgorici, te Sanaderove ostavke nekoliko dana nakon toga, posebno ako znamo da je Sanader bio usko povezan s duvanskom mafijom, odnosno da je upravo njegova Vlada omoguila intenziviranje krijumarskih aktivnosti duvanske mafije preko Hrvatske.

 

Kneevi je insajder

 

Nedavno sam objavio istraivanje o tome kako je Sanader organizovao carinske slube u Hrvatskoj na nain da to pogoduje krijumarenju cigareta, osnivanjem fiktivne carinske ispostave u Kanfanaru, koja zapravo i prema iskazima carinskih slubenika, ali i prema upozorenjima nezavisnog sindikata carinika Hrvatske, slui iskljuivo organizovanom kriminalu i vercu cigareta za balkansku duvansku mafiju.

Dakle, ak su i sindikalni predstavnici u hrvatskim carinskim slubama upozoravali i upozoravaju na blisku spregu Sanaderove Vlade sa balkanskom duvanskom mafijom i meunarodnim vercom cigareta.

Vidite, Kneevi niti u jednom delu svojeg intervjua ne navodi notornu injenicu da sedite balkanske duvanske mafije nije u Crnoj Gori, nego u Hrvatskoj, i kroz tu Kneevievu manipulaciju zapravo treba posmatrati svrhu njegovog intervjua.

Naime, oito da u ovom trenutku afera koju izaziva Kneevi ima za osnovni cilj skrenuti pozornost sa operacija duvanske mafije u Hrvatskoj, koju smo vrlo uspeno poeli razotkrivati u naim istraivanjima na portalu Necenzurirano.com.

To je ujedno i veza izmeu evropskog antimafijakog plana za Balkan i lansiranja Kneevievog intervjua.

Naime, Kneevi svojim izjavama zapravo titi centar balkanske duvanske mafije u Zagrebu i Rovinju, i pripadnike politike i poslovne elite u Hrvatskoj usko povezane s duvanskom mafijom i meunarodnim vercom cigareta.

Pre svega mislim na Antu Vlahovia, predsednika Uprave Adris grupe, biveg premijera Ivu Sanadera, ministra policije Tomislava Karamarka, efa Ureda Predsednika Republike Amira Muharemija, Franju Lukovia, predsednika Uprave Zagrebake banke, bive premijere Nikicu Valentia, Franju Greguria i Zlatka Mateu, te brojne druge u Hrvatskoj koji su bili ili jesu deo mree povezane s balkanskom duvanskom mafijom.

Kneeviev intervju dakle ima svrhu skretanja pozornosti od centra organizovanog kriminala u Hrvatskoj, ime se klanu Osmani osigurava potrebno vreme i tiina za dovrenje njihove kriminalne strategije za Balkan.

Kneevi je insajder. On je i danas oito na platnoj listi mafije, samo ne one za koju je radio donedavno, nego oito na platnoj listi Osmanijevih za koje odrauje ovu svoju kampanju.

Treba ipak rei da u Kneevievom iskazu ima dosta istinitih podataka koje se moe koristiti, ali i dosta podmetanja i lanih podataka smiljenih kako bi se pozornost istranih tela i meunarodnih institucija skrenula sa nove balkanske kriminalne arhitekture u nastajanju.

Da li je aktuelna duvanska afera povezana s ubistvom Ive Pukania, s kojim je Kneevi saraivao? Kakva je veza postojala izmeu njih dvojice, s obzirom da postoje tvrdnje da su funkcionisali kao ucenjivaki tandem s nastupom: "Ukoliko ne plati, upucaemo te preko novina"?

Narod kae "o mrtvima sve najbolje", ali nai ljudi isto tako kau "tko sa avlom tikve sadi o glavu mu se razbiju".

Tako nekako moemo oceniti i ulogu Ive Pukania u razotkrivanju duvanske mafije. Ba kao to sada to ini Kneevi, Pukani je celo vreme pisao o duvanskoj mafiji u Crnoj Gori, a namerno je zaobilazio injenice kako je sedite te mafije upravo u Hrvatskoj, i kako su Adris grupa, Tvornica duhana Rovinj i Tvornica duhana Zagreb dio mree balkanske duvanske mafije.

Dakle, oito je da je Pukanievo istraivanje bilo selektivno, a time u konanom imalo je za cilj istiskivanje Osmanijevih konkurenata iz duvanskog kriminalnog biznisa.

Odnosno pogledajmo rezultat Pikanievog istraivanja: ubijen je srbijanski premijer ini, kojega je Pukani u nastavcima napadao; Osmanijevi su preuzeli duvanski vercerski biznis na Balkanu; dolo je do restrukturiranja i reorganizacije balkanskog kriminalnog podzemlja, te integracije kriminalnih organizacija u Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i na Kosovu.

Dakle, razloge Pukanievog ubistva treba traiti upravo u strategiji kriminalnog klana Osmani za stvaranje nove kriminalne infrastrukture na Balkanu.

Njegovom ubistvu prethodilo je ubistvo mlade Ivane Hodak, uz pomo kojeg je Tomislav Karamarko, dakle ovek klana Osmani, preuzeo punu kontrolu nad sigurnosnim sistemom u Hrvatskoj.

Zapravo, moemo rei da je upravo Karamarko profitirao od ubistva Ivane Hodak.

Bio je to okida koji je omoguio klanu Osmani preuzimanje potpune kontrole nad obavetajno policijskim sistemom u Hrvatskoj, to se savreno uklopilo u Osmanijev plan stvaranja nove balkanske kriminalne organizacije.

Svojevremeno sam napisao kako je Pukani zaetnik medijskog reketa u Hrvatskoj, i on je doista esto trgovao dokumentima i saznanjima do kojih bi doao, umesto da ih objavi.

Teko je, naravno, sada o tome govoriti, kada je Pukani mrtav, ali to su jednostavno injenice. To je istina.

Njegov Nacional vie je funkcionie kao medijski instrument jednog dela kriminalnog podzemlja u Hrvatskoj, umesto kao nezavisni medijski projekt.

Njegova ivotna pria, zapravo, dovoljno govori sama za sebe.

Znatan dio novca koji je posedovao pribavio je sumnjivim finansijskim transakcijama, ucenom i reketom, pa i posuivanjem, uglavnom od Ratka Kneevia, Nevena Baraa, Hrvoja Petraa i Vladimira Zagorca. Neke od pozajmica su bile delimino na granici iznude, ucene i reketa. Mnogi upravo Pukania smatraju rodonaelnikom medijskog reketiranja u Hrvatskoj.

Steeno bogatstvo Pukani je investirao u kupovinu nekretnina i skupocenih automobila. Tako je bio vlasnik dva nova stana u Ilici i super luksuznog stana u Importanne Galeriji na zagrebakom Iblerovom trgu, te kue u sreditu Zagreba koju je kupio neposredno pre ubistva.

Nacional zlata vredan

 

Nedeljnik Nacional je pokrenula mala grupa novinara, deoniara (Tonko Vuli, eljka Gode, Ida agovac, Jasna Babi, Sreko Jurdana, Mladen Plee, Denis Kulji, Maroje Mihovilovi, Sina Karli, Ivo Pukani i Nenad Polimac) u novembru 1995. godine uz finansijsku pomo nekih svojih veza a to su: Neven Bara, Dubrovaka banka - veza Mladen Plee, Vojko Santri, Enrico - veza Mladen Plee, Davor tern, INA - veza Mladen Plee, Ivan ermak, CRODUX - veza Mladen Plee, Ivo Pukani, Ante Vlahovi, TDR - veza Mladen Plee, Hrvoje Petra - veza Ivo Pukani, Vladimir Zagorac - veza Ivo Pukani.

Neven Bara je preko svoje off shore firme Resora iz Vaduza u Lihtentajnu, 1995. godine i 22. novembra 1996. odobrio zagrebakoj firmi Mediapress (koja je bila izdava nedeljnika Nacional) dva puta po 300 hiljada nemakih maraka. Resora je sestrinska firma off shore kompanije Tenora, registrovane na istoj adresi, Kirhstrasse 39, u Vaduzu, a njezin formalni vlasnik je Baraev sin Zdeslav kojega Pukani poznaje jo sa studija na istom fakultetu. Za protivuslugu Pukani je dokazivao Baraevu nevinost u aferi Dubrovaka banka, kao i njegovih firmi Mupera iz Vaduza i Chemotrade u Wiesbadenu.

Nakon februara 1997. u Nacional je ulo jo oko 700 hiljada nemakih maraka kredita dobijenog od Baraeve firme Tanora. Tako je Pukani postao vlasnik 59 odsto Nacionala. Jednako tako, 31.decembra 1997. godine Pukani je poeo koristiti kredit Glumina banke u iznosu od 320 hiljade nemakih maraka koji je odobren na vreme od 20 godina uz kamatu tek est posto. U decembru su Sreko Jurdana i Pukani dobili i 470 hiljada nemakih maraka stambenih kredita nakon to je poslovanje Nacionala prebacio u Glumina banku. Sve svoje kredite Ivo Pukani nije morao vraati. To su u stvari sponzorstva koja je veim delom on privatno iskoristio.

Preko Baraa je Pukani dobio od austrijske Hypo banke kredit za pokretanje lista Republika koji je do kraja izlaenja napravio gubitak od est miliona nemakih maraka. Garancije za kredite Pukaniu i Republici dala je Baraeva off shore firma. Hypo banka je dala kredite i zbog toga to je Baraeva Dubrovaka banka poloila svojevremeno velike iznose obveznih depozita banke upravo na raunima Hypo banke. Te efektive je Bara proneverio fiktivnim kreditima koje je davao svojem sinu Zdeslavu, Ivi Pukaniu i drugima.

Od kraja 1998. godine Pukani je nakon politikog, a vie policijskog pritiska vlasti i ostvarenih kontakata nastavio sa brzim bogaenjem, to je vrlo vidljivo s obzirom na bliskost sa kriminalnim strukturama.

Pukani je uvek nalazio naina da diskretno, preko posrednika, zatrai odreeni novani iznos kako ne bi objavio kompromitujee stvari. U tome je razvio svoj sastav specijalnih prijateljstava politiko - novarskog i mafijako - estradnog profila.

Tako je poetkom 2001. godine preko Anelka Herjavca uzeo 50 hiljada nemakih maraka od Hrvoja Vojvode kako ne bi objavio lanak o samoubistvu deteta u ijoj blizini je bio Vojvodin sin. U ovoj kombinaciji je Vojvodi i Herjavcu pomogao lino i bivi ef SZUP-a Franjo Turek.

Na slian nain Pukani uzima novac od osoba iz politikog i javnog ivota, a ucenjuje podatcima koje je dobio od eljka Bagia, biveg Mesieva savetnika za nacionalnu sigurnost, kojem plaa takve informacije. Pukani je pregovarao i sa Franjom Greguriem i Hrvojem ariniem da im proda Nacional 1997. i 1998. godine za etiri miliona nemakih maraka. Posao je propao. Nakon toga Kuljieva grupa je uz pomo Baraa to spreila.

Pukani se proslavio i kraom novca kroz remitendu svojeg nedeljnika, gdje je izbegao plaanje poreza, a dobit je ila njemu lino. U ovome mu je pomagalo preduzee Tisak.

Ono to je zajedniko veini njegovih veza jest da su uglavnom iz obavetajne, bankarske i kriminalne strukture, te da je preko njih Pukani ostvario linu finansijsku korist. Te veze su: Neven Bara, Ratko Kneevi, Ratko oki, Hrvoje Petra, Vladimir Zagorac, arko Pea, Zdravko Mami, Denis Gudasi, Mitch Brajdi, Ivan ermak, Mladen Vedri, Ivan Zvonimir iak, Vjeko afrani, Miroslav Lili, Ante Nobilo, Franjo Greguri, Hrvoje arini, Luka Raji, Nikica Valenti, Ivica Todori, Vlado Milankovi, William Montgomery.

Nastavie se

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane