Natrag

Feljton

Feljton

Neoosmanizam - povratak Turske na Balkan (12)

Balkanska podela na tri prstena

Da li turska diplomatija ima vie lica, iza kojih se uvek skriva neoosmanizam? Da li iz toga proizilaze tolike zbunjujue kontroverze: glavni ameriki saveznik u regionu koji je prihvatio ruski energetski "Juni tok", pretendent na lanstvo u EU koji bezobzirno gui prava kurdske manjine, jedini prijatelj Izraela u muslimanskom svetu koji iri ruke prema Teheranu? Zbog ega na sve to ute i Vaington i Moskva, kao i Brisel i Peking? Kako Beograd i Banjaluka treba da reaguju na agresivnu tursku politiku i njenu pozadinu na Balkanu? Ovo su neka od pitanja iji se odgovori nalaze u knjizi Neoosmanizam - povratak Turske na Balkan autora Darka Tanaskovia, istaknutog orijentaliste i diplomate, koje u nekoliko nastavaka prenosi Tabloid

Pie Darko Tanaskovi


Nije sluajno to to su ba ova dva naroda, koji su vremenom osmanlijske moi zadobili veliki uticaj, tokom razdoblja slabljenja Imperije i nakon njenog pada doivela najtee udarce, konstatuje arhitekta neoosmanistikog buenja turske spoljne politike. Budunost Bonjaka i Albanaca, kako u geokulturnom tako i u geopolitikom pogledu, ima "status kljua za Balkan" (str. 317) i stoga se Turska mora pobrinuti za to da im budunost bude to izvesnija i izglednija. Takav napor za Tursku nije samo neotuiva odgovornost i breme, ve i "najznaajnije sredstvo uspostavljanja zone njenog uticaja" na Balkanu.

Jaka Albanija i Bosna, kojima se sada moe prikljuiti i Kosovo, predstavljaju prvorazredan interes za Tursku, budui da se jedino tako moe "suprotstaviti ruskom (preko Srba i Bugara) i nemakom (preko Hrvata i Slovenaca) uticaju u regionu".

 

ila kucavica

 

"Luk koji ide jugozapadno i protee se od Bihaa, pa kroz Srednju i Istonu Bosnu, preko Sandaka, Kosova, Albanije, Makedonije, Kirdalija, do Istone Trakije, za Tursku je balkanska geopolitika i geokulturna ila kucavica", izriito kae Davutoglu. Kako je srpska namera tokom rata u Bosni i sukoba na Kosovu bila upravo presecanje ove linije, treba uiniti sve da se ona povee i osnai. Preputanje gotovo cele Istone Bosne Srbima za Davutoglua je, sledstveno, opasno, i to ne samo za ravnoteu u BiH, ve i na celom Balkanu. Ukoliko bi se u potpunosti presekla veza izmeu Sandaka, Kosova i Bosne, Bonjaci bi bili preputeni Hrvatskom, a Sandak i Kosovo iskljuivo srpskom uticaju. Od najveeg je znaaja, naglaava turski ministar, odrati bar postojei koridor kod Gorada (str. 306).

U skladu s ovakvim vienjem regionalnih prioriteta, Turska je tokom jugoslovenske krize odluno i uporno podravala bosanskohercegovake Muslimane/Bonjake, to je optepoznato i u vezi s ime nije neophodno navoditi dodatne podatke i argumente. Tu pristrasnost ne odriu ni turski zvaninici i autori, ali je tumae kao konstruktivno postavljanje u datim okolnostima, kad je regionalna ravnotea navodno bila poremeena neravnopravnim ratom izmeu Srba i Bonjaka, a kasnije i Srba i Albanaca na KiM. Turska je, priznavanjem svih novonastalih drava i doslednim zalaganjem za njihov opstanak, kako se tvrdi, teila mirnom razreenju suprotnosti, ka emu je bilo usmereno i bezuspeno zalaganje za pravovremenu meunarodnu intervenciju i prekidanje krvoprolia u BiH.

Radi potpunijeg uoavanja i razumevanja kontinuiteta u biti neoosmanistike logike legitimisanja turskog pristupa zbivanjima na Balkanu, zanimljivo je, recimo, proitati reprezentativnu knjigu politikologa ule Kut, naunice koja se ve godinama bavi ovom problematikom, Identitet i suverenitet na Balkanu (Istanbul, 2005), a koja prema nekim usvojenim akademskim podelama pripada tzv. prozapadnoj struji. Ona ne samo da korene balkanskih nedaa trai u prolosti ovog regiona (= "istorijska dubina"), ve ak prepoznaje i nit doslednosti izmeu ataturkovskog naela obezbeivanja mira kod kue i u svetu, s jedne strane, i turskog nedvosmisleno jednostranog, sebino interesnog, pa i intervencionistikog postavljanja tokom jugoslovenske krize, s druge strane.

 

Kontrola balkanskog islama

 

Uprkos prodoru radikalnog arapskog islama vahabitskog ("vehabije") i neosalafitskog tipa na prostor bive Jugoslavije tokom rata u BiH, kao i nastojanju da se on posle toga mirnodopski konsoliduje, uz izdanu finansijsku podrku iz Saudijske Arabije i drugih islamskih centara, a i nesumnjivom iranskom zanimanju za ovdanje muslimane, praenom sasvim konkretnim organizacionim i propagandnim delovanjem, veina poznavalaca balkanskog islama nema dileme u pogledu dominantne uticajnosti turskog nedravnog i dravnog faktora na kretanja unutar muslimanskih zajednica na Balkanu. Tako, recimo, francuski politikolog Ksavije Bugarel zapaa da, dok druge muslimanske zemlje u Balkanu sutinski vide simboliki inilac, turska diplomatija svoju balkansku politiku odreuje polazei od veoma konkretnih elemenata. Turska drava je, tavie, razvila sopstvenu versku politiku na Balkanu, posredstvom Direktorata za verska pitanja (Diyanet Isleri Baskanligi) koji uspostavlja tesnu saradnju s lokalnim islamskim zajednicama, pruajui im znaajnu logistiku, strunu i kadrovsku pomo, bilo neposredno bilo kroz svoju fondaciju (Diyanet Vakfi).

Turska na taj nain nastoji da zadri odreeni nivo kontrole i uticaja na tokove u balkanskom islamu i potisne uplive iz drugih delova islamskog sveta, a konkretno saudijski/arapski i iranski. Osnivanjem (1995.) Evroazijskog islamskog saveta koji okuplja islamske zajednice Balkana, Kavkaza i Srednje Azije, iji je inicijator bila Turska, dogovoreno je, tako, na ustanovljenje Islamskog saveta za Istonu Evropu pod okriljem Svetske islamske lige (Rabite), a uz podrku Saudijske Arabije. Iako je deklarativno i propagandno-mobilizacijski uvek nastupala u optem frontu islamske solidarnosti s "ugroenom braom na Balkanu", Turska se na sve raspoloive naine trudila da odri primat njihovog najpouzdanijeg saveznika, u emu je imala puno razumevanje Zapada, a na prvom mestu SAD.

Kad je Ankara 1996. godine organizovala meunarodnu konferenciju radi obezbeivanja finansijskih sredstava za naoruavanje i obuku Armije BiH, pozvan nije jedino Iran, iako je tokom rata otvoreno i obilno pomagao bosanskohercegovakim muslimanima. Skandal i delimini fijasko skupa izazvalo je, meutim, neobjanjeno odsustvo Saudijske Arabije, od koje se gotovo rutinski oekivalo da bude jedan od najveih donatora. Po svoj prilici, dvor u Rijadu nije hteo da odrei kesu, a da Turskoj pripadne slava glavnog dobroinitelja. Na kraju su se jedino Turska i SAD obavezale na utvreni obim materijalne pomoi oruanim snagama BiH.

Bugarel, inae, ukazuje i na to da se ukupna turska religijska "osmoza" s balkanskim muslimanima, jo vie nego dravnim, ostvaruje kanalima nedravnih i nezvaninih, ali stoga ne i manje delotvornih kontakata verskih organizacija (npr. Gulenovih fethulahdija) i emisara "islamistikih i nacionalistikih partija, kao i intelektualnih krugova neoosmanistike inspiracije" s politikim i verskim predstavnicima balkanskih muslimana (X. Bougarel, "Vecchio Islam e nuovo Islam nei Balcani contemporanei", Storia religiosa dell' Islam nei Balcani, Milano, 2008, 477).

 

Dobrobit cele BiH?

 

Bez obzira na promenu retorike, njeno smirivanje i saobraavanje novim regionalnim okolnostima na samom kraju minulog veka, naroito posle odlaska s vlasti Slobodana Miloevia u Srbiji, Turska je zadrala nepromenjen selektivan odnos prema akterima politikih zbivanja na prostoru bive Jugoslavije. Da bi se nastavilo s ostvarivanjem iste dugorone strategije, taktika je, meutim, morala biti prilagoena novoj regionalnoj i iroj meunarodnoj konjunkturi, u emu je neoosmanizam jo jednom potvrdio zavidnu umenost. Kao to je turski predsednik Sulejman Demirel svojevremeno u Splitu, posredujui izmeu Alije Izetbegovia i Franje Tumana, doprinosio da se uveu bonjake i hrvatske ratne zastave, tako danas Ahmet Davutoglu, R. Tajib Erdogan i Abdulah Gul preduzimaju intenzivnu i viestranu diplomatsku akciju posredovanja izmeu srpskih, bonjakih i hrvatskih lidera, radi "stabilizovanja prilika i prosperiteta BiH", a zarad zajednike evropske budunosti. Bio bi to plemenit i hvale vredan napor, da se Turska jednako odnosi prema uesnicima u procesu, a ne objektivno i dalje kao saveznik Bonjaka, samo sad u svojstvu mirnodopskog advokata.

Turski zvaninici to i ne pokuavaju da prikriju, iako se obaveznom alibijskom napomenom da ima na srcu lei dobrobit cele BiH, svih njenih graana, a i itavog regiona. Prenosei pisanje uglednog istanbulskog Hurijeta, sarajevski Dnevni avaz (12.02. 2010.), pod naslovom "Turska eli ojaati pozicije Bonjaka", prenosi stavove MIP Turske, da "EU ne uzima dovoljno dobro u obzir interese bosanskih muslimana", pa je zato turska vlada "izradila akcioni plan kojim se eli sprjeiti propast procesa izgradnje drave BiH i ojaati pozicije Bonjaka".

Sasvim u skladu sa zahtevom da se nova spoljna politika intezivira i ubrza, Davutoglu je pokrenuo niz bilateralnih i trilaterarnih susreta s kolegama iz Srbije i BiH, a zatim i Hrvatske, s idejom da sva etiri ministra u kasnijoj fazi zajedno posete Brisel, moskvu i Vaington. Komentatori u Beogradu i Zagrebu hitro su reagovali, paskom da bi u takvoj situaciji Bonjake zastupala dva, a Srbiju i Hrvatsku po jedan ministar, pri emu ostaje otvoreno do koje mere bi oni mogli zastupati interese bosanskohercegovakih Srba i Hrvata. Poto je sumnjivo koliko njihove elje i stavove tumai i ministar inostranih poslova BiH (Sven Alkalaj), veina graana ove drave ostale bi praktino bez glasa u razgvorima na najviem nivou, bitnim za njihovu sudbinu. Turska diplomatija, prema istom izvoru, dalje planira formiranje grupe "prijatelji" BiH, u iji sastav bi mogle ui susedne regionalne drave, kao to su Hrvatska, Albanija, makedonija, Bugarska i Rumunija, kao i Norveka, Slovenija i panija. Ne pominju se Srbija i Grka. Dodaje se da e Turska delovati kao glasogovornik BiH u NATO-u, a rauna se da bi u EU tu ulogu mogla preuzeti Slovenija. Ako se turski akcioni plan ostvari, Bosni i Hercegovini nee nedostajati prijatelja. Pitanje je samo: kojoj i kakvoj BiH? Svakako onoj koju prieljkuju Turska i njeni bonjaki tienici, unitarnoj i "funkcionalnoj".

"Prioriteti drave (BiH) je da stvori efikasnu dravnu strukturu. Pokuaji podrivanja nadlenih u centralnoj upravi nee doneti nita dobro nijednoj etnikoj grupi. Turska eli da u BiH prevlada integracija, a ne fragmentacija, to je i elja meunarodne zajednice", jasan je u interviju pre posete Beogradu bio turski predsednik Abdulah Gul (Danas, 24-25. 10. 2009.).

 

"Sve o Balkanu"

 

Zalet s koji je turska diplomatija neoosmanistiki krenula na Balkan, a i spremnost s kojom je kod pojedinih visokih sagovornika s prostora bive Jugoslavije njeno angaovanje primljeno, izazvali su vidno zadovoljstvo u turskoj javnosti, gde se sve uestalije govori i pie o tome da Turska opet, u ulozi starijeg brata" vodi igru u Rumeliji. Posebno oduevljenje izazvalo je "diplomatsko" reagovanje Ahmeta Davutogola na zapaanje niz zapadnih diplomatskih krugova na Balkanu, da su se turci odjednom, kao padobranom, spustili na politiku scenu regiona: "Mi smo ovamo pre mnogo vekova doli na konjima. Ako zatreba, ponovo emo doi"( v. H. Celik, Turkiye Balkanlar'da yeniden oynu kurucu olmak istiyor", Posta, 16.1. 2010.).

O tome koliko je tursko nastupanje prema Balkanu ozbiljno osmiljeno kao jedan od trajnih spoljno-politikih i civilizacijskih prioriteta, svedoi i pokretanje, poetkom 2010. godine, dvojezinog tursko-engleskog asopisa Balkanska strategija ( Balkan strateji), izdanje Centra za strategijske studije Balkana (BASAM), u kome se moe proitati "sve o Balkanu". Pod neposrednim nadzorom Predsednitva vlade odnedavno deluje i posebno Odeljenje za turske i srodne zajednice u inostranstvu. Jasno je da su na Balkanu srodne zajednice" zapravo one muslimanske. U okviru Podsekretarijata za spoljnju trgovinu formirana je Radna grupa za balkanske zemlje... Nita se ne preputa sluaju.

Pri svim radnjama na Balkanu valja uravnoteeno i koordinisano voditi rauna o postojanju triju koncentrinih geopolitikih krugova, odnosno prstenova, pouava Davotoglu: unutranjeg, koji ine Kosovo (samim tim prinudno i Srbija), Albanija i Makedonija, sredinjeg, sainjenog od Grke, srbije, BUGARSKE, Turske i Bosne i Hercegovine, i spoljanjeg, ali s potencijalnim, a u sluaju Hrvatske i aktuelnim uticajem na prethodni, koji obrazuju Hrvatska, Maarska i Rumunija. Hrvatska je vana zbog BiH, a Maarska zbog Vojvodine.

Za Tursku je od prioritetne vanosti da Albanija i itav albanski nacionalni korpus u svakom pogledu to vie ojaaju i stabilizuju se, jer bi poveano prisustvo Grke i Italije u ovoj kljunoj dravi moglo biti nepovoljno po Tursku i njene regionalne interese. Albanija je za Davutogula seizmograf balkanskih kretanja, i Turska joj mora u svakom pogledu posveivati najveu moguu panju. On je svestan delikatnosti makedonsko-albanskih odnosa, kao i rizika da njihovo pogoravanje otvori put jaanju grkog, srpskog i bugarskog uticaja na ovu iznutra praktino podeljenu dravu. Turska zbog toga mora, s jedne strane, istrajno raditi na ukupnom poboljavanju makedonsko-albanskih odnosa, dok je s druge strane, neophodno uticati na Albance da se u Makedoniji "to delotvornije koriste svojim graanskim pravima!, kako bi ta polovina stanovnitva bila kadra ouvati integritet Makedonije, "koji je pod stalnim srpskim, grkim i bugarskim pritiskom" (320).

 

"Opipavanje pulsa"

 

to se taktike za drugi prsten drava tie, tu je najvanije da Turska na svaki pokuaj uspostavljanja tenje i ugovorene saradnje meu njima pravovremeno reaguje inicijativom za sklapanje konstruktivnih protiv-ugovora, da se ravnotea ne bi poremetila na tetu Ankare i njenih regionalnih tienika. Najbitnije je, na tom planu, osujetiti bilo kakvo kretanje ka uspostavljanju srpsko-grko-bugarskog bloka, jer bi on, prema Davutogluu, prirodno doveo do jaanja pritiska na unutranji (kosovsko-albanski-makedonski) strategijski prsten, ivotno vaan za Tursku. Indikativno je da Davutoglu postojanje srpsko-grke osovine kao da uopte ne dovodi u pitanje, tako da preporuuje to aktivnije preventivno delovanje prema Bugarskoj i njeno bilateralno i multilaterarno vezivanje za Tursku, uz tenju da se uspostavi mehanizam kontinuiranog "opipavanja pulsa", najbolje putem stalne meovite komisije.

S obzirom na to da je Bugarska pre prijema u EU morala ispuniti uslov reavanja svih spornih pitanja sa susednim zemljama, a s Turskom ih se godinama vuklo bar nekoliko, kao i blagodarei injenici da je stranka turske manjine Pokret za prava i slobode vetog politiara Ahmeda Dogana godinama predstavljala "jeziak na vagi" u koalicionim kombinatorikama levice i desnice, Turska je u znatnoj meri uspela da joj Bugarska postane neproblematian sused. Sve bugarske vlade od pada Todora ivkova i njegovi neposrednih naslednika vodile su preteno pasivnu i obazrivu politiku prema Turskoj, iako je povremeno dolazilo i do "sevanja varnica" to se moralo (a moe se i u budue) oekivati, s obzirom na teko istorijsko naslee u meusobnim odnosima, a posebno na posledice tzv. Preporoditeljskog procesa (1984-1989.), usmerehog na etniku bugarizaciju i/ili proterivanje pripadnika velike turske manjine (priblino 10 odsto stanovnitva) u Bugarskoj.

Na zahtev da se isprave sve nepravde nanete etnikim Turcima, kojih se vie od 300.000 tada prinudno iselilo u Tursku, na Bugarskoj strani se se odgovara najavljivanjem traenja odtete za imovinu 250.000 Bugara koji su koji su posle balkanskih ratova (1913.) pred turskim zulumom pobegli iz istone Trakije, o emu je jo 1925. Postignut sporazum koji je ostao samo mrtvo slovo na papiru.

Uopte znatan deo bugarske javnosti konstruktivnost politike svojih vlada u odnosima sa monim komijama doivljava kao neopravdano i potencijalno tetno protursko postavljanje, tako da je vanparlamentarna nacionalistika partija Bugarski nacionalni pokret, naslednica VMRO-a, poetkom 2010. ak pokrenula iroku akciju prikupljanja potpisa graana protiv primanja Turske u EU, s namerom da obezbedi dovoljnu podrku (500. 000 potpisa) za organizovanje referenduma o ve vruoj temi, a 3. marta 2009. Nacionalni savez Ataka upriliio je manifestacije povodom obeleavanja godinjice oslobaanja od "petovekovnog osmanskog jarma".


Nastavie se

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane