Natrag

Krici i odjeci

Krici i odjeci

 

Budžetska otimačina nekoliko profesora i bivših studenata Rudarsko geološkog fakulteta

 

Mali biznis među prijateljima

 

Poštovana gospodo, prinuđeni smo ovim putem da vam se obratimo, kako bi do javnosti dospela još jedna priča o zloupotrebi akademskih funkcija, i pretvaranju jedne naučne ustanove u privatno preduzeće grupe profesora i bivših studenata

.....

 

Na beogradskom Rudarsko-geološkom fakultetu, smenjuje se jedna te ista ekipa uigranih mahera koji spretno iz državnog budžeta izvlači novac i prebacuju ga u sopstveni džep. Neki od njih, shvatili su to kao "saradnju nauke i privrede", što je svojevsrni cinizam. Ali, kako će to shvatiti predstojeća istraga?

Mnoge nezakonite isplate koje su se desile na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, a koje su, kasnije, bile proizvod nekih drugih nevolja, otvorile su i niz pitanja vezanih za zakonitost u radu svih visokoškolskih ustanova u Srbiji. 

Sve je počelo dolaskom Mirjane Petronijević na mesto šefa računovodstva u ovom, strateški veoma važnom fakultetu, kad je i sebi i drugima povećala plate koje primaju iz budžeta i to na račun "mrtvih duša"! Tačnije, tako što na mesta onih koji su otišli, niko nov nije primljen, niti je njihov odlazak prijavljen ministarstvu, već su bodovi nepostojećih zaposlenika jednostavno podeljeni unutar odeljenja.

Takođe, 2010. godine, Mirjana Petronijević za sebe nezakonito prisvaja novac za prevoz i socijalnu pomoć koju su primili radnici od I do IV stepena školske spreme.

Novac je isplaćivan preko gotovinskih računa za putne naloge Studentske zadruge (i na druge načine), gde se kao finansijski direktor, pojavljuje bivši student rudarstva Dragan Savkić.

Time je takođe oštećen budžet, jer se ne plaćaju porezi i doprinosi na lična primanja. Program po kome se radi napravila je profesorka Ranka Stanković, dok se plate obračunavaju po softveru koji je uradio njen muž Predrag Stanković. Njegova firma održava i server fakulteta i tom prilikom su izbrisani svi tragovi nezakonitih radnji !

Fakultet se bavi i saradnjom sa privredom i tako ima jak priliv novca koji se raspoređuje samo određenim, privilegovanim radnicima koji su ili u rodbinskim odnosima sa rukovodiocima fakulteta, ili su privilegiju zaslužili dodvoravanjem, špijuniranjem i cinkarenjem kolega.

Neki profesori su otvorili privatne firme koje se bave poslovima koji nemaju nikakve veze sa Rudarsko-geološkim fakultetom, ali te poslove obavljaju preko fakulteta.Neki su postali i vlasnici Centra za površinsku eksploataciju, i to profesori Nikola Lilić, Dragan Ignjatović (novi dekan), Božo Kolonja (prethodni dekan) i Vladimir Pavlović.

Postoje indicije da se preko svih tih silnih privatnih preduzeća rade javne nabavke za grad Beograd, budući da je direktor gradske Agencije za javne nabavke, takođe bivši student ovog fakulteta, Branko Janković, kome je profesor bio upravo dosadašnji dekan Božo Kolonja.

Koristi se više dinarskih i deviznih računa preko kojih idu ova poslovanja, ali sva knjiženja rade Mirjana Petronijević, Slobodan Siljanovski, Milina Radovanović i Nadežda Kovač. Referent za javne nabavke je Snežana Filipović, koja je u sukobu interesa jer je istovremeno i službenik računovodstva koje nabavke nadgleda.

Pored svega, fakultet prihoduje i od kirije za iznajmljen poslovni prostor, ali i za antenu za mobilnu telefoniju koja pripada Telenoru i stoji na fakultetskom krovu iako je to zakonom zabranjeno zbog štetnosti zračenja.

Dok je Kolonja još bio dekan u zgradi fakulteta je otvoren noćni klub koji je tri puta renoviran o trošku budžeta i gde kao konobarice rade i službenice fakulteta, a to je postignuto tako što je broj spremačica fiktivno sa 34 smanjen na 28, a razlika je poslata na rad u klubu za mesečnu platu od 50.000 dinara.

Prihod od kluba ide Petronijevićki i Kolonji i oni odlučuju kome će se dati, dok fakultet plaća gubitke koji mesečno dosežu i 3.000 evra.

U dvorištu fakulteta već godinama parkiran stoji službeni džip koji niko ne koristi, već služi za naplaćivanje iz budžeta fiktivnih putnih i troškova održavanja vozila.

Fakultet je 1999. godine dobio od Fonda za solidarnu stambenu izgradnju stan od 67 kvadrata u zemunskom naselju Kamendin. Taj stan je mimo konkursa koristio Kolonjin rođak Dušan Duvnjak, koji je domar u fakultetu i za čije privatne potrebe su od budžetskih para nabavljene mašine za obradu drveta i pravljenje nameštaja.

Kada je 2007. godine, Kolonja postao dekan on taj stan prodaje i zatim kupuje dva manja u Krnjači. Jedan od tih stanova je dobio bivši domar Žarko Veselinović, koji nije ni učestvovao na konkursu, dok je svoj službeni stan u Đušinoj ulici br. 7, ustupio, kome drugome, nego Duvnjaku! Taj službeni stan je zatim renovirao o trošku fakulteta, a po Duvnjakovim željama. Tako su oprane velike pare i na kraju je renoviranje premašilo vrednost samog stana... O trošku fakulteta, svoj stan je renovirao i Boža Kolonja.

Svako ko se suprotstavio ovim krađama od kojih su se posebno obogatili B. Kolonja, M. Petronijević, D. Ignjatović, N. Lilić i Ljiljana Kolonja, uklonjen je sa radnog mesta izmenama sistematizacije, kojima se neki predmet jednostavno preimenuje i dodeli podobnom profesoru. Već je doneta i odluka da se svi nepodobni do kraja godine pošalju u penziju, kako bi mogao da bude osnovan posebni Rudarski fakultet gde će uigrana ekipa još lakše da krade...

Poštovano uredništvo, najljubaznije vas molimo da u duhu vaše beskompromisne politike, ovo pismo objavite...

 

                                    (Imena i adrese autora poznate redakciji)

                                                                     

                                         

 

 

 

Šabac: Razočarani borac za radnička prava: sindikati se uvlače režimu, radnici sindikatu...

 

Nekad bili klasa, a sada su masa

 

Delove pisma koje je Tabloidu dostavio Đorđe Damjanović, nekadašnji predsednik PU Naše dete iz Šapca, redakcija priređuje uz neznatna skraćenja. Pismo rečito govori o moralnom dnu na kome se nalazi radništvo Srbije

 

.........

 

Sindikati u Srbiji sve više štite prava poslodavaca, a ne radnika. Ako se neki sindikalni lider i usudi da se suprotstavi moćnicima, uplašeni radnici ga napuštaju čuvajući svoje lične interese i ne razmišljajući o tome da su oni sledeći, što pokazuje i jedan primer iz Šapca...

Problem isplate sto odsto zarada svim zaposlenima koji ostvaruju pripremni predškolski program u PU Naše dete u Šapcu, posle godinu dana je i dalje aktuelan. Jedan deo zaposlenih, prema rečima Đorđa Damnjanovića, nekadašnjeg predsednika sindikata u PU Naše dete  i dalje prima 75 odsto zarade, iako ostvaruju normu od sto odsto radnog vremena.

   Ovaj problem iznosio je tada i  na Upravnom odboru ustanove, međutim, kako kaže bezuspešno.

Na osnovu onoga što sam izjavio na UO, sazvani su ljudi koji rade na seoskom području i dobijaju sto odsto zarade  i rečeno im je da zbog mene moraju raditi još dva sata duže, rekao je Damnjanović.

Od tog trenutka pojavljuje se i problem sa sindikalnim članstvom. Rukovodstvo je predložilo radnicima da se iščlane iz Samostalnog sindikata (postoji i sindikat Nezavisnost), a da se formira treći sindikat i preko glavnih vaspitača prenošena je informacija o ujedinjenju sindikata. To je, prema rečima Damnjanovića trajalo nekoliko nedelja i rezultiralo masovnim iščlanjavanjem ljudi iz sindikata.

Na pitanje ko ih primorava da se iščlane, kolege su su mu davale odgovor da to moraju da učine iz straha od gubitka posla.

Kao reakciju na ovo, Damnjanović upućuje dopis kolegama u kojem ih obaveštava da je uveliko krenula opstrukcija na predsednika sindikata, koji se jedini suprotstavlja nepravilnostima  i nezakonitom poslovanju i radu direktorke ustanove koja vrši pritisak na radnike  da napuštaju samostalni sindikat i da se formira novi koji će sama kontrolisati i koji neće  braniti prava radnika. U dopisu se navodi da je cilj poslodavca da se Đorđe Damnjanović kao predsednik sindikata ukloni sa te funkcije i da se na to mesto postavi neko ko će biti lojalan i neće smeti da reaguje na nepravilnosti. Nakon ovog dopisa, broj članova se sa preko stotinu smanjio na tridesetak, a Damnjanović ostaje i bez Nadzornog i bez Izvršnog odbora.

Na vaspitno- obrazovnom Veću sam iznosio nepravilnosti o biranju novih članova Upravnog odbora, a o tome sam obavestio i Ministra prosvete, kao i Republičku inspekciju, koja je predmet prenela na lokalnu prosvetnu inspekciju. Iz prosvetne inspekcije dobio sam 28. marta ove godine dopis  u kome se objašnjava  da je izvršen inspekcijski nadzor i da je utvrđeno da je sve regularno, rekao je Damnjanović i dodao da su ubrzo došli novi ljudi u Upravni odbor.

U međuvremenu je stiglo obaveštenje direktorke ustanove iz Beograda o dogovoru sa sastanku sindikalne centrale održanog 21. marta, povodom odliva članstva, dok je tadašnji predsednik sindikata tek naknadno o ovome obavešten.

Kad sam video da niko od radnika ne sme da stane uz mene, dao sam ostavku, a već od 12. aprila, kada je ostavka ozvaničena, broj članova se povećao na 200, zaključio je Damnjanović.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane