Natrag

Zatvori

Zatvori

 

Kako tee srpska tranzicija sa one strane slobode

 

Jedni gladuju, drugi hladuju

 

Kako legalna privatizacija zatvorskih ekonomija u Srbiji nije mogua, krenulo se putem: sve je mogue kada se hoe! U zatvoru u Niu, u toku je veliko unitavanje kompromitujue dokumentacije koja dokazuje kako su se pojedini funkcioneri obogatili potkradajui budet i unitavajui nekada poznato preduzee Deligrad koje posluje u okviru zatvora

 

Igor Milanovi

 

U okviru Kazneno-popravnih zavoda (KPZ) nekada su postojale Proizvodne jedinice (PJ), u sutini preduzea iji je osniva i vlasnik bio matini zavod. Kasnijom reorganizacijom PJ su preimenovane u Slubu obuke i upoljavanja (SOU), na elu koje nije vie direktor ve naelnik, a i svi bankovni rauni se objedinjuju sa onima KP Zavoda i njima moe da upravlja jedino upravnik zatvora. U sutini, sve je ostalo isto, samo to SOU za razliku od PJ nije vie bio posebno pravno lice.

SOU, isto kao nekada PJ, upravlja kompletnom proizvodnjom u KP Zavodu, preko te slube idu i sve nabavke. SOU je, dakle, ekonomski veoma vaan segment svakog zatvora u Srbiji. A ono to je ekonomski bitno brzo zapadne za oko nekom od deurnih muljatora koji bi da se obogate preko noi.

U okviru KPZ Ni postoji SOU Deligrad, poznat po izuzetno kvalitetnim bojlerima, ali i poretima na vrsta goriva i struju, kao i jo po nekim proizvodom.

Ugovorom o zajmu broj 338-618/2003-02 sklopljenim izmeu Republike direkcije robnih rezervi i tada jo PJ Deligrad, privrednoj jedinici KPZ Ni je dostavljeno 144.250 kilograma lima. Do vraanja ili isplate cene Deligrad je bio u obavezi da plaa kamatu koja je septembra 2007. iznosila 71.519,15 dinara. Posle toga je Republika direkcija za robne rezerve prestala da dostavlja zaduenja za kamatu. Ostaje, meutim, pitanje ta se desilo sa preko 144 tona lima.

 

Krivino delo ili greka u radu?

 

U svojoj naredbi od 4. jula 2012., Pov.-5249/2012-01/1-2 zamenik upravnika KPZ Ni, koji vri dunost upravnika, Gordan Boi, u taki 6 konstatuje:

"Odsek materijalno-finansijskih poslova izvrie detaljan uvid u poslovanje metalske proizvodnje od 2003. do danas i utvrditi ko je potpisivao netane popisne liste o postojanju lima na skladitu, a istog nije bilo po izvetaju Valentine Krsti."

Pomenuta Valentina Krsti je u tom trenutku bila naelnica SOU Deligrad i zasluna je za to to je komisija Ministarstva pravde utvrdila da lima zaista nema na skladitu. Istog dana kada je izdata ova naredba, Boi je revnosnu naelnicu premestio na drugo radno mesto, a za naelnika SOU Deligrad postavio Tomislava Mitia, efa komercijale.

Mitia ceo Ni zove "Toma 10 odsto". Pre dolaska u Deligrad u steaj je oterao Nike narodne novine, itopek i Angropromet. Zamenik upravnika Boi pre penzionisanja i prelaska u KPZ Ni bio je naelnik policije u Lazarevcu, poznat po svojoj inertnosti za vreme afere "Kolubara". Njih dvojica danas upravljaju svim ekonomskim i finansijskim poslovima KPZ Ni.

Greh Valentine Krsti nije bilo samo otkrivanje nestanka 144 tona lima, ve i druge prijave kojima je, oigledno, zasmetala Tomi i ostalima koji nose nadimke po procentima za koliko se ugrauju u poslove Zavoda.

U zatvore, po prirodi stvari ne moe neopaeno da ue niti da izae ni ovek, a kamoli kamion sa vie tona tereta. U KPZ Ni sve je mogue, pa i to. Tako u ve pomenutoj naredbi od 4. jula Boi zahteva u taki 3: "Naelnik slube obezbeenja otvorie knjigu u kojoj e se voditi evidencija o ulasku robe na kapiji 17..." To do tada, oigledno nije bio sluaj.

Zato je i moglo da se desi da 29. decembra 2010. u pogon Deligrada uu tri kamiona sa ugljem preduzea Ineks Morava, a da se predaju etiri dostavnice, meu kojima i ona za kamion registarske oznake NI 163-39 sa 11.420 kilograma uglja. Taj kamion, naravno, nije ni priao KP Zavodu, a prevaru je otkrio jedan revnosni slubenik i o svemu obavestio naelnicu Krsti, a ona Ministarstvo pravde.

U izvetaju o izvrenom nadzoru Ministarstva pravde od 27. marta 2012, Pov. br. 9/12, u taki 7. se navodi: "KPZ Ni je primio obavetenje Osnovnog javnog tuioca 14KtBr 1419/11 u kome se navodi da prijavljeni dogaaj nije krivino delo ve greka u radu."

 

Tominih deset odsto

 

I nadzor Ministarstva, kao i OJT se pozivaju na to da je izdati raun u saglasnosti sa isporuenom koliinom uglja, zanemarujui injenicu da spornih 11 tona uglja nije ni moglo da bude fakturisano, budui da je nadleni radnik Deligrada odbio da potpie dostavnicu. Posle ovoga se postavlja pitanje koliko je fantomskih kamiona prolo kroz kapiju 17, pre nego to se Boi dosetio da i tu postavi rigoroznu kontrolu?

Posle sprovedenog tendera 2004. od privatne firme Mat-Ing iz Male kod Nia nabavljene su kuhinjske maine, za koje je petolana komisija KPZ Nia 13. februara 2012. utvrdila ne samo da ne poseduju tehniku dokumentaciju, ve i da se redovno kvare.

I tu lanice nadzorne komisije Ministarstva pravde, Natalija Mladenovi i Sneana Milivojevi, nalaze solomonsko objanjenje. Maine se, istina redovno kvare, ali ih dobavlja i redovno popravlja u sklopu date garancije. Pitanje je samo ta e biti kada garancija istekne. to se tie nedostajue tehnike dokumentacije, lanice komisije u taki 9. konstatuju da je dobavlja predao tehnika uputstva za korienje i upravljanje. Kako su Mladenovika i Milivojevika dole do zakljuka koji se kosi sa izjavama lanova zatvorske komisije, ostaje misterija.

Neprikosnoveni ef svih nabavki u KPZ Ni je "Toma 10 odsto". Istovremeno on ima i jake veze u Ministarstvu pravde, a to se vidi iz injenice da je pitanje dana kada e da bude potpisano reenje o njegovom postavljenju za novog upravnika KPZ Ni.

Ovo e da se desi bez obzira to je i sama nadzorna komisija u taki 8. svog izvetaja otkrila niz nepravilnosti u "tenderima" koje je sprovodio upravo Tomislav Miti. Tako se navodi da su pojedini rauni plaani pre nego to bi bili i dostavljeni, a da su sredstva iz budeta troena mesecima pre nego to bi dolo odobrenje Ministarstva...

Miti, u sutini, samo sprovodi plan za iji uspeh su zainteresovani mnogi u Ministarstvu pravde i meu tajkunima. U KPZ Ni se dnevno sprema 5.000 obroka, a jedna treina hrane potie iz proizvodnje ekonomije kojom upravlja SOU Deligrad. Kod troenja sopstvene hrane, za razliku od kupovine, nema nikakvih provizija. Zato treba do kraja unititi ne samo SOU Deligrad, ve i sve sline slube po ostalim zatvorima, i sve potrebno kupovati uz zaraunavanje provizije.

U Srbiji trenutno ima preko 12.000 osoba lienih slobode, za koje se dnevno sprema vie od 40.000 obroka. Ako uzmemo u obzir da je vrednost jednog obroka u proseku 150 dinara, to znai da se samo za hranu dnevno troi est miliona dinara, odnosno 180 miliona dinara meseno, to e rei skoro 1,5 miliona evra. Pri proviziji od "Tominih 10 odsto" to bi znailo da bi odabrani iz Ministarstva pravde samo na hrani meseno zaraivali oko 150.000 evra. A gde su ostali trokovi ustanova za boravak lica lienih slobode?

To su dovoljni razlozi da se sa poloaja uklone svi sposobni i marljivi slubenici, a da se dovedu klimoglavci i oni koji su ve "u sistemu".

U ovom trenutku se u SOU Deligrad sprovodi veliko unitavanje materijala koji bi mogli da kompromituju Tomu 10 odsto i njegove saradnike. im je postao naelnik SOU Deligrad on je naredio da se od bive naelnice Krsti oduzme sva dokumentacija i to bez da se prethodno izvri popis dokumenata. Velika pljaka se nastavlja.

 

 

 

Siromasi i bogatai

 

 

Budet Ministarstva pravde je najvea stavka u republikom budetu, a lavovski deo odlazi na Upravu za izvrenje krivinih sankcija. Zato je i mogue da se odabrani u tom resoru ponaaju kao mali Bogovi i nemilice troe pare,

Tako je koordinator Ministarstva pravde Velimir Vidi samo na ime korekcije koeficijenta na beneficirani radni sta svojevremeno uzeo oko dva miliona dinara.

Zamenik upravnika KPZ Ni Gordan Boi je penzioner koji funkciju u zatvoru obavlja na osnovu ugovora o povremenim poslovima. Pored mesene penzije od 100.000 dinara on prima i nadoknadu za rad u visini od 130.000 dinara, plus dodatak za odvojeni ivot od 30.000 dinara, uz sve to besplatno koristi slubeni mobilni telefon, auto sa vozaem i stan, ima pravo da jede i pije o troku budeta (takozvana reprezentacija)...

U isto vreme osuena lica zaposlena u SOU Deligrad platu ne primaju ve osam meseci, pa se deava da odbijaju da koriste slobodne vikende i odlaze u posete porodici, jer nemaju para za put.

Poznat je najmanje jedan sluaj da je osueno lice bez dinara puteno na slobodu i da su mu voznu kartu iz svog depa platili poteni radnici KPZ Ni kojih ima 90 odsto. Samo mali broj njih je korumpiran i sklon kriminalnim radnjama, ali, ba oni ine nesagledivu tetu toj nesumnjivoj veini...

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane